Šta je novo?
Od:
Filteri

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Pošto retko ko ima strpljenja da sluša emisije od pola sata, prepisao sam osnovne teze onoga što je u emisiji Studija B rekao Boško Vujić, rukovodilac tima za infrastrukturu Urbanističkog zavoda. Nije loše setiti se ovdašnjih komentara na prvo pominjanje kanalizacije, ili duge rasprave posle tvrdnje da je ovakav stepen izgrađenosti u ogromnoj nesrazmeri sa okolinom i njenim mogućnostima. Sad valjda više neće biti dileme da li će morati da raskopaju priličan komad starog dela grada, ili da buše neke vrlo nezgodne infrastrukturne tunele, ali ni iluzija o pravoj ceni dela koji mi plaćamo. I pre nego što neko spomene da je ovo u svakom slučaju korisno. Nema dileme da bolja infrastuktura u starom gradu jeste korisna, ali da li bi takav dodatni kapacitet svih sistema inače bio neophodan, a u delu kapaciteta u kome jeste, da li je sve to u našoj trenutnoj finansijskoj situaciji bio prioritet?

Dakle, Boško Vujić je rekao sledeće:

Zbog opsluživanja ogromne dodatne površine od 2.000.000 kvadrata bilo je neophodno napraviti 8 posebnih infrastrukturnih planova. Skupi su, ali dodatna prednost je povećavanje kapaciteta i sigurnosti postojećih instalacija koje opslužuju i oblast izvan SA.

Gas za toplane

Toplanama Novi Beograd i Dunav potrebe dodatne količine gasa. Zbog toga do njih treba dovesti dva dodatna kraka gasovoda. Jedan dolazi iz Padinske Skele, drugi par kilometara iznad Dr. Ivana Ribara.

Gas za potrošnju u SA

Nema trenutnih kapaciteta na ovoj lokaciji. Zbog toga treba dovesti sasvim novu mrežu. Jedan krak iz Padinske Skele, preko Pančevačkog mosta, do SA. Drugi, važniji krak, iz Surčina preko toplane Novi Beograd, pa zatim preko mosta na Adi do SA. Velika i kompleksna investicija.

Toplovod

Pojačanja u toplani Novi Beograd. Povećanje preseka postojeće magistrale M6 koji vodi ispod Gazele. Dodatne rekonstrukcije toplovoda.

Kišna kanalizacija.

Gradnja crpne stanice blizu trenutne železničke stanice, pa gradnja kolektora od nje do Save.

Fekalna kanalizacija.

Najsloženija, zahteva najveća ulaganja, zbog toga što je po svojoj prirodi kruta, što zauzima veliki prostor, i što je ovde hidraulički opterćena. Dve postojeće crpne stanice, železnička stanica i Mostar. Ona kod železničke stanice zahteva gradnju interceptora do Dunava. Ona kod Mostara zahteva gradnju interceptora od Hitne Pomoći do Venizelosove ulice blizu Pančevačkog mosta.

Vodovodna mreža

Potrebno napraviti magistralni vodovodni prsten cevima prečnika 700mm. On će se nalaziti izvan SA, otprilike od 25. Maja do pijace Zeleni Venac. Zatim njega treba povezati sa jedne, severne strane, na postojeću vodovodnu mrežu, a na drugoj, izgraditi vezu do SA.

Struja

Struja je takođe problem zbog velike površine od 2.000.000 m2. U SA je potrebno napraviti dve trafo stanice 100/10 kV, svaka snage 40 MW. Takođe, potrebno provući dva dodatna kabla od 110 kV. Jedan dolazi iz trafo stanice u Hilendarskoj. On treba da zameni stari kabl. Njega od Hilendarske treba provući do severne trafo stanice u SA, pa zatim do toplane Novi Beograd. Drugi kabl ide simetrično ovom prvom. Treba ga provući od Autokomande do južne trafo stanice u SA.

http://www.youtube.com/watch?v=OXugGgyhwe8
 
Još samo da kažu koliko bi to koštalo i ko će to da finansira :roll:
Šta bi od gore pomenutog trebalo da se odradi za prvu fazu izgradnje?
p.s. bio je pre par dana jedan tekst u štampanom izdanju Politike,koga ne mogu da nadjem na netu pominje se gasovod,da se postojećim kapacitetom ne mogu opskrbiti objekti prve faze .
 
