Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=440383#p440383:1qz3i1t6 je napisao(la):
Max15 » Thu Mar 16, 2017 7:03 pm[/url]":1qz3i1t6]Je**a vas politika!
U ovoj temi se vise spominje politika nego sami BNV.
Par forumasa je opsednuto politikom i svaki komenatar zasnivaju na tome.
Mozda je vreme da shvatite da nas vecinu boli ku*** za vase nebitne politicke stavove i da je vreme da prestanete da unistavate forum!

Morao sam ovo da napisem, izvinjavam se na recniku.

Zar nisi shvatio odma' da je ovo politička tema na forumu? Ali dobro je da se podsetimo.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=440761#p440761:noncerjy je napisao(la):
RioBL » Суб Мар 18, 2017 6:38 am[/url]":noncerjy]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=440728#p440728:noncerjy je napisao(la):
direktor » Fri Mar 17, 2017 11:08 pm[/url]":noncerjy]Spat ne pretjeruj imaju nekog smeka samo ih zsmisli sa skockanim fasadama
Rio bl pojma nemas lift vec postoji

Znam da jedan lift postoji, ali on ni izbliza nije dovoljan. Potreban je bar jos jedan lift sa druge strane mosta i stepenice sa obe strane. Liftovi bi prvenstveno bili namjenjeni biciklistima i osobama sa invaliditetom. Za ostale - tu su stepenice.

Stepenice koje trenutno postoje na obe strane Save su otprilike ono sto je potrebno, samo znatno blize obalama jer su one sad na oko 100m od obale i sa jedne i sa druge strane rijeke, pa kad se to sabere dobije se da je za prelazak mosta put produzen za nepotrebnih 200m.
Ako hocemo da most u vecoj mjeri koriste pjesaci i biciklisti nuzno je bolje povezati ga sa promenadom ispod a to bi znacilo i skracivanje puta sa jedne obale na drugu i sredjivanje same pjesacko biciklisticke staze na mostu.

Za zgrade koje Spatio pominje, slazem se da spratnost tu nije neophodna, pa cak ni pozeljna. Mozda do P+4. Vazno je srediti fasade. Ja bih cak bio i za to da se izgradi i koja zgrada u Karadjordjevoj na strani gdje je Kapetanije. Mozda i replika cumurkane.
Mислим да би још једне степенице биле непотребно и естетски ружно буџење Бранковог моста. Треба ићи ка бољем повезивању постојећих степеница и променаде.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=440411#p440411:10zt7fao je napisao(la):
Delija » Thu Mar 16, 2017 8:41 pm[/url]":10zt7fao]Немој ти само да бринеш за овај форум. Ово је пре свега политички и криминални пројекат и наравно да о томе треба писати овде, често, оштро и садржајно. Ако ништа друго а онда да макар вама, партијском талогу истина боде очи.

Ja nisam "partijski talog" ali me interesuje budućnost Beograda, zato pratim ove fotografije koje stavljate. Ali usput moram da pratim (kao sociolog) i vaše ponašanje.

1. Da SNS nije stavio prostor beogradske željezničke stanice u centar svog političkog programa, čitav taj deo grada zajedno sa susednim delovima od Kalemegdana do Sajmišta bi samo palanački čamio i tavorio. Jedino bi prosperirali privatni poduzetnici koji su otvorili raznovrsne lokale u zoni Savamale, što je za pohvalu naravno ali treba imati osećaj za širi kolektivni prosperitet.

2. Ja bih podržao i ideju da tu bude centralni park, ali budimo realni, park bi koštao desetine miliona evra i sigurno bi se takvom projektnu podsmejavali svi mogući protivnici počevši od Željeznica Srbije. Niko ne bi rizikovao svoju političku moć radi parka.

3. Trenutno se u širem centru Londona "peru" svetske pare jer se izgrađuje nekoliko zona, svaka zona je veća od 80 hektara. To su Battersea Power Station, E14 i Greenwich Peninsula (O2). Ne spominjem grandiozne projekte u Sitiju ili Elephant & Castle i drugde. Tempo kojim se gradi u Londonu je neuporedivo brži od tempa kojim se gradi BNW. To samo pokazuje kolika je moć novca i koliki je nedostatak novca u Srbiji. Uzmimo u obzir da se ne gradi samo u Londonu ovako već i u stotinjak drugih gradova na ovoj planeti. Najbolji srpski radnici i stručnjaci su verovatno angažovani negde u svetu a ne na Beogradu na vodi. Dakle bez obzira na slabost srpske države, SNS gura ovaj projekat i doprinosi razvoju Srbije, BAREM onoliko koliko je doprineo (H)Adski most.

