Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
, a rešenja za pešačke zone, pa zna se.... 
Galeks
Advanced
- Učlanjen(a)
- 17.11.2011.
- Poruke
- 2.235
- Pohvaljen
- 2.240
- Plus za pesacku zonu u Savamali
- Plus za siru pesacku zonu oko Knez Mihajlove
- Plus za rekonstukciju starih brodova (mozda ce se lista prosiriti, nabrojao je samo 2, sad treba iskoristiti i nabrojati sve pominjane brodove na Beobuild-u i to im poslati kao neki dopis) -eto akcije za imamo plan
- Plus za izjavu da nije zadovoljan u kom smeru je otisla urbanizacija Novog Beograda
- Plus za knjigu standarda!
- Plus za siru pesacku zonu oko Knez Mihajlove
- Plus za rekonstukciju starih brodova (mozda ce se lista prosiriti, nabrojao je samo 2, sad treba iskoristiti i nabrojati sve pominjane brodove na Beobuild-u i to im poslati kao neki dopis) -eto akcije za imamo plan
- Plus za izjavu da nije zadovoljan u kom smeru je otisla urbanizacija Novog Beograda
- Plus za knjigu standarda!
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
Sve to bledi pred implicitnim priznanjem da je on nemoćan da utiče na urbanizaciju Novog Beograda za koju smatra da nije dobra. Pa ko će ako ne on? Urbanistički zavod može da napiše šta predlaže, ali to nema zakonsku snagu dok se ne usvoji. Oni su tako servis, odnosno, u praksi za razliku od teorije, dobijaju zadatke koje moraju da obave, pa u svojim predlozima imaju već unapred ugrađene želje političara, tj investitora. Upravo je gradski arhitekta ključna veza između struke i politike. Sami političari nemaju, i od njih se i ne očekuje da imaju stručno znanje iz svih mogućih oblasti kojima moraju da se bave. Zbog toga im je jednostavno nemoguće da sami da procenjuju kolika je težina pojedinih argumenata koje im struka, razne zainteresovane grupe i investitor predočavaju. Oni bi trebalo da zavise od stručnih savetnika. U uobičajenom zapadnom političkom sistemu konačni ključ (bi trebalo) da drže ljudi kao što je on, dakle baš oni koji su na tom interfejsu između politike i struke. Oni bi trebalo da su, posle stručnih službi, a pre samog čina formalnog usvajanja, onaj konačni faktor odlučivanja. Na njima je da kažu političaru (posle neophodnih konsultacija sa strukom i izvan nje, pa zatim integracije svih multidisciplinarnih inputa u praktičan i konkretan predlog) šta na kraju treba da se usvoji, šta se ne sme usvojiti, a šta, kako i koliko mora da se menja.
Činjenica da gradski arhitekta smatra da ništa ne može da uradi da spreči nepovoljne aspekte razvoja Novog Beograda je apsolutno znak za uzbunu. To je sasvim jasno priznanje da niko ne kontroliše kako se grad razvija. Dodajte na to izjavu Siniše Malog da je u SA investitoru dato da pravi šta god hoće ("When you sell a piece of your land and tell the developer to build what they like on it, you can rarely expect more than 25 per cent to 30 per cent."). Sugestivan je i članak Transparentnosti Srbije, u kome se navodi citat: "Dozvoliti arapskom investitoru „Igl hilsu” da ...... bio je jedan u NIZU KOMPROMISA koje je prihvatio tim od 111 inženjera zavoda". Iz ovoga se pomaljaju obrisi politike koja je kao svoj imperativ izgleda postavila otprilke ovakva pravila pregovaranja: "Ni po koju cenu ne odbijati bilo koju investiciju. Ako je nešto zaista loše, pokušajte, vrlo ponizno i pažljivo, da ubedite investitora, ali nikako do tačke da on, osetivši ozbiljnije otpore, odustane od investicije."
Ako se situacija u kojoj je investitor jedini relevantan faktor razvoja grada potraje još neko vreme, posledice će biti zaista tragične.
Činjenica da gradski arhitekta smatra da ništa ne može da uradi da spreči nepovoljne aspekte razvoja Novog Beograda je apsolutno znak za uzbunu. To je sasvim jasno priznanje da niko ne kontroliše kako se grad razvija. Dodajte na to izjavu Siniše Malog da je u SA investitoru dato da pravi šta god hoće ("When you sell a piece of your land and tell the developer to build what they like on it, you can rarely expect more than 25 per cent to 30 per cent."). Sugestivan je i članak Transparentnosti Srbije, u kome se navodi citat: "Dozvoliti arapskom investitoru „Igl hilsu” da ...... bio je jedan u NIZU KOMPROMISA koje je prihvatio tim od 111 inženjera zavoda". Iz ovoga se pomaljaju obrisi politike koja je kao svoj imperativ izgleda postavila otprilke ovakva pravila pregovaranja: "Ni po koju cenu ne odbijati bilo koju investiciju. Ako je nešto zaista loše, pokušajte, vrlo ponizno i pažljivo, da ubedite investitora, ali nikako do tačke da on, osetivši ozbiljnije otpore, odustane od investicije."
Ako se situacija u kojoj je investitor jedini relevantan faktor razvoja grada potraje još neko vreme, posledice će biti zaista tragične.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.867
Pitanje izgradnje BNV-a i odnosa sa Arapskim investitorom bio trebao da bude i "reper" za buduće investitore.Ovde je pitanje koja je cena prihvatanja i koja su to pravila pregovaranja,da li je to poklanjanje zemljišta ili ustupanje budzašto ?
Da li bi "taj vid pregovaranja" trebao da bude "pravilo" za buduće potencijalne investitore (koji bi to mogli s pravom da očekuju,ako bi se ova predpostavka ostvarila)?
