Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[djordjebg]

Homere, mislim da precenjujes ljude o kojima pricas. Njihova rec ne znaci nista, a dela jos manje.

 

[Homer Jay]

Netrpeljivost prema Malom, Vučiću, Vesiću, Đilasu, Čedi ili kome god već, ne bi trebalo da nas sprečava da budemo objektivni, tj. ako se oni već prave da ne čuju nas, ne treba ni mi da se pravimo da ne čujemo njih. Evo šta je Mali rekao na dan potpisivanja ugovora:

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je izjavio da će ugovor o realizaciji projekta "Beograd na vodi" biti pravnosnažan kada Komisija za zaštitu konkurencije da odobrenje i da će onda javnosti biti objavljeni svi njegovi elementi; da su ostale još dve, tri pravne radnje da se završe i poručio da nema nikakvih tajni u vezi sa tim ugovorom.

Izvor: Vreme

I evo šta su rekli u Komisiji za zaštitu konkurencije:

Komisija za zaštitu konkurencije trebalo da u prvoj polovini juna odluči o prijavi koncentracije koja nastaje zajedničkim ulaganjem Vlade Srbije i investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kompanije Igl hils, u realizaciju projekta Beograd na vodi, rečeno je Beti u Komisiji.

Izvor: N1

Dakle, uopšte nije isključeno da je Mali lagao, i da ugovor neće biti objavljen ni nakon dostavljenog mišljenja Komisije, ali istini za volju - dosad nije prekršen vremenski okvir za obelodanjivanje elementata ugovora, koji je dat pri njegovom potpisivanju.

Ukoliko, nakon što Komisija dostavi mišljenje, ugovor postane pravosnažan, i u APR-u se registruju sve izmene u vlasničkoj i upravljačkoh strukturi preduzeća "Beograd na vodi d.o.o", ugovor i dalje ostane tajna - onda imamo apsolutno pravo da kažemo da je gradonačelnik (još jednom) lagao.

Na koje pripreme ti mislis? Ucestvovanje na sajmovima nekretnina?

Učestvovanje na sajmovima nekretnina uopšte nije toliko neozbiljna rabota, kako se to na ovom forumu doživljava. Ali ne, ne mislim na to. Mislim na tender za izvođača radova na izgradnji stambenih kula (o tome se, uostalom, već pisalo u novinama, pa verovatno znate da tender sprovodi "Mace", a da se "Energoprojekt" nada poslu), i na pokretanje procedure za izdavanje dozvola. Izvođač radova bi trebalo da bude poznat u prvoj polovini juna, dok će građevinska dozvola (u najboljem slučaju) stići u avgustu.

 

[spatiotecte]

Nerki od planova za sa dobih na mjel pa da podjelim da vidmo zna li neko nesto o istim

@Direktore
Ti planovi su iz jedne knjige koju sam poklonio Zexlandu. Vise se ne secam kako se zove knjiga na zalost.
Radi se o veoma ozbiljnoj studiji jednog arhitekte sa raznim planovima, analizama i maketama.
Ove 2 slike koje si postavio su samo jedan mali delic njegovog rada.

Znam da su ti planovi iz 80tih. Autor je uradio studiju po kojoj je zeleo da isparcelise blokove Novog Beograda kako bi im dao prilicno slican oblik i proporcije kao u starom gradu i tako unificirao levu i desnu obalu Beograda.

 

[Mair]

...Pisao sam u temi o ABloku, kako se kreira cena, na koliko profit racuna investitor i dr. Zaista ne mogu da ponavljam to sve.

...немој ми причати о томе како се формира цена. Цену формира мафија а не тржиште или нека стручна математичка рачница.

Cena kvadrata je kreirana za A blok. Niža nego što se kvadrati tamo prodaju danas.
Ali, onda su imali još jedan sastanak naknadno. Na tom drugom sastanku su podigli cenu.
Digli su je baš zbog ovoga što kaže stf. Došli im u posetu ''biznismeni'', rekli im otprilike ljudi, nemojte da se zaje*******avate sa tom cenom, preniska je, remetiće prodaju naših kvadrata.... Verovatno su im dali ponudu koju ovi nisu mogli da odbiju, i cena kvadrata u pomenutom bloku je podignuta.

