Eh, da, oni plaćaju, kako da ne. To je ipak samo mala šala. Naravno da ništa ne plaćaju.
Kad čovek pročita
7.1.1 Društvo vrši uređivanje i izgradnju sledećih građevina na Javnom zemljištu u okviru Granica projekta
pomisli da Društvo STVARNO radi ono što bi svakome prvo palo na pamet kad bi mu neko tako nešto rekao na ulici. Ali, ono na šta se ovde STVARNO misli je da Društvo
izvodi radove na Javnom zemljištu. Ovde se još ne kaže ko šta plaća. To postaje jasno tek kad se pročitaju još neki delovi ugovora.
Naime, postoji na Srpskom krajnje neprecizno i nejasno definisana opšta tvrdnja da se nekako zaključuje dugoročni aranžman o kompenzaciji između troškova uređenja javnog zemljišta i troškova naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Dakle oni kobajagi o svom trošku uređuju javno zemljište, ali zato ne plaćaju troškove uređenja građevinskog zemljišta.
Troškovi uređenja građevinskog zemljišta su inače, u principu, stvarni trošak koji grad ima da bi zemljište pripremio za gradnju i buduće korišćenje. Kad investitor to plati, grad bi trebao da opet bude na nuli (ako je naknada jednaka stvarnom trošku), tj grad nije ni dobio ni izgubio.
Međutim ovde Društvo ne plaća tu naknadu. Tako da sve ispada kao da ju je grad prvo dobio, a zatim odmah tim parama platio troškove uređenja javnog zemljište. Drugim rečima, MI SMO PLATILI uređenje javnog zemljišta, tj. Srbija, a ne Društvo.
Posebno je tužno što tekst nije tačno preveden. To sam shvatio tek posle uzaludnih pokušaja da razumem šta piše u Srpskom tekstu. Engleska verzija člana 4.2.1.e glasi ovako
Postoje dve razlike. "Arrangement shall be reached" ne znači "zaključuje se". Ovo drugo je neodređeno i sugeriše da se možda već samim ovim ugovorom podrazumeva da je taj dodatni dogovor o kompenzaciji postignut, ili ko zna šta. Međutim na engleskom se kaže da će se taj dogovor
tek napraviti i da se
mora napraviti. Ali svakako, da u ovom trenutku još ne postoji. A napraviće se ko zna kako, kada, i sa kojim sadržajem.
Za drugu razliku sam morao da se potrudim ne bi li shvatio šta tačno pravnicima znači izraz "full set-off". Kaže se ovako:
"In law, a set-off is an equitable defence to the whole or to a portion of a plaintiff's claim. A setoff is the right of a debtor to balance mutual debts with a creditor. In bookkeeping terms, setoffs are also known as reconciliations. To determine a setoff, simply subtract the smaller debt from the larger. Any balance remaining due either of the parties is still owed, but the remainder of the mutual debts has been set off."
https://en.wikipedia.org/wiki/Set-off_%28law%29
Ova definicija uopšte ne podrazumeva da su ove dve vrednosti iste. Nego da jedna ne sme biti veća od druge, ali može biti manja, ako je
FULL setoff. Pod takvom pretpostavkom, Engleski tekst ugovora prosto kaže da troškovi Društva za uređenje javnog zemljišta sigurno ne mogu biti VEĆI (ali mogu biti manji) od troškova koje bi ono imalo
kad bi plaćalo naknadu za uređenje zemljišta. Tj. na našu štetu može, ali ne i na štetu Društva.
Dalje, ovde postoje još dva ozbiljna problema.
Prvi je u tome što se naši stvarni troškovi uređenja građevinskog zemljišta nužno odnose na CEO projekat, tj na celokupnu teritoriju obuhvaćenu projektom. Mi ne možemo da raspodelimo troškove uređenja na male delove, pa da novac trošimo istim tempom kojim oni stvarno grade BNV. Nije moguće recimo od toplane dovesti cevi upola manjeg promera zato što će investitor možda napraviti samo pola planiranih zgrada, ili kroz čitav Stari Grad prokopati pola kanalizacionog tunela do interceptora na Dunavu, ili napraviti pola mosta preko tog istog Dunava. Mi moramo napraviti sve u punom kapacitetu, i to za sada već svega tri godine. Nama se naš ulog u tu vrstu potpune pripreme za izgradnju čitavog zemljišta isplati tek ako se napravi skoro ceo BNV. Međutim njihovi troškovi za uređenje javnih površina su postepeni. Uređivaće samo ono što moraju, što je neophodno samo za one zgrade koje su već napravili. Tako da je veliko pitanje i koji deo naših troškova može uopšte biti pokriven uslugom uređenja svih javnih površina, ali i kad možemo očekivati čak i takvu delimičnu kompenzaciju (i da li ćemo je dočekati). Dakle, mi odmah trošimo kao da će se sve sigurno izgraditi po projektu, i to OVOM projektu, a ne nekom kasnijem, izmenjenom, možda manjem, dok nam oni samo jedan deo tog troška vraćaju, a i njega postepeno, uređenjem DELOVA ukupnog javnog zemljišta BNVa. Tako da konačni obračun nije ni moguće napraviti sve do pred kraj čitavog projekta. Uz nadu da Društvo neće do tada bankrotirati, da će biti poslovno uspešno, pa će decenijama imati para da uporno nastavlja i uređivanje javnih površina i dalju gradnju.
Drugi problem je u tome koju ćemo mi to sumu njima računati kao naše troškove uređenja građevinskog zemljišta. To je na nivou grada obično neki prosek, dok je Savski amfiteatar tolike godine ostao neizgrađen upravo zato što su ovde ti početni troškovi daleko veći od proseka. Ako im budemo računali bilo kakav prosek, izgubićemo i po tom osnovu. Uz već pomenutu nejasnoću ko će da postigne taj dogovor o kompenzaciji, kada, i šta će u njemu da piše.
Bilo bi dobro da neki pravnik da bolje tumečenje pravog značenja ovih stavki, ali meni izgleda da se može izvući bar sledeći zaključak.
Bez obzira koliko malo javnih površina na kraju bude uređeno, i koliko male troškove zbog toga Društvo bude imalo, oni po ugovoru SIGURNO neće platiti naknadu za uređenje građevinskog zemljišta.
Uređenje javnih površina plaćamo mi sami.
Naš ulog u projekat se sastoji iz trenutne, osnovne vrednosti zemljišta, troškova uređenja građevinskog zemljišta (tj stvaranja uslova da se gradi, dodata vrednost), i izgubljene zarade koju bi imali po osnovu eksploatacije da je zemlja ostala u našem vlasništvu (nešto slično glavnici i kamatama pri ulaganju novca). Naš ulog u ovaj projekat se eventualno vraća delom tako što za deo našeg novca dobijamo uređene javne površine, a delom ako na kraju ukupno poslovanje zajedničke firme bude uspešno. Iako pravi brojevi nisu poznati, najverovatnije je da uloženi novac možemo povratiti tek ako i kada se najveći deo projekta zaista bude izgradio.
