[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=451988#p451988:1hu6y3qb je napisao(la):
stf » 17 May 2017 07:27 pm[/url]":1hu6y3qb]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=451974#p451974:1hu6y3qb je napisao(la):
Zuma » 17 Мај 2017 05:36 pm[/url]":1hu6y3qb]Neće biti rušenja Savanove sem u slučaju da dođe vreme da se na istom mestu pravi mnogo veći objekat čije će prizemlje vršiti istu funkciju kao sada Savanova.
Саванова је и са урбанистичког аспекта постављена са циљем. На тој обали нема ничега, и на тој променади такође нема ничега а потребно је "довући" људе и оживети тај крај да би након изградње првих сталних објеката они већ имали устаљене кориснике који су већ навикнути да дођу ту. Зато су постављени и они привемени прехрамбени контејнери на крају овог фртља променаде.
Након изградње Резиденса и усељавања комерцијалних садржаја у приземље, Саванова је изгубила своју урбанистичку функцију. Међутим, она ће се највероватније и нажалост, скањати тек када се буде градио блок иза ње јер она сече грађевинску линију на пола и тада ће сметати и инвеститору.
На сличан начин је урбанистички својевремено искориштен Миксер фестивал и његово пресељење у Савамалу. До њега, тај део града је био рупа. Данас више није. Миксер се опет сели одатле, али корисници су остали.
Nemam ništa protiv komercijalnih sadržaja na obali, ali ne UMESTO javnih, nego kao njihov DODATAK, kao novi, viši kvalitet, za one koji to žele. Dakle celu ovu moju tužbalicu oko obale bi trebalo razumeti samo kao poziv da se zna redosled prioriteta.
Prvo odredimo šta je gradu i njegovim građanima najvažnije na ovoj obali, koje to sve funkcije i potrebe jedino ona može da zadovolji, a koje bi bile najkvalitetnije ako su ovde. Pa onda za njih odredimo broj korisnika koji treba da zadovoljimo sa određenim minimalnim nivoom kvaliteta. Iz ova dva razmatranja proizilazi tip uređenja i veličina prostora koji treba rezervisati za javne funkcije gradske obale. Ostatak prostora se onda daje privatnicima da oni o svom trošku obezbede dodatne objekte i usluge koji dalje obogaćuju ponudu. Tako bi TREBALO da se radi.
Primeri onoga što NE TREBA da se radi:
1. Namerno smanjiti broj klupa (kao u tržnim centrima) tako da od šetnje ili rekreacije umorni ljudi moraju da sednu u kafanu, pošto na besplatnim klupama nema mesta.
2. Što manje česama, fontana i WC-a, tako da oni koji su žedni ne mogu da popiju vodu ili odu u WC, već MORAJU da sednu u kafanu.
3. Što veća gužva na obali, tako da se ljudi što pre umore od guranja i haosa, pa požele da PLATE malo privatnog i mirnog prostora.
4. Što više preopteretiti prostor ponudama i atrakcijama, tako da liči na vašar, da bi se ljudima što više odvlačila pažnja od svega što je besplatno i manje agresivno, što bi inače lako moglo da ih zadovolji kad bi imali bar malo vremena, prostora i mira da se skoncentrišu na to i shvate šta su im STVARNE potrebe, a šta im je silom nametnuto podivljalom marketinškom zloupotrebom nauke o ljudskoj psihologiji.
5. Ljudi žele da se druže, zato im prostornim rešenjima treba onemogućiti da se lako skupljaju u grupama na besplatnom delu obale, a takve prostore ponuditi samo tamo gde se oni plaćaju.
Drugim rečima, javni, u principu nekomercijalni deo gradskog prostora, što je moguće više staviti u funkciju zarade privatnika. Umesto da njihova ponuda bude slobodni i neobavezni dodatak na kompletnu, kvalitenu i besplatnu osnovnu ponudu javnih prostora (koje plaćamo kroz poreze), ona je namerno nedovoljna i loša, da bi se isprovociralo trošenje, a privatne usluge na obali postale NEOPHODNE (umesto da budu slobodnom voljom izabrani DODATAK, tj viši kvalitet). Krajnji efekat je ustvari klasična krađa, da su naše vlasništvo (javni prostor) i naše pare dizajnom gradskog prostora dobrim delom preumereni u privatne džepove.