Ako je tržišna vrednost zemljišta celog SA 450 miliona evra ,ako bi se radilo u 4 faze ,onda bi investitor mogao da plati oko 110 miliona za tu prvu fazu, pa da iz tih prihoda Grad finansira buduću infrastrukturu BnV-a.
Da li bi "taj vid pregovaranja" trebao da bude "pravilo" za buduće potencijalne investitore (koji bi to mogli s pravom da očekuju,ako bi se ova predpostavka ostvarila)?
Ako je tržišna vrednost zemljišta celog SA 450 miliona evra ,ako bi se radilo u 4 faze ,onda bi investitor mogao da plati oko 110 miliona za tu prvu fazu, pa da iz tih prihoda Grad finansira buduću infrastrukturu BnV-a.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.359
- Pohvaljen
- 47.051
Tribina: Šta se krije ispod površine "Beograda na vodi"
Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd”, koja se protivi projektu “Beograd na vodi”, organizovala je u četvtak debatu "Ispod površine Beograda na vodi ", o posledicama ovog projekta.
U dupke punoj sali Centra za kulturnu dekontaminaciju stručnjaci iz različitih oblasti o govorili su o spornim urbanističkim rešenjima, procedurama, budžetskim troškovima i problemima nastalim zbog podilaženja vlasti privatnom investitoru.
Više od 6.000 stanova, najveći tržni centar u regionu i kula visoka 210 metara – ovo je samo deo planova za “Beograd na vodi”, projekat zbog kojeg je gradska vlast nedavno promenila Generalni urbanistički plan (GUP), ne bi li izašla u susret potencijalnom investitoru, kompaniji “Eagle hills” iz Ujedinjenih arapskih emirata.
Iako premijer Srbije Aleksandar Vučić obećava da će u ovom stambeno-poslovnom kompleksu naseliti i zaposliti armiju ljudi, neki stručnjaci strahuju da bi ovaj prostor mogao ostati pust.
Goran Milićević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, izvodi neveselu računicu:
“Ovde se priča o ceni od 3.000 evra po kvadratu, a stanovi će imati u proseku 140 kvadrata. To je nekih 400.000 evra po stanu. To čigledno nije namenjeno ovdašnjem življu, ili je za oko dva posto stanovništva koje to sebi može da priušti. Pa to bi bio ‘grad duhova’. Ti ljudi koji bi to mogli da kupe, ne bi stanovali ovde, eventualno bi došli možda na koju nedelju. To je, dakle, jedna velika kocka, kao i svaka špekulacija. Ali, špekulacija od tih nekih četiri, pet milijardi; da kažemo, Vučićev gambit. Ko će da plaća njegove kockarske dugove ako to ne uspe? Mi nemamo nikakvu garanciju da to može da uspe.”
Mada je “Beograd na vodi” označen kao projekat od posebnog značaja za Srbiju i glavni grad, iz njegovog nacrta se ne vidi u čemu je taj značaj, kaže sociološkinja Ksenija Petovar, sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
“Iz samog plana se vidi da je 25 posto površine zone, dakle ove na desnoj obali Save, odnosno 60 posto od planiranih namena i sadržaja namenjeno stanovanju. Dakle, to je dominantno sambeno-komercijalna zona. Ako se to izgradi, u šta ja ne verujem, ono što realno postoji kao opasnost je da se napravi takozvana ‘ograđena zajednica’. Ukratko, ‘zabranjeni grad’ u Kini. Dakle, prostor koji je potpuno ograđen, sa onim kerberima, psima, snimanjima i tako dalje”, smatra Ksenija Petovar.
Dok gradska i državna vlast ističu da će “Beograd na vodi” početi da se gradi iduće godine, stručnjaci upozoravaju da je mnogo toga u vezi s ovim projektom ostalo nepoznanica: ne zna se pravni odnos između potencijalnog investitora, i Vlade Srbije, zašto nije bilo javne rasprave i konkursa, kao ni na osnovu kojih analiza je urađen master plan.
Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija, podseća da nije urađena analiza o javno-privatnom partnerstvu, koja je po zakonu obavezna.
“Sledeća stvar koja je obavezna po Zakonu o javno-privatnom partnerstvu jeste da se organizuje nadmetanje, da se kroz konkurentski postupak dođe do toga ko je najbolji ponuđač – bilo da je reč o tome da se nudi veći udeo državnom partneru u nekom zajedničkom preduzeću ili da se povoljnost ponude ocenjuje na neki drugi način, recimo kao period koncesije i tome slično. Kao što vidimo, ni nadmetanja nije bilo”, objašnjava Nenadić.
Za realizaciju projekta, najavljeno je izmeštanje glavne železničke i autobuske stanice, a prvi čovek kompanije “Eagle hills” Muhamed el Abar ne krije da ima ambiciozne planove. No, Goran Milićević upozorava da nisu urađene važne analize terena:
“Abar kaže ‘izgradićemo podzemne garaže’. Pa, to bi vrlo lako mogle da budu i podvodne garaže, jer je tamo nivo podzemnih voda izuzetno visok. Jedna studija, koja bi koštala par stotina hiljada, bi nam dala odgovor na to koliko bi još dodatno iznosili ti infrastrukturni troškovi, da li bi se uopšte isplatile te visoke zgrade i da li uopšte mogu da se izgrade za početak. U svakom slučaju, pre nego što počne izgradanja bilo kog objekta, oko milijardu evra će morati da bude uloženo a bi se raščistio teren i izgradila infrastruktura. Što znači da bi svaki stanovnik Beograda bio zadužen oko hiljadu evra”, naglašava Milićević.