Nažalost, mnogo bliže realnosti je ovo što kaže stf, da cenu kvadrata formira mafija, a ne nikakve velike računice investitora (onoga koji nije istovremeno i ''biznismen'').

Pored svega treba da imate u vidu da cenu formira i potražnja, a "Ablok" je prvu fazu radova koliko znam ovde sa foruma rasprodao jer je na Novom Beogradu potražnja izuzetna, da ne kažem velika za kvalitetnom novogradnjom. Ove ostale stvari ne bih komentarisao. U drugim delovima grada isto postoji potražnja za kvalitetom pre svega.

 

[milos.tro]

Jedna od retkih noćnih fotki SA

izvor:belgrade waterfront

 

[Zuma]

Beogradsko more, iz vremena kad su stvari bile bitno jednostavnije od situacije na prethodnoj slici. Čitav železnički "čvor" je imao samo tri koloseka (pri čemu se termin čvor izgleda odnosio na ukupno dve skretnice), teren je nasipan samo tamo gde se baš mora, tj samo ispod šina, a izrazi kao što je "Beograd na vodi" su značili tačno ono što se i kaže. Eh, pusto Tursko ...

.. ne povratilo se

Mada, gledajući sa druge strane, čini mi se da je nekako i red da se vratimo vodi kao svom prirodnom Beogradskom elementu. Pogledajte na mapu i sliku: Duga bara, Bežanijska bara, Bara Venecija, i još mnoge po okolnim ostrvima. Kojih ima bar šest ... većih ... i to samo na ovom delu mape. A uz dve velike reke, unaokolo trčkara i bar još četri veća potoka koja nikada ne presušuju, i ko zna koliko onih povremenih. Uz čitavo mnoštvo izvora i bunara takoreći "u ulici". Od četri moguća prirodna elementa, ima da se totalno odrodimo baš od onog koji nam je suđen. Prljavi vazduh uopšte nije adekvatna zamena kad su elementi u pitanju. Ko zna u kakve monstrume ćemo se na kraju pretvoriti.

 

[RioBL]

Gledajuci ovu mapu cini mi se da sve sto je trebalo uraditi u jednom trenutku jeste ukloniti obilaznu prugu od SA do Kraburme oko Kalemegdana i umjesto nje napraviti direktnu tunelsku vezu. Da je to uradjeno na vrijeme izbjegli bi se svi buduci i sadasnji problemi od Prokopa do BNV. Cini mi se...
Znas li Zuma iz kog perioda je ova mapa?

 

[milos.tro]

30.5 Politika
tekst "DJINDJUVE ZA NAIVNI NAROD"

 

[Homer Jay]

E, sad je Mali na potezu...

Antimonopolska komisija odobrila ugovor za Beograd na vodi

Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je da je odobrila koncentraciju koja nastaje promenom kontrole nad društvom "Beograd na vodi" d.o.o. iz Beograda, odnosno zajedničkog upravljanja tim društvom.

...

Izvor: N1

 

[Вожд]

Upravo ova fotografija odslikava svu moguću bahatost i nemar: bahato parkirani automobili,bahato parkirana policijska vozila vozila,lift za bicikliste kojeg su popravili posle ko zna koliko vremena,malo prašume i "crveni tepih za dobrodošlicu" gle ironije čemu - našem nemaru i bahatosti. :bash:

http://www.youtube.com/watch?v=CSHZzSy17Bk
Lule të bukura ka Tirana
(Beautiful flowers has Tirana)

 

[Дошљак]

Мало слика са терена од данас



Приобаље, полурасељене и полу порушее базе ПИМ, Партизанског пута, Жупа, Крајина, суви док Дубравица као провила која су остала након селидбе већине пловила ПИМ и ББП као и новопридошли Александар и Виолета предузећа "Et a verum". Огромно празно поље након рушења једне цементне базе и трибина стадиона ФК Железничар.

Београд пут уклања туцаник уклоњеног колосека до обале.


Стара ложионица узаног колосека, у њој су просторије ФК Железничар као и дограђени станови.


Колосек којим се сада транспортује нафта од станице Београд-Спољна ка НИСу код Аде од како је укинут колосек ближе обали.


Простор повађених колосека испод Газеле.


Стари вагон преправљен у кућу у насељу иза ложионице испод Газеле.


Разбуцани трафо у истом насељу.


Колосеци прекривени земљом у истом насељу.


Кућице дозидане уз ложионицу.


Капија са конвексне стране ложионице са исто прекривеним колосеком.


Поглед на насеље иза ложионице.

 

[Zuma]

Gledajuci ovu mapu cini mi se da sve sto je trebalo uraditi u jednom trenutku jeste ukloniti obilaznu prugu od SA do Kraburme oko Kalemegdana i umjesto nje napraviti direktnu tunelsku vezu. Da je to uradjeno na vrijeme izbjegli bi se svi buduci i sadasnji problemi od Prokopa do BNV. Cini mi se...
Znas li Zuma iz kog perioda je ova mapa?

Mapa je iz 1907., kao što se vidi sa ove razglednice

Evo je i u kvalitetnijoj varjanti

Što se tiče ovog drugog. Pruga je opsluživala industrijske zone, a one su morale da budu uz reku zbog rečnog transporta i obilja industrijske vode. Zato je i pruga morala da bude uz reku.

Takođe, reke i potoci Beograda su izvajali njegov reljef, a taj reljef je onda odredio mrežu svih glavih ulica. Tako su fiksirani i pravci Beogradskog saobraćaja. Sve glavne ulice u gradu idu ili dolinom koju je sebi kroz brda napravio neki potok, ili idu po grebenu, tj po vrhovima onog dela brda koje je posle rečne erozije preostalo između dva susedna potoka. Naprimer auto put tačno sledi trasu Mokroluškog potoka, pruga i put za Rakovicu ide dolinom Topčiderske reke, a bivši put ka jugu, koji je već bio star i kad su ga Rimljani koristili, ide vrhom Terazijskog grebena. Isto tako, i skoro svaka druga Beogradska ulica većeg kapaciteta i dužine ide nekom dolinom ili nekim grebenom. Ali kad se pogleda na reljefnu mapu Beograda, vidi se da maltene svi Beogradski potoci i brda, pa zato i veće magistrale, uglavnom slede pravac severozapad-jugoistok. NEMA zgodnih i ravnih veza normalno na taj pravac, tj između Save i Dunava. Tako nužno sečemo sva brda popreko, pa skoro svaka komunikacija po tom pravcu mora da ide čas gore, čas dole. Za ovaj pravac tuneli su u Beogradu zaista jedino trajno rešenje.

Kažem "skoro" da nema ravnih veza koje ne moraju preko nekog brda, jer je trasa tik pored obale Save i Dunava apsolutno JEDINI postojeći izuzetak u gradu. Zbog toga je provlačenje pruge po obali tada bilo, ne samo potrebno, nego istovremeno i najlakše i najjefinije rešenje. Evo čak je i danas, u 21. veku, ta trasa i dalje toliko posebna da na Beobuildu hoće da jedne šine zamene drugima, i umesto voza tuda provuku tramvaj. Ostavimo sad po strani prednosti i mane takvog rešenja, ali sve ovo jasno govori da je apsolutni zločin da grad Beograd bilo gde u svom posedu zadrži samo 10 metara širine najvišeg, uvek zaštićenog nivoa obale reke. To zemljište, jedini ravan kopneni koridor koji uopšte postoji između obala Save i Dunava, tako je mnogostruko upotrebljiv, toliko je dragocen za grad, za pešake, za bicikliste, za rekreaciju, za svaku vrstu saobraćaja koja se ne razbacuje konjskim snagama i benzinom, za čitav niz namena koje je danas teško i pobrojati, da tako nešto mogu da isplaniraju i usvoje samo najveći dušmani i zakleti neprijatelji ovog grada.

 

[milos.tro]

Ostavimo sad po strani prednosti i mane takvog rešenja, ali sve ovo jasno govori da je apsolutni zločin da grad Beograd bilo gde u svom posedu zadrži samo 10 metara širine najvišeg, uvek zaštićenog nivoa obale reke. To zemljište, jedini ravan kopneni koridor koji uopšte postoji između obala Save i Dunava, tako je mnogostruko upotrebljiv, toliko je dragocen za grad, za pešake, za bicikliste, za rekreaciju, za svaku vrstu saobraćaja koja se ne razbacuje konjskim snagama i benzinom, za čitav niz namena koje je danas teško i pobrojati, da tako nešto mogu da isplaniraju i usvoje samo najveći dušmani i zakleti neprijatelji ovog grada.

