Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

^^
Vec smo racunali vise puta Milos.tro i ja ko sta i koliko dobija tj. gubi u ovom projektu:

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=362536#p362536:338pbqor je napisao(la):
milos.tro » Pon Dec 14, 2015 12:03 pm[/url]":338pbqor]Meni takodje nije jasno zašto se pominju nekakve participacije,kada su naknade,doprinosi za opremanje gradjevinskog zemljišta UKINUTI po pitanju BNV.

Ranije sam postavljao na temi troškovi koje će imati RS:
1.Završetak Prokopa i pristupnih saobraćajnica - 115 miliona evra
2.TPS Zemun i Kijevo- 26milona evra
3.Most na Dunavu kod Vinče (pristupni putevi i pruga)- 470miliona evra
4.izgradnja infrastrukture do granica SA - 125 miliona evra
5.izgradnja infrastrukture unutar granica SA-275 miliona evra
izvori:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/5384 ... u-Beogradu
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... iti-Prokop
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.lt.html
troškovi bi bili cca MILIJARDU EVRA

Da su ostale naknade za gradjevinsko zemljište prihod bi bio:
Ako bi uzeli u obzir da bi se gradilo 1.000.000 kvadrata stambenog i 750.000 kvadrata poslovno-komercijalnog prostora onda bi PRIHOD OD NAKNADI ZA UREDJENJE GRADJEVINSKOG ZEMLJIŠTA IZNOSIO po naknadama iz februara 2015g - 755 MILIONA EVRA,ODN. 780 MILIONA EVRA(po naknadama iz oktobra ove godine). Takodje treba dodati i prihode od poreza na imovinu,pdv-a itd.
viewtopic.php?f=21&t=197&start=12275

S obzirom da RS učestvuje u zajedničkoj kompaniji sa 32% profit RS bi iznosio 300 MILIONA EVRA nakon završenih i izgradjenih svih 2 miliona kvadrata u SA.

Profit Srbije od "Beograda na vodi" 300 mil EUR
- Zemljište smo izdali u zakup bez naknade i za to dobili 32% vlasništva u kompaniji "Beograd na vodi". Na taj način Republika Srbija dobija deo profita koji će ova kompanija ostvariti - rekao je Mali.
http://www.ekapija.com/website/sr/compa ... 270614.jpg (ceo tekst)
Boldovano je trosak d.o.o.-a.

Moja racunica je ovakva bila tada i sada:
Nije mi prihvatljivo da troskove prokopa i mosta stavljam u racunicu BNV-a jer je i tako potrebno to izgraditi.

Ako bi racunali naknadu i doprinose za gradjevinsko zemljiste za sve kvadrate od 750 miliona umanjene za infrastrukturu u SA od 275 milona DOlazimo do cifre 475 milona evra izgubljene dobiti.
Na to dodati vrednost 42% zemljiste SA (od 98ha) znaci nekih 40ha zemljsita koje bi trebali da naplatimo. Po ceni kvadrata od 700 evra, za 40ha dobijamo oko 280miliona evra -kao cenu zemlje. (izvor je Neshaoct, poziva se na Belku)
Sve skupa dolazimo do uloga RS od 755 milona evra. (OGRADJUJEM SE, INFORMACIJE SU SA FORUMA SAKUPLJENE)

RS za uzvrat dobija 62.000 kvadrata objekata javnih namena, 24ha parkova, i 32% profita od prodaje izgradjenih objekata.
To je neka stura racunica.

