Savski trg

[возд]

И знате шта је малограђанштина? Избацивање травнатих површина поред којих када се лепо оивиче може да се постави већи број дрвених клупа за седење, за пријатно одмарање и уживање. Са наслонима јер ту врсту паркова највише користе и старији људи којима је предах уз наслон врло битан. Наравно тога нема. Малограђанштина је да се направи ограда са задње стране која има рупу од пола метра. То је малограђанштина. Малограђанштина је да се каже трава је оличење села. Нема европске метрополе да ту траву не поставља на што више могућих површина. То је малограђанштина.

 

[Feanor]

To je i ovde slučaj. Sve je to već analizirano i objašljeno. Više puta.

Izvini a gde smo to analizirali da je kvalitetno ispracen svetski trend ovde?
U stranu korten (ovde sam naucio da ga gledam sa lepse strane), trg je bedan... Go, bezlican, kad god ga vidim odbija me onim bljestanjem na suncu jer je i na pogled vidljivo koliko nije human... A taj stav da i nije za sedenje vec za prolazak se gubi jer je sa donje strane skroz zatvoren... Sadnice su previse mlade za takav trg, zelenilo sasuseno... Pritom onaj pokusaj fontanice je propao, vode skoro da ni nema, u kamenju se skuplja djubre i izgleda odvratno... Kao i svi nasi pokusaji da idemo u skladu sa svetom po svaku cenu...

 

[stf]

Нажалост за нас је и даље ковано гвожђе. бетонски лавови, алукобонд и инокс.

 

[возд]

Нажалост за нас је и даље ковано гвожђе. бетонски лавови, алукобонд и инокс.

Инокс и алукобонд су иста ствар као и рђава ограда. За 10година ћете исто кукати како је рђа превазиђена.

 

[direktor]

Ssvaka cast VOZD od 28 potova 14 su ti kritika a drugih 14 su ti odgovori i prepucavanje.Pitanje za tebe sta si ti uradio da Beograd bude cisti jepsi

 

[возд]

Ја као грађанин критикујем
А ви стручњаци морате да узмете у обзир сваку врсту критике и да је темељно образложите јер вам струка то налаже.

Волео бих барем на неке ставке да добијем аргументован одговор али то очигледно није могуће.

 

[JohnyBgood]

Vozd, da li ti pravis razliku izmedju RDJE i PATINE?

Ovo je PATINA, sloj koji se nahvata na materijalu i dalje ga stiti od korozije. Slicno tome kao kad bakar pozeleni. Ovde ne pozeleni nego dobije nekima prijatne a nekima ruzne nijanse braon i narandzaste boje. E sad, nekima se svidja a nekima ne, i to je valjda normalno.

Ovo sto ti ovde pricas u sustini ima isto toliko smisla kao kad bi se obrusio na krov skupstine ili crkve Sv. Marka, jedino su boje i teksture patine razlicite.

 

[возд]

@JohnyBgood
Џони Џони, ако је вама нормално да се 90% људи згади кад прође поред онда ми нисмо нормални.
Волео бих анкету да неко спроведе.

 

[direktor]

Pa imas opciju ankete na forumu a i niko ti ne brani da sam sprovedes anketu odes na trg i pitas jedno 1000 prolaznika i prezentujes nam saznanja nadam se objektivno

 

[JohnyBgood]

@JohnyBgood
Џони Џони, кров скупштине нема директан контакт са леђима када се човек наслони. Ако прихватимо да ће заштитни слој да буде толико стабилан да неће иза себе остављати флеке, опет је питање БОЈЕ и самог материјала веома дискутабилно.
Кров скупштине је далеко од руку...

Али ако је вама нормално да се 90% људи згади кад прође поред онда ми нисмо нормални.
Волео бих анкету да неко спроведе.

Pa sto se tice same boje i to se da istraziti anketom (u stvari najbolje bi bilo, kao sto kaze direktor, da neko ispita slucajni uzorak Beogradjana ili prolaznika trgom), da se ne prepucavamo bez veze oko toga da li je 90% posto. Ja zapravo verujem da se manjini jako svidja i da se manjini jako ne svidja, dok je vecina negde izmedju ali bez ostrascenih stavova.

