Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Igor]

Sve pohvale za reportazu

 

[Дошљак]

Хвала

 

[geovuk]

Дошљак » Čet Maj 18, 2017 8:23 pm[/url]":1mniwsjr]Дуго нисам фотографисао радове на БнВ, па сам данашње слободно и лепо време искористио за то

За почетак поглед са моста на обалоутврду... обратите пажњу на проширење најниже стазе поред терасе
Pogledajte prilog 39Pogledajte prilog 37
Pogledajte prilog 38Pogledajte prilog 35Pogledajte prilog 36
Pogledajte prilog 32
Pogledajte prilog 33Pogledajte prilog 34

Било би лепо да прошире најнижу стазу али не верујем. Ти парчићи арматуре што вире су служили за шаловање стазе. А и ниво стазе је у нивоу пода проширења испод терасе тако и да желе да прошире стазу онда би подигли њен ниво бар за 20 центиметара.

 

[Zuma]

A pazite sad ovo. Ode Zarićev most!?

Sećate se kad sam iskopao podatak koji do tada niko nije spominjao, da je most fundiran na drvenim šipovima i pitao ko je i kako ispitivao da li su oni dovoljno dobri da se na njih okači nova konstrukcija i toliki novi saobraćaj? Pa su Rio i još neki imali što šta da mi kažu povodom toga? U svakom slučaju ja sam se tada zalagao da stari most ostane, a da se pravi ili potpuno novi, ili da bar ovi dodaci budu odvojeni i na svojim sopstevnim, novim šipovima. A svakako ne da se potpuno ukloni. Ali sada je ispalo da je i to sasvim moguće i da Zavod daje samo "preporuke".

Stari Savski most pada u vodu

Umesto da bude rekonstruisan kao što je mesecima najavljivano, ova saobraćajnica preko Save biće porušena, a nova može ali i ne mora da zadrži prepoznatljivu lučnu konstrukciju

Stari Savski most u Beogradu biće srušen. Sa njim u vodu padaju i sve one ideje koje smo prethodnih meseci slušali – da će nova konstrukcija biti podignuta na postojećim stubovima i da će u panorami Beograda biti sačuvan prepoznatljiv metalni luk. Njegovo očuvanje bilo je uslov gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, navedeno je u dokumentaciji kada je u februaru raspisan arhitektonski konkurs za rekonstrukciju Starog savskog mosta. Tada je bilo jasno na osnovu pažljivog čitanja dokumentacije da se od učesnika traži da ponude potpuno novu konstrukciju, ali niko od zvaničnika nije javno rekao da to znači da će se most rušiti. To je sada uvelo zabunu u javnosti, koja negoduje zbog uklanjanja višedecenijskog simbola prestonice.

Argumenti koje Milutin Folić, gradski urbanista i predsednik žirija, navodi u prilog rušenju su da most mora da ima veći razmak između stubova zato što je Sava međunarodni rečni koridor. Stubovi su, kaže, fundirani na drvenim šipovima i most je dotrajao.

Za razliku od ranije izjave da će se luk sačuvati, juče je za naš list rekao da je to samo preporuka Zavoda. ...

Ostatak vrlo zanimljivog članka - sa suprotstavljenim mišljenima, što je retkost u našim novinama - možete pročitati ovde.
http://www.politika.rs/sr/clanak/380827 ... ada-u-vodu

 

[kkorisnikk]

Par današnjih slika sa ortakovog fona.

Prvi neki utisci novog bulevara, ili dela bulevara kako god. Kvalitetni materijali, zanimljiv izbor
rasvete, tepih trava, automatski sistem navodnjavanja i svakako količina drveća koja je zasađena.

Šetnjom kroz to malo parče bulevara, da li zbog zasađenog drveća na momenat se i zaboravi da si u okruženju
ogromnog gradilišta. Ali svakako velika transformacija prostora koji je nekada bio prava rupa.

Granitni ivičnjaci

Pogled na porušene hale, videćemo šta će još rušiti i da li će one zgrade što je došljak pomenuo
biti sačuvane.