Pa nema nista novo i interesantno kad bude bice i slika
 
Plan za Beograd na vodi - šta nam je sve iz nehata otkrio direktor Urbanističkog zavoda
http://www.transparentnost.org.rs/index ... 27&lang=sr

U intervjuu za Politiku, dr Nebojša Stefanović (ne ministar, nego direktor Urbanističkog zavoda Beograda), povodom detaljnog plana regulacije za ovaj deo Savskog Venca, koji je trenutno na tzv. "javnom uvidu" (http://goo.gl/xJuiPm) rekao je mnoštvo zanimljivih stvari. U, kako se čini, pokušaju da nas uveri da je sve po propisima i da ćemo dobiti "lepšu i stariju" četvrt, ustvari je izneo niz podataka koji razotkrivaju šta je sve i kako prilagođavano investitoru koji se dogovorio sa političarima. Ono što smo mogli da pročitamo izaziva ozbiljnu zabinutost. Da krenemo redom:

"Bolje je da dozvolimo visoke objekte na desnoj obali Save nego da imamo devastiran prostor kakav je sada Savski amfiteatar". Ova ocena svakako zvuči razumno. Samo što nije istina da su "devastiran prostor" i "soliteri" bili jedine opcije. Generalni plan Beograda je pre nedavne izmene predviđao obavezan međunarodni konkurs za uređenje ove lokacije kojim je moglo da se predvidi šta god struka smatra da je najbolje. "Soliteri" su samo želja jednog zainteresovanog investitora (nikad nije otvoren javni poziv drugim zainteresovanima da se jave), i tim željama je (delimično) prilagođen urbanistički plan.

"Dozvoliti arapskom investitoru „Igl hilsu” da podigne tržni centar u produžetku Višegradske ulice i stambeni kompleks pored Starog savskog mosta bio je jedan u nizu kompromisa koje je prihvatio tim od 111 inženjera zavoda" Drugim rečima, inženjeri zavoda smatraju da to nije dobro rešenje, ali ga predlažu zato što je to želja investitora, i to konkretne firme sa kojom nije zaključen ugovor o prodaji ili zakupu zemljišta, ali sa kojom se "pregovara" o tome šta će biti građeno.

"Urbanisti nisu popustili pod pritiskom investitora da odobre što veću zgusnutost kompleksa, čime bi se dobilo više kvadrata i profita ali bi život u takvom kompleksu bio manje prijatan. Umesto toga, zavod je obavezao kompaniju Muhameda Alabara da prvi poslovni objekat bude na rastojanju od 110 metara od kule, a stambeni da se ne „primakne” na manje od 146 metara." Pored onog što je pomenuto, ovde saznajemo da je investitor vršio i pritiske da se urbanistički plan sačini na određeni način. Svakako je zanimljivo i razmišljanje o ekonomskoj računici - da investitor ima interes da napravi što više "kvadrata" ali da bi u tom slučaju oni doneli "slabiji kvalitet života" (pa samim tim i nižu cenu "kvadrata").

"Investitor je bio iznenađen šta sve mora da bude u javnom vlasništvu. Zabranili smo i gradnju iznad tri kolektora koji kišnicu sa savske padine skupljaju i ispuštaju u Savu." U normalnom stanju stvari, investitori ne bi trebalo ničim da budu iznenađeni u vezi sa urbanističkim planovima. Normalno bi bilo da investitori dolaze nakon što urbanistički planovi već postoje, i da na osnovu tih planova procene da li imaju interesa da na tom prostoru grade ono što je dozvoljeno, a da se zatim, radi prodaje ili davanja u zakup zemljišta odabere onaj investitor koji da najbolju ponudu.

"Za saobraćajno povezivanje starog grada i Novog Beograda ostavili smo mogućnost probijanja tunela od Kameničke do Francuske ulice, ali se mora razmišljati i o tome kako vozila iz Bulevara Zorana Đinđića, koji je najopterećeniji, „sprovesti” u stari deo grada." Upravo tako, o tome treba razmišljati. Ali ne naknadno, nakon što se odobri projekat koji to onemogućava ili otežava, već unapred. Zato je valjda u ranijem Generalnom planu Beograda bilo predviđeno da se objedinjeno rešavaju urbanistička pitanja i sa leve i sa desne obale Save.