A kao sto sam rekao gore, cak i da je 90%, pa ne mora bas svaki prostor u gradu da se uredi onako kako se to svidja ogromnoj vecini. I zbog toga sto se ukusi menjaju a i radi osnovne tolerancije prema manjini i raznolikosti stavova i ukusa. Na kraju, ni demokratija u modernom smislu nije diktatura vecine nego tolerancija i ostavljanje prostora i manjinama da se izraze, sto je vise moguce.

 

[Feanor]

Korten na trgu ne ostavlja boju... Probao sam da se isflekam...

 

[stf]

Korten na trgu ne ostavlja boju... Probao sam da se isflekam...

Koji si ti car. :lol:

Elem
Napisao sam "kratki" tekstić u kome sam sažeo dosadašnju odbranu trga, odbranu rešenja i odbranu struke. Čisto da se ima na jednome mestu. Lako ćemo dalje detaljisati.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Analiza lokacije kao i projektovane namene

>Lokacija trga je jako nezahvalna. Trg je usred saobaćajnog haosa, i jedan je od najvažnijih habova javnog prevoza. Nivo buke je na visokom nivou. Nema stambenih objekata u blizini.
Imajući sve ovo u vidu, ovaj trg nema funkciju odmora, šetanja, i uživanja. Nije mesto gde će penziner doći da posedi i igra šah. Nije mesto gde će majka da uspavljuje bebu. Nije mesto gde će klinci po travi trčati za loptom. U tu svrhu imamo Finansijski park jako blizu.
Njegova izolovanost ogromnim saobraćajnim površinama kao rezultat ima posećenost trga isključivo ljudima koji tu čekaju prevoz. Čist tranzit.
>Imajući u vidu da je odluka gradske vlasti da ovde bude memorijalni plato, arhitekta je zaista odradio kvalitetan projekat što ću analizirati u daljem tekstu. Sve zamerke na rešenja trga ne mogu ići na dušu arhitekte, jer je dostojno ispoštovao namenu trga kako arhitekturom, tako i materijalima. Stoga ukoliko postoji problem, problem je u gradskoj odluci o nameni ovog trga. Po meni lično, namena trga je pogrešna. Ovakav trg nije za memorijalni plato. Arhitekta je izvukao maksimum iz neprimerene lokacije.

- Arhitektonska analiza trga

>Budući da je ovo do sada bio čisto tranzitni trg, gde se niko nije zadržavao duže od minut dva, i da se celokupna poseta svodi na čekanje autobusa, arhitekta je odlučio da odvoji ljude u tranzitu i ljude koji žele namenski da dođu na trg. To je postignuto velikom korten žardinjerom prema samoj saobraćajnici. Time su ljudi u tranzitu sprovedeni i fizički trotoarom, dok je sam trg predviđen za one koji žele da dođu i odaju počast žrtvama ili samo razmišljaju.
Izdignutost platoa, omogućena žardinjerom ima simboliku svetog tla. Vi se stepenicama penjete na jedno važno mesto. Žardinjera ima i tu ulogu da da malo mira tom mestu i odvoji ga psihološki od gungule saobraćaja i ljudi koji čekaju prevoz. Ona je sa strane stanice iskorištena za veliki broj klupa, mnogo veći nego što je do sada bio slučaj. Takođe bih naglasio i da je ovo verovatno jedina stanica u gradu koja ima dovoljan broj mesta za sedenje i čekanje prevoza.
>Ograda takođe ima funkciju zaštite svetog mesta. Ona je jednostavna i praktično nefunkcionalna (možete se provući ispod), i ima isključivo psihološku funkciju.
>Deo trga ispred bolnice nema neku posebnu simboliku, jer je glupo podeliti istu funkciju trga (pogotovo tako važnu), velikom saobraćajnicom. Stoga je njemu materijalima i zelenilom, kao i formom samo naglašena povezanost sa memorijalnim platotom (da je reč o istoj mikrolokaciji), dok je njegova prosečna arhitektura takva da daje prednost memorijalnom delu trga. Da mu daje na važnosti. Moja zamerka arhitekti je što su sve žardinjere iste visine, što čini trg malo sterilnim. Da se poigrao sa visinama žardinjera ovaj deo trga bio bi daleko daleko bolji a i humaniji, bez obzira na užasni liveni asfalt.