Za arhitektu Bojana Kovačevića glavni problem je namena prostora. On podseća da su svi predhodni projekti decenijama unazad podrazumevali da na obalu Save, osim stambenih, izađu javni prostori i prostori kulture. Međutim, u slučaju “Beograda na vodi”, situacija je radikalno drugačija:
“Ja sam danas bio u Geozavodu, odnosno u firmi ‘Beograd na vodi’. Imate ‘dugme’ na maketi – piše ‘kultura’. U zvaničnoj statistici, jedan posto površine je kultura. Jedan posto, piše. Ovde u publici je većina mladih ljudi, vi ćete živeti sutra s tim prostorom mnogo svakodnevnije nego neke naše generacije”, zaključuje Kovačević.
“Beograd na vodi” je samo jedna od manifestacija nove desnice u srbijanskoj verziji, smatra Miodrag Vujošević, naučni savetnik Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.
“Govorim o novoj verziji koja je oličena u neoliberalnom udaru, u dominaciji kapitala, u međunarodnim lihvarima, ako baš hoćete taj jezik. I sad smo došli u situaciju da srbijanski ponavljači tačerovsko-reganovskog projekta, s velikim zakašnjenjem, praktikuju ono što je u osnovi projekt nove desnice”, kaže Vujošević.
Podsetimo, inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd”, te pojedinici iz struke i građani podneli su pre nekoliko meseci nadležnima u Gradskoj skupštini gotovo 2.000 primedbi uoči izmena GUP-a. Uprkos tome, većina odbornika je prošlog meseca izglasala izmene,čime su, između ostalog, omogućili da u prestonici budu izgrađeni objekti koji su viši od 32 metra.
Iako u ovoj građanskoj inicijativi najavljuju nove akcije i u narednom periodu, profesor Milićević nije optimističan, jer smatra da vlast, na čelu s Aleksandrom Vučićem, nema sluha za konstruktivne kritike o ovom pitanju.
“Njega zanima kula, kao neko njegovo zaveštanje. A, u stvari ne shvata da će to biti njegov lični stub srama”, zaključuje Goran Milićević.
http://www.slobodnaevropa.org/content/t ... 53357.html
Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd”, koja se protivi projektu “Beograd na vodi”, organizovala je u četvtak debatu "Ispod površine Beograda na vodi ", o posledicama ovog projekta.
U dupke punoj sali Centra za kulturnu dekontaminaciju stručnjaci iz različitih oblasti o govorili su o spornim urbanističkim rešenjima, procedurama, budžetskim troškovima i problemima nastalim zbog podilaženja vlasti privatnom investitoru.
Više od 6.000 stanova, najveći tržni centar u regionu i kula visoka 210 metara – ovo je samo deo planova za “Beograd na vodi”, projekat zbog kojeg je gradska vlast nedavno promenila Generalni urbanistički plan (GUP), ne bi li izašla u susret potencijalnom investitoru, kompaniji “Eagle hills” iz Ujedinjenih arapskih emirata.
Iako premijer Srbije Aleksandar Vučić obećava da će u ovom stambeno-poslovnom kompleksu naseliti i zaposliti armiju ljudi, neki stručnjaci strahuju da bi ovaj prostor mogao ostati pust.
Goran Milićević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, izvodi neveselu računicu:
“Ovde se priča o ceni od 3.000 evra po kvadratu, a stanovi će imati u proseku 140 kvadrata. To je nekih 400.000 evra po stanu. To čigledno nije namenjeno ovdašnjem življu, ili je za oko dva posto stanovništva koje to sebi može da priušti. Pa to bi bio ‘grad duhova’. Ti ljudi koji bi to mogli da kupe, ne bi stanovali ovde, eventualno bi došli možda na koju nedelju. To je, dakle, jedna velika kocka, kao i svaka špekulacija. Ali, špekulacija od tih nekih četiri, pet milijardi; da kažemo, Vučićev gambit. Ko će da plaća njegove kockarske dugove ako to ne uspe? Mi nemamo nikakvu garanciju da to može da uspe.”
Mada je “Beograd na vodi” označen kao projekat od posebnog značaja za Srbiju i glavni grad, iz njegovog nacrta se ne vidi u čemu je taj značaj, kaže sociološkinja Ksenija Petovar, sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
“Iz samog plana se vidi da je 25 posto površine zone, dakle ove na desnoj obali Save, odnosno 60 posto od planiranih namena i sadržaja namenjeno stanovanju. Dakle, to je dominantno sambeno-komercijalna zona. Ako se to izgradi, u šta ja ne verujem, ono što realno postoji kao opasnost je da se napravi takozvana ‘ograđena zajednica’. Ukratko, ‘zabranjeni grad’ u Kini. Dakle, prostor koji je potpuno ograđen, sa onim kerberima, psima, snimanjima i tako dalje”, smatra Ksenija Petovar.
Dok gradska i državna vlast ističu da će “Beograd na vodi” početi da se gradi iduće godine, stručnjaci upozoravaju da je mnogo toga u vezi s ovim projektom ostalo nepoznanica: ne zna se pravni odnos između potencijalnog investitora, i Vlade Srbije, zašto nije bilo javne rasprave i konkursa, kao ni na osnovu kojih analiza je urađen master plan.
Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija, podseća da nije urađena analiza o javno-privatnom partnerstvu, koja je po zakonu obavezna.
“Sledeća stvar koja je obavezna po Zakonu o javno-privatnom partnerstvu jeste da se organizuje nadmetanje, da se kroz konkurentski postupak dođe do toga ko je najbolji ponuđač – bilo da je reč o tome da se nudi veći udeo državnom partneru u nekom zajedničkom preduzeću ili da se povoljnost ponude ocenjuje na neki drugi način, recimo kao period koncesije i tome slično. Kao što vidimo, ni nadmetanja nije bilo”, objašnjava Nenadić.