@neshaoct
Ne trosi reci na plagijatora, i to ne samo stavova nego i izraza kriticara ovog projekta. :sesir:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=367879#p367879:8zqk7h7k je napisao(la):
Пантограф » Wed Jan 20, 2016 2:11 pm[/url]":8zqk7h7k]Милоше, тај усек између Бежанијске косе и Калварије није "Лаудонов шанац", како се често може чути. Лаудонов шанац је био на другој обали Саве, и ископао га је славни аустријски генералисимус Гидеон Лаудон, освајач Београда.
Da, tu postoje oprečna mišljenja,diskutovalo se o tome na drugoj temi na BB.Pominje se da ga je iskopao princ Jevdjenije,a obnavljao Laudon.
viewtopic.php?f=3&t=306&p=318654&hilit=laudanov+sanac&sid=e9ba2313c6c031171f20c9751ee362e7#p318654
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=318719#p318719:8zqk7h7k je napisao(la):
Саша » Tue Feb 17, 2015 7:44 pm[/url]":8zqk7h7k]Нађох следећи текст на Крстарици (http://forum.krstarica.com/showthread.p ... nema/page6) :

Лауданов шанац

То је онај велики шанац који је од Дунава унаоколо преко Врачара до у Саву ископао принц Јевђеније против великог везира, који је долазио у помоћ опсађену Београду. Доцније је тај шанац обнављао ђенерал Лаудан, кад је он опсађивао Београд.
По овом доцнијем обновљачу, шанац се сад зове Лауданов, а принца Јевђенија мало ко и зна.
Шанац је овај на много места урављен са земљом, а местимице је остао готово цео.


Нисам сигуран да ово може да се односи на усек/прокоп на граници данашњег Новог Београда и Земуна. Шанац је дужи и дубљи одбрамбени ров. Усек за пругу је нешто друго.

Могуће је да је с временом дошло до уопштавања из незнања.

.......

Ево и једног навода из текста на енглеском:

A great battle to free Belgrade from Turks was fought in 1789 under the leadership of general Laudan. It resulted in great destruction of the town – the towers and the city walls were demolished, almost all buildings were burned, only the fortress walls were untouched and the town was under Austrian government. But that lasted only for two years because under the stipulations of the peace contract signed in 1791, Belgrade was once more under Turkish government.

(BgInfoBox, The History of Belgrade, http://bginfobox.rs/en/info/istorija-beograda)
 
Čuj: malo poznati princ Jevđenije. Zapravo čuveni princ Eugen savojski!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=367972#p367972:3uajdh49 je napisao(la):
Zuma » Thu Jan 21, 2016 8:29 am[/url]":3uajdh49]
Postoje dve razlike. "Arrangement shall be reached" ne znači "zaključuje se". Ovo drugo je neodređeno i sugeriše da se možda već samim ovim ugovorom podrazumeva da je taj dodatni dogovor o kompenzaciji postignut, ili ko zna šta. Međutim na engleskom se kaže da će se taj dogovor tek napraviti i da se mora napraviti. Ali svakako, da u ovom trenutku još ne postoji. A napraviće se ko zna kako, kada, i sa kojim sadržajem.

Za drugu razliku sam morao da se potrudim ne bi li shvatio šta tačno pravnicima znači izraz "full set-off". Kaže se ovako:

"In law, a set-off is an equitable defence to the whole or to a portion of a plaintiff's claim. A setoff is the right of a debtor to balance mutual debts with a creditor. In bookkeeping terms, setoffs are also known as reconciliations. To determine a setoff, simply subtract the smaller debt from the larger. Any balance remaining due either of the parties is still owed, but the remainder of the mutual debts has been set off."
https://en.wikipedia.org/wiki/Set-off_%28law%29

Ova definicija uopšte ne podrazumeva da su ove dve vrednosti iste. Nego da jedna ne sme biti veća od druge, ali može biti manja, ako je FULL setoff. Pod takvom pretpostavkom, Engleski tekst ugovora prosto kaže da troškovi Društva za uređenje javnog zemljišta sigurno ne mogu biti VEĆI (ali mogu biti manji) od troškova koje bi ono imalo kad bi plaćalo naknadu za uređenje zemljišta. Tj. na našu štetu može, ali ne i na štetu Društva.

