Ovo sa rušenjem je uglavnom pogrešan fokus koji je od pobornika BNV-a jedva dočekan kao loš primer zato što je malo verovatan. Kad je u pitanju problematični sastav zemljišta onda je ispravnije pitanje zašto se gusti klaster najviših zgrada u Beogradu planira baš na zemljištu najgorem za njih, u dubokom mulju nekadašnje rečne delte reke Save? Zašto da se povećani troškovi izgradnje i povećani rizik neravnomernog naprezanja zbog neravnomernog tonjenja pojedinih šipova prebacuje na kupce?
Osnovna greška je inače sama odluka da se ovako nešto pravi baš ovde, i zbog vizura, i zbog saobraćaja, i zbog generalno loše infrastrukture starog dela grada, i zbog nedostajućeg mosta preko Save, i zbog ogromnih potreba za drugačijim sadržajima od planiranih, i zbog izmene mikroklime zaklanjanjem strujanja vazduha u udolini SA (što čisti zagađeni vazduh), pa u izvesnoj meri i zbog lošeg sastava zemljišta.
Uvek moramo računati da veliki zemljotresi mogu aktivirati neku skrivenu lokalnu manu u tlu, nešto što modeli koji predviđaju homogeno zemljište između ispitnih tačaka nisu MOGLI uzeti u obzir jer ne znaju za to. Takođe, tlo je prepuno podzemnih voda, ne samo slojeva (koji se mogu otkriti) nego i diskretnih kanala (vrlo teško) kuda te vode prolaze, možda i najviše u Beogradu, što ga čini teško predvidljivim, a nikada do sada nije bilo opterećeno velikom težinom jer ovde nikada nije bilo gradnje, samo zloglasna Bara Venecija. Ako tih kanala sa podzemnim vodama ima puno, kao ovde, postoji verovatnoća da zemljotres može izmeniti i putanje nekih od njih. Time se lokalno, neravnomerno i u većoj meri menja i nosivost tla. A Beograd je i inače, izvan Bare Venecije, poznat po problema sa vodom tokom velikih gradnji. Toga ima koliko hoćete, Moskva, Beograđanka, itd. Pa pretpostavljam da ima smisla pitanje zašto toliko teške zgrade baš ovde? Sve u svemu, ne verujem da će se srušiti, ali su možda moguće pukotine zbog neravnomernog naprezanja pojedinih delova visokih i teških zgrada.