- Analiza materijala

> Korten - Upotreba kortena ima kako simboličku, tako funkcionalnu i estetsku ulogu.

- Simbolička uloga:

> Prvobitna rđa ima simboliku rata, i zaborava kojim su žrtve obavezno izložene, u našem narodu čak mnogo većoj meri nego kod nekih drugih. Rđa ima tu simboliku da opomene narod da se loše ophodi prema precima koji su izgubili živote za našu slobodu a onda zaboravljeni i skrajnuti. Rđa predstavlja i simboliku ratnih mašina, koje ne donose ništa dobro. Rđa predstavlja rat, i sve besmisleno i negativno što on donosi sa naglaskom na njegovom apsolutnom besmislu jer se rezultati tog rata brzo menjaju rezultatima nekog novog.
Dakle, rđa simbolizuje prolaznost vremena, i zaborav, besmisao žrtava i opomenu.

> Transformacija materijala, njegova patina i put od rđe prema postojanom i humanom materijalu takođe ima simboliku u nagoveštaju i savetu nama kako treba da se ophodimo prema žrtvama. Transformacija materijala kroz vreme u nešto mnogo lepše predstavlja transformaciju naše kolektivne svesti u odnosu prema žrtvama i u odnosu prema ratu. Transformacija predstavlja put kojim i mi treba da krenemo. U neki lepši svet. Svet bez sukoba i rata.

> Krajnji izgled materijala ima simboliku naše prosvešćenosti. Sada je human i lep, postojan. Naša svest treba da bude humana, da poštujemo žrtve, ali da više ne ratujemo. Da živimo u miru. Zauvek.

- Funkcionalna uloga:

> Korten je materijal koji sam sebe štiti svojom patinom. Kako vreme prolazi, materijal je sve otporniji na atmosferske uticaje. Sično funkcionišu i bakarni krovovi na crkvama. Najveća prednost takvog materijala je što ne zahteva nikakvo održavanje, što je posebna prednost kod nas, imajući u vidu naš odnos prema održavanju bilo čega. Nema pranja, mazanja, ribanja, rekonstrukcije itd. itd.

- Estetska uloga:

> Posle završene transformacije, dobićemo postojan materijal kojem ne treba održavanje a koji poseduje toplinu drveta (koje traži redovno održavanje). Ovo je jedan od najhumanijih i najprijatnijih modernih materijala koji se trenutno masovno koriste u arhitekturi. Ima tehičke prednosti metala a vizuelne prednosti drveta.

> Beli granit - predstavlja obaveštenje prolazniku da je stupio na sveto mesto,mesto posvećeno žrtvama, koje se sada nalaze na nekom, nadamo se lepšem mestu. Beli pločnik simbolizuje i čistotu, mir u kojima žrtve sada počivaju.

> liveni asfalt - liveni asfalt ne predstavlja apsolutno ništa. Ovaj deo trga je direktna žrtva premalog budzeta, jer je poznato da je liveni asfalt najjeftiniji materijal za podlogu. Uostalom na originalnom projektu i nije planiran asfalt.

> Simbolika fontane:

Imajući u vidu da je trg posvećen žrtvama, automatski otpada agresivna fontana jer bi ona bila degutantna. Kamenje predstavlja ljude, a staklena ploča granicu između sveta živih (na suvom) i sveta mrtvih (pod vodom). Postepen prelaz u dubine predstavlja i prelaz u svet mrtvih, a tekuća voda predstavlja takođe zaborav i prolaznost života.