Ovo me navodi na razmišljane o savskoj žabokrečini iz koje su se javili žabci kojima je ugrožen lifestyle. Žabci naročito pokazuju svoje pravo lice kad žele da sruše ovih pet šest starih dvospratnica do Brankovog mosta, ali horski protestuju kada se sruši desetak kvadrata preprodavanih ilegalnih gabarita.

4. Činjenica je da Beograd od vremena Đinđića (kada su počeli da osvetljavaju fasade) izgleda sve bolje i bolje. Kulturno istorijske celine dobivaju svoje prostorne smislove. Beograd postaje sve uređeniji i šteta je što nema mnogo više novca u Srbiji i da se to sve radi mnogo brže. Demokratska stranka i njihovi partneri su unazadili kulturu građana Srbije tako što su brzopleto i naivno zatvorili dve od najznačajnijih kulturnih institucija Srbije - Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Ali mi koji smo još uvek živi i relativno mladi još uvek imamo šanse da vidimo te postavke barem još jednom.

5. Najveći problem Srbije je komunističko-jugoslovenski sociološko-psihološki kompleks koji stvara "palanački mentalitet" zaodeven u mantiju liberalnih levičara. Oni su zbunjeni polikom i novcem. Ali najgore je što nemaju nikakv empatijski osećaj kolektivne pripadnosti već sve vide na ličnom planu. Njima je najveći problem "picousti" realista koji ih je ostavio bez posla, oni ne shvataju da su upravo zbog "picoustog" oni upravo dobili nov životni smisao. Jer, čime be se oni danas bavili da nema BNW?

6. Na kojim projektima bi beogradski mladi izviđači mogli da rade? Restauracija grada Žrnova, na primer. Sigurno je da Karađorđevići nisu razrušili temelje tom gradu. Zašto se ne organizujete i ne počnete arheološki projekat restauracije Žrnova na Avali (oko spomenika neznanom junaku)? Bila bi to lepa promena, preći iz močvare u brdske visine, umesto močvarskog parka, brdski park. Park par excellance.

7. Ovo nije bila podrška nečijoj predsedničkoj kampanji, već podrška dobroj ideji - BNW.
 
Odakle ti to da jedan lift ni izbliza nije dovoljan?
Dešavalo se da sačekam, ali u pitanu je minut dva...
 
Naravno da nije dovoljan, pogotovo zato što je postojeći lift namenjen isključivo
biciklistima. I dešavalo se zavisno od toga ko je tamo lift boy da pešacima jednostavno
ne dozvoli ulazak u isti.

Ideja o drugom liftu koji bi bio za pešake je po meni odlična, taman ga smestiti sa druge
strane Brankovog, naravno pod uslovom da konačno osposobe i zakrpe rupu u smeru ka
Novom Beogradu.
 
file.php


Po meni jedino mozda bi mogla ova da se ostavi uz ozbiljnu intervenciju, ako je vec smatraju za kulturno istorijsko nasledje...
 
JarJarBinks":1tkfmjwb je napisao(la):
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=440411#p440411 je napisao(la):
Delija » Thu Mar 16, 2017 8:41 pm[/url]":1tkfmjwb]Немој ти само да бринеш за овај форум. Ово је пре свега политички и криминални пројекат и наравно да о томе треба писати овде, често, оштро и садржајно. Ако ништа друго а онда да макар вама, партијском талогу истина боде очи.

Ja nisam "partijski talog" ali me interesuje budućnost Beograda, zato pratim ove fotografije koje stavljate. Ali usput moram da pratim (kao sociolog) i vaše ponašanje.

1. Da SNS nije stavio prostor beogradske željezničke stanice u centar svog političkog programa, čitav taj deo grada zajedno sa susednim delovima od Kalemegdana do Sajmišta bi samo palanački čamio i tavorio. Jedino bi prosperirali privatni poduzetnici koji su otvorili raznovrsne lokale u zoni Savamale, što je za pohvalu naravno ali treba imati osećaj za širi kolektivni prosperitet.

2. Ja bih podržao i ideju da tu bude centralni park, ali budimo realni, park bi koštao desetine miliona evra i sigurno bi se takvom projektnu podsmejavali svi mogući protivnici počevši od Željeznica Srbije. Niko ne bi rizikovao svoju političku moć radi parka.