Evo teksta iz službenog glasnika koji je de o Engleske verzije ugovora,a odnosi se na finansijsku analizu projekta od značaja za Beograd:
Pogledajte prilog 1
U tabeli 9 pominju se prihodi od naknadi za uredjenje gradjevinskog zemljišta 480-590 miliona evra ,participacija JKP 80-90 miliona evra to bi bilo ukupno 560-680 miliona evra,ali se u tekstu napominje da je ipak realnije da ukupno naknada plus participacija budu cca 470 miliona? Ovi "virtuelni" prihodi od naknada za uredjenje zemljišta ( po tabeli 480-590 miliona realno kad se odbije participacija JKP cca 400 miliona po tekstu,bi predstavljali kompenzaciju za uredjenje javnog zemljišta tokom narednih pregovora sa investitorom).

I na kraju se konstatuje da kad bi se sve završilo i izgradilo kako je planirano profit grada bi bio u rasponu od 168-336 miliona evra.
 
Pardon, jedna ispravka.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=367972#p367972:3skm964q je napisao(la):
Zuma » 21 Jan 2016 07:29 am[/url]":3skm964q]
Bez obzira koliko malo javnih površina na kraju bude uređeno, i koliko male troškove zbog toga Društvo bude imalo, oni po ugovoru SIGURNO neće platiti naknadu za uređenje građevinskog zemljišta.

Uređenje javnih površina plaćamo mi sami.

Naš ulog u projekat se sastoji iz trenutne, osnovne vrednosti zemljišta, troškova uređenja građevinskog zemljišta (tj stvaranja uslova da se gradi, dodata vrednost), i izgubljene zarade koju bi imali po osnovu eksploatacije da je zemlja ostala u našem vlasništvu (nešto slično glavnici i kamatama pri ulaganju novca). Naš ulog u ovaj projekat se eventualno vraća delom tako što za deo našeg novca dobijamo uređene javne površine, a delom ako na kraju ukupno poslovanje zajedničke firme bude uspešno. Iako pravi brojevi nisu poznati, najverovatnije je da uloženi novac možemo povratiti tek ako i kada se najveći deo projekta zaista bude izgradio.
U stvari, mi ne dobijamo ni te javne površine. Naime, iako ih dobijamo formalno, u smislu da smo u knjigama njihovi formalni vlasnici, u stvarnosti Društvo ima nad njima i pravo upravljanja i pravo eksploatacije, za sledećih 99 godina. Tako da od njih nemamo skoro nikakve koristi. Ne možemo uticati na to šta će na njima biti, kako će se koristiti, ne možemo ubirati prihode od recimo reklama, ili naknade za korišćenje javnih površina, ne možemo tek tako, bez plaćanja, na njima organizovati javne priredbe, itd. To je efektivno, iako ne pravno, privatno vlasništvo, i te javne površine koriste, i od njih prihoduju ONI, a ne mi. Tako da smo MI platili za njihovo uređenje, ali nismo ništa stvarno dobili za te pare, sem možda nekog apstraktnog zadovoljstva što one postoje. A kad prođe 99 godina, od toga što je uređeno neće ostati ništa, pa će sve morati da se uređuje ponovo. Tako da nam ni posle 99 godina realno neće biti vraćeno ništa od te dodate vrednosti koju smo mi uložili u uređenje te javne površine. Tj. mi smo platili da bi Društvo zarađivalo na njima sve dok se to što je uređeno ne raspadne.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=368065#p368065:ivju67sr je napisao(la):
milos.tro » 21 Jan 2016 08:15 pm[/url]":ivju67sr]
Evo teksta iz službenog glasnika koji je de o Engleske verzije ugovora,a odnosi se na finansijsku analizu projekta od značaja za Beograd:

U tabeli 9 pominju se prihodi od naknadi za uredjenje gradjevinskog zemljišta 480-590 miliona evra ,participacija JKP 80-90 miliona evra to bi bilo ukupno 560-680 miliona evra,ali se u tekstu napominje da je ipak realnije da ukupno naknada plus participacija budu cca 470 miliona? Ovi "virtuelni" prihodi od naknada za uredjenje zemljišta ( po tabeli 480-590 miliona realno kad se odbije participacija JKP cca 400 miliona po tekstu,bi predstavljali kompenzaciju za uredjenje javnog zemljišta tokom narednih pregovora sa investitorom).