> Analiza zelenila:

> Nedostatak trave se može opravdati činjenicom da ona nekako ne ide uz memorijalni plato. Trava predstavlja mesto uživanja, a ovo bi trebalo da je mesto opomene i sećanja. Trava je takođe nepotrebna na ovom mestu iz ekoloških razloga, jer tako mala površina naspram tako velike površine asfalta nema nikakvu ekološku funkciju.
> Mlado drveće je poređano u mirnome nizu i kao da i ono samo odaje počast žrtvama. Jenoga dana, kada drveće izraste, praviće velelepni hlad i povećati mir na ovom mestu, mir kakav ovakvo mesto zaslužuje. Stabla koja su posađena su previše mlada, ali za to opet, nije kriv arhitekta već manjak sredstava. Što starija sadnica to skuplja.
> Staro drveće je ostavljeno isključivo zbog "sindroma Bulevar". Elem, to drveće je nikakvo im kržljavo i sada, posle sečenja ostalih, zaista ružno, i nikeko se ne uklapa u novi trg, ali je ostavljeno iz čistog straha da opet ne krene priča o drvoseku i kasapljenju drveća po gradu.
> Žardinjere. U njih je posadjena samo jedna vrsta, čini mi se, pampas trave. To je opet radi simbolike, jer bi previše šarenila bilo degutantno. Takođe, ova biljka je dosta otporna, i dovoljne visine da ima ulogu kakve takve zvučne barijere dok stabla ne izrastu.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Na kraju, zamolio bih kritičare da razdvoje svoj vizuleni utisak i ukus od kvaliteta projekta, kao i da prilikom kritike zardvoje šta kritikuju i koga zapravo kritikuju. Da li kritikuju kvalitet projekta, gradske odluke, budzet itd. itd.

Sve kritike do sada su išle na dušu arhitekti a zapravo je problem bio ili u gradskoj odluci o nameni trga ili u evidentno jako malom budzetu za ovaj projekat.

Imajući u vidu mali budzet i namenu lokacije, arhitekta je uradio jako dabar projekat.

 

[Drakche]

stf svaka cast na analizi. :kk:

Svima bi vec trebalo biti jasno da plato ne pati od sindroma "decji park", mada je otvorem za decu (i sve ostale) pod uslovom da se ljudi njemu prilagode, a ne obrnuto, jer je to mesto spomen obelezje pre svega.

Mogu da razumem zasto je mnogima prvi utisak negativan. Ovo je jedna uredjena oaza u neuredjenoj okolini koja je "guta" izbledjenim kontrastima.
@vozd je spomenuo malogradjanski kompleks "'travnate povrsine koje podsecaju na rodno selo...", mozda se tako razmisljalo u vreme njegove rane mladosti, pre bih rekao da je sada obrnuta situacija, ili izoblicena - mada je ova "analiza" generalno totalno promasena.

Ljudi obicno ocekuju, kada se nesto "renovira", da ih instantno fleshira svojom lepotom nakon zavrsenog posla kao iznesena torta na vencanju. Uglavnom tako i bude, ali neke stvari zahtevaju vise vremena i razmisljanja kako bi se otkrila njihova prava lepota, pogotovu kada su u pitanju ozbiljne stvari kao sto je spomen obelezje na pale zrtve koje bi i dan danas bile zive da se nije desio rat.

 

[milanobelgrade]

Да се трг налази на некој сређенијој локацији утисак би вероватно био бољи...
такође ми се много више свидела првобитна плоча са оним ситним словима коју су архитекте замислиле...

ова "преправљена" ми је одвратна...

 

[stf]

stf svaka cast na analizi. :kk:

Hvala. :kk: Posle želje Vožda da bude neko ke je dostojno popljuvao projekat, osetio sam obavezu da dostojno odbranim projekat. Napisani tekst nije ceo lično moje razmišljanje, već sabrana dela forumaša koji razumeju ovaj trg.

Ljudi obicno ocekuju, kada se nesto "renovira", da ih instantno fleshira svojom lepotom nakon zavrsenog posla kao iznesena torta na vencanju. Uglavnom tako i bude, ali neke stvari zahtevaju vise vremena i razmisljanja kako bi se otkrila njihova prava lepota, pogotovu kada su u pitanju ozbiljne stvari kao sto je spomen obelezje na pale zrtve koje bi i dan danas bile zive da se nije desio rat.

Nisao o ovome do sada razmišljao, i rekao bih da si u pravu. Živimo u sredini gde niko više ne želi da razmišlja i ljudi pozitivno reaguju na šljašteće stvari gde ne treba uključiti mozak. Čim se pojavi nešto sa malo filozofije, ljudi to ne kapiraju i odmah proglašavaju za glupost.

Да се трг налази на некој сређенијој локацији утисак би вероватно био бољи...

Novim saobraćajnim rešenjem trga koje je gradu ponudio IMAMO PLAN, pešačka površina trga se povećava za oko 100%. Posle prvih pozitivnih reakcija iz grada na predlog, postoji mogućnost da se on sprovede u delo. Tada ćemo dobiti zaista veliki trg i u saradnji sa arhitektom memorijalnog platoa, urediti novodobijene površine.

такође ми се много више свидела првобитна плоча са оним ситним словима коју су архитекте замислиле...

Ta ploča je tipičan primer malograđanštine. Dok je bila "rđava" imala je jaku i jezivu simboliku. Čim je postavljen šljašteći materijal, kritike su se smirile.
Samo da šljašti.....

 

[hazard]

Pa nas narod voli da sljasti :lol: to je ona folk-estetika sa sljokicama, svetlucavim kajisevima, puno zlata...po inostranstvu tako mozete i da raspoznajete Balkance, cim nesto na odeci sljasti 70% sansa je da to neko iz ovih krajeva

 

[relja]

такође ми се много више свидела првобитна плоча са оним ситним словима коју су архитекте замислиле...

Ta ploča je tipičan primer malograđanštine. Dok je bila "rđava" imala je jaku i jezivu simboliku. Čim je postavljen šljašteći materijal, kritike su se smirile.
Samo da šljašti.....

I mene je originalna ploča oduševila (idejom i rešenjem, naravno, spomenik je stvarao blago jeziv osećaj).
A što se tiče zamene, to se desilo zbog pritisaka porodica žrtava.
Ne bih to nazavo malograđanštinom, jer niko ne želi ružan sukob sa ljudima koji su pretrpeli taj bol i gubitak. Niko nema više prava od njih da mrzi državu, a još ako im spomenik nije po volji, ne uklapa se u njihovo viđenje kako treba da izgleda, ovo doživljavaju kao još jednu uvredu. Poslednje što neko može da im kaže je kako nisu kompetentni da ocenjuju primenjenu umetnost.

 

[brdjanin]

Nešto sam razmišljao .... a da se prefarbaju one zarđale ploče. Nije skupo, neće trebati puno farbe, a biće puno lepše.

 

[lynx]

Коме је РЂА лепа? То је за психијатрију. Али очигледно друштвени токови иду ка окретању лепоте у одвраност.

Хоћеш да кажеш да народ треба да се навикне и "просветли" лепотом рђавог? Да пројектант имало познаје српски језик и да је иоле писмен, схватио би да се РЂА користи увек са намером да се неко или нешто ПОГРДИ.
"рђав човек"
"рђав посао"
"рђава нарав"

Никог ко је прошао поред није осети ту рђу као земљу већ као РЂУ. Рђа се избегава, рђа смета, рђа је на крају и нездрава. Асоцијација на рђу је негативна. Ако је тенденциозно наметање рђе као нечег што је неминовни "напредак" и "неопходност" онда ја бежим на село.

Прочитао сам детаљно свих милион постова уназад и стекао сам утисак да питање РЂЕ није темељно обрађено.
Аргументи који се дају да је то тренутни тренд у свету је можда разуман некоме ко није завршио ни средњу школу.
Аргумент да је боја рђе лепа и да представља боју земље може да буде аргумент само ако имате неразјашњене проблеме из детињства. РЂА се увек сматра прљавом, доказом да је неко немаран према нечему па је то нешто зарђало, болесном (рђа није здрава ни за плућа), корозивном (од рђе пропада метал и све чега се дотакне), рђа СМРДИ, итд. Дакле ако уређивање живота људи треба убацити у тај колосек онда је сваки ваш став оправдан. Даје се порука : рђав више неће бити погрдан епитет. Рђав човек ће постати добар човек. Рђава ограда неће бити ограда која треба да се уреди, префарба, доради већ ће бити лепа ограда. Рђа као симбол неће представљати "пропадање" (тежњу ка смрти) већ лепоту и рађање.