3. Trenutno se u širem centru Londona "peru" svetske pare jer se izgrađuje nekoliko zona, svaka zona je veća od 80 hektara. To su Battersea Power Station, E14 i Greenwich Peninsula (O2). Ne spominjem grandiozne projekte u Sitiju ili Elephant & Castle i drugde. Tempo kojim se gradi u Londonu je neuporedivo brži od tempa kojim se gradi BNW. To samo pokazuje kolika je moć novca i koliki je nedostatak novca u Srbiji. Uzmimo u obzir da se ne gradi samo u Londonu ovako već i u stotinjak drugih gradova na ovoj planeti. Najbolji srpski radnici i stručnjaci su verovatno angažovani negde u svetu a ne na Beogradu na vodi. Dakle bez obzira na slabost srpske države, SNS gura ovaj projekat i doprinosi razvoju Srbije, BAREM onoliko koliko je doprineo (H)Adski most.

Ovo me navodi na razmišljane o savskoj žabokrečini iz koje su se javili žabci kojima je ugrožen lifestyle. Žabci naročito pokazuju svoje pravo lice kad žele da sruše ovih pet šest starih dvospratnica do Brankovog mosta, ali horski protestuju kada se sruši desetak kvadrata preprodavanih ilegalnih gabarita.

4. Činjenica je da Beograd od vremena Đinđića (kada su počeli da osvetljavaju fasade) izgleda sve bolje i bolje. Kulturno istorijske celine dobivaju svoje prostorne smislove. Beograd postaje sve uređeniji i šteta je što nema mnogo više novca u Srbiji i da se to sve radi mnogo brže. Demokratska stranka i njihovi partneri su unazadili kulturu građana Srbije tako što su brzopleto i naivno zatvorili dve od najznačajnijih kulturnih institucija Srbije - Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Ali mi koji smo još uvek živi i relativno mladi još uvek imamo šanse da vidimo te postavke barem još jednom.

5. Najveći problem Srbije je komunističko-jugoslovenski sociološko-psihološki kompleks koji stvara "palanački mentalitet" zaodeven u mantiju liberalnih levičara. Oni su zbunjeni polikom i novcem. Ali najgore je što nemaju nikakv empatijski osećaj kolektivne pripadnosti već sve vide na ličnom planu. Njima je najveći problem "picousti" realista koji ih je ostavio bez posla, oni ne shvataju da su upravo zbog "picoustog" oni upravo dobili nov životni smisao. Jer, čime be se oni danas bavili da nema BNW?

6. Na kojim projektima bi beogradski mladi izviđači mogli da rade? Restauracija grada Žrnova, na primer. Sigurno je da Karađorđevići nisu razrušili temelje tom gradu. Zašto se ne organizujete i ne počnete arheološki projekat restauracije Žrnova na Avali (oko spomenika neznanom junaku)? Bila bi to lepa promena, preći iz močvare u brdske visine, umesto močvarskog parka, brdski park. Park par excellance.

7. Ovo nije bila podrška nečijoj predsedničkoj kampanji, već podrška dobroj ideji - BNW.

Prijatelju moj dragi.
Pre nego sto sa 'socioloskog aspekta' nastavis da filozofiras ;) pardon, da NAS POSMATRAS, pozabavi se malo jezikom, recima i njihovim promenama po rodu, vremenu, padezu...

Nakon toga, mozemo slobodno da prodiskutujemo o socioloskom aspektu ovog lopovluka, kao i analizi pojedinca i drustva koja to rade ili podrzavaju.

Do tada, 'palanacki mentalitet' i druge podrugljive epitete zadrzi za one koji misle da je grad vise vredan ako ima vise bezlicnih objekata. Doduse, ne moraju biti bezlicni, ali moraju biti visoki i gabaritni.
d87319e8d01f9c713820ca2a36b24b32.jpg


25169ead31ab5ddda05d1f8b2c5669d3.jpg

I onda takvi 'svsavate' na ovo?

No zacudo, cak ni ameri 'to' nisu 'posadili' na obalu reke.

9b4ec25fdb7fec07c56c62fdc5ad5d44.jpg


A u donjem desnom delu fotografije mozes videti kakve objekte razmatraju za prostor uz obalu.

P.S.
I jos jednom, molim te ne prodaj midrosti, jer ove stavke, a posvno broj 5 su ti tako nebulozne da bi te u 5 osnovne poslali na razgovor kod skolskog psihologa.
Nemam nista protiv da bilo ko podrzava ili ne podrzava nesto sto se dogadja ili planira.
Ali da mu jedina argumentacija bude klevetanje neistomisljenika?
E protiv toga sam uvek i boricu se svim sredstvima protiv toga, ma od koga dolazilo.


Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Ovo što je napisao JarJarBinks ima toliko skoro apsurdnih tvrdnji da se ne isplati ići stavku po stavku. Ali ukratko, osnova je samo ovo: temeljni princip razvoja grada nije "što više gradnje to bolje", nego što više poteza - bilo kakvih - koji zaista pomažu gradu da život u njemu bude kvalitetniji, a on uspešniji. Dakle funkcionalnost, ekonomija, kvalitet života, to je ono što je važno, a ne obim građevinskih aktivnosti, puno visokih zgrada ili zloupotreba zemljišta za nečiji profit od rentiranja kao jedini motiv. To je uopšte nije isto. "Što više gradnje" se lako može postići tako što se zemljište za gradnju daje, i za nju priprema, što jeftinije, čak ispod cene i na našu štetu. Ali to uopšte ne znači da će grad zato funkcionisati bolje, a pogotovo ne znači da će više zaraditi, naprotiv. Tako se samo trenutno dobija više para i više "aktivnosti" da se zamažu oči narodu, a dugoročno se gubi.
 
Oko rušenja reda zgrada pored Brankovog mosta. Budućnost Beograda je na obalama reka. To će biti najživlji, najposećeniji i najprivlačniji deo grada. Zbog toga moramo da ostavimo dovoljno mesta na obalama reka za ogromne mase ljudi. Broj ljudi i uličnih sadržaja koji će se takmičiti za taj slobodni prostor će biti OGROMAN. Ne računajući katastrofalno usku obalu "Beograda na vodi" (za taj broj ljudi) i ovaj kratki potez, udaljenost najbližih zgrada od vode je u centru grada sasvim dovoljna (recimo Karađorđeva kod pristaništa, obala kod Sajma, Kalemegdanski Donji grad i Kula Nebojša, obala Novog Beograda), pa bi trebalo da sledimo te već postignute Beogradske standarde i svuda ostavimo BAR TOLIKO toliko mesta na obali (između prvih zgrada i reke). Pošto, sem toga, ovih zgrada kod Brankovog mosta ima malo, i pošto kao bezlični bivši magacini za istovar brodova nemaju baš nikakvu vrednost, treba ih srušiti i na njihov račun proširiti obalu. Za to sam se zalagao od početka zato što zaista mislim da je od ogromne važnosti da grad dobije nov, živ i uspešan fokus na obalama Save i Dunava, a to se NEĆE postići ako se bude spavalo na dva metra od vode na 20 vertikalnih nivoa. To je ustvari smešno za TAKVO mesto, kao kreveti na sprat u kasarni, pa puta 10. Tako grad gubi nešto što se nikako ne može nadoknaditi, obalu reke, a dobija samo neki prilično nejasan izvor privatnog kapitala.

ObalaBrankovM.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=440767#p440767:18p3plwd je napisao(la):
Дошљак » Sat Mar 18, 2017 9:40 am[/url]":18p3plwd]
Mислим да би још једне степенице биле непотребно и естетски ружно буџење Бранковог моста. Треба ићи ка бољем повезивању постојећих степеница и променаде.

Nije moguce napraviti neko bitno bolje povezivanje promenade i postojecih stepenica jer ih dijele 2 prometne ulice. Jedino da zatvorimo te ulice za saobracaj, sto nije za ocekivati.

Sad izlazi na vidjelo to sto su stepenice i promenada izgradjeni u posve razicitim okolnostima. Kad su gradjene stepenice, obala je bila industrijsko-skladisna zona i stepenice su pomjerene dalje od obale prema centru grada. Sad se situacija mijenja. Obala je pjesacko-rekreativno-zabavna zona i potreban joj je direktan izlaz na most u cilju promovisanja pjesackog i biciklistickog kretanja. Vjerujem da se to moze uraditi estetski lijepo i efikasno.

Bulevarac":18p3plwd je napisao(la):
Odakle ti to da jedan lift ni izbliza nije dovoljan?
Dešavalo se da sačekam, ali u pitanu je minut dva...

Tako je sad kad se mostom krece relativno malo pjesaka i biciklista. U bliskoj buducnosti mozemo i trebamo ocekivati veliki broj pjesaka i bicklista na Brankovom mostu a da bi to postigli trebamo im pomoci da se sto lakse i brze krecu pravcem promenada-most-nbg (i obrnuto).
Porazavajuca je pojava da se ljudi od TC Usce do promenade voze autobusom.
 
"Pregled sirina priobalnih pojasa, od ivice donjih setalista do ivice gornjih:
setaliste od usca ka brankovom mostu. ovde je tesko pogodoti gde je kraj godnjih setalista zbog krosnji drveca
Pogledajte prilog 4
setaliste od starog savskog mosta ka gazeli
Pogledajte prilog 3
setaliste u zemunu, isto je tesko proceniti gde je kraj gornjeg setalista zbog drveca, ali je to otprilike 40m, dok do ulice ima 50m

setaliste kod hotela jugoslavije
Pogledajte prilog 1
i setaliste u Bratilavi koje je postavio nepopravljivi optimista. Sirina je do samih objekata, a pored ovog kompleksa ima jedan objekat koji je bas dosta prisao reci.
Pogledajte prilog 2
Dakle ovde govorimo o priobalnom pojasu, a ne o korisnoj sirini samih pesackih staza.
Sto se tice prostornog plana, na uvidu zena mi je rekla da su oni dobili dwg fajl od investirora i da su onda njih korigovali u skladu sa nasim zakonima, propisima i sl. Naravno da u tim fajlovima nije bio deo oko tehnickih stvari kao sto su kapaciteti vodovoda, kanalizacije i dr, ali urbanisticko kopozitni jeste. Ako je ona lagala mene, ja lazem vas.
file.php

file.php

file.php

file.php

file.php
"
viewtopic.php?f=21&t=197&hilit=beograd+na+vodi+674+strana&start=16825

Danas su ovo sirine godnjih setalista i njihove korisne povrsine:
Setaliste od usca ka brankovom mostu, sto neko recce reka ljudi tuda ide.
103457039.jpg

setaliste od hotela jugoslavija ka uscu, korisne sirine oko 6-7m
8902995.jpg


setaliste od hotela jugoslavija ka zemunu gde je i najveca koncetracija pesaka i biciklista
104360524.jpg


zemunski kej. treba imati u vidu da ovde ide i biciklisticka staza, to znaci 3m uze za pesake
104363779.jpg


pa setaliste ka mostu gazela, korisne sirine godnjeg dela oko 5m
117786883.jpg


pa gornje setaliste na savskom keju
101097235.jpg


i donje setaliste koje se na ovom delu vise koristi, koje je opet sirine oko 5-6m i naravno genijalno resenje ograde kao prefabrikovane betoneske klupice
70983064.jpg

viewtopic.php?f=21&t=197&hilit=beograd+na+vodi+674+strana&start=16750
 
Miloše, sva ova šetališta mogu lako da se prošire, ako se za to ukaže potreba jednog dana. Najvažnije je rastojanje od obale do prvih zgrada. Ako tu sada napravimo grešku, buduća pokolenja neće moći da je isprave.
 
Koristio sam i par fotki od ranije korisne širine šetališta (kad se odbije deo koji zauzima osvetljenje,jarbol,klupa,noge čoveka sa dužim nogama)
Jedna Zumina 3 metara u najužem delu promenade,u gonjem delu je ta korisna širina 5 metara
Pogledajte prilog 3
Pa najdonje šetalište takodje korisne širine 3 metra(tu neće biti klupa svetiljki itd. zbog plavljenja doduše retkih par nedelja i to ne baš svake godine,ranije je Igor postavljao vodostaje u protekllih 10tak godina)
Pogledajte prilog 2
i planu je jeoš jedna cik cak staza videćemo koliko će biti njena korisna širina i na kraju rastojanje od bici staze do nadzemnog dela aneksa oko 8 metara plus plato
Pogledajte prilog 1
 
Ove klupe treba pomaci u red sa drvoredom a ne da ovako suzavaju ionako usko setaliste. Jos kad neko stoji ispred klupe to je 2m prostora, a i ljudima je prijatnije da sede uvuceni nego istureni gde smetaju.
 
Mislim da ovde izmedju bici staze i izloga nadzemnog dela aneksa mogu da stanu tri reda stolova, ili cetiri, ako se bas zbiju, suncobrani tesko, mozda semo jedan. Kelneri ce morati da pridju gostima preko bici. staze :)
Da ne bude zabune ovde u ovom delu aneksa ocekujemo restoran...sudeci po posteru
 
Krenuli sa asfaltiranjem bici staze, i montiranjem rasvete.