Za realizaciju projekta, najavljeno je izmeštanje glavne železničke i autobuske stanice, a prvi čovek kompanije “Eagle hills” Muhamed el Abar ne krije da ima ambiciozne planove. No, Goran Milićević upozorava da nisu urađene važne analize terena:
“Abar kaže ‘izgradićemo podzemne garaže’. Pa, to bi vrlo lako mogle da budu i podvodne garaže, jer je tamo nivo podzemnih voda izuzetno visok. Jedna studija, koja bi koštala par stotina hiljada, bi nam dala odgovor na to koliko bi još dodatno iznosili ti infrastrukturni troškovi, da li bi se uopšte isplatile te visoke zgrade i da li uopšte mogu da se izgrade za početak. U svakom slučaju, pre nego što počne izgradanja bilo kog objekta, oko milijardu evra će morati da bude uloženo a bi se raščistio teren i izgradila infrastruktura. Što znači da bi svaki stanovnik Beograda bio zadužen oko hiljadu evra”, naglašava Milićević.
Za arhitektu Bojana Kovačevića glavni problem je namena prostora. On podseća da su svi predhodni projekti decenijama unazad podrazumevali da na obalu Save, osim stambenih, izađu javni prostori i prostori kulture. Međutim, u slučaju “Beograda na vodi”, situacija je radikalno drugačija:
“Ja sam danas bio u Geozavodu, odnosno u firmi ‘Beograd na vodi’. Imate ‘dugme’ na maketi – piše ‘kultura’. U zvaničnoj statistici, jedan posto površine je kultura. Jedan posto, piše. Ovde u publici je većina mladih ljudi, vi ćete živeti sutra s tim prostorom mnogo svakodnevnije nego neke naše generacije”, zaključuje Kovačević.
“Beograd na vodi” je samo jedna od manifestacija nove desnice u srbijanskoj verziji, smatra Miodrag Vujošević, naučni savetnik Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.
“Govorim o novoj verziji koja je oličena u neoliberalnom udaru, u dominaciji kapitala, u međunarodnim lihvarima, ako baš hoćete taj jezik. I sad smo došli u situaciju da srbijanski ponavljači tačerovsko-reganovskog projekta, s velikim zakašnjenjem, praktikuju ono što je u osnovi projekt nove desnice”, kaže Vujošević.
Podsetimo, inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd”, te pojedinici iz struke i građani podneli su pre nekoliko meseci nadležnima u Gradskoj skupštini gotovo 2.000 primedbi uoči izmena GUP-a. Uprkos tome, većina odbornika je prošlog meseca izglasala izmene,čime su, između ostalog, omogućili da u prestonici budu izgrađeni objekti koji su viši od 32 metra.
Iako u ovoj građanskoj inicijativi najavljuju nove akcije i u narednom periodu, profesor Milićević nije optimističan, jer smatra da vlast, na čelu s Aleksandrom Vučićem, nema sluha za konstruktivne kritike o ovom pitanju.
“Njega zanima kula, kao neko njegovo zaveštanje. A, u stvari ne shvata da će to biti njegov lični stub srama”, zaključuje Goran Milićević.
http://www.slobodnaevropa.org/content/t ... 53357.html
Stvarno mi nije jasno kako civilno društvo u Srbiji uspeva da uporno maši penale koje nam vlast stavlja na tacnu.
Čestitke Nemanji Nenadiću, on je stvarno ubo poentu sa objašnjenjem da i u javno-privatnom partnerstvu postoje neka pravila i zakonske procedure, i da ovako veliki projekat ne može i ne sme da se svodi na pijačnu nagodbu. Vidi se da ipak ima više iskustva u društveno-političkom životu od ostalih učesnika tribine, čije je izlaganje više ličilo na kvazi-levičarsku govoranciju negao na argumentovanu raspravu o "Navodnom Beogradu".
A, ima toliko toga da se kaže, videlo se i na ovom forumu posle objavljivanja Prostornog plana koliko je bilo konstruktivnih primedbi Karla, Delije, Milancheta, Stfa, KiDa... Ovako skreneš u priču o kerberima, neoliberalizmu i poplavljenim garažama, daješ foteljašima materijal da te diskredituju, i na izvestan, gotovo perverzan način, ustvari radiš za Vučića
Čestitke Nemanji Nenadiću, on je stvarno ubo poentu sa objašnjenjem da i u javno-privatnom partnerstvu postoje neka pravila i zakonske procedure, i da ovako veliki projekat ne može i ne sme da se svodi na pijačnu nagodbu. Vidi se da ipak ima više iskustva u društveno-političkom životu od ostalih učesnika tribine, čije je izlaganje više ličilo na kvazi-levičarsku govoranciju negao na argumentovanu raspravu o "Navodnom Beogradu".
A, ima toliko toga da se kaže, videlo se i na ovom forumu posle objavljivanja Prostornog plana koliko je bilo konstruktivnih primedbi Karla, Delije, Milancheta, Stfa, KiDa... Ovako skreneš u priču o kerberima, neoliberalizmu i poplavljenim garažama, daješ foteljašima materijal da te diskredituju, i na izvestan, gotovo perverzan način, ustvari radiš za Vučića
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
Homer Jay":1e5bxz87 je napisao(la):
И ја се већ извесно време питам која је поента оваквих манифестација јер да се постиже ишта конкретно - па не постиже се, чак врло често дође до супротног ефекта. Једино што мени лично пада на памет, то је да НВО организације само прикуплјају референце за апликације за неке следеће ЕУ грантове.
У сваком случају, целокупан пројекат "Наводног Београда" је урађен аматерски, тј. приступ је прилагођен просечном српском бирачу као полуписменом и самим тим има читав низ грешака. НВО организације, као скупина далеко образобанијих људи мора да искористи своје предности на том пољу а не да причу диже на неке филозофско-утопистичке расправе. Таква расправа у нашој друштвеној средини у борби са демагогијом са друге стране, осуђена је у старту на горку пропаст.
Хајде да будемо реални и конструктивни а не да причамо о Атлантиди.
djordjebg
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.04.2011.