Ovakvim argumentima se može protiviti svakom obliku inovacije. Rđa ima tu simboliku koju ima zato što je u glavnini slučajeva predstavljala nepoželjnu koroziju, odnosno propadanje materijala, a ne zato što je delo Satane. Korten je legura koja ima svojstvo da pod atmosferskim uticajem stvara zaštitni sloj. "Rđa" u ovom slučaju ne predstavlja propadanje, već upravo zaštitu od propadanja. "Rđa" sama po sebi nije ni lepa ni ružna, navikli smo da je ne volimo jer je uglavnom štetna, ali u slučaju kortena ne smemo da je posmatramo na taj način, već treba da gledamo estetske i funkcionalne potencijale ovog materijala. Kolike stvari su kroz istoriju promenile simboliku zbog novih pronalazaka, zašto ne bi i "rđa". Naravno, rđav čovek neće postati dobar čovek zbog upotrebe kortena :lool: .
Mislim da je rešenje spomen-platoa dobro, ali da nije bilo primereno za ovu lokaciju. Ovde je trebalo očuvati što više zelenila, da malo razbije opšte sivilo ovog dela grada, barem dok ne dođe do bitnijih promena u okolini.
Sadašnja spomen-ploča je skandalozna. Ko god prolazi, neka joj priđe blizu i pogleda kako su loše izrezana slova, ali neka ne pokušava da dodirne ivice slova jer će mu se opiljci zabiti pod kožu. Kvalitet izrade nije odgovarajući ni za natpis na limarskoj radionici majstora Pere, a kamoli za spomenik u centru Beograda.

 

[Drakche]

Eh, kad bolje razmislim, pa i to sljastece je odraz svog vremena, razmisljanja i "ukusa" ljudi.
Doduse, sve do, eto, prosle decenije niko nikad nije ni pitao gradjane dal' im se nesto dopada ili ne, vec su gradili po svom nahodjenju ( i ideologiji) oni koji su bili za to bili zaduzeni.
Zivim u inostranstvu i nije mi poznato da ovde neko gradjanima stavlja opcije na glasanje sta ce gde da se radi.

Ispalo bi krajnje katastrofalno kada bi se gradjanima prepustilo da odlucuju o estetici svoje okoline, medjutim neke zelje vecine treba ispuniti. Np. sto posto sam siguran da bi velika vecina zelela da se napravi zgrada identicna staroj posti na savskom trgu. Neki bi to smatrali velikim kichem ravnom dzinovskom bidermajeru na nekom trgu, ali bi to reflektovalo savremeno razmisljanje koje je prisutno i koje ce se negde u buducnosti proucavati, samim tim dobiti na "tezini" i "dubini".

 

[dusanjf]

ta zapishana rampa od tih 90% gradjana koji su zgadjeni, veliki poznavaci vestine.
svi ti ljudi koji bacaju u africko rastinje, spremni na kritiku.
dok tih 90% anketiranih ne pocne da radi na sebi i da se ukljucuje u ostatak sveta i da prihvata i
africko-azerbejdzansku travu dotle ce rezultati tvoje ankete biti u njihovu korist.
ali tako je vazda bilo, i to nije slucaj samo za beograd.
zatvorena sredina tesko prima novine.

jedino sa cim se slazem sa tobom jeste vodeni tok.

 

[возд]

Стиже одговор.

 

[direktor]

I nezaboravi anketu dok budes slikao i pozuri prije kise

 

[stf]

Daj sve od sebe, nemoj se štedeti.

Jedva čekam da pročitam taj školovani esej.

 

[dusanjf]

hahahaha..nestao post koji sam hejtovao..hit..
CORTEN FOREVER