Evo citata sa SSC pominje se čak da bi OBALOUTVRDA KOD GLAVNE KULE BILA 20M :shok:,nadam se da će u praksi biti sasvim drugačije.

Jos uvek se snimaju ove emisije i dogurase oni do skoro 30 epizoda..
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=CBkc2DHsIPw[/youtube]
Obaloutvrda ce biti siroka 30m dok ce samo kod glavne kule biti 20m, prve 2 stambene kule su namerno razmaknute i stepenaste zbog zastite vizure iz Kneza Milosa, zeleznice su trazile da BG voz prolazi kroz prostor BNV i ostavljena je mogunost za podzemnu liniju, glavni bulevar ce imati po 3 trake po smeru i mogucnost za tramvaje...otprilike to je najzanimljivije sto je receno.

http://www.skyscrapercity.com/newreply. ... =123773239

Evo jednog interesantnog teksta vezano za podzemne vode u Beogradu i koje su sve probleme imali graditelji:

„Beograđanka“ nikla na vodi
Z. Nikolić | 06. jul 2014. 10:13 | Komentara: 2
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... la-na-vodi

Muke su imali i graditelji ogromnog solitera, a svukud naokolo nekad bili varoški bunari, duboki i po nekoliko desetina metara. Iste pretnje iz podzemlja mučile su i neimare čuvene Palate „Beograd“

Na Terazijama su nekada bile bare, sve dok knez Miloš nije naredio da se ovaj deo grada prvo naspe, a zatim naseli. Isušivanje i nasipanje bili su nužni, jer Terazije leže na krečnjaku, koji je pucao, a voda je prodirala kroz pukotine, stvarajući podzemna jezerca. Zato su vlasnici svih građevina sagrađenih na ovom prostoru imali probleme sa podzemnim vodama.

Od slične strukture je podloga koja je „sačekala“ graditelje Palate „Beograd“, popularne „Beograđanke“, koji su naleteli na obilje podzemnih voda kopajući temelje za soliter koji i danas dominira centrom grada.

Tako je istraživač Vojislav Dučić svojevremeno vrlo temeljno skupio podatke o prirodnim izvorima vode, pogotovo beležeći one koji su bili poznati u 19. veku, kao i za vreme prve dve decenije 20. stoleća.

- U Ulici kneza Miloša kod broja 35 postojao je izvor, kao i kod „Beograđanke“ i zgradama koje je okružuju - beleži Dučić. - Kada su počeli radovi kod Vaznesenske crkve 1861. godine odmah se videlo da je zemljište bogato podzemnim vodama.

Istraživač dalje beleži kako „od svih bunara iskopanih u Beogradu, najbolja voda za piće bila je u M. Mitića na Vračaru, koji je kopao do kamena, probio ga, i došao do prave planinske vode. Ovo potvrđuje i bunar u staroj zgradi Vojne akademije (srušena 1941. godine), na uglu Miloševe i Nemanjine ulice, gde su se pojili konji tokom cele godine. S druge strane, na uglu Birčaninove i Kneza Miloša, u kući državnika Stevče Mihajlovića, takođe se nalazio bunar sa dobrom pitkom vodom, koja je po opštem mišljenju bila od iste žice“.

Zatim Dučić nastavlja da iznosi podatke, i pominje da se bunar pitke vode nalazio u dvorištu nekadašnjeg Hotela „London“, kao i u blizini gornjeg dela Miloševe ulice, pored Ambasade Republike Turske. Takođe, podzemne vode su česte na platou kod Svetosavskog hrama, gde je u Karađorđevom parku bio pominjan jak izvor pijaće vode, ali i dalje prema Slaviji, kao i u Ulici Svetog Save. Čak i na samoj Slaviji, a uz nju i u Ulici prote Mateje, bilo je bunara, pa je Matejina ulica dugo nosila ime Bunarska.

Teško je danas nabrojati sve izvore starog Beograda, ali hroničari pamte i bunare u Kosovskoj, Kolarčevoj, Nušićevoj, Vlajkovićevoj, Kondinoj, Uzun Mirkovoj, Siminoj, Vuka Karadžića, Brankovoj, Zmaja od Noćaja, Studentskom trgu, Dečanskoj, Kraljice Natalije...

OD TAKOVSKE DO CVIJIĆEVE...
VODAMA je posebno bogat ugao Takovske i Cvijićeve. Nekada se i u Ulici kraljice Marije nalazilo mnogo izvora. U Takovskoj, kod nekadašnjeg broja 51 postojao je bunar dubok 26 metara, na imanju dr Vladislava Bogdanovića. Drugi bunar se nalazio na mestu gde se ova ulica završava kod Bulevara despota Stefana, a još jedan na uglu Despota Stefana i Vojvode Dobrnjca. Odatle, beleži Dučić, pa do Bajlonijeve pijace bilo je još sedam jakih izvora hladne vode.

 

[RioBL]

NEMA zgodnih i ravnih veza normalno na taj pravac, tj između Save i Dunava. Tako nužno sečemo sva brda popreko, pa skoro svaka komunikacija po tom pravcu mora da ide čas gore, čas dole. Za ovaj pravac tuneli su u Beogradu zaista jedino trajno rešenje.

Potpuno se slazem Zuma. Volio bih vidjeti prostor ispod Kalemegdana prema Savi i Dunavu potpuno oslobodjen i od sinskog i od drumskog saobracaja. Kao prostor eksluzivno posvjecen pjesaku, covjeku i gradjaninu. A vezu izmedju Savske i Dunavske obale poboljstati tuneliranjem na vise pravaca i za drumski i za zeljeznicki (metro) saobracaj.
Iskoristio sam tvoju sliku da malo to ilustrujem...

 

[milos.tro]

31.5

 

[direktor]

Zanimljiv je ovaj hotel bus i cjena na gram hit

 

[arapski investitor]

ovo je sjajno. vazda pominjano srpsko polu-resenje, pritom ovo nije ni pola, vec taman toliko da se ljudi izbace i zaplase, a srusice se kad-tad :roll:

 

[Zuma]

Evo citata sa SSC pominje se čak da bi OBALOUTVRDA KOD GLAVNE KULE BILA 20M :shok:,nadam se da će u praksi biti sasvim drugačije.

Obaloutvrda ce biti siroka 30m dok ce samo kod glavne kule biti 20m, prve 2 stambene kule su namerno razmaknute i stepenaste zbog zastite vizure iz Kneza Milosa, zeleznice su trazile da BG voz prolazi kroz prostor BNV i ostavljena je mogunost za podzemnu liniju, glavni bulevar ce imati po 3 trake po smeru i mogucnost za tramvaje...otprilike to je najzanimljivije sto je receno.

Miloše, već je mnogo puta o tome bilo reči. Broj od 30 metera je samo marketinški trik, korišćen da bi se u živoj emisiji izrekla cifra koja bolje zvuči. Tih 30 metara je zbir širine donjeg i gornjeg nivoa obale, u trenucima kada donji nivo nije poplavljen i pri nepoznatom, ali niskom vodostaju. Gore ima samo 10 metara. Budući da se samo on uvek brani od vode, samo tu sme postojati bilo kakva trajna gradska infrastuktura, putevi, instalacije i oprema, pa je samo taj nivo važan. Od zaista ogromnog broja mogućih primena i funkcija obalskog prostora, donji nivo je upotrebljiv samo za jednu jedinu, za šetnju, i to samo kad je suv i očišćen od blata. Pa je čak i ta jedna funkcija hendikepirana i nikakva. Takvo šetalište je klaustofobično jer ima samo jednu otvorenu stranu, vodenu, a sa druge strane su šetači praznim betonskim zidom odsečeni od grada, svih usluga, opreme i zgrada, dok im se vidik završava na par metara. Ne mogu ni da sednu, jer nema normalnih parkovskih klupa. Tu sem praznog betona nema baš ničega, najčešće čak ni bedne kante za đubre, da ne spominjemo svu ostalu opremu javnih prostora i bogatstvo usluga koja postoji na gornjem nivou. Taj prostor ne može da se iskoristi ni za biciklističku stazu, pa čak ni za kvalitetno zelenilo. Ustvari nizašta, sem da se višak ljudi tu protera kada privatnici kvalitetniji i viši nivo zauzmu sa svoje kafanske bašte. Zbog toga se kao ravnopravni deo teritorije grada sa svim mogućnostima za uređenje, korišćenje i infrastrukturu, sme računati samo viši nivo obale, onaj koju je uvek dostupan i suv. A to je po USVOJENOM planu 10 metara, a ne 30. Iako tamo ustvari piše "minimalno 10", svi blokovi, ulice i čitav master plan su izračunati baš sa tih bednih 10 metara širine obale, a ne sa "minimalno 10", što praktično ne znači ništa. A uskoro počinje gradnja. I to je jedina relevantna istina, a ne ono što pričaju po raznim emisijama samo da bi mnogo kasnije rekli da se podrazumeva da nisu baš tako mislili, i da smo mi glupi što smo ikada podrazumevali nešto drugo. Jedino ako se Abar složi sa promenom, ili da je možda u tajnosti već napravljen drugi master plan, i to je čitava naša šansa.

 

[milos.tro]

Zuma, ništa nije sporno diskutovalo se dosta o ovoj temi ranije.Nadam se širini obale na renderu za ove 2 zgrade,što bi po mom mišljenju bilo sasvim prihvatljivo.

Kada govorimo o planu gradnje,rekao bih da tu NIKAKVOG OZBILJNOG PLANA NEMA.
Kakav je to plan gradnje po tipu open space stanova,gde se ne zna ni broj stanova, kvadratura,raspored itd?
Kakav je to plan kada pre početka radova koji su se približili na svega nekoliko meseci niko ne pominje izgradnju obaloutvrde, čišćenje(dekontaminaciju),nasipanje terena,gomilu poslova koji se trebaju obaviti PRE POČETKA IZGRADNJE ove 2 zgradurine?

 

[Zuma]

Eh, taj render... sve su to PR projekti koji više skrivaju, sugerišu i zavode nego što nešto pokazuju. Dobro, idemo redom.

1. Teško da oni sad imaju bilo šta više od projekta zgrade. Tek na kraju će samo da kažu da je taj render rađen zbog kupaca stanova, i da zato prikazuje samo ZGRADU, pošto jedino TAJ projekat postoji, a da je sve oko nje "tipična okolina", dok je sama zgrada na "tipičnoj poziciji". Da se čude svakome ko je ikada pomislio nešto drugo. Kao što se tek na kraju ispostavilo za samu maketu. Pa oni sem nosećih stubova i lifta ne znaju ni šta će biti u NJIHOVOJ sopstvenoj zgradi, da bi znali šta će biti oko nje, ili gde će tačno biti pozicionirana u okviru bloka. Te zgrade moraju biti i u nekom odnosu i razdaljini u odnosu na sve okolne objekte. A kako kad se tek to još uvek ne zna? Gde je projekat uređenja obale? Ko će sve u zgradi biti (pošto već nema ni unutrašnje pregrade, ni to nije sasvim jasno, možda delovi budu i za biznis), da li će taj kupac imati posebne potrebe, koliko će svima njima biti potrebno garaža, i hoće li im biti mali ili sasvim nekorisni oni aneksi oko zgrada? Šta će ONI zahtevati od ostalog prostora oko zgrade? Sve to može da utiče na pozicioniranje, pa čak i na promene projekta same zgrade, ako za to bude vremena. A sasvim sigurno na uređenje njene okoline.

2. Ali hajde sada da zanemarimo sve prethodno rečeno i pretpostavimo da je položaj zgrade na renderu zaista pouzdan. Onda se postavlja pitanje gde je granica njihovog privatnog placa, a šta i dalje pripada gradu kao javni prostor? Ranije sam merenjem visine ljudskih figura na renderu došao do toga da je tamo zid aneksa zgrada od obale udaljen oko 30 metara. Međutim na master planu je regulaciona linija bloka postavljena na 10 metara. Onda vlasništvo nad obalskim zemljištem izgleda ovako.

Kao što vidite, čak su i na renderu svu javnu opremu obale (betonske platforme koje glume klupe, drveće i one skulpture) smestili ISKLJUČIVO na naših 10 metara. Posebno opremljeni i ofarbani deo se tačno tu i završava, na 10 metara od obale.

Ustvari, tvorac rendera naravno da nema predstavu kako će privatnik upotrebiti svoj plac, pa je velikodušno, ali na njegov račun, tu stavio nastavak šetališta. Plus što su njihove kafanske bašte široke jedan suncobran.

