MIloše, pošto je Bukira već objasnio šta je važno oko širine priobalja, samo da to još preciziram. Od svih karakteristika obale
najvažnija je širina pojasa zemljišta koja je i dalje u vlasništvu grada, a na kojoj nema zgrada ili ulica koje se ne mogu ukloniti. Dakle, od vode do najbližeg neuklonjivog objekata ili do regulacione linije privatnog placa, tj
bar potencijalno slobodan prostor koji je naš. Ako se priobalno zemljište proda, ili se tu izgradi nova zgrada, ono je zauvek izgubljeno za javni prostor. U suprotnom, mi se uvek lako možemo prilagođavati budućim potrebama. Ako bude više ljudi, proširimo staze. Ako budu potrebni specijalno uređeni prostori, napravimo ih na račun nečega što je na obali manje potrebno. Dakle imamo fleksibilnost i sigurnost da se uvek možemo prilagoditi budućim potrebama. To je širina koja je ovde najvažnija.
A čak i ako bi računali samo zbir širina svih pešačkih priobalnih staza, opet je situacija u najmanju ruku ista, a obično bolja, IAKO nigde tik pored tih starih šetališta nema 2.000.000 gusto pakovanih kvadrata. A ako poredimo parametar koji sam naveo na početku, slobodno zemljište u našem vlasništvu, pogledajte i sami šta je do sada BIO Beogradski standard za širinu javnog prostora na obali (ne računajte prugu, ona se uklanja):
Širina obale kod pristaništa u Karađorđevoj ulici
Pa od Kalemegdanskog grebena od reke ima ovoliko
A samo šetalište, sem na jednom kratkom potezu gde gde se tvrđava spušta do vode, ima uglavnom ovoliko prostora
Na Dunavskoj obali od zgrada do vode ima uglavnom ovoliko (sem kod samog objekta 25. maja zbog vidika duž Dunava)
Ako se sad vratimo unazad, uzvodno, kod novog Sajmišta ima ovoliko prostora, od hala do vode. Ovo je samo za pešake, bez donjeg nivoa:
A ovo je širina slobodnog i raspoloživog, našeg prostora, po početnoj definiciji (od hala do vode). Čitavo široko šetalište sa prethodne slike ovde vidite samo kao usku traku, ispod njega je vidljiv i donji nivo, a zeleni pojas je drastično veći od oba šetališta:
Dakle ovo je bila desna obala Save, stari grad, gde tobože nema puno mesta, pa je obala morala biti uža. A videli ste šta je to "uže" u Beogradu ustvari značilo. Ali je zato sa druge strane Save razmak između zgrada i reke, međutim, ovoliki. Uporedite ga sa dužinom poprečno postavljenih obalskih zgrada.
Šetalište na nasipu.
Šetalište ispod nasipa.
Pa onda idemo nizvodno uz levu obalu Save. Ovde ne treba trošiti reči. U pitanju su čitavi parkovi na obali.
Pa onda imamo ovu širinu priobalnog dela kod ušća.
I nešto viši pogled na desnu obalu Dunava
Ovoliko mesta na obali je sačuvano kod Jugoslavije (pa se već pokazalo kolika je potražnja za obalskim prostorom, i šta su PRAVE potrebe ljudi koji se opuštaju na njoj, pošto je već i to zauzeto. Hint - to NIJE tržni centar tik na obali reke, a nije ni hotel, ni kongresni centar, a još manje mesto za spavanje od XX spratova. Sve to u principu može biti i 50 do 100 metara dalje, pa će biti isto tako dobro).
Još jedan pogled na širinu obalske zone posvećene pešacima.
Kod solitera je najuži deo, ali samo zato što u to doba vojska koja ih je za sebe gradila nije nikoga ništa pitala, niti joj je iko mogao nešto reći.
Pa stari Zemunski kej koji ima više od 100 godina i ili PRIZEMNE zgrade uz obalu - to je JEDAN nivo - ili samo dva sprata, pa je OPET širi od ovoga novog sa zgradama od 100 metara visine. Evo gde je ulica, a gde je, otprilike, ivica donjeg nivoa (ovo je pogled na gornji nivo).
Uzvodni deo starog keja, sa leve strane slike
Dakle, jedina mesta gde su u Beogradu zgrade iole blizu obali su kod Beton hale, i to je samo zato što kroz nju još uvek prolazi pruga, pa je morala da ostane, i par krajnje neuglednih baraka i starih magacina uz obalu kod Brankovog mosta koje nemaju VIŠE razloga da ostanu od porušenih magacina koji su bili nizvodno od Brankovog mosta.
I naravno, prostor Savskog amfitetatra gde smo imali ovoliko mesta, dovoljno i za poštenu obalu i za sve ostalo.
Eto, to su bile širine Beogradskih obala, sve do sad. Neke su projektovane za drastično manje koncentracije ljudi nego što će se pojaviti u BNV-u, pa su IPAK ove širine, a neke su DRASTIČNO šire. Da sam ja projektovao obalu BNV-a, u jednom gradu sa ovakvim nasleđem, tradicijom i budućim potrebama, bilo bi me sramota. Obale reka su bile najbolja prilika da se Beograd posebno istakne, da postane svuda prepoznatljiv i poznat. Imali smo sve na raspolaganju, i sve je bilo i naše i potpuno slobodno za uređivanje. Tu se zaista nema šta više reći.