20170318_154002_2.jpg


20170318_154327_2.jpg





Slikao: Siniša BG sa skycrapercity.com
 
MIloše, pošto je Bukira već objasnio šta je važno oko širine priobalja, samo da to još preciziram. Od svih karakteristika obale najvažnija je širina pojasa zemljišta koja je i dalje u vlasništvu grada, a na kojoj nema zgrada ili ulica koje se ne mogu ukloniti. Dakle, od vode do najbližeg neuklonjivog objekata ili do regulacione linije privatnog placa, tj bar potencijalno slobodan prostor koji je naš. Ako se priobalno zemljište proda, ili se tu izgradi nova zgrada, ono je zauvek izgubljeno za javni prostor. U suprotnom, mi se uvek lako možemo prilagođavati budućim potrebama. Ako bude više ljudi, proširimo staze. Ako budu potrebni specijalno uređeni prostori, napravimo ih na račun nečega što je na obali manje potrebno. Dakle imamo fleksibilnost i sigurnost da se uvek možemo prilagoditi budućim potrebama. To je širina koja je ovde najvažnija.

A čak i ako bi računali samo zbir širina svih pešačkih priobalnih staza, opet je situacija u najmanju ruku ista, a obično bolja, IAKO nigde tik pored tih starih šetališta nema 2.000.000 gusto pakovanih kvadrata. A ako poredimo parametar koji sam naveo na početku, slobodno zemljište u našem vlasništvu, pogledajte i sami šta je do sada BIO Beogradski standard za širinu javnog prostora na obali (ne računajte prugu, ona se uklanja):

Širina obale kod pristaništa u Karađorđevoj ulici

keji37.jpg


IMG_0830cr_resize.jpg


Pa od Kalemegdanskog grebena od reke ima ovoliko

beogradska-tvrdjava-sa-kale.jpg


usce.jpg


A samo šetalište, sem na jednom kratkom potezu gde gde se tvrđava spušta do vode, ima uglavnom ovoliko prostora

20.jpg


Na Dunavskoj obali od zgrada do vode ima uglavnom ovoliko (sem kod samog objekta 25. maja zbog vidika duž Dunava)

Dunavska%20obala%20soliteri.jpeg


Ako se sad vratimo unazad, uzvodno, kod novog Sajmišta ima ovoliko prostora, od hala do vode. Ovo je samo za pešake, bez donjeg nivoa:

IMG_2174c_resize.jpg


A ovo je širina slobodnog i raspoloživog, našeg prostora, po početnoj definiciji (od hala do vode). Čitavo široko šetalište sa prethodne slike ovde vidite samo kao usku traku, ispod njega je vidljiv i donji nivo, a zeleni pojas je drastično veći od oba šetališta:

Sajam%20obala.jpeg


Dakle ovo je bila desna obala Save, stari grad, gde tobože nema puno mesta, pa je obala morala biti uža. A videli ste šta je to "uže" u Beogradu ustvari značilo. Ali je zato sa druge strane Save razmak između zgrada i reke, međutim, ovoliki. Uporedite ga sa dužinom poprečno postavljenih obalskih zgrada.

DSC03479_zpsjlgypa28.jpg


Šetalište na nasipu.

21948275903_ab67526fae_b.jpg


Šetalište ispod nasipa.

70983064.jpg


Pa onda idemo nizvodno uz levu obalu Save. Ovde ne treba trošiti reči. U pitanju su čitavi parkovi na obali.

141215165943-belgrade-drone-bridge-river-horizontal-large-gallery.jpg


big-1453390419_4547.jpg


Pa onda imamo ovu širinu priobalnog dela kod ušća.

usce1.jpg


usce2.jpg


I nešto viši pogled na desnu obalu Dunava

NoviBeogradizvazduhaw711.jpg


Ovoliko mesta na obali je sačuvano kod Jugoslavije (pa se već pokazalo kolika je potražnja za obalskim prostorom, i šta su PRAVE potrebe ljudi koji se opuštaju na njoj, pošto je već i to zauzeto. Hint - to NIJE tržni centar tik na obali reke, a nije ni hotel, ni kongresni centar, a još manje mesto za spavanje od XX spratova. Sve to u principu može biti i 50 do 100 metara dalje, pa će biti isto tako dobro).

maxresdefault.jpg


Još jedan pogled na širinu obalske zone posvećene pešacima.

28939937.jpg


Kod solitera je najuži deo, ali samo zato što u to doba vojska koja ih je za sebe gradila nije nikoga ništa pitala, niti joj je iko mogao nešto reći.

Zemun-kej.jpg


Pa stari Zemunski kej koji ima više od 100 godina i ili PRIZEMNE zgrade uz obalu - to je JEDAN nivo - ili samo dva sprata, pa je OPET širi od ovoga novog sa zgradama od 100 metara visine. Evo gde je ulica, a gde je, otprilike, ivica donjeg nivoa (ovo je pogled na gornji nivo).

IMG_7610_resize.jpg


gWPktkqTURBXy9hNDBhNDMwODk0ZTBmYmUwZmM5NzRiZTA2ZmU5YzVlNC5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA


Uzvodni deo starog keja, sa leve strane slike

kej7.jpg


Dakle, jedina mesta gde su u Beogradu zgrade iole blizu obali su kod Beton hale, i to je samo zato što kroz nju još uvek prolazi pruga, pa je morala da ostane, i par krajnje neuglednih baraka i starih magacina uz obalu kod Brankovog mosta koje nemaju VIŠE razloga da ostanu od porušenih magacina koji su bili nizvodno od Brankovog mosta.

2bwc2d.jpg


I naravno, prostor Savskog amfitetatra gde smo imali ovoliko mesta, dovoljno i za poštenu obalu i za sve ostalo.

file.php


Eto, to su bile širine Beogradskih obala, sve do sad. Neke su projektovane za drastično manje koncentracije ljudi nego što će se pojaviti u BNV-u, pa su IPAK ove širine, a neke su DRASTIČNO šire. Da sam ja projektovao obalu BNV-a, u jednom gradu sa ovakvim nasleđem, tradicijom i budućim potrebama, bilo bi me sramota. Obale reka su bile najbolja prilika da se Beograd posebno istakne, da postane svuda prepoznatljiv i poznat. Imali smo sve na raspolaganju, i sve je bilo i naše i potpuno slobodno za uređivanje. Tu se zaista nema šta više reći.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=440853#p440853:my6ofczp je napisao(la):
Zuma » 18 Mar 2017 04:36 pm[/url]":my6ofczp]Ovo što je napisao JarJarBinks ima toliko skoro apsurdnih tvrdnji da se ne isplati ići stavku po stavku. Ali ukratko, osnova je samo ovo: temeljni princip razvoja grada nije "što više gradnje to bolje", nego što više poteza - bilo kakvih - koji zaista pomažu gradu da život u njemu bude kvalitetniji, a on uspešniji. Dakle funkcionalnost, ekonomija, kvalitet života, to je ono što je važno, a ne obim građevinskih aktivnosti, puno visokih zgrada ili zloupotreba zemljišta za nečiji profit od rentiranja kao jedini motiv. To je uopšte nije isto. "Što više gradnje" se lako može postići tako što se zemljište za gradnju daje, i za nju priprema, što jeftinije, čak ispod cene i na našu štetu. Ali to uopšte ne znači da će grad zato funkcionisati bolje, a pogotovo ne znači da će više zaraditi, naprotiv. Tako se samo trenutno dobija više para i više "aktivnosti" da se zamažu oči narodu, a dugoročno se gubi.

Negove prve reči u postu (1. Da SNS nije stavio prostor beogradske željezničke stanice u centar svog političkog programa...), su ga diskreditovale zauvek kao ozbiljnog sagovornika i smeštaju ga na poziciju još jednog bota na ovom forumu.
Nije SNS od svojih para počeo da pravi frankenštajna BNV nego od naših, pritom nam ne daje ni računcu koliko će nas sve to koštati, nego donosi izmene zakon, kojim pokušava da sakrije sve što se može sakriti.
Na ovom forumu se oduvek kvalitetno pisalo, kao na malo kom drugom mestu na netu, tako da te tvoje političke igre neće proći. :kafa:
Ovde se i prethodni veliki projekat most na Adi, koji je građen za vreme Đilasa analizirao na istom ovakvom nivou, i napadi su isto bili argumentovani, osnovani jer smo i tada želeli da znamo kako i koliko se našeg novca troši na tom projektu. I tada su svi oni koji su samo slepo ponavljali da nije bilo DS-a, most videli ne bi, bili ismejavani.

nisam pratio BB poslednjih par meseci, ali kada dođem... oduševim se koliko kvalitetnih informacija mogu da pročitam, bravo za BB :gobb: :sesir:
 
Zuma VELIKI + za tvoj poslednji post koji prikazuje širine obalnog pojasa u Beogradu!
Odlično si analizirao ove delove beogradske obale, uočio nedostatke postojećih ali i njihov kvalitet.
Može se reći i da uočeni nedostaci, kao što su danas preuska staza posle Juge za toliku količinu ljudi i biciklista, mogu biti rešene sa skoro nikakvim ulaganjem, bukvalno za 5 dana, jer prostor to doupušta.
I te intervencije koje su tamo potrebne, odvojena bici staza i proširenje postojeće pešačke staze za 1-2m ne bi naružile ili uništile osećaj koji trenutno taj prostor pruža, a pruža osećaj širine, slobode...
Ove stare obale samo trebaju da se našminkaju, bolje povežu i uklone nepotrebni sadržaju koji ih ruže, mislim tu i na splavove koji si postavljeni na savskom keju, od bloka 70-45, gde su one fenomenalne betonske klupice, na kojima se više ne sedi, jer nema pogleda od zgusnutih splavova, nekada je bilo drugačije.
Mislim da se nije spominjao puno deo obale od 25 maja do Ade huje, verujem i da taj potez zaslužuje pažnju.