- Poruke
- 767
- Pohvaljen
- 605
Homere, cemu cudjenje? Obmana je uspela, kompletno. Umesto da se prica o tome koliko je projekat nerealan, besmislen i lazan govori se o garazama, sirini ulica, broju parking mesta i tome kakav ce javni prevoz opsluzivati "Navodni Beograd" kako sam kazes.I to ne samo u medijima, vec na ovakvom forumu. Ovaj topic ima blizu 400k pregleda. Sta ce ti bolja potvrda koliko je ovaj eksperiment vlasti zapravo uspeo.
Sve to u gradu gde je prosecna plata 350 evra, gradu koji ne moze da zavrsi sopstvenu obilaznicu vec cetvrt veka!
Ali valjda je to neka psiholoska odbrana od surove realnosti, gutanje bezocnih lazi da se ne bi prihvatila surova realnost koju prozivaljamo kroz dug vremenski period, a vrlo verovatno i kroz ceo nastupajuci zivot.
Sve to u gradu gde je prosecna plata 350 evra, gradu koji ne moze da zavrsi sopstvenu obilaznicu vec cetvrt veka!
Ali valjda je to neka psiholoska odbrana od surove realnosti, gutanje bezocnih lazi da se ne bi prihvatila surova realnost koju prozivaljamo kroz dug vremenski period, a vrlo verovatno i kroz ceo nastupajuci zivot.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.359
- Pohvaljen
- 47.051
Ovo sto ste procitali su samo izvodi novinara , neka plasticna objasnjenja , koja su djelimicno istrgnuta iz konteksta , postoji jezik za struku , i za siroke mase kao i davanje urposcenih primjera
Milose citiranjem ciejlog teksta se zatrpava forum nemoras citirati tekst pogotovo ne cijeo kad se nalzi post iznad dovljno je da kazes da se odnosi na isti Igor ti moze dati detaljnije pojasnjenje
Milose citiranjem ciejlog teksta se zatrpava forum nemoras citirati tekst pogotovo ne cijeo kad se nalzi post iznad dovljno je da kazes da se odnosi na isti Igor ti moze dati detaljnije pojasnjenje
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.867
Projekat BNV-a je politički projekat i ono što "pije vodu kod većine glasača" tipa investicija koja se meri milijardama dolara,desetine hiljada novih radnih mesta,novi simboli Beograda,strpite se još malo za par godina će "poteći med i mleko" itd. Svaka vlast bi ovaj projekat koristila u dnevno-političkom marketingu i kao adut u nekoj narednoj predizbornoj kampanji,to je jedan deo priče.
Drugi deo priče ja da je počelo sa uklanjanjem višedecenijskog krša i urbanističkog haosa koji se tamo nalazio,što predstavlja pomak u svakom slučaju. Samo rušenje nelagalnih objekata je mnogo jednostavnije od uklanjanja legalnih objekata koji tamo postoje ,a ima ih na desetine, a rešavanje imovinsko-pravnih odnosa je nešto što može da potraje i par godina.Trebalo bi uraditi po meni i kompletnu rekonstrukciju obale ne samo SA nego i celog užeg gradskog jezgra (investicija oko 20-tak mil. evra) kako nas ne bi "ponovo iznenadjivale poplave" a za sve je to potrebno vreme da se urade idejna rešenja,projekti,izgradnja i naravno pare.
Treći deo priče je prateća infrastruktura koja je neophodna za BnV kao i izmeštanje celokupnog železničkog saobraćaja,autobuske stanice,gasovod,vodovod,kanalizacija i još mnogo,mnogo toga.Mnogo idejnih rešenja,projekata,radova,godina i godina izgradnje i para- oko milijardu evra.
Mnogo posla,mnogo idejnih rešenja,projekata,para..... i da li će se Arapska pozajmica(kredit) od milijardu dolara,koji još nije iskorišćen, možda koristiti za nešto od ovog gore pobrojanog?
Drugi deo priče ja da je počelo sa uklanjanjem višedecenijskog krša i urbanističkog haosa koji se tamo nalazio,što predstavlja pomak u svakom slučaju. Samo rušenje nelagalnih objekata je mnogo jednostavnije od uklanjanja legalnih objekata koji tamo postoje ,a ima ih na desetine, a rešavanje imovinsko-pravnih odnosa je nešto što može da potraje i par godina.Trebalo bi uraditi po meni i kompletnu rekonstrukciju obale ne samo SA nego i celog užeg gradskog jezgra (investicija oko 20-tak mil. evra) kako nas ne bi "ponovo iznenadjivale poplave" a za sve je to potrebno vreme da se urade idejna rešenja,projekti,izgradnja i naravno pare.
Treći deo priče je prateća infrastruktura koja je neophodna za BnV kao i izmeštanje celokupnog železničkog saobraćaja,autobuske stanice,gasovod,vodovod,kanalizacija i još mnogo,mnogo toga.Mnogo idejnih rešenja,projekata,radova,godina i godina izgradnje i para- oko milijardu evra.
Mnogo posla,mnogo idejnih rešenja,projekata,para..... i da li će se Arapska pozajmica(kredit) od milijardu dolara,koji još nije iskorišćen, možda koristiti za nešto od ovog gore pobrojanog?
...ozbiljnog investitora "Kompaniju "Igl hils" koji se vec potvrdio u realizaciji ovakvih projekata' (kraj citata)
Gde, kad, kako?!
Ajde budite ljubazni pa nama glupim gradjanima Srbije pokazite 'evo ovo je njihov projekat, ovaj kvart u XYZ evropskom gradu.
Ma ne mora uopste da bude ni evropski. Samo daj da vidimo tu ozbiljnost investitora.
I opez, akcenat na opremanje!
Dal vam je sad jasno zasto su saobracajnice u BNV, poput par sorova na periferiji Sajkasa (selo u Backoj)???
Zato sto investitor vidi sa kim ima posla. Sta god da nam ponudi, mi pristajemo. Jer Boze moj, 'takav investitor' se ne odbija!?
Kako vreme prolazi, sve je jasnije da Beograd ne da nece zaraditi, ne da ce biti na nuli, vec ce ga ova avantura sa arapima skupo kostati. I kad to kazem, ne mislim samo na novac!
Gde, kad, kako?!
Ajde budite ljubazni pa nama glupim gradjanima Srbije pokazite 'evo ovo je njihov projekat, ovaj kvart u XYZ evropskom gradu.
Ma ne mora uopste da bude ni evropski. Samo daj da vidimo tu ozbiljnost investitora.
I opez, akcenat na opremanje!
Dal vam je sad jasno zasto su saobracajnice u BNV, poput par sorova na periferiji Sajkasa (selo u Backoj)???
Zato sto investitor vidi sa kim ima posla. Sta god da nam ponudi, mi pristajemo. Jer Boze moj, 'takav investitor' se ne odbija!?
Kako vreme prolazi, sve je jasnije da Beograd ne da nece zaraditi, ne da ce biti na nuli, vec ce ga ova avantura sa arapima skupo kostati. I kad to kazem, ne mislim samo na novac!
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.359
- Pohvaljen
- 47.051
Mislis ovako ozbiljnog investitora AL ABBAR
AL ABBAR
EGIPAT
From Tahrir Square to Emaar Square
Emaar Square, a part of Uptown Cairo, a residential and commercial project located in Moqattam, rests on 4.8 million square metres overlooking the greater Cairo area. The developer, UAE-based Emaar, signed a deal with the Egyptian defence ministry.
Površina: 4.8 km2
Budžet: $2,5 milijardi
Kroz ovaj projekat se obećava stvaranje 20,000 radnih mesta.
http://www.dailynewsegypt.com/2014/...nisters-defence-investment-local-development/
zvanična web stranica
web investitora (Emaar)
video stambenog područja (gradiliste)
Masterplan
Emaar square
https://www.facebook.com/Emaar.Misr.Community/photos_stream?tab=photos_albums
NIGERIJA
Abuja Centenary City
Investitor: Eagle hills
Predviđeni budžet: $18.6 billion
Površina: 5,2 km2
Kroz ovaj projekat se obecava stvaranje 50 000 radnih mesta u građevinskom sektoru i 70 000 stalnih radnih mesta, tj. 69 000 dobro plaćenih radnih mesta i 250 000 radnih mesta u građevinskom sektoru, tačnije 50 000 radnih mesta u građevinskom sektoru, 5 000 dobro plaćenih stalnih radnih mesta, 100 000 stanovnika i 500 000 posetilaca dnevno a negde je ova cifra skromnih 15 000 radnih mesta.
Od ukupno 162 miliona stanovnika u Nigeriji, 112 miliona žive ispod granice ekstremnog siromaštva (manje od 1,25 $ na dan).
PAKISTAN, Crescent Bay, Karachi
Emaarov Crescent Bay, je samo jedan mali deo (površine 0,4 km2) projekta DHA Karachi Phase 8, ukupne površine od 36 km2 i udaljenog 16km od centra Karačija. DHA je akronim za Defence Housing Authority, kompanije za nekretnine u vlasništvu Pakistanske vojske (!). Projekat DHA Karachi je enciklopedijski primer građevinske špekulacije a takođe ga odlikuju agricultural land-grabbing i privatizacija obale. U realizacija projekta je spora a područje obale izgleda kao jedan od apokaliptičnih scenarija i Mad Max-a. I pored neumornog rada mnogobrojnih dealera nekretnina, malobrojni izgrađeni stanovi nikako da nađu svoje vlasnike.
Ali, da ne skrećemo sa teme. Daleke 2004, Emaar Giga International i DHA potpisali su memorandum o “investiciji” od $2,4 miliona za razvoj ovog dela plaže Klifton. Izgradnja projekta Crescent Bay započeta je 2007, a stopirana 2011 usled finansijskih problema investitora. Bez obzira što se na lokaciji stidljivo pomaljali prvih nekoliko spratova svega dva solitera (od planom predviđenih 47), Emaar je, bez autorizacije DHA, rasprodao stanove u izgranji (na papiru) u vrednosti od $15 miliona. Nakon što je DHA sudskim tužbama pritisnuo različite Emaar kompanije, projekat je navodno nastavljen ove godine i predviđa završetak isključivo ova dva soliterado 2016, a u fazi dva izgradnju jos samo pet solitera. Prodaja apartmana je nastavljena. U međuvremenu, celo područje je urbanizovano - izgrađena je mreža saobraćajnica i postavljene su ulične svetiljke, da opsluže i ukrase grad duhova koji građani nisu tražili a skupo ga otplaćuju.
(izvor: skyscraper city)
(svi ovi projekti su ili prepakovani, ili stopirani, ili otkazani, ili prevara)
1.INDIJA
Emaar Apiic Township , Hyderabad
Commonwealth Games Village, Delhi
SCAM!!!
http://www.track2realty.com/ed-attaches-emaar-mgfs-delhi-hyderabad-properties-for-laundering/
2. SAUDIJSKA ARABIJA KING ABDULLAH ECONOMIC CITY
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1638019
3.INDONEZIJA, LOMBOK
http://www.thejakartapost.com/news/2010/01/27/govt-gives-emaar-boot-looks-new-funds.html
http://www.constructionweekonline.com/article-9050-emaar-denies-600m-resort-project-pull-out/
4. DUBAI, THE LAGOONS MASTERPLAN
http://www.arabianbusiness.com/2016-completion-date-set-for-troubled-dubai-lagoon-540075.html
http://www.arabianbusiness.com/emaar-dubai-holding-relaunch-lagoons-522108.html
In 2013 the project is rebranded as Dubai Creek Harbor.
Prezentovan na cityscape 2013
5. IRAK, Downtown Erbil
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1612551&page=2
On Hold!
6. DUBAI MARINA (apparently finished...not!)
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=425571&page=460
to je taj kredibilitet kvalitet i autoritet kakv se moze pozeljeti
AL ABBAR
EGIPAT
From Tahrir Square to Emaar Square
Emaar Square, a part of Uptown Cairo, a residential and commercial project located in Moqattam, rests on 4.8 million square metres overlooking the greater Cairo area. The developer, UAE-based Emaar, signed a deal with the Egyptian defence ministry.
Površina: 4.8 km2
Budžet: $2,5 milijardi
Kroz ovaj projekat se obećava stvaranje 20,000 radnih mesta.
http://www.dailynewsegypt.com/2014/...nisters-defence-investment-local-development/
zvanična web stranica
web investitora (Emaar)
video stambenog područja (gradiliste)
Masterplan
Emaar square
https://www.facebook.com/Emaar.Misr.Community/photos_stream?tab=photos_albums
NIGERIJA
Abuja Centenary City
Investitor: Eagle hills
Predviđeni budžet: $18.6 billion
Površina: 5,2 km2
Kroz ovaj projekat se obecava stvaranje 50 000 radnih mesta u građevinskom sektoru i 70 000 stalnih radnih mesta, tj. 69 000 dobro plaćenih radnih mesta i 250 000 radnih mesta u građevinskom sektoru, tačnije 50 000 radnih mesta u građevinskom sektoru, 5 000 dobro plaćenih stalnih radnih mesta, 100 000 stanovnika i 500 000 posetilaca dnevno a negde je ova cifra skromnih 15 000 radnih mesta.
Od ukupno 162 miliona stanovnika u Nigeriji, 112 miliona žive ispod granice ekstremnog siromaštva (manje od 1,25 $ na dan).
PAKISTAN, Crescent Bay, Karachi
Emaarov Crescent Bay, je samo jedan mali deo (površine 0,4 km2) projekta DHA Karachi Phase 8, ukupne površine od 36 km2 i udaljenog 16km od centra Karačija. DHA je akronim za Defence Housing Authority, kompanije za nekretnine u vlasništvu Pakistanske vojske (!). Projekat DHA Karachi je enciklopedijski primer građevinske špekulacije a takođe ga odlikuju agricultural land-grabbing i privatizacija obale. U realizacija projekta je spora a područje obale izgleda kao jedan od apokaliptičnih scenarija i Mad Max-a. I pored neumornog rada mnogobrojnih dealera nekretnina, malobrojni izgrađeni stanovi nikako da nađu svoje vlasnike.
Ali, da ne skrećemo sa teme. Daleke 2004, Emaar Giga International i DHA potpisali su memorandum o “investiciji” od $2,4 miliona za razvoj ovog dela plaže Klifton. Izgradnja projekta Crescent Bay započeta je 2007, a stopirana 2011 usled finansijskih problema investitora. Bez obzira što se na lokaciji stidljivo pomaljali prvih nekoliko spratova svega dva solitera (od planom predviđenih 47), Emaar je, bez autorizacije DHA, rasprodao stanove u izgranji (na papiru) u vrednosti od $15 miliona. Nakon što je DHA sudskim tužbama pritisnuo različite Emaar kompanije, projekat je navodno nastavljen ove godine i predviđa završetak isključivo ova dva soliterado 2016, a u fazi dva izgradnju jos samo pet solitera. Prodaja apartmana je nastavljena. U međuvremenu, celo područje je urbanizovano - izgrađena je mreža saobraćajnica i postavljene su ulične svetiljke, da opsluže i ukrase grad duhova koji građani nisu tražili a skupo ga otplaćuju.
(izvor: skyscraper city)
(svi ovi projekti su ili prepakovani, ili stopirani, ili otkazani, ili prevara)
1.INDIJA
Emaar Apiic Township , Hyderabad
Commonwealth Games Village, Delhi
SCAM!!!
http://www.track2realty.com/ed-attaches-emaar-mgfs-delhi-hyderabad-properties-for-laundering/
2. SAUDIJSKA ARABIJA KING ABDULLAH ECONOMIC CITY
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1638019
3.INDONEZIJA, LOMBOK
http://www.thejakartapost.com/news/2010/01/27/govt-gives-emaar-boot-looks-new-funds.html
http://www.constructionweekonline.com/article-9050-emaar-denies-600m-resort-project-pull-out/
4. DUBAI, THE LAGOONS MASTERPLAN
http://www.arabianbusiness.com/2016-completion-date-set-for-troubled-dubai-lagoon-540075.html
http://www.arabianbusiness.com/emaar-dubai-holding-relaunch-lagoons-522108.html
In 2013 the project is rebranded as Dubai Creek Harbor.
Prezentovan na cityscape 2013
5. IRAK, Downtown Erbil
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1612551&page=2
On Hold!
6. DUBAI MARINA (apparently finished...not!)
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=425571&page=460
to je taj kredibilitet kvalitet i autoritet kakv se moze pozeljeti
Hvala ti direktore +
Tako nesto ocekujem od samog pocetka pricanja ove bajke.
Imam ja i scenario za rasplet
Nece se realizovati nista.
Zato sto nije ni planirano.
Optuzrni ce biti, nerazumni gradjani, struka, opozicija, novinari, interventna iz Nisa....
'Pokloni i ulaganja' arapskog prijatelja ce se konvertovati u dug, ako vec nisu i sad tako knjizeni, jer poznato nam je koliko dugo su nam pozajmice sa drugih meridijana predstavljane kao 'donacije'.
Neko ce reci, neka bar smo rascistili Savski amfiteatar od sina i otpada.
Slozicu se, ali samo delimicno. Zasto? Zato sto se bojim da ce cena biti neopravdano visoka.
Sada postaje jasnije zasto se gradi jos jedan 'izlozbeni salon' koji kosta po prilicno, mada je po slozenosti manji od malo vece benzinske pumpe.