"Konkurs je izostao jer su se tako dogovorili političari i investitor. Ovde je reč o projektu od nacionalnog značaja, investiciji od tri milijarde dolara za koju je u svetu teško naći novac. Mi smo idejno rešenje investitora korigovali u skladu sa našim stručnim stavovima, zakonom i uslovima 75 gradskih i republičkih institucija." Istina, nije lako "naći tri milijarde dolara" za investiciju. Da je u pitanju javna investicija onda bi državni i gradski organi morali da osmisle šta bi gradili, koliko bi to koštalo, kako bi finansirali i da li se sve to uopšte isplati. Da je u pitanju privatna investicija, onda bi državni i gradski organi otvorili mogućnost investitorima da se jave, ponude, izračunaju da li imaju poslovnog interesa da ulažu novac i koliko žele da ulože na svom imanju. U ovom slučaju nije urađeno ni jedno ni drugo, imamo najavljenu investiciju koja je i "javna" i "privatna", kod koje nije sprovedena ni jedna analiza ili postupak iz Zakona o javnom-privatnim partnerstvima (što će verovatno biti pravno "pokriveno" na osnovu međudržavnog sporazuma i odluka Vlade) i nije potpisan ugovor između javnog i privatnog partnera niti su obnarodovani bitni elementi budućeg ugovora, ili makar minimalni zahtevi države u tom pogledu (npr. udeo u ulaganju i dobiti, udeo u rizicima poslovanja).

"Za takve korekcije sluha su imali i gradonačelnik i investitor." Jasno je zašto direktor Urbanističkog zavoda govori o tome da je investitor imao sluha za korekcije plana koji je "izneo na sto". Nije jasno zašto bi se gradonačelnik o ovome uopšte nešto pitao. O urbanističkim planovima odlučuje gradska skupština (poseban organ u odnosu na gradonačelnika). O uslovima ugovora sa investitorom će, budući da je u pitanju državna imovina i "projekat od nacionalnog značaja" pregovarati Vlada Srbije. Ako su korekcije, kao što ukazuje direktor Urbanističkog zavoda zasnovane na obavezama iz propisa, onda korekcije ne bi trebalo da zavise od "sluha" bilo kog funkcionera, pa ni gradonačelnika, već su nužnost.
 
Beograd na vodi: Opušteno. Pre spavanja, obavezno pola sata posmatranja vode koja teče. U pozadini Beogradski zaliv i rt.

big_thumb_c7fc376395448036d5bc87527ce6163d.jpg


Музеј града Београда

ПАНОРАМА БЕОГРАДА СА ОБАЛЕ САВЕ
друга пол. XIX века, аутор: Анастас Јовановић

Панорама Београда са обала Саве, посматрана негде код железничке станице. У предњем плану је група људи. Виде се Тврђава и торањ Саборне цркве, који је под скелама.

http://www.mgb.org.rs/sr/component/jwal ... a-beograda
 
Evo šta je Mali izjavio za jedan biznis portal iz Dubaija:

Work starts at Emaar-led $4 billion Belgrade Waterfront
: Sunday, October 19 - 2014 @ 18:45
Work has officially begun on the Belgrade Waterfront, a joint venture between Emaar’s subsidiary Eagle Hills and the Serbian government, local authorities confirm. The estimated cost of the project is $4 billion.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
belgrade_waterfront_01-182x212.jpg


Speaking to AMEinfo, mayor of Belgrade, Sinisa Mali, says phase one, which involves demolishing and clearing up existing properties on the city’s riverbank, has commenced.

Dubbed to be one of Europe’s most iconic real estate developments this decade, the Belgrade Waterfront will entirely transform the centre of Serbia’s capital, with a plethora of new hotels and office and apartment blocks, a shopping mall and the tallest tower in the region to be built alongside the Sava River.