I za kraj krupni kadar residensa

Plusić za Došljakovu odličnu reportažu na prethodnoj strani. :kk:

 

[neven_k]

Poslednja slika pokazuje, kako bi projekat sa nizim zgradama i par provucenih kanala tu dobro dosao. Beogradska Venecija.

 

[milos.tro]

Zuma » Thu May 18, 2017 10:32 am[/url]":3u0ctiwu]

milos.tro » 18 May 2017 07:06 am[/url]":3u0ctiwu]Zuma da ti ne citiram post da ne gušimo temu:

Dosta toga je radjeno na promenadi upravo suprotno "od onoga što ne treba da se radi"

Miloše, na BNV projektu očigledno postoje ljudi koji se trude da poprave ono što je u njihovoj moći. Ja to ne sporim. U samom projektu se ravnopravno mogu videti i brljotine i sjajni potezi, pa čak i očigledni veliki napori da se naknadno poprave mnoge stvari koje su ranije bile lošije rešene. Nažalost glavni problem se ne može eliminisati na taj način. On je u ograničenjima i obaveznim projektnim okvirima koja su njima postavljena na početku kroz master plan i kroz usmene dogovore na najvišem nivou. Naprimer očigledno im je rečeno da je uslov za ugovor da grad duž cele obale Save sme sebi da ostavi samo 30 metara zemljišta, a sve ostalo MORA da uloži u zajedničko preduzeće da bi kasnije postalo privatno. Tako se sem više privatnog zemljišta obezbeđuje i da javna obala nije "samo dovoljna", da u velikoj meri MORA da se oslanja na privatne usluge u zaleđu. Projektanti tu ništa ne mogu, a samo iz toga proizilazi veliki broj problema koje je sada skoro nemoguće rešiti. Pa su rekli da se tih 30m mora računati počevši od najdalje tačke unutar Save koju su igde na njoj mogli da nađu (to je suština rasprave sa STF-om oko "prave" regulacione linije kose obaloutvrde i nasipanja Save). Zato su čak i kod KC Grad morali da postave ogradu na sredinu pustog i slobodnog prostora, što izgleda apsurdno. Ni tu projektanti i domaća ekipa koja vodi projekat ne mogu ništa. Pa smo još u početku čuli da je naša stana htela da se pomeri kula da bi mogli da provuku nastavak ulice Zorana Đinđića. Abar nije dao. Pa je za stari grad ogromni indeks izgrađenosti (i posledične visine zgrada) sigurno takođe deo OBAVEZNE pogodbe tokom sklapanja ugovora. Ni tu naši nisu od pomoći ma kako se sada trudili. Itd, itd. Tako da, lepo je što se oni tako trude, ali male promene nisu dovoljne. Ovde previše velikih stvari ne valja.

Zuma,sa prvim delom posta se apsolutno slažem.Ovde se postavlja pitanje koliko je to dovoljna širina javna obale i čemu je svrha takve obale?Na suprotnoj obali Save imaš široku javnu obalu,šetalište,komercijalne sadržaje(splavove) i ona je uglavnom prazna danju,osim kad se npr organizuje neko okupljanje tipa joga časovi na fotki koju si postavio.Kome treba takva obala,svrha? Da joj se divimo,i livadi i obaloutvrdi,nekom retkom masovnom okupljanju,ponekom detetu koje pušta zmajeve,kritikujemo kante ili ti splavove na njoj i konstatujemo da bi ona bila puno-puno lepša bez tih kanti ?

Neko ko se ozbiljno bavio master planom je želeo sa jedne strane atraktivnost u smislu blizine zgrade pored reke a sa druge strane funkcionalnost u smislu DOVOLJNE ŠIRINE ŠETALIŠTA sa druge . I do kakvih se zaključaka moglo doći? Hajde da vidimo studije nekih ljudi koji su morali da broje i broje šetače kako bi došli do nekih podataka.Pa su onda konstatovali da se studije koje su radjene u Londonu i Portu po pitanju širine trotoara i šetališta po protoku ljudi tako reći uopšte ne razlikuju pa su došli do podatka da je 3.3metra korisne širine šetališta SASVIM DOVOLJNO za protok 2.000 ljudi po satu. Pa su u okviru ovih 30 metara obale isprojektovali na gornjem nivou 3-5metara plus najverovatnije 2 metra od nadzemnog dela aneksa do kafanskih stolova (opet u najužem delu) pa još 4.5 metra na donjim nivoima,pa kad se svi ovi broje saberu u zbiru imaš cca 6.000ljudi koji ti može proći po satu.I to samo pored obale,a imaćeš i plato pored kule,parkove,trotoare....

Najveći problem u čitavoj priči im je bio problem ukrštanja pešaka i biciklista pa su se sa biciklistima dogovorili gde će da lociraju bici stazu.Dislokacijom bici staze kao što sam predlagao na gornji -donji nivo i drugačijom koncepcijom donjih šetališta ostala bi ista i SASVIM DOVOLJNA KORISNA ŠIRINA ŠETALIŠTA kako je projektovano, a ukrštanja biciklista i pešaka svedena na najmanju moguću meru.

Sve pohvale na reportažama Došljaku i Kkorisniku

 

[milos.tro]

https://s23.postimg.org/q17fkv3kr/20170518_182642.jpg[/img]

Даљински руковалац кранском бетоњерком:

Прелаз преко пруге:

На преосталом делу према Бранковом мосту су кренули с поплочавањем и постављена је скоро цела ограда:

Добро је што су направили степенице за силазак на стари део обалоутврде (с обе стране плитке овалне терасе на слици - в. и другу слику одозго):

SašaBG sa SSC

 

[Zuma]

milos.tro » 18 May 2017 10:43 pm[/url]":320v0069]
Zuma,sa prvim delom posta se apsolutno slažem.Ovde se postavlja pitanje koliko je to dovoljna širina javna obale i čemu je svrha takve obale?Na suprotnoj obali Save imaš široku javnu obalu,šetalište,komercijalne sadržaje(splavove) i ona je uglavnom prazna danju,osim kad se npr organizuje neko okupljanje tipa joga časovi na fotki koju si postavio.Kome treba takva obala,svrha? Da joj se divimo,i livadi i obaloutvrdi,nekom retkom masovnom okupljanju,ponekom detetu koje pušta zmajeve,kritikujemo kante ili ti splavove na njoj i konstatujemo da bi ona bila puno-puno lepša bez tih kanti ?

Neko ko se ozbiljno bavio master planom je želeo sa jedne strane atraktivnost u smislu blizine zgrade pored reke a sa druge strane funkcionalnost u smislu DOVOLJNE ŠIRINE ŠETALIŠTA sa druge . I do kakvih se zaključaka moglo doći? Hajde da vidimo studije nekih ljudi koji su morali da broje i broje šetače kako bi došli do nekih podataka.Pa su onda konstatovali da se studije koje su radjene u Londonu i Portu po pitanju širine trotoara i šetališta po protoku ljudi tako reći uopšte ne razlikuju pa su došli do podatka da je 3.3metra korisne širine šetališta SASVIM DOVOLJNO za protok 2.000 ljudi po satu. Pa su u okviru ovih 30 metara obale isprojektovali na gornjem nivou 3-5metara plus najverovatnije 2 metra od nadzemnog dela aneksa do kafanskih stolova (opet u najužem delu) pa još 4.5 metra na donjim nivoima,pa kad se svi ovi broje saberu u zbiru imaš cca 6.000ljudi koji ti može proći po satu.I to samo pored obale,a imaćeš i plato pored kule,parkove,trotoare....

Najveći problem u čitavoj priči im je bio problem ukrštanja pešaka i biciklista pa su se sa biciklistima dogovorili gde će da lociraju bici stazu.Dislokacijom bici staze kao što sam predlagao na gornji -donji nivo i drugačijom koncepcijom donjih šetališta ostala bi ista i SASVIM DOVOLJNA KORISNA ŠIRINA ŠETALIŠTA kako je projektovano, a ukrštanja biciklista i pešaka svedena na najmanju moguću meru.