Sve u svemu, arapima realno nemamo sta da zamerimo. Oni samo gledaju da profitiraju, na ovaj ili onaj nacin.
Nas problem je sa ljudima na svim nivoima vlasti koji niti imaju znanja, niti iskustva u poslovima kojih se prihvataju.
Najcrnje je sto su toliko nadobudni i narcisoidno zaljubljeni u sebe, da svaku dobronamernu kritiku ili pitanje dozivljavaju kao atak na sebe, a javnosti predstavljaju kao atak na buducnost drzave.
A realnost je upravo suprotna.
Tako nesto ocekujem od samog pocetka pricanja ove bajke.
Imam ja i scenario za rasplet
Nece se realizovati nista.
Zato sto nije ni planirano.
Optuzrni ce biti, nerazumni gradjani, struka, opozicija, novinari, interventna iz Nisa....
'Pokloni i ulaganja' arapskog prijatelja ce se konvertovati u dug, ako vec nisu i sad tako knjizeni, jer poznato nam je koliko dugo su nam pozajmice sa drugih meridijana predstavljane kao 'donacije'.
Neko ce reci, neka bar smo rascistili Savski amfiteatar od sina i otpada.
Slozicu se, ali samo delimicno. Zasto? Zato sto se bojim da ce cena biti neopravdano visoka.
Sada postaje jasnije zasto se gradi jos jedan 'izlozbeni salon' koji kosta po prilicno, mada je po slozenosti manji od malo vece benzinske pumpe.
Sve u svemu, arapima realno nemamo sta da zamerimo. Oni samo gledaju da profitiraju, na ovaj ili onaj nacin.
Nas problem je sa ljudima na svim nivoima vlasti koji niti imaju znanja, niti iskustva u poslovima kojih se prihvataju.
Najcrnje je sto su toliko nadobudni i narcisoidno zaljubljeni u sebe, da svaku dobronamernu kritiku ili pitanje dozivljavaju kao atak na sebe, a javnosti predstavljaju kao atak na buducnost drzave.
A realnost je upravo suprotna.
Bravo za Direktora. Ovako treba razotkriti narodu prevaru sa BNV, a ne da se prave onakve ideološke gluposti kao što smo imali pre neki dan u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Ja se jedino bojim da će biti ipak izgrađen tržni centar do kojeg će se ići preko šina, i koji će zauzeti četvrtinu površine SA.
Ja se jedino bojim da će biti ipak izgrađen tržni centar do kojeg će se ići preko šina, i koji će zauzeti četvrtinu površine SA.
djordjebg
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.04.2011.
- Poruke
- 767
- Pohvaljen
- 605
Lazi, beskrupulozne lazi! Cim vidite da neko operise milijarda znajte da laze kao pas, cim neko gradi prugu od 300 km/h znajte da vas smatra idiotom bez kriticke sveti koji upija sve sto mu se ponudi!
Zasto ne postave, 10 jeftinije ciljeve, koji su mozda i ostavarivi? Zato sto nisu sigurni da ce i to moci da zavrse!
Zasto ne zavrse obilaznicu, koju grade cetvrt veka? Jutros su 4 zivota izgubljena na Kruznom putu, a za par dana ce ih se secati samo majke i ocevi!
Zasto ne postave, 10 jeftinije ciljeve, koji su mozda i ostavarivi? Zato sto nisu sigurni da ce i to moci da zavrse!
Zasto ne zavrse obilaznicu, koju grade cetvrt veka? Jutros su 4 zivota izgubljena na Kruznom putu, a za par dana ce ih se secati samo majke i ocevi!
Zar vam nije pametnije da sacekate mart sledece godine i onda zaista vidite sta ce biti sa ovim projektom?
Za sada koliko se god vama svidelo ili ne sve ide u pravcu da ce biti nesto. Kod ovakvih velikih projekata najmanji problem je izgraditi objekte a mnogo veci je papirologija i ostale stvari koje se ne vide. To bi trebalo da znate.
Ove projekte koje je postavio Direktor, to su uglavnom sve novi projekti i potrebne su godine samo za pripremu a kamoli za potpunu realizaciju. Pa evo pogledajte kod nas npr projekat za Stari Mlin prezentovan je jos 2007 godine i evo jos nije gotov, ili iz sveta u Njujorku je novi STC prezenotvan tamo negde 2005 i jos nije ni upola gotov. Siguran sam da znate da se projekti ne realizuju tek tako nego da su potrebne godine priprema posebno kada su u pitanju veliki projekti.
Kako to da niko nije postavio realizovane projekete Emaar-a? Verovatno nista nisu ni izgradili...
Za sada koliko se god vama svidelo ili ne sve ide u pravcu da ce biti nesto. Kod ovakvih velikih projekata najmanji problem je izgraditi objekte a mnogo veci je papirologija i ostale stvari koje se ne vide. To bi trebalo da znate.
Ove projekte koje je postavio Direktor, to su uglavnom sve novi projekti i potrebne su godine samo za pripremu a kamoli za potpunu realizaciju. Pa evo pogledajte kod nas npr projekat za Stari Mlin prezentovan je jos 2007 godine i evo jos nije gotov, ili iz sveta u Njujorku je novi STC prezenotvan tamo negde 2005 i jos nije ni upola gotov. Siguran sam da znate da se projekti ne realizuju tek tako nego da su potrebne godine priprema posebno kada su u pitanju veliki projekti.
Kako to da niko nije postavio realizovane projekete Emaar-a? Verovatno nista nisu ni izgradili...
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.359
- Pohvaljen
- 47.051
Postvi ko ti brani realozvane projekte , fora je u tome sto se radi sve na brzinu i precac mimo procedura koje su predvidjene, vidjecemo da li ce i sta izgraditi , bolje bi im bilo da nisu davali nkkave datume kad ce i sta uraditi ,a da bila je kampanja predizborna