“The project is a testament to the growing economic ties between the UAE and Serbia, and the confidence shown by [Mohamed Ali Rashed] Alabbar – chairman at Emaar Properties and Eagle Hills – in Belgrade’s potential,” says Mali.

“Serbia will be responsible for the entire cleanup effort of 1.8 million square metres of land, which includes Belgrade’s central train station, as well as the infrastructure connecting the area with the rest of the city. The investor (Eagle Hills) will finance everything inside of the borders of the Belgrade Waterfront,” he adds.

Regarding equity gains, Mali points out these are yet to be finalised.

However, he hints that the Dubai-based developer is set for a majority stake by remarking: “When you sell a piece of your land and tell the developer to build what they like on it, you can rarely expect more than 25 per cent to 30 per cent. We are working on getting the best deal for our citizens, but this is all I can say right now.”
Kliknite za proširenje...

Izvor: AMEinfo
 
Evo šta je Mali izjavio:


“Serbia will be responsible for the entire cleanup effort of 1.8 million square metres of land, which includes Belgrade’s central train station, as well as the infrastructure connecting the area with the rest of the city. The investor (Eagle Hills) will finance everything inside of the borders of the Belgrade Waterfront"


Sta podrazumeva sve unutar granica Belgrade waterfront-a?
Osim naravno objekata koji ce se prodavati?
Par saobracajnica sa po jednom saobracajnom trakom i pratecu infrastrukturu na i ispod njih.
Sve ostalo sto je neophodno za funkcionisanje ovog novog kvarta nalazi se u stvari van granica ovog kompleksa.
Takodje, sada postaje jasno zasto se most, tunel, metro i sve slicno spominje kao 'mogucnost u buducnosti'.

“When you sell a piece of your land and tell the developer to build what they like on it, you can rarely expect more than 25 per cent to 30 per cent. We are working on getting the best deal for our citizens, but this is all I can say right now.


Ova recenica sjajno opisuje karakter i pamet osobe koja daje izjavu, kao i njenih pajtosa.

Wen you sell piece 'OF YOUR LAND' and tell the developer to build 'WHAT THEY LIKE ON IT'...

Sve je jasno... (!)
 
Receno je da ce Arapi investirati jos 145miliona evra za rasciscavanje SA (ne znam cega posto zemljiste rasciscava grad u saradnji sa zeleznicom,mozda one 2 piramide-bunkera :roll: i resava pitanje imovinsko-pravnih odnosa za objekte koji se tu nalaze).
Investiranje u infrastrukturu za prvu fazu mozda, mada orijentaciono bi to bilo vise od ove sume ako bi investirali u sve sto je potrebno (nasipanje terena,rekonstrukcija obaloutvrde, produzetak visegradske, prosirenje savske, ulicna mreza ,gasovod, toplovod, kanalizacija, vodovod..) Bice tu dosta "dogovaranja" :roll:
 
Kad smo kod infrastrukture, bilo bi dobro da se malo radi na poboljsanju ulicne mreze koju su predozili u projektu BnV jer ovako stvarno ne moze.
 
milos.tro":8a4hab3p je napisao(la):
Receno je da ce Arapi investirati jos 145miliona evra za rasciscavanje SA (ne znam cega posto zemljiste rasciscava grad u saradnji sa zeleznicom,mozda one 2 piramide-bunkera :roll: i resava pitanje imovinsko-pravnih odnosa za objekte koji se tu nalaze).
Investiranje u infrastrukturu za prvu fazu mozda, mada orijentaciono bi to bilo vise od ove sume ako bi investirali u sve sto je potrebno (nasipanje terena,rekonstrukcija obaloutvrde, produzetak visegradske, prosirenje savske, ulicna mreza ,gasovod, toplovod, kanalizacija, vodovod..) Bice tu dosta "dogovaranja" :roll:
Kliknite za proširenje...

Pričao sam sa ženom koja je bila deo tima za izradu ovog plana. Rekla mi je da su se vodili i da se, koliko ona zna, i dalje vode razgovori između Grada i investitora, da investitor pokrije najzahtevnije i najskuplje radove na infrastrukturi. Moja pretpostavka je da je ta suma od oko 145mil e upravo to, jer je besmislena tolika suma za rasčišavanje, mada, nisam vise u nikakve price siguran dok se to i ne dogodi.
 