To bi trebalo da znači da je privatnik bukvalno poklonio 20 metara obalskog dela svog placa da bi na njegovom privatnom posedu grad napravio svoju biciklističku stazu ili šetalište. Zašto bi to radio? A šta ćemo sa drugom javnom infrastrukturom? Recimo neka bina za muzičke priredbe koja mu pravi buku? Ili drveće koje od pogleda prolaznika skriva njegove prodavnice? Mislite da će pristati da nam da prostor i za javni WC? A ako neće, gde da ga stavimo? Na onih naših 10 metara tako što će biti na sprat, a biciklisti i šetači će kroz WC tunelom?

Doduše, može da bude i uzak, a mi da idemo pored njega umesto ispod. Ali tu nažalost uopšte nema puno mesta. Da bi ste imali bolji osećaj šta se od ovoga što nama treba realno može ili ne može smestiti u 10 metara, evo obeleženog "prezentacionog štanda", ili po narodski kafane:

Čak ni prezentacionu kafančugu nisu uspeli da uguraju u ono što su nam ostavili. Deset metara dostiže taman do pola njene terase. Iako će nam i ovakvi mini uslužni objekti trebati na obali reke (ali ne ovako blizu vode). Ne možemo i ne smemo se uvek oslanjati na buduće nepoznate aktivnosti i interese vlasnika obalskih zgrada i na prostore u njihovim zgradama. Obale najužeg centra grada moraju biti jedinstven prostor i nuditi kompletan skup minimalno potrebnih usluga i ambijenata nezavisno od onoga što ne možemo kontrolisati. Ključna reč je "minimalno", jer ne želimo da konkurišemo ili da zamenimo aktivnosti vlasnika obalskih zgrada, ali elementarna osnova i jedinstveni koncept funkcija i usluga obalske zone nezavisno od njih mora ne neki način biti obezbeđen. A ovde na ostatku nama ostavljenog javnog prostora čak ni ljudi iz suprotnih smerova ne mogu ni da se mimoiđu, a kamoli da možemo planirati nešto više od toga.

Najlepši deo je međutim što zastave, šetalište i biciklistička staza pored kafane zauzimaju oko 5,9m, dok u "Beogradu na vodi" u našem, javnom delu šetališta (tj jedinom koji će stvarno postojati) ostaje 5.5 metara kad se oduzme širina onih betonskih platformi za sedenje. Tako dolazimo do fantastičnog zaključka da prolaz ostavljen pored kafane nije slučajan. To je ustvari šablon za obalu elitnog Beograda na vodi. Taj prolaz koji sada imate pored kafane će se NASTAVITI DALJE, u otprilike istoj toj širini kakva je pored kafane! Nazdravlje. U nastavku BNVa, na obali iza Sajma, na šetalištu možete da igrate fudbal, i to ako teren nacrtate popreko, a ne uzduž. A ovde je 5 metara izgleda sasvim dovoljno za elitno naselje i ostatak grada koji tuda samo prolazi. Evo još malo starih slika o tome koliko malo ljudi tu može da stane.

3. Ali idemo dalje. Recimo sada da će ispred ove dve zgrade zaista biti izgrađeno šetalište i biciklističke staze od 30 metara, kao na renderu. Ali Abar ili nema para ili ne želi da ih rizikuje. On je posrednik. BNV će se uglavnom graditi tako što se pronađe treći investitor koji ima para i želi da gradi na ovakvom mestu (gradnja sledeće zgrade od zarade za prethodnu je priča za malu decu). Taj treći investitor će imati sasvim različite ideje za šta NJEMU treba deo obale koji je na njegovom privatnom placu. Što znači da će biciklista koji ispred ove dve zgrade ide svojom stazom, već na sledećem placu da upadne recimo u fontanu. Ili da lupi u veliku statuu Azerbejdžanskog predsednika.

Itd, itd, i obala i širina obale koju vidite na renderu ove dve zgrade je čista fantazija.

