Tekst sam preuzeo sa FB:
Ogromna je čast što sam, od '99, poznavao Miodraga Živkovića (1928-2020), vajara, profesora FPU, autora takvog niza spomenika od kojih većinu znamo svi iako često bez svesti ko im je autor. Pred njegovim Tjentištem i takvom dinamikom i sam Bernini bi se skamenio, siguran sam. Ovde, pak, stavljam samo tekst njegove ostavke na mesto člana žirija za buduću spomenčugu Stefanu Nemanji. Svaka mu je reč proročanska.
Autor fotografije Žileta, člana (i) Akademije arhitekture Srbije, pred modelom Tjentišta, je Rajko Karišić. Elem:
"Prinuđen sam da podnesem ostavku na člana žirija za spomenik Stefanu Nemanji. Moja odluka je neopoziva i zasnovana je isključivo na profesionalnim razlozima.
Još na prvom zasedanju posle pregleda konkursnih radova, žiri je jasno i nedvosmisleno iskazao nezadovoljstvo veoma niskim umetničkim i idejnim nivoom dela prispelim na prvi stepen konkursa za spomenik rodonačelniku srpske države Stefanu Nemanji. Bilo je glasnih predloga da bi možda konkurs trebalo poništiti i raspisati novi. Pod pritiskom autoriteta predstavnika društvene zajednice u žiriju, pristali smo na izbor pet rešenja, koja je trebalo da učestvuju u drugom krugu do izbora najprihvatljivijeg za realizaciju u zadatom prostoru.
Članovi žirija su u više navrata vršili podrobnu analizu tih pet izabranih radova i konstatovali da ni jedan ne zadovoljava vizuelne, simboličke i sadržajne zahteve postavljene u konkursu. Zato je jedan od zaključaka diskusije bio predlog da se prva nagrada ne dodeli ili da se eventualno dodele dve istovetne nagrade i da njihovi autori, uz sugestije i zahteve žirija, pripreme radove za drugi stepen izbora. Na Vaše insistiranje, gospodine predsedniče žirija, preglasavanjem, ipak je dodeljena prva nagrada radu pod šifrom 02500, ruskog autora sa saradnicima. Predstavnici struke u žiriju bili su nadglasani 5:4 (…)
(…) potom je žiri u pisanoj formi obavestio dobitnika šta bi po njihovom mišljenju trebalo izmeniti prilikom izrade konačnog predloga. Istini za volju, komentari nekih članova žirija bili su da to što se predlaže podrazumeva potpuno novo rešenje rada za realizaciju. Skulptorsku predstavu Stefana Nemanje trebalo je prilagoditi istorijskim činjenicama: način odevanja, dostojanstveni stav samodršca, a posebno da portret vladara odgovara njegovom liku. (U Studenici, iznad sarkofaga u kojem su mošti ovog srpskog velmože, nalazi se freska gde je on predstavljen u uspravnom stavu, kao ktitor ovog manastira). Ruski vajar je uradio portret inog čoveka sa bradom, što nije Nemanjin lik. (Bilo je mišljenja da glava više liči na cara Dušana, a što je izazvalo autoritativan komentar da su oni oba Nemanjići i da je zato prihvatljivo takvo rešenje). Odnos dimenzija skulpture i postamenta je u nesrazmeri i predloženo je da se jedan deo postamenta ukloni, posebno da se vodi računa da odnosi veličine skulpture i postamenta budu harmonični po dimenzijama, zbog objektivno različitog značaja ovih delova spomenika. Takođe, zahtevano je da autor smanji dimenzije skulpture u prirodnoj veličini s obzirom na veličinu objekata u okruženju i njihove međusobne odnose.
Posebno je naglašeno da je Stefan Nemanja bio ratnik, vladar i duhovnik i da odeću i atribute ratnika treba prilagoditi vremenu u kojem je on živeo, a oreol ukloniti. Autor je od svih zahteva žirija prihvatio jedino da ukloni oreol, a priložio je portret, koji nema ništa zajedničko sa likom Stefana Nemanje.
Dalje postupanje, čime se van odredbi konkursa i bez saglasja sa žirijem, ovom autoru daje mogućnost da u drugom stepenu ne vrši realne izmene po zahtevu žirija, već virtuelne izmene uz pomoć kompjutera, prevazilazi granice struke, razumevanja i lepog ukusa. To je sramota.
Apsurd ovog konkursa u celosti je da se od onoga koji je dobio prvu nagradu traži da menja ceo projekat. Osim toga, preskače se drugi stepen konkursa gde bi on morao prihvatiti sugestije žirija i podneti realna materijalna dela, poštujući vajarsku i struku arhitekture, bez obzira na mogućnosti novih tehnologija. Konačno, spomeničko rešenje bi trebalo da odgovara realnom izgledu stvarne – materijalne makete spomenika.
Nasuprot ovakovom stavu struke i iskustva, vi ste, gospodine predsedniče žirija, doneli odluku da su promene kompjuterskog-virtuelnog karaktera dovoljne. Većina članova žirija povinuje se vašem autoritetu i ja to razumem.
Kao već bivši član žirija iznosim svoj beskompromisni stav: Zbog iznetog, ovaj konkurs ne može imati legitimitet struke i etičkih principa. Umesto da se u potpunosti menja nagrađeno rešenje, treba menjati sve: raspisati novi konkurs i izabrati autora sa rešenjem dostojnim ovom velikom izazovu umetnosti i naše istorije."
prof. Miodrag Živković, član žirija u ostavci
Ogromna je čast što sam, od '99, poznavao Miodraga Živkovića (1928-2020), vajara, profesora FPU, autora takvog niza spomenika od kojih većinu znamo svi iako često bez svesti ko im je autor. Pred njegovim Tjentištem i takvom dinamikom i sam Bernini bi se skamenio, siguran sam. Ovde, pak, stavljam samo tekst njegove ostavke na mesto člana žirija za buduću spomenčugu Stefanu Nemanji. Svaka mu je reč proročanska.
Autor fotografije Žileta, člana (i) Akademije arhitekture Srbije, pred modelom Tjentišta, je Rajko Karišić. Elem:
"Prinuđen sam da podnesem ostavku na člana žirija za spomenik Stefanu Nemanji. Moja odluka je neopoziva i zasnovana je isključivo na profesionalnim razlozima.
Još na prvom zasedanju posle pregleda konkursnih radova, žiri je jasno i nedvosmisleno iskazao nezadovoljstvo veoma niskim umetničkim i idejnim nivoom dela prispelim na prvi stepen konkursa za spomenik rodonačelniku srpske države Stefanu Nemanji. Bilo je glasnih predloga da bi možda konkurs trebalo poništiti i raspisati novi. Pod pritiskom autoriteta predstavnika društvene zajednice u žiriju, pristali smo na izbor pet rešenja, koja je trebalo da učestvuju u drugom krugu do izbora najprihvatljivijeg za realizaciju u zadatom prostoru.
Članovi žirija su u više navrata vršili podrobnu analizu tih pet izabranih radova i konstatovali da ni jedan ne zadovoljava vizuelne, simboličke i sadržajne zahteve postavljene u konkursu. Zato je jedan od zaključaka diskusije bio predlog da se prva nagrada ne dodeli ili da se eventualno dodele dve istovetne nagrade i da njihovi autori, uz sugestije i zahteve žirija, pripreme radove za drugi stepen izbora. Na Vaše insistiranje, gospodine predsedniče žirija, preglasavanjem, ipak je dodeljena prva nagrada radu pod šifrom 02500, ruskog autora sa saradnicima. Predstavnici struke u žiriju bili su nadglasani 5:4 (…)
(…) potom je žiri u pisanoj formi obavestio dobitnika šta bi po njihovom mišljenju trebalo izmeniti prilikom izrade konačnog predloga. Istini za volju, komentari nekih članova žirija bili su da to što se predlaže podrazumeva potpuno novo rešenje rada za realizaciju. Skulptorsku predstavu Stefana Nemanje trebalo je prilagoditi istorijskim činjenicama: način odevanja, dostojanstveni stav samodršca, a posebno da portret vladara odgovara njegovom liku. (U Studenici, iznad sarkofaga u kojem su mošti ovog srpskog velmože, nalazi se freska gde je on predstavljen u uspravnom stavu, kao ktitor ovog manastira). Ruski vajar je uradio portret inog čoveka sa bradom, što nije Nemanjin lik. (Bilo je mišljenja da glava više liči na cara Dušana, a što je izazvalo autoritativan komentar da su oni oba Nemanjići i da je zato prihvatljivo takvo rešenje). Odnos dimenzija skulpture i postamenta je u nesrazmeri i predloženo je da se jedan deo postamenta ukloni, posebno da se vodi računa da odnosi veličine skulpture i postamenta budu harmonični po dimenzijama, zbog objektivno različitog značaja ovih delova spomenika. Takođe, zahtevano je da autor smanji dimenzije skulpture u prirodnoj veličini s obzirom na veličinu objekata u okruženju i njihove međusobne odnose.
Posebno je naglašeno da je Stefan Nemanja bio ratnik, vladar i duhovnik i da odeću i atribute ratnika treba prilagoditi vremenu u kojem je on živeo, a oreol ukloniti. Autor je od svih zahteva žirija prihvatio jedino da ukloni oreol, a priložio je portret, koji nema ništa zajedničko sa likom Stefana Nemanje.
Dalje postupanje, čime se van odredbi konkursa i bez saglasja sa žirijem, ovom autoru daje mogućnost da u drugom stepenu ne vrši realne izmene po zahtevu žirija, već virtuelne izmene uz pomoć kompjutera, prevazilazi granice struke, razumevanja i lepog ukusa. To je sramota.
Apsurd ovog konkursa u celosti je da se od onoga koji je dobio prvu nagradu traži da menja ceo projekat. Osim toga, preskače se drugi stepen konkursa gde bi on morao prihvatiti sugestije žirija i podneti realna materijalna dela, poštujući vajarsku i struku arhitekture, bez obzira na mogućnosti novih tehnologija. Konačno, spomeničko rešenje bi trebalo da odgovara realnom izgledu stvarne – materijalne makete spomenika.
Nasuprot ovakovom stavu struke i iskustva, vi ste, gospodine predsedniče žirija, doneli odluku da su promene kompjuterskog-virtuelnog karaktera dovoljne. Većina članova žirija povinuje se vašem autoritetu i ja to razumem.
Kao već bivši član žirija iznosim svoj beskompromisni stav: Zbog iznetog, ovaj konkurs ne može imati legitimitet struke i etičkih principa. Umesto da se u potpunosti menja nagrađeno rešenje, treba menjati sve: raspisati novi konkurs i izabrati autora sa rešenjem dostojnim ovom velikom izazovu umetnosti i naše istorije."
prof. Miodrag Živković, član žirija u ostavci