Milance , sve pohvale ako uspes jos neku informaciju da iscupas voleo bih da je podelis sa nama :kk:
p.s.Veceras na temu BNV-a govori gradski arhitekta gosp. Folic
 
Zuma":3jtcbaw9 je napisao(la):
Gas za toplane

Toplanama Novi Beograd i Dunav potrebe dodatne količine gasa. Zbog toga do njih treba dovesti dva dodatna kraka gasovoda. Jedan dolazi iz Padinske Skele, drugi par kilometara iznad Dr. Ivana Ribara.

Gas za potrošnju u SA

Nema trenutnih kapaciteta na ovoj lokaciji. Zbog toga treba dovesti sasvim novu mrežu. Jedan krak iz Padinske Skele, preko Pančevačkog mosta, do SA. Drugi, važniji krak, iz Surčina preko toplane Novi Beograd, pa zatim preko mosta na Adi do SA. Velika i kompleksna investicija.

Toplovod

Pojačanja u toplani Novi Beograd. Povećanje preseka postojeće magistrale M6 koji vodi ispod Gazele. Dodatne rekonstrukcije toplovoda.
Kliknite za proširenje...

Vrlo interesantna diskusija i analize, a osvrnuću se na citirani deo:

A kako bi bilo da se umesto povećanja (i onako neefikasnih) kapaciteta toplana malo okrenemo obnovljivim izvorima energije? Malo smanjimo uvoz gasa i odliv novca iz Srbije? SA ima sasvim dovoljno geotermalnih i hidrogeotermalnih kapaciteta da u potpunosti zadovolji najveći deo energetskih potreba celog projekta. Dakle obnovljivih izvora energije ima dovoljno, u kombinaciji sa toplotnim pumpama i kolektorima za toplu vodu - možemo dugoročno da napravimo značajne uštede energije + marketing koji bi tako nešto generisalo.

Sa druge strane, čak i ako se insistira na gasu - ali možda je bolje predvideti neko kogenerativno postrojenje blizu lokacije... Mislim da generalno pitanja energetike nisu adekvatno rešena, niti su optimalna - ovako kako se predlažu.
 
milos.tro":2mi4h05k je napisao(la):
Milance , sve pohvale ako uspes jos neku informaciju da iscupas voleo bih da je podelis sa nama :kk:
Kliknite za proširenje...
Ovo sam saznao od zene kad sam bio na javnom uvidu u vreme konsultacija, tako da jedino od nekog drugog izvora budem saznao nesto, javljam :) Tu zenu sam bas pitao, ko ce da finansira dovodjenje infrastrukture do lokocaije, kada mi je ona to rekla za te sastanke i dogovaranja. No, ipak sacekajmo da vidimo sta ce na kraju da bude.

SEB, potpuno si u pravu. Na ovom terenu moze jako lepo da se iskoristi hidrogeotermalni izvori sa toplotnim pumpama, e sad u kom obimu, i da li moze za ceo kompleks zavisi od istrazivanja. Ali skakao jako je dobro sto si ovo spomenuo, jer svakako moze da predstavlja dobar i efikasan nacin grejanja i hladjenja. Napisi primedbu na tu temu i podnesi u 27. marta, videcu i ja to da uradim.
 
Korišćenje hidrogeotermalnih izvora je odlična ideja, mada naravno to može biti samo dodatak. U prostornom planu se pominje i ta mogućnost. Govori se o povišenim vrednostima temperature podzemnih voda, i daju vrednosti od 16 do 23 stepena. Zbog blizine reke i sastava zemljišta svi su izgledi da su podzemne vode u SA veoma dobro spojene sa Savom. To bi moglo da znači da gubitak toplote koju iz zemljišta budu izvlačile toplotne pumpe može biti veoma brzo nadoknađen. Rezultat je izdašan toplotni izvor i značajna ušteda energije za čitav grad, a za vlasnike ekonomičnije zgrade. Možda i naše firme steknu praktična iskustva kako se ta vrsta dodatnog zagrevanja realizuje po najmodernijoj tehnologiji. Sem toga, čini mi se da smo i po EU normama za zemlje kandidate obavezni na određeni procenat obnovljive energije, pa taman da ispunimo deo te kvote. Na ovome bi trebalo mnogo više insistirati. Možda ima smisla razmotriti još radikalnije rešenje, naprimer izmenjivač toplote položiti direktno u reku. Ionako je uzvodno greju daleko više nego što bi trebalo.
 