 

[mekbejn]

Zuma, kad god uspem da dodjem do kraja tvog posta za manje od 5 minuta (kao sada), dacu ti plus

 

[Somi303]

страна елита се проводи у саванови, ваљда треба да се навикнемо на то
https://instagram.com/p/3ERDwxEsT3/?taken-by=jasonzada

 

[milos.tro]

Zuma sve pohvale na trudu,evo iskoristiću fotku sa rendera da je izkomentarišem:

Makar na renderu smo došli do tih prihvatljivih 30-tak metara širine obale.Postoje naime 2 solucije vezano za gornji i donji nivo obale,prvo da je donji nivo poplavljen (pa ga ne vidimo na ovoj fotki,da je izmenjen master plan,što je sve manje verovatno) ili da ćemo imati samo GORNJI NIVO OBALE sa prihvatljivih 30-tak metara širine (što je verovatnija opcija).

S obzirom da se investitor raspitivao o seizmičkim karakteristikama,tipu zemljišta,nivou podzemnih voda,pa će biti potrebno da se odradi kvalitetna obaloutvrda i nasipanje terena (2 metra možda i više),kako bi imali zaštitu terena i objekata od eventualnog plavljenja u narednim decenijama. Pljavljenja terena su se dešavale u prošlosti na području SA, investitor to dobro zna, i tu je i te kako važna ŠIRINA OBALE s tim što se u ovom slučaju NE BRANI NAŠE NEGO NJEGOVO ZEMLJIŠTE i OBJEKTI (stanovi,lokali,hoteli,TC centar,komercijalni sadržaji i sl) KOJE ĆE INVESTITOR IZGRADITI.

Kakva je pozicija investitora i to imamo 2 solucije: jednu tipa Dafina-Jezda da zapali sa kešom kupaca (što je po meni manje verovatno) ili da što BRŽE GRADI,maksimalno se prilagodjavajući potencijalnim kupcima,zakupcima lokala kako bi što pre isplatio kredit (430miliona - što nije baš mala cifra) i dalje išao sa "obrtanjem" para.To znači da od "prosečnih 130 možemo vrlo lako da dodjemo do prosečnih 60 kvadrata stanova",od "4000 evra do prosečnih 2.000-2.500 evra po kvadratu),od 20-spratnice do 10 spratnice i potpuno drugačijeg URBANISTIČKOG REŠENJA SA u odnosu na maketu.

Šetalište u SA bi trebalo da bude Knez Mihajlova 2 doduše i šira i komfornija, sa mnogobrojnim sadržajima sa "popunjavanje budžeta" investitoru, koji će biti "popriličan" zbog zaduživanja,a krediti i kamate se moraju plaćati na vreme.

 

[stf]

Зашто се говори о ткз. "горњем" и "доњем" шеталишту и подразумева да ће то тако бити?

На Новом Београду се то подразумева јер је шеталиште целом дужином тако рађено. Са стаобеоградске стране, тамо где обалоутврда постоји, она је у једном нивоу. Логично је да и обалоутврда дуж СА буде на једном новоу и континуално се настави на ону већ изграђену од Бетон хале до Бранковог моста.

Дакле, то даље наводи на закључак да ће шеталиште имати непрекинуту ширину од 30 метара током целе године. Упоредбе ради, ширина Кнез Михаилове је на најширим местима 15.5 метара. Обилићев венав 21 метар. Теразије на најширем делу тротоара 21 метар, иначе мање од 14 метара. Укупна ширина Краља Милана са све 4 саобраћајне траке је 23 метра. Најшири пешачки сегменти у староградском делу су Обилићев венац код фонтане (44 метра) и Студентски трг (44 метра). Овде сам навео пешачки најоптерећеније урбане целине.

Када говоримо о ширини шеталишта у Савском Амфитеатру, лично мишљење је да оно својом ширином треба да прати карактер староградске обале, а не новобеоградских 150 метара. Чак и ширина од 60 метара дуж Карађорђеве улице је превелика и није у духу старог града ни у Београду, нити било где у Европи. Осим тога, та ширина је и достигнута нужно, због провлачења теретне пруге.

Оптимална ширина за за београдску размеру јесте 30 метара, имајући у виду све ове примере које сам навео. То би била оптимална ширина да се планирају зграде пристојне висине. Слажем се да је у случају солитера до обале ипак потребна ширина од педесетак метара.

 

[direktor]

U planovima se vidi da ce setaliste biti u 2 nivoa ali nemora da znaci da ce se drzati prezentovanog