Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[mekbejn]

pa izvini ali projekat je toliko pravno-politicki kontroverzan da ja licno jednostavno ne mogu da raspravljam o urbanizmu i arhitekturi. Zato i ne pratim teme pojedinacnih objekata (kula, hotel), tamo moze o tome da se prica

 

[Mair]

Mislim da je cilj trolovanja na ovoj temi da se po broju strana prestigne tema "UMP - Most na Adi". S obzirom koliko u protekle dve godine ima kritike na ovoj temi i onda usput i kritike prema vlasti.
Iz neverice da će se ovde bilo šta sa makete izgraditi do toga da su u neverici kada ugledaju sve do sada urađeno uključujući i ovaj mural.

Inače ovaj mural je odličan, svaka im čast za ideju i realizaciju.

 

[spatiotecte]

Mair, mnogi bi voleli da crkne krava komsiji!

 

[Пантограф]

Не, него бисмо волели да не цркне - Београд.

 

[jabbu]

Earthmoving » 22 May 2016 09:05 pm[/url]":e6zoehs0]Slažem se, biciklisti treba da imaju tu negde stazu, samo kažem da je ovo sada jako usko i za pešake i bicikliste. Doduše, mislim da ovaj prostor tik pored reke treba da dobiju pešaci. Možda će biciklistička staza biti pomerena par desetina metara ka Karađorđevoj kada se izgrade ulice u okviru Bg na vodi.
Mekbejn nisi me razumeo, ne kritikujem bicikliste već upravo projekat.

Da nije problem u Savanovi? Mi izgleda taj objekat ovde posmatramo kao onaj monolit iz Klarkove i Kjubrikove Odiseje. Aman, kafana ko kafana, samo malo došminkana. Ugostiteljski objekti se ne smeju locirati na uštrb slobode kretanja šetača i biciklista. Tu je bila zelena površina ranije. Evo, sad se širi prostor tamo dalje ka Gazeli, neka jednostavno premeste promotivni štand i ostave nam konstantnu širinu šetališta.

Ljudi, splavovi i kafane donose hiljade i milione evra, ali ne meni i vama. Mi od toga imamo samo buku, zaklonjen pogled na reku i zatvoren prolaz. Naravno, nisam protiv turističke ponude i ljudi negde moraju da rade i zarađuju, ali mora se znati neka mera. Pogledajte malo šetališta u evropskim metropolama, pa zar mislite da Beč i Pariz ne vole zaradu od turista? Pa opet obale nisu otete od građana...

 

[Igor]

Postavio sam iznad fotografije Beca i Pariza, kako bi tek bilo da neko pomisli da pravi laznu plazu pored setalista i biciklisticke staze. Verovatno kombinovana namena kada su biciklisti i pesaci u pitanju
http://p5.img.cctvpic.com/photoworkspac ... 539603.jpg
https://www.wien.info/media/images/4100 ... -3to2.jpeg

 

[stf]

Za razliku od mnogih gradova koji se uzimaju kao pozitivan primer, Beograd na svu sreću, koliko god se projekat smatrao automobilskim urbanizmom - ipak neće imati saobraćajnicu pored reke.

 

[Earthmoving]

Slažem se jabbu. A i ovo sto kaže stf, sva sreća

 

[Bulevarac]

Zderic2222 » 23 May 2016 11:35 am[/url]":232x5mjq]Svako ko se protivi izgradnji projekta BgnaVodi,vodi unapred izgubljenu bitku.
BgNaVodi se gradi I izgradice se ...isto kao I nova promenada...novi most..Kule..
Oni koji se stalno vracaju na pitanje nelegalnog objekta u Hercegovackoj odavno vode izgubljenu bitku(za par meseci nikoga vise I nece biti briga sta je tu nekad bilo)

Umesto da dajete ideje kako da nastavak promenade bude lepsi I kreativniji vi se vracate u proslost.
Neki se stalno pozivaju na ideje stare preko sto godina oko nacina razmisljanja o architecture (ocete da kazete da su zgrade pre sto godina imale lepsi dizajn nego danasnje ,sto je smesno)
Beogradu trebaju neboderi a ne blokovi po par spratova (pre ili kasnije ce u Beogradu biti samo neboderi ako ne do 2050 do 2100sigurno...

Da se vratim na Hercegovacku kao sto sam I rekao kad se to uredi nikoga vise I nece biti briga sta je tu nekad bilo.Ne treba gubiti vreme na nesto sto se nikad vise nece vratiti.

Gradiće se koliko ova garnitura bude na vlasti, verovatno i kraće.

 

[relja]

Zderic2222 » 23 May 2016 11:35 am[/url]":18f2t46z]Svako ko se protivi izgradnji projekta BgnaVodi,vodi unapred izgubljenu bitku.
.....

A je li, kad si već upućen, hoće li i ubuduće maskirani da zatvaraju delove grada, prave racije, vezuju ljude, da im prete, da li će i biti rušenja i uništavanje imovine kako se nekome ćefne?

Kanda bi se obradovao?

 

[Delija]

stf » 23 May 2016 07:47 pm[/url]":a8h3votq]Za razliku od mnogih gradova koji se uzimaju kao pozitivan primer, Beograd na svu sreću, koliko god se projekat smatrao automobilskim urbanizmom - ipak neće imati saobraćajnicu pored reke.

Једино горе од саобраћајнице поред реке су мега тржни центар и предимензионисано стамбено насеље колонијалног типа поред реке.

 

[jabbu]

Igor » 23 May 2016 05:14 pm[/url]":8aqdy13g]Postavio sam iznad fotografije Beca i Pariza, kako bi tek bilo da neko pomisli da pravi laznu plazu pored setalista i biciklisticke staze. Verovatno kombinovana namena kada su biciklisti i pesaci u pitanju
http://p5.img.cctvpic.com/photoworkspac ... 539603.jpg
https://www.wien.info/media/images/4100 ... -3to2.jpeg

Igore, bio, vozio bajs celom dužinom tog dunavca. Sa druge strane, hi speed bici staza, odvojena komplet od pešačke, bečlije šibaju kao lude. Zelenilo i reka. Na kilometar odatle Dunav, i promenada široka 50 m. Da ne uzimamo sad tendenciozno sličice sa ekstremima iz grada sa 1000 km biciklističkih staza (BG ima 60 i kusur). Verujem da tvoja namera nije loša, ali ovo nije tipična bečka promenada, i alternativa postoji (ne kroz blokove zgrada)

 

[stf]

Delija » 23 Мај 2016 09:26 pm[/url]":36inje3w]

stf » 23 May 2016 07:47 pm[/url]":36inje3w]Za razliku od mnogih gradova koji se uzimaju kao pozitivan primer, Beograd na svu sreću, koliko god se projekat smatrao automobilskim urbanizmom - ipak neće imati saobraćajnicu pored reke.

Једино горе од саобраћајнице поред реке су мега тржни центар и предимензионисано стамбено насеље колонијалног типа поред реке.

Za šoping mol se slažem, ali kakvo je to "naselje kolonijalnog tipa"?

 

[Igor]

Nadovezao sam se na spatiotectevom post uz neki zakljucak da nije sve sto je iz inostranstva dobar primer za nas pa makar bio u pitanju Bec ili Pariz. Ne sumnjam da Bec ima razvijenu biciklisticku infrastrukturu.

 

[gile]

spatiotecte » Mon May 23, 2016 2:48 pm[/url]":3a1ulm5l]Ovde previse raspravljamo o politici, pravu, itd... ne dovoljno o arhitekturi, a to je ipak ono sto ce ostati na kraju.

Nisam arhitekta, ali meni ovaj projekat ima veze sa arhitekturom isto kao i Vlado Georgijev sa muzikom. Pure generic.

 

[Delija]

stf » 23 May 2016 10:11 pm[/url]":1u8hktzm]
Za šoping mol se slažem, ali kakvo je to "naselje kolonijalnog tipa"?

То је затворено "елитно" насеље за нову колонијалну елиту каква ничу по престоницама земаља трећег света. Насеље где је "јавни" простор за елиту одвојен од "јавног" простора за плебс. То је насеље чије појединачне стамбене јединице немају ниакквог архитектонског и урбанистичког обзира према околном урб-арх наслеђу. Насеље које је осмишљено тако да се "елита" никако или што мање меша са плебсом, где су сви садржаји у склопу њихових ламела. А наводни београд је вероватно најгрђе такво насеље из простог разлога што се такви комплекси по трећем свету ипак обично зидају на периферији и што ти градови, јелте, нису стара европска престоница већ насеобине са "богатом" колонијалном традицијом па с тога таква насеља нису ништа ново за њих. А ту су и те вишевековне класне и расне поделе којих у Београду ипак нема, но то нас није поштедило оваквог урбаног понижења.

Да закључим. Ако би постојала нека пројекција ове колонијалне економске политике (по којој ми плаћамо колонистима да нас колонизују и да нам дају 200е у шрафцигер индустрији) на стратегију урбаног "развоја" наших градова онда би то управо био (и јесте) београд на води.

 

[Karlo del Ponte]

Zderic2222 » 23 May 2016 11:35 am[/url]":1u12k0jy]Svako ko se protivi izgradnji projekta BgnaVodi,vodi unapred izgubljenu bitku.
.......
Umesto da dajete ideje kako da nastavak promenade bude lepsi I kreativniji vi se vracate u proslost.
.......
Neki se stalno pozivaju na ideje stare preko sto godina oko nacina razmisljanja o architecture (ocete da kazete da su zgrade pre sto godina imale lepsi dizajn nego danasnje ,sto je smesno)....

Добро, у једном посту неколико контрадикторности.
1) Милом или силом, радиће се "Београд на води". У реду, мислим да већина људи на овом форуму, па чак ни оних који су протествовали није против инвестиција, па већина њих није чак ни против облакодера, али изнето је толико конструктивних примедби, усвајањем којих би се исправило много ствари које иду на штету Београђана и Србије.

после:
2) Дајте предлоге.Била је гомила добрих примедби, креативних предлога, који би ишли у корист поштеном инвеститору. Приказивани су и примери добре праксе из света, али не постоји механизам да се све то ради усклађивањем нашег и укуса инвеститора.

и на крају, колико се цени другачије мишљење
3) Ретро стил је смешан Толико о томе колико тај који нас зове за предлоге подржава уметничке слободе. Препоручио бих тој особи, ако није дволична, да направи такав банер на Калемегдану, као коментар на пројекат Деспотов град. Они који су имали неку критику везано за БНВ, углавном су је износили јавно, ако ништа, бар имају храбрости за оно што мисле, и остају при своме. Ти што имају стварно своје мишљење су статистичка грешка у политичким странкама у Србији, што у власти, што у опозицији.

Како знам да се у СНС-у, читају овај форум, питање за те стручњаке политичких наука и ничег више (ако су знали нешто друго, заборавили су), исплати ли се ботовати на овом форуму? Ово је стециште бескрајних филозофа, по Партију безазлених, јер од силног куцкања не раде конкретне ствари.

 

[gile]

Zderic2222 » 23 May 2016 11:35 am[/url]":3cpyj0ye]Svako ko se protivi i
Neki se stalno pozivaju na ideje stare preko sto godina oko nacina razmisljanja o architecture (ocete da kazete da su zgrade pre sto godina imale lepsi dizajn nego danasnje ,sto je smesno)

Apsolutno netačno. Lepota je ono u oku posmatrača, estetika je drugi padež. Nekadašnje arhitekte od integriteta su tome posvećivale izuzetnu pažnju, njihovi lenjiri nikad ne bi mogli da "izrenderuju" ovu kaznu za oči. Ono što će nedostajati bwf zgradama je nešto zajedničko za sva estetski skladna arhitektonska dela, a to je monumentalnost. Uđite npr u zgradu Banovine u Novom Sadu, ili u zgradu Komande vazduhoplovstva u Zemunu, ili u BIGZ, ili u SIV. Bez obzira u kakvom stanju te zgrade bile danas, dovoljno je 5 (pet) minuta da biste shvatili zašto je koji materijal upotrebljen, i zašto je baš tih boja, i zašto izgleda kao da će da traje celu večnost, uprkos zanemarivanju i/ili vandalizmu, ratnim razaranjima i sl. To je taj fenomenalan utisak skladne i estetski uspele kompozicije, nešto što još nisam video ni na/u jednom "modernom" objektu sa alukobond/demit fasadom.

 

[Bulevarac]

@gile, on je bot, radi za sendvič, da se ne cimaš previše

 

[Zuma]

stf » 23 May 2016 12:59 pm[/url]":10dhqqmf]
Човек се осврнуо на тамошњу критику недовољне величине јавних простора, идентичну критику која се у нашој средини нон стоп потеже. Величина јавног простора као једини релевантни фактор, док све остало није битно, и упорно се за примере како треба узимају јавни простори који су доказани урбанистички промашаји.

Човек је само сажео промашену суштину критике. Величина јавног простора је далеко мање битна од квалитета истог, а квалитет не зависи од величине, или тачније, квалитет не зависи искључиво од величине.

Nigde niko nije rekao da je veličina javnog prostora jedini kriterijum za njega. Ja sam insistirao na minimalnoj širini obale samo zato što je ona neophodan početni preduslov da bi obala uopšte bila upotrebljiva na mestu sa ovako velikim prometom. Tek posle toga možemo početi priču o uređenju i kvalitetu. Prvo mora da postoji minimalni skup neophodnih funkcija, tj da za njih uopšte bude mesta, a kasnije možemo početi raspravu kako ih implementirati na dovoljno kvalitetan način. Ako promenadom u jednom smeru može proći samo par ljudi, onda je bespredmetno gubiti vreme na rasprave o kvalietetu džoging staze pošto ona uopšte ne može postojati.

Dalje, pročitao sam tekst i sad mi nije jasno zašto misliš da on opravdava odnos BNV projekta prema javnim prostorima? Samo se na jednom mestu kaže

"We don't need more public space in this part (of) Prague. We need higher quality public space, not more of it."

Ali prethodna rečenica pokazuje na šta se to odnosi. U tom delu Praga nam treba veći kvalitet, a ne više javnog prostora. Dakle u odnosu na ono što imaju, i što projekat predviđa. A to je neuporedivo više u odnosu na BNV. Sve ostalo naglašava ogromnu važnost javnog prostora, a u BNVu je u tom pogledu stanje katastrofalno. Naprimer:

"The city is a collection of buildings; the spaces between are what influence people’s lives; not so much the materials and forms of the architecture."

Dakle, prostori između zgrada najviše utiču na to kako ljudi žive i doživljavaju grad, a manje same zgrade i njihova arhitektura. Ja sam nešto donekle slično na razne načine tvrdio godinama (iako mislim da je to isuviše isključiva tvrdnja bez nekih važnih dodatnih ograda), a ti si sa neverovatnom upornošću insistirao na gustini, visini, koncentraciji zgrada, velikoj ceni prostora u centru, opštem zgušnjavanju grada, i bukvalno svemu što proizvodi što je moguće više kvadratnih metara po jedinici površine, bez obzira koliko je posebna ta lokacija, i da li ona zato zahteva poseban tretman. Sem centralnog parka, BNV praktično uopšte i nema kvalitetne javne površine. Ono što silom prilika mora da ima je u isključivoj funkciji običnog prolaza do komercijalnog sadržaja. Ne postoje pažnje vredni javni prostori koji su sami sebi svha, koji su razlog skupljanja ljudi na tom mestu, a ne samo sredstvo da se negde ode. Nema malih pjaceta sa klupama, fontana, malih trgova ili kutaka sa zelenilom i vodom gde ljudi mogu da zastanu i druže se izvan komercijalne ponude lokala u zgradama i zauzetom prostoru ispred lokala. Takvi javni prostori su ovde bukvalno nepostojeći. A ipak članak koji citiraš kaže i ovo:

"If done properly, these buildings will stand hundreds of years from now. They have the potential to be European icons in an already iconic city. Make sure that they are integrated into the fabric of the city; make sure the investor contributes to the quality of the public space and urban cultural life; make sure it has an adequate mix of uses and includes cultural space for local residents; make sure locals can at least appreciate its contribution to the city, and make sure we improve the pedestrian environment from Republic Square to Florenc bus station. If all of that can be done, we all win. Tourists, too."

Da li je BILO ŠTA od pobrojanih zahteva ispunjeno u BNV-u? Ništa. Ali bukvalno ništa.

A sad pogledaj kontekst u kome je čovek rekao da želi kvalitet javnih prostora a ne da oni budu veći (od ovoga) :

Ovde gore ulice uopšte i ne postoje, sve je pešačka zona. A sad pogledaj visine zgrada. Pet spratova. Svuda. A u saobraćajnom čvorištu još imamo dobar deo saobraćaja na stubovima što takođe štedi zemljište.

Dakle,

- Oni pričaju o prostoru u krajnje urbanom i haotičnom delu grada prepunom šina i auto puteva, gde niko nema nameru da dokono šeta ili trči, a mi pričamo o obali reke.
- Oni TU, u takvom delu grada, imaju zgrade ne više od 5 spratova, a mi pored reke imamo neprovidni betonski zid od 100 metara visine.
- Oni čak i na jednom TAKVOM mestu po novom projektu imaju javne prostore velike širine (pa im ne treba više), a mi pored reke (i na BNV trotoarima), imamo u proseku negde oko 3 metra!

Pa u čiju korist ide takvo poređenje? Kako je moguće da se tvrdnja da je u Pragu sada postao važniji kvalitet od veličine javnog prostora automatski prenese na BNV, kad mi ovde nismo ispoštovali ni funkcionalni minimum da bi uopšte mogli da počnemo razmišljati o kvalitetu? Činjenica da nešto uopšte ne postoji (npr. džoging staza), ili je savršeno neupotrebljivo za ono što bi trebalo da radi sledećih 100 godina (šetalište i veza od 3m širine Kalemegdan-Ada, tik pored novih 2.000.000 m2), to čak nije ni kvalitet, to je odustvo primarne funkcije, a ne neka od "osobina" te funkcionalnosti koja bi onda mogla imati neki veći ili manji "kvalitet".

 

[Zuma]

Ovo je od suštinske važnosti za priče koje se na Beobuildu uporno provlače već godinama, pa moram da citiram ceo tekst.

Quality of public space is the foundation for quality of life in the city

Public spaces create a framework for the physical structure of the city on the urban level, and the quality of the framework establishes the quality of the developed areas. The structure of public spaces is based on composition and hierarchy (spatial and, at the same time, semantic). Where the structure of public space is missing, fragmented or vague and undefined, the basic urban quality of a city — consisting in continuity, homogeneity and hierarchy — is lost.

A city is an interconnected organism. An agglomeration of autonomous buildings is not a city, but only a collection of buildings in a space. Just as a group of people living side–by–side without any connection to each other is not city life — it is only living in close proximity to others in a dense settlement.

We view the city through public spaces. They are what makes a city a city. Private city spaces — private interiors of buildings, gardens and grounds — provide a different plane of perception and experience of a city: it is rather a necessary accessory (as without private there is no public) to the basic attribute of a city, which is shared space. The quality of public space determines the amount of time spent in the city’s exterior and time spent outside private space. Such time thus creates city life and the city itself. We often envisage life in the city pragmatically as a specific benefit or necessary evil. But it is the city, in complementarity with the landscape, that personifies the social and cultural overlap of human life, and that in turn is represented through its public realm.

Through the public realm, we become acquainted with the cultural values of a city, the nature of its society and the character of individual people. Public spaces are the face of the city — they communicate, act as an intermediary between internal life and the outside world, and are representational. With a certain amount of hyperbole, one can say that public spaces are a direct reflection of the city, i.e., what they are like is what the city is like. Placing quality of public spaces at the forefront of the interests of the city administration shows the realisation that it is of fundamental importance for the quality of a city and life in it. The city administration is thus accepting the role that pertains to it, i.e., protecting and advocating the public interest. It is an essential first step and the start of a process to remedy the longterm poor state of affairs. The basis of such a process is a concept for a citywide approach to developing public space. The creation of the Public Space Design Manual is one of the first stages of this conceptual approach.

 

[Zuma]

Ovde imate nekoliko linkova na ovaj zaista izuzetni "Priručnik za dizajn javnih prostora". Prvi dokument je samo kratak uvod, a posle njega ide pun tekst samog priručnika kao i strategija :

Izvor: http://manual.iprpraha.cz/en

The objective of the Prague Public Space Design Manual, approved in June 2014, is to gradually transform Prague into a pleasant city that draws people out into public space. The manual contains rules and recommendations for achieving the stipulated objectives, and describes the optimal procedure for preparing and executing investments.

What specifically is its purpose? An important issue is making the city pedestrian-friendly. In busy areas, the pavement should be wide enough to allow room for pedestrians, trees and front gardens. Tramway line poles or streetlamps should be grouped together so as to be as unobtrusive as possible. The movement of pedestrians should not be complicated by railings, overpasses and underpasses. The manual also focuses on the aesthetics of public space. It addresses the regulation of advertising and the design of street furniture. It also offers a balanced solution for all public space users: pedestrians, cyclists and drivers.

The manual also aims to improve coordination, so that, for example, one street is not needlessly repaired several times a year. In addition to making public space more enjoyable, the manual will ensure cost and time savings in connection with the construction of such space.

Brochure - Public Space Design Manual and Public Space Development Strategy [8 MB]
http://manual.iprpraha.cz/uploads/asset ... ochure.pdf

Prague Public Space Design Manual [ 95,5 MB ]
http://manual.iprpraha.cz/uploads/asset ... Manual.pdf

Prague Public Space Development Strategy [ 1,4 MB ]
http://manual.iprpraha.cz/uploads/asset ... rategy.pdf

Incentives for the Action Plan [ 0,5 MB ]
http://manual.iprpraha.cz/uploads/asset ... n_plan.pdf

 

[stf]

@делија

Разумем те. Богати су криви што су богати. Одакле им први милион. Све је то у реду. Међутим, занима ме твоје мишљење по ком принципу би се Амфитеатар, као географски центар града поред реке урбанизовао а да то нису лукс пословни и стамбени квадрати? У којој то верзији би се ту градили социјални станови за Роме, расељавање и слично?

Градио се овакав Београд на води, или неки по жељи просечног форумаша, ти и ја не бисмо имали новца да се ту скрасимо. Закон тржишта.

@Zuma
Тај текст сам ставио у ширем контексту. Та борба за веће јавне просторе при чему није битан квалитет је заступљена у свим темама на форуму, а ти си највећи зступник те тезе, стога се сада не ограничавај искључиво на променаду.

Једини урбано квалитетно парче кеја поред реке у Београду је обала у блоку 18. Све остало је јад и беда. И тај најбољи део обала је невероватно бедно посећен јер је комплетно физички изолован од града.

 

[milos.tro]

djordje*******g » Mon May 23, 2016 10:41 am[/url]":bgyde5t4]Da li zbilja verujes da zakonom i inspekcijskim odredbama nije strogo regulisana proicedura oko rusenja gradjevinskih objekata?
U poglededu bezbednosti onih koji rade, u pogledu cuvanja imovine trecih lica ?
U pogledau prisustva svedoka, zapisnika o rusenju i svih mogucih procedura.

Da li ti i dalje deluje nelogicno da se takve procedure ne rade nocu iz sasvim razumljivih razloga?


Zasto uporno spinujete i dovidte u pitanje vlasnike istih objekata? Zasto prenebregavate cinjenicu da su rusenje izvela neidentifikovana lica? Da su neovlaseceno pritvorili nekoliko osoba, da su ukrala vatreno oruzje? Zasto je polica odbila da izvrsi svoju duznost i cuva gradjane? U cijoj sluzbi je onda policija, gradjana ili investitora?

Da li je zbog postovanja sasvim nebitnog roka, moralo da se pocini sijaset krivnih dela? I sta da ocekujemo kada naidjemo da mnogo ozbiljnije probleme, kada ne budemo mogli da ispostujemo rokove za neke druge stvari. A jasno je da necemo moci. JAsno je jer para nemamo.

Verujem da je čitav slučaj Hercegovačka produkt sporog,retardirano-korumpiranog sudstva sa jedne i budalaštine,nečeg sto nikakve veze sa zdravim razumom nema po pitanju rušenja tih objekata,s druge strane.
Ugovor se još pre 8 (osam meseci) potpisan i bio dostupan javnosti gde se nedvosmisleno videlo da su ti objekti obuhvaćeni pod pilot nepokretnost (zelena površina u grafičkom prikazu Engleske linije ugovora) i da MORAJU biti srušeni do 30 juna ove godine, 8 meseci (ne osam dana) je sasvim dovoljan period da se eventualni sporovi po pitanju tih objekata reše.

Što se tiče RUŠENJA NOĆU (nisam pravnik zato i pitam i tražim da se postavi link) koliko sam uspeo da ispratim medijski Insajder je odradio opširnu,kompletnu i rekao bih korektnu reportažu po pitanju Hercegovačke.Rušenje noću je dozvoljeno ako postoji sudski nalog za rušenje.
Što se tiče objekata koji su bili u sporu koliko mogu da zaključim bili su došli do drugostepenog postupka i rešenja za rušenjem,gde je još trebao da se udari pečat i potpis.

Zar je toliki problem da se sačekalo par nedelja,udari pečat,potpiše rešenja o rušenju dostave Miki i Žiki,kaže imaš toliki rok da se iseliš,dolazimo tada i tada danju sa nalogom,krećemo da rušimo i potpisujemo zapisnik i kraj priče.
Šta smo ovim rušenjem dobili od pre mesec dana dobili? Porušene objekte,raščišćen šut i ništa više?Jel počelo da se gradi nešto? Nije.Status Kvo.

Jel su mogli da sačekaju par nedelja (da se odradi sva potrebna procedura),poruše objekti i ukloni šut za par dana? Mogli su,ništa komlikovano za smisliti.

 

[direktor]

Rusenje je dozvoljeno izuzetno do 22h da se okonca zbog bezbjednosti ljudi i imovine itd
Nikako da se pocinje u 2 h nocu