Ovde postoji još jedan nejasan deo. Ko će plaćati deo infrastrukture koja opslužuje objekte u SA, sama se nalazi se unutar njegovih granica, ali predstavlja funkcionalno i tehnički nerazdvojni deo okolne infrastrukture? To naprimer obihvata dve velike trafo stanice od po 40 MW, niz kablova, magistralnih cevi, pripadajućih instalacija, infrastrukturnih čvorišta, bar jednu veliku crpnu stanicu (a verovatno više njih), pa onda nasipanje terena i čitavu novu obalu, itd, itd. To je nešto što omogućuje gradnju i korišćenje SA, ali je deo sistema izvan njega, verovatno će opsluživati i zgrade i ljude izvan SA, što zatim mora biti predato na upravljanje i biti vlasništvo grada. Da ne spominjem sad i budući metro, tramvaj, stanice svih vrsta javnog saobraćaja, itd.

Svi su izgledi da će se ono čuveno "svu infrastrukturu unutar SA finasira investitor" zaista svesti jedino na ulice u SA. Drugim rečima, tako bi investitor (na pripremljenom i praznom zemljištu) plaćao svaku sledeću zgradu i put do nje, a sve ostalo mi. A čak i ti putevi ... da li to znači da tamo gde još nema investitorovih zgrada, nema ni ulica?
 
Malopre su odvukli nizvodno ovaj čudovišni splav koji je bio parkiran ispred "Španske kuće"

mg9588.jpg


mg9591.jpg
 
Sada mi pade na pamet: uzvodno termoelektrane TENT A i TENT B već greju Savu a nizvodno bi SA mogao da toplotnim pumpama koristi tu toplotu za grejanje 2.000.000 kvadrata. Tako bi reka Sava bila upotrebljena kao veliki otvoreni toplovod !!!!
To bi još jednom potvrdilo da su Srbi nenadje*******ivi. To još nikome nije palo na pamet.
 
To mi nije poznato, negde nizvodno svakako, što dalje nadam se :kk:
 
Brod Župa će biti rekonstruisan, a možda i još neki od brodova-krševa i predstavljaće turističku atrakciju :)
 
Pravi BEOGRAD NA VODI: Ovo je mapa reka koje teku ISPOD GRADA!
527497podzemne-vodeff.jpg

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/504693 ... SPOD-GRADA
i jedan interesantan komentar:
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/504693 ... /komentari
"Sve je to lepo, ali to nisu ni podzemne reke, ni podzemna jezera, ni podzemni potoci, vec izdani. Tako se zovu prirodne nakupine podzemne vode koje su u stanju da izdaju vodu. Postoje 4 osnovna tipa u zavisnosti od tipa prisutne stenske poroznosti: zbijeni (intergranularni), pukotinski, karstni (disolucioni) i uslovno bezvodni delovi terena. Inace svi delovi grada, tacnije ulice koje u sebi imaju naziv: potok, studenac, cesma, voda, izvor, mokro, ukazuju na to da je u tom delu postojalo prisustvo povrsinskih ili podzemnih voda ili jos uvek ima podzemnih voda."
 
Jedna od dosadnijih emisija o "Navodnom Beogradu". Gost je bio gradski arhitekta Milutin Folić. Dosta presipanja iz šupljeg u prazno, mnogo opštih mesta i ponavljanja priča koje već i vrapci na grani znaju. Interesantan je taj deo o Župi koju hoće da usidre u Savamali kao turističku atrakciju, kao i ona kratka priča koja se nije odnosila na "Navodni Beograd", a to je Folićeva ideja da ceo deo grada oko Knez Mihailove (do Pup Lukine s jedne i Braće Jugovića s druge strane) bude pešačka zona. Lepo, ali kako?

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=MVa7OIAQOjE[/youtube]
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh