Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.087
Stf,
Od Beton hale do Brankovog mosta je bilo pristanište, pa je obala morala da bude vertikalna da bi mogli da pristaju brodovi.
Razlog za dva nivoa obale je velika amplituda promene nivoa vode. Na sajtu Hidrometeorološkog zavoda se može videti da Sava kod Beograda varira čitava 4 metra. Previše je ružno da ljudi koji putuju rekom ili je posmatraju sa obale gledaju zid 4 metra visine. Onda reka više liči na neki zagađeni industrijski kanal gde želimo da vodu udaljimo i zarobimo tako da bude što dalje od nas. Nezgodan je i pristup, stepenice. Izvlačenje čamaca, itd. Zato izgleda bolje, a prostor je upotrebljiviji ako se to razbije na dva nivoa. Naravno da ne mora da bude tako, ali to je uobičajeno.
Širine ulica i trgova koje si naveo su problematične jer je tu već danas nesnosna gužva, a ta mesta čak i nisu na obali reke. Na obali reke će se dešavati sve što se danas dešava na tim mestima, samo će imati još mnogo više dodatnih sadržaja. Pa onda one predstavljaju i pristup čitavoj površini reke i aktivnostima na njoj (splavovi, čamci, vožnje, skijanje na vodi, marine, priredbe na vodi ...). I još je u pitanju centralna (i ređa) gradska infrastruktura koju projektujemo za mnogo veći i mnogoljudniji grad nego što je danas. Zatim je obala istovremeno i ulica, dakle komunikacioni resurs koji povezuje udaljene delove grada između Ade Ciganlije i Pančevačkog mosta (budući tramvaj, šetalište, rekreacija, turističke rute). I jedina horizontalna veza u gradu po pravcu Sava-Dunav, kao što sam već objasnio. I za to je potreban dodatni prostor. Pa je onda to jedino mesto kuda još možemo provući povezanu traku zelenila minimalno biološki održive širine, što zahtevaju već usvojeni principi ozelenjivanja grada. A negde na obali ili u tom zelenilu je potrebano naći posebna, izdvojena mesta, koja ne ometaju prolaz, za ogroman broj mikro uličnih usluga i zabava (sladoledi, štandovi, samostalni prodavci, pevačke skupine, žogleri, klovnovi, zabavljači, muzičke bine, propagandne akcije, ulične izložbe fotografija, humanitarne i političke akcije, koncerti ... samo napravite potpuni katalog onoga što se danas dešava u Knezu, pa to pomnožite sa nekim faktorom bitno > 1). I za razliku od ulica temperatura i mikroklima na obalama reka je drastično bolja, pa će sledstevno tome i biti utoliko bolje posećene od ulica već samo po tom jednom osnovu. Za sve ovo je potreban veliki prostor.
Glavna greška u razmišljanju je posmatrati buduće obale Beograda kao nešto slično onome što u gradu postoji danas. Jedno šetalište i poneka klupa, i to je to. Velika greška. Treba zamišljati budući centar grada i centar većine aktivnosti u njemu. Pa onda ga odmah dimenzionisati na osnovu toga. Posle je kasno. Onda smo trajno upropastili najbolji neiskorišćeni resurs Beograda zbog trivijalnog nedostatka vizije. To je pravo značenje dugogodišnjeg sna Beogradskih urbanista o "Silasku Beograda na reku". A to je nešto sasvim različito od izgovora da neko proda obalu i mazne lovu.
Od Beton hale do Brankovog mosta je bilo pristanište, pa je obala morala da bude vertikalna da bi mogli da pristaju brodovi.
Razlog za dva nivoa obale je velika amplituda promene nivoa vode. Na sajtu Hidrometeorološkog zavoda se može videti da Sava kod Beograda varira čitava 4 metra. Previše je ružno da ljudi koji putuju rekom ili je posmatraju sa obale gledaju zid 4 metra visine. Onda reka više liči na neki zagađeni industrijski kanal gde želimo da vodu udaljimo i zarobimo tako da bude što dalje od nas. Nezgodan je i pristup, stepenice. Izvlačenje čamaca, itd. Zato izgleda bolje, a prostor je upotrebljiviji ako se to razbije na dva nivoa. Naravno da ne mora da bude tako, ali to je uobičajeno.
Širine ulica i trgova koje si naveo su problematične jer je tu već danas nesnosna gužva, a ta mesta čak i nisu na obali reke. Na obali reke će se dešavati sve što se danas dešava na tim mestima, samo će imati još mnogo više dodatnih sadržaja. Pa onda one predstavljaju i pristup čitavoj površini reke i aktivnostima na njoj (splavovi, čamci, vožnje, skijanje na vodi, marine, priredbe na vodi ...). I još je u pitanju centralna (i ređa) gradska infrastruktura koju projektujemo za mnogo veći i mnogoljudniji grad nego što je danas. Zatim je obala istovremeno i ulica, dakle komunikacioni resurs koji povezuje udaljene delove grada između Ade Ciganlije i Pančevačkog mosta (budući tramvaj, šetalište, rekreacija, turističke rute). I jedina horizontalna veza u gradu po pravcu Sava-Dunav, kao što sam već objasnio. I za to je potreban dodatni prostor. Pa je onda to jedino mesto kuda još možemo provući povezanu traku zelenila minimalno biološki održive širine, što zahtevaju već usvojeni principi ozelenjivanja grada. A negde na obali ili u tom zelenilu je potrebano naći posebna, izdvojena mesta, koja ne ometaju prolaz, za ogroman broj mikro uličnih usluga i zabava (sladoledi, štandovi, samostalni prodavci, pevačke skupine, žogleri, klovnovi, zabavljači, muzičke bine, propagandne akcije, ulične izložbe fotografija, humanitarne i političke akcije, koncerti ... samo napravite potpuni katalog onoga što se danas dešava u Knezu, pa to pomnožite sa nekim faktorom bitno > 1). I za razliku od ulica temperatura i mikroklima na obalama reka je drastično bolja, pa će sledstevno tome i biti utoliko bolje posećene od ulica već samo po tom jednom osnovu. Za sve ovo je potreban veliki prostor.
Glavna greška u razmišljanju je posmatrati buduće obale Beograda kao nešto slično onome što u gradu postoji danas. Jedno šetalište i poneka klupa, i to je to. Velika greška. Treba zamišljati budući centar grada i centar većine aktivnosti u njemu. Pa onda ga odmah dimenzionisati na osnovu toga. Posle je kasno. Onda smo trajno upropastili najbolji neiskorišćeni resurs Beograda zbog trivijalnog nedostatka vizije. To je pravo značenje dugogodišnjeg sna Beogradskih urbanista o "Silasku Beograda na reku". A to je nešto sasvim različito od izgovora da neko proda obalu i mazne lovu.