Miloše, čitavu levu obalu Save vremenom čeka ista sudbina kao i desnu, izgradnja i razvoj. Pa čak i NBG desnu obalu Dunava. Blok 18 će se izgraditi. Prostor oko toplane i zimovnika će radikalno izmeniti izgled. Šljunkare će otići. Ovaj prostor je isuviše skup da bi ga koristila industrija. Vremenom će se trenutno izgrađena obala kod blokova 45 i 70 produžiti do ušća. Sajmište će zaživeti. Abaru je BNV projektom POKLONJENA I LEVA OBALA SAVE. A on neće samo stajati i gledati je. To je užasna greška, bolje reći kriminal. Kula Ušće će dobiti blizankinju. Na Dunavskoj obali kod SIV-a će se svakakao graditi nešto, možda opera. Kod hotela Jugoslavija takođe, ogromni objekti. Čitav dalji zeleni pojas u nivou SIV-a će biti potpuno uništen. A deo zelenog pojasa pored Dunava će verovatno biti transformisan u zabavni park tipa Ada Ciganlija - bliži deo (ono što je nekad BILO zeleno a sada su betonirani tereni). Neke od tih stvari mi se dopadaju, a neke ne, ali to su trendovi i postojaće strahoviti pritisci da što više zemljišta "zarađuje pare", tj da nam se što više zelenila uzme. Pa ćemo ONDA videti da li je na levoj obali ostavljen previše širok zeleni pojas ili ne. Ljudi koji su to dimenzionisali su gledali daleko u budućnost, baš kako urbanista i treba da radi. A ne kao ova bedna, impotentna i prodana ekipa danas.

A što se tiče Londonske studije i trotoara, već sam objasnio zato su gradski trotoar i obala reke neuporedivi, pa se ne bih ponavljao.

 

[milos.tro]

Leva obala Save je pridodata regulacionom planu iz čisto kalkulativnih razloga dinamike izgradnje (50% za 20godina ),što je po mom mišljenju bilo potpuno bespotrebno obzirom na dosadašnju dinamiku radova i planiranu realizaciju u naredne 3 godine.

Sa ovim "oduzimanjem zelenila" se slažem,ali se to ne može dovesti pod kontekst SA.Šta smo tamo imali od zelenila gomilu korova i jedan park vulgarnog naziva? Pa upravo ovo što se sada radi u SA po pitanju zelenila je primer kako se to zelenilo mora održavati (redovno košenje trave,zalivanje,sadnja drveća gde svako ponaosob ima svoj sistem zalivanja, na Savskom bulevaru je planirano oko 1.000 sadnica drveća),desetine i desetina hiljada kvadrata parkovskih površina itd.itd.

Nažalost, na Novom Beogradu na uglu Gandijeve i Vojvodjanske postoji jedna "zelena" površina obrasla u korov koja se redovno održava bagerom prvo su krenuli da 2 godine,a sada su napredovali pa je održavaju jednom godišnje sa istom mehanizacijom :bash:Tužno je da nas ljudi koji su do pre nekoliko decenija živeli nomadskim načinom života treba da uče kako se održava zelenilo. :rant:

A što se tiče Londonske studije trotoara i studije pešačkih staza u Portu pokazano je da tu nema značajne razlike u smislu protoka ljudi,pa se ne bih ponavljao dalje po tom pitanju.

 

[stf]

Надовезао бих се на причу о студијама из Лондона и Порта. Наиме, колико год шеталишта крај река на НБГ страни и на Дорћоу била "шира", заправо саме пешачке стазе нису ни метар шире од променаде. За све постоји стандард и он се није очигледно мењао. Једина разлика између променаде и осталих шеталишта јесте у бруто ширини обалног појаса, односно ширине зеленог појаса. Визуелано су остала шеталишта шира, али пешаци и бициклисти немају више места у нето ширини. Широко је планирано у складу са Атинском повељом и то је то.

А мислим да ни теза да је то планирано толико широко "због могућег ширења у будућности" није тачна. У том случају би и саобраћајни булевари приликом изградње били у профилима 1+1 а не тада потпуно непотребних 3+3. Нарочито што су булевари скупљи од тротоара. Све је то тада грађено у максималном планираном капацитету.

 

[GosnMaster]

Iako je moje misljenje o vlasti, AV i ostaloj ekipi i bratiji negativno ovaj projekat je civilizacijski pomak za BG ( po mom skromnom misljenu )
Naravno i u svetu manje vise svi veliki projekti na atraktivnim lokacijama prate zakulisne randnje ko to ne prizna taj je idealista a danasnji svet je daleko suroviji od bilo kakve idealne sredine. Meni je licno u Beogradu nedostajalo arapskog cistog betona, brend setalista i minimalizovanog odrzavanog zelenila. Neka oni rade, neka sledeca vlast dogradjuje i unapredjuje.

 

[Zuma]

stf » 19 May 2017 08:49 am[/url]":12a70mgb]Надовезао бих се на причу о студијама из Лондона и Порта. Наиме, колико год шеталишта крај река на НБГ страни и на Дорћоу била "шира", заправо саме пешачке стазе нису ни метар шире од променаде. За све постоји стандард и он се није очигледно мењао. Једина разлика између променаде и осталих шеталишта јесте у бруто ширини обалног појаса, односно ширине зеленог појаса. Визуелано су остала шеталишта шира, али пешаци и бициклисти немају више места у нето ширини. Широко је планирано у складу са Атинском повељом и то је то.

А мислим да ни теза да је то планирано толико широко "због могућег ширења у будућности" није тачна. У том случају би и саобраћајни булевари приликом изградње били у профилима 1+1 а не тада потпуно непотребних 3+3. Нарочито што су булевари скупљи од тротоара. Све је то тада грађено у максималном планираном капацитету.

Izvini ali naknadno proširiti ulicu i naknadno proširiti pešačko šetalište na račun travnjaka uopšte nije isto. Proširivanje ulice zahteva i ponovni rad na svim slojevima podloge i izmeštanje svih zakopanih instalacija koje uvek slede sredinu ili ivicu puta. To je veoma daleko od jeftinog i jednostavnog. Plus što zahteva zaustavljanje ili ometanje saobraćaja. A proširiti pločnik za pešake na ovoj slici je više nego trivijalno i prosto nije vredno pomena.

 

[CASTELBIANCO]

Al je dunav ispao plaaaavvvvv

Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока

 

[Marcus Lupus]

milos.tro » 18 May 2017 10:43 pm[/url]":2fpajivz]

Zuma » Thu May 18, 2017 10:32 am[/url]":2fpajivz]

milos.tro » 18 May 2017 07:06 am[/url]":2fpajivz]Zuma da ti ne citiram post da

Na suprotnoj obali Save imaš široku javnu obalu,šetalište,komercijalne sadržaje(splavove) i ona je uglavnom prazna danju,osim kad se npr organizuje neko okupljanje tipa joga časovi na fotki koju si postavio.Kome treba takva obala,svrha? Da joj se divimo,i livadi i obaloutvrdi,nekom retkom masovnom okupljanju,ponekom detetu koje pušta zmajeve,kritikujemo kante ili ti splavove na njoj i konstatujemo da bi ona bila puno-puno lepša bez tih kanti ?

Naravno da je prazna kada je do nje nemoguće stići sa Starog Grada u razumnom vremenu osim kolima, a na NBG ima dovoljno slobodnih javnih površina i bez nje.

 

[kkorisnikk]

To apsolutno nije problem, niti je ikada bio, pošto vidim da pričaš o dostupnosti i o
vremenu potrebnom za dolazak do te strane.

 

[milos.tro]

Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
par fotki Kalenić sa SSC

 

[RioBL]

Zuma » Thu May 18, 2017 8:44 pm[/url]":2tpqvvcj]A pazite sad ovo. Ode Zarićev most!?

Sećate se kad sam iskopao podatak koji do tada niko nije spominjao, da je most fundiran na drvenim šipovima i pitao ko je i kako ispitivao da li su oni dovoljno dobri da se na njih okači nova konstrukcija i toliki novi saobraćaj? Pa su Rio i još neki imali što šta da mi kažu povodom toga...
Ostatak vrlo zanimljivog članka - sa suprotstavljenim mišljenima, što je retkost u našim novinama - možete pročitati ovde.
http://www.politika.rs/sr/clanak/380827 ... ada-u-vodu

Ja se po ovom pitanju kao i po pitanju mosta na Adi potpuno slažem sa Kostićem

 

[JarJarBinks]

Vizije Olje Ivanjicki za nov most: http://www.avantartmagazin.com/trokraki ... ow_resize/

 

[JarJarBinks]

Ili recimo da motiv ovog mosta budu gusle, kao što je motiv Kalatravinog mosta u Dablinu harfa ili lira.