I na kraju se konstatuje da kad bi se sve završilo i izgradilo kako je planirano profit grada bi bio u rasponu od 168-336 miliona evra.
Prvo bih voleo da finansijsku analizu uradi i neko ko nije pod kontrolom samo jedne zainteresovane strane.

Zatim bih voleo da mi neko objasni tabelu 10. Kakva je ovde razlika između profita i dobiti? Profit kog investitora (4)? Šta znači vrednost zemljišta/profit?

Zatim treba primetiti da oni sami kažu da je nepoznat modalitet uključivanja zemljišta u ukupnu investiciju. Šta onda računaju?

Pa priznaju "određeni vremenski raskorak između ulaganja i prihodovanja". Bojim se da će "određeni" raskorak biti dovoljan da pomre polovina onih koji imaju bilo kakve veze sa projektom. Naravno, finansijski aspekti protoka tolikog vremena i našeg novca koji je bez kamate ili prihoda decenijama vezan se u daljem računu ne uzimaju u obzir.

Pa onda, računaju "prihode od naknade za uređenje građevinskog zemljišta". Koje to pobogu prihode kad u ugovoru lepo piše da ih Društvo ne plaća ni jednoj varjanti. Ako ja to nisam dobro razumeo, što je sasvim moguće, molim da mi neko objasni. Ali izgleda kao da piše da, ako bi recimo naknada za uređenje građevinskog zemljišta iznosila 100 nekih novčanih jedinica, a uređenje javnih površina je Društvo koštalo recimo 20 novčanih jedinica, Društvo i dalje NE BI Srbiji platilo ostatak od 80 jedinica. A za onih 20 ćemo tobože "dobiti" uređene javne površine koje su za nas često totalno neupotrebljive jer nemaju dovoljnu širinu ili druge neophodne karakteristike, a koje čak i takve ne kontrolišemo, niti od njih zarađujemo, niti ćemo ikada dočekti vreme da postanu naše, a da i dalje budu u upotrebljivom stanju.

Zašto se onda uopšte računa "prihod od naknade za uređenje građevinskog zemljišta" ako ga u ugovoru nema? Jer, u 4.2.1.(e) lepo piše: "što bi imalo za rezultat oslobađanje Društva od plaćanja UKUPNIH Naknada/doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta". Ili na engleskom: "which would result in non-payment by the Company OF ALL Land Development Fees". Pitanje je da li je to uopšte moguće, ako su recimo naša potraživanja za naknade veća od njihovog ulaganja u javne površine, a da bude pravedno po obe strane? Svejedno, piše baš tako, pa dok neko ne ponudi pametnije objašnjenje, mogu samo da se držim interpretacije o asimetričnoj "kompenzaciji" na našu štetu.

Zbog ovakvih i raznih drugih primedbi, cela ta procena mi izgleda prilično neupotrebljivo i na osnovu nje se ništa ne može zaključiti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=367551#p367551:2gfla8qa je napisao(la):
Delija » 18 Јан 2016 01:16 pm[/url]":2gfla8qa]И ова расправа је депласирана. Поента је била да су требали да сачувају земунску станицу и њену функцију станице. Трасу су после врло лако могли да измене и прилагоде матрици нбг блокова. На крају крајева, могли су приликом градње садашњег насипа само да одвоје крак ка земунској станици и дуплирају колосеке на новоизграђеном насипу. А позиција станице је била чак и компатибилна са планом за метро. Прва линија је пре Земуна свакако скретала десно ка позицији станице. Посебна лудост је била укидање трамвајске линије до Земуна.

У потпуности се слажем. Поента целе приче јесте да су могли далеко мудрије да се искористе постојећи наслеђени ресурси благим прилагођавањем урбане матрице. Исто важи и за Београд на води.

Међутим, ова расправа "у рововима" нам је дала јасан преглед ситуације и објашњење ЗАШТО за уклањање пруге у Амфитеатру нема неког претераног отпора јавности, чак напротив.
 
Upravo tako stf...i meni se to cini kao najgora stvar.
 
Vec vidim kako ce ovo dobro da ispadne. Kako je moguce da se niko nije setio ovo ranije da krene da gradi?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=368439#p368439:3uvkpp41 je napisao(la):
Tintoreto » Sun Jan 24, 2016 9:24 am[/url]":3uvkpp41]Cija je ova firma Beton plus?
http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterpriseP ... FD81C3B0F6
U javnosti se čak spekuliše da iza firme "Beton plus" stoji Dragi Mićović, jedan od finansijera FK Crvena zvezda. Međutim, direktor ove kompanije Oleg Kukolj to demantuje.
- Apsolutno nije istina da iza firme stoji jedan Dragi Mićović - tvrdi Kukolj.
Inače, kao jedini vlasnik firme "Beton plus" u registru se navodi upravo Oleg Kukolj (39) sa upisanim novčanim kapitalom od 4.829,52 evra i nenovčanim od 750.000 evra.
http://www.kurir.rs/a-od-firme-bmw-clanak-8342

"Đurašković je počeo da uništava preduzeća ubrzo po kupovini, pa je prvo zgradu „Partizanskog puta“ od 3000 kvadrata, koja se nalazi u samom centru Beograda u Takovskoj ulici, preprodao drugoj svojoj firmi – PZP „Niš“ U Agenciji za privatizaciju tvrde da vlasnik firme, kupljene u privatizaciji, pa i Đurašković imaju pravo da bez saglasnosti Agencije otuđe do deset odsto imovine

Radnici ističu da betonsku bazu koja snabdeva najveća gradilišta u Beogradu sada koristi firma „Beton plus“, o čemu Agencija nema nikakvih podataka U toj firmi inače radio je kao savetnik Dejan Mihajlov, bivši generalni sekretar Vlade Srbije u vreme Vojislava Koštunice"
http://www.naslovi.net/2011-07-05/pravd ... ta/2653408

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=368440#p368440:3uvkpp41 je napisao(la):
vradovic » Sun Jan 24, 2016 9:43 am[/url]":3uvkpp41]Cemu sluze crvene tablice na kamionima?
Crvene tablice
Vozila čiji gabariti i mase ne ispunjavaju propisane uslove, nose tablice crvene boje, sa belim slovima i ciframa. Ipak, crvene tablice ne znače da vozilo koje ih nosi sme da učestvuje u saobraćaju ako opterećenje prelazi propisane granice. Pravila za njih su ista kao i za vozila sa "belim" tablicama, i ako se utvrdi da su preopterećena, sledi podnošenje prijave sudiji za prekršaje.
viewtopic.php?f=13&t=305&start=425
 
vradovic » Sun Jan 24, 2016 9:43 am wrote:
Cemu sluze crvene tablice na kamionima?
Da su vozači u nj. van gabarita ,
i da se držiš sto dalje od njih , kako te ne bi ,,žvajznuli,, :lool: :laugh: :lool:
 
Ove kamione sa cvetićima sam vidjao i na gradilištu airport city
 
Чини ми се да су им некада мешалице биле црно-жуте, попут пчела. Сада су цветни, чак им и цементна база која се налази између Старог и Новог железничког моста има силос са цветићима.
 
Naleteh jutros na projekat iz Stoholma koji neodoljivo podseca na Beograd na Vodi: gomila nasumicno izredjanih zgrada, samo sto je Svedski render daleko prijatniji i razigraniji od arapskog kolege

Klarastaden_Anders-Berensson-Architects-Stockholm-city-sky-walk_dezeen_1568_0.jpg


http://www.dezeen.com/2016/01/21/anders ... lm-sweden/
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=368506#p368506:16xvmm1d je napisao(la):
direktor » 24 Jan 2016 05:05 pm[/url]":16xvmm1d]A bg na bari nije most je najaci

Ne svidja mi se BnV ovakav kakav je ali ovo resenje iz Stoholma je stvrano katastrofalno, bar od svedjana sam ocekivao mnogo vise.
 
Ladno ovi pacenici iz ,,Ne davimo Beograd'' placaju reklamu na facebook i tako skupljaju lajkove. :laugh:
 
Vrh