Ovde u BNV gubimo širinu obale a sadržaj koji se planira tik iza te obale je masovan i sabijen u već postojeći gradski haos.
Tu nema puno prostora i mogućnosti da se nešto menja kada se uoče nedostaci ili nove potrebe koje vreme donosi.
Dobijamo čir na d****u koji se ne može ukloniti.
Sva ta masa novoplaniranih ljudi na tom prostoru neće imati mnogo mogučnosti gde da krene kada izađe iz svojih stanova, firmi...
Na šta će ličiti obala i kakav osećaj je stvarati, vidimo i sada, ali to je samo trunka onoga na šta će to ličiti za koju deceniju ukoliko se nastavi sa silovanjem obale u centru grada.
 
Zuma, po gradjevinskoj dozvoli širina priobalnog pojasa je 30 odn 20 metara u centralnom delu koji će se kompenzovati platoom od nekoliko hiljada kvadrata pored Kule.Širina pešačkih staza ti je ista kao i na drugim šetalištima pored reke ,čak i da predpostavimo da će svih 8 metara šetališta od bici staze do nadzemnog dela aneksa BW residences,pa veliki plato ispred biti zauzet kafanskim stolovima,u šta sumnjam.

Iskoristio sam tvoju fotografiju da vidimo širinu šetališta na desnoj obali Save:

Pogledajte prilog 12

Kad se to malo zumira i krene ka SSM izgledalo je ovako,kolika je bila širina šetališta 2.5,3m..samo pitam:

Pogledajte prilog 11

Pa ako se nastavi malo dalje šetalište se slepo završava,nema ga...... :bash:

Pogledajte prilog 10

Pa kad se ide još dalje ka Gazeli opet nema šetališta....
Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7

dotle je uspela da stigne kamera sa Google Eartha,pa imaš još da pešačiš da bi došao do šetališta pored reke lokacija kod mosta na Gazeli...
X puta sam prošao ovom trasom praveći reportaže,naravno vodeći računa što zbog kola,autobusa,biciklista itd.. i bilo me je sramota ovakve obale :oops: :bash:
Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
Da, i sve je to bilo naše i tu se zaista nema šta više reći.
 
I sta sad zelis da kazes Milose, da se taj krs od slepova i baraka od dasaka nije mogao da se ukloni za jedan dan i obala uredi sto metara u dubinu zelenim pojasom sa stazama na njoj? Zuma ti je pokazao kako i koliko je ostavljeno kad se gradio Novi Beograd. Sav taj krs je decenijama opstajao tu opet zbog necijih sitnih intereasa, i sljunkare i stovarista i slepovi. I kada je neko kao resio da to rascisti i uredi, uradio je jos gore.
Napravio je maketu i krenuo da pravi BnV ali kako. Tako sto je oteo celu obalu pod firmom nacionalnog interesa. Naravno da je moglo i da se regulaciona linija povuce bilo gde, a ne tako da se "kula" zabode u Savu (lici na Burej el Arab) . Ne da se BW residences sa svojih sto metara visine tresne 8 (osam) i ponavljam celih OSAM metara od regulacione linije,( pogledaj moj post od juce da li ce tu biti stolovi ili ne), a koju je povukao neki id*** u gradskoj upravi jer mu je tako rekao sef koji je takodje id***, i kome je takodje receno da izvuce svaki milimetar korisne povrsine za BnV a koja je na kraju poklonjena ili prodata za kesu srebnjaka nekom abra ka dabra liku iz PM i koga je bas briga (zabole) na sta ce to na kraju da lici i da li ima ili nema mesta za normalu stazu pored reke.. I to je sve uradjeno mimo zelje nas koji smo tu obalu dozivljavali kao beogradsku obalu. Pa se onda pojave pametnjakovici sa idejom da se biciklisticka ili neka druga staza gurne tamo negde pore Savske ulice jer eto nema mesta pored obale. Poenta cele price je povlacenje regulacione linije tamo gde joj nije bilo mesto zbog necijeg LICNOG i PRIVATNOG interesa. Pa da bi se dobilo nekih bednih 30 metara obale sada se nasipa Sava, mozemo mi kao arapi da napravimo palmu u Savi zar ne?
 
Vrh