 

[spatiotecte]

:shock:

 

[makarije]

Meni je takođe skandal što je u obuhvat plana ušla leva obala Save. U jedan obuhvat se ne stavljaju oblasti koje deli takva i tolika prirodna granica, kao što je Sava, jer se urbanistički parametri zadati za lokaciju obesmišljavaju.

Slično sam ja imala na svom poslu: Parcela ima zadatu zauzetost od 40%, ali preko nje prolaze 3 dalekovoda, tako da više od polovine parcele ne može biti izgrađeno. Na kraju, iako je za ukupnu parcelu bilo ispoštovano tih 40%, kada se izuzme područje kuda prolaze dalekovodi, plus zaštitni pojas, ispalo je da je tamo gde MOŽE da se gradi izrađenost 70% (takore'i jedni drugima na glavi stoje, i sve je bilo legalno).

Ovde neko komentariše kako je kej na levoj obali Save širok, a eto ne koristi se. Ne koristi se jer mu u zaleđu stoje prizemne privatne kuće i to nekih
150m od vode. Da mu na tom mestu kuća stoji restoran, pozorište, trgovine, rekreativni park sa sadržajima kao Ada (sport, dečiji tereni, izletište, kafići restorani, bilo bi mnogo mnogo više ljudi. I još bi itekako ostalo mesta da se u prostoru do Sava Centra i Interkontija napravi red poslovnih zgrada. Plus most (Bul.Z.Đ - Nemanjina) koji je u ovom gradu ubedljivo najpotrebnija građevina od svega što treba ili se već gradi.

 

[jelenabg]

Nisam uspela da ukačim čitajući:

1. Odakle dokle tačno je planirano da ide ovaj bulevar, odnosno šta povezuje?
2. Da li se planira nastavak građenja bilo čega dalje ka Gazeli (ne mislim na zgrade, već šetalište i slično)

 

[Gorstak89]

Taj most je toliko omražen ovde a ja mislim da bi on baaaaš otvorio Beograd, samo što bih ja spojio Cara Dušana, Dunavsku/Vojvode Bojovića sa jedne strane (nekom petljom), Bulevar umetnosti sa druge (znam da bi to koštalo debelo ali bi sklonilo taj ogroman pritisak koji trpi ušće i taj kraj (na malom rastojanju se 3 mosta uklapaju) i Zrenjaninac sa treće strane. I još tuda može da prođe tramvaj. Ako bi se u Borči radio novi Bulevar bliže Dunavu a da prati Zrenjaninca to bi bilo vrhunski. Akup projekat ali bi rešio dobar deo gužve u centru i rasteretio bi Pančevca. Pupinov most je svakako na pogrešnom mestu kao rezultat komproisa i praktično će sa ump-om da napravi jednu injekciju vozila iz banata u sam centar brzim putem.

E sad, što se tiče pluća beograda i sl, gledam na gmapsu i nije to tako gusto pošumljeno ko što bi moglo, a taj trokraki most bi mogao da bude potpuno ozelenjen i sa dosta niskom vizuelnom siluetom, i onda ne bi bilo nikakvih smetnji, ne bi čak ni boo oči.
A da, i denivelisana petlja kod bulevara Nikole Tesle i Bul Umetnosti.
Kasnije bih prebacio zoo vrt u to zelenilo bez smanjenja lisne površine, i uredio bih obalu VRO sa stazom okolo. Nakon toga nikome više nikada ne bi palo na pamet da VRO privodi drugoj nameni, ostao bi jedan divan park pun životinja i rešilo bi se saobraćajno pitanje plemenitijim sistemom prevoza (tramvaj, a možda i trojelbus, pa i metro. A kroz smanjenje gužvi bi se i vazduh u centru pročistio.

 

[Earthmoving]

Da preduhitrim Miloša danas
Srušene barake i zgrade oko autobuske stanice