Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[DrMr]

Oprostite što oživljam mrtvaca (DSS), ali ovo mi se mnogo dopalo:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=911289

....Na pitanje da li DSS podržava projekat "Beograd na vodi“, kaže da ne.

"Ne podržavamo "Beograd na vodi“, to je projekat koji je jako odvojen od realnosti, to je futur II... Videćemo kako ćemo se prema tome postaviti", rekla je dodajući da smo do sada samo videli maketu.

"I ja sam kad sam bila mlada pravila makete", kazala je.

Super je da ovo ostane na maketi, jer struka ima neke zamerke oko onih kula, dodala je.

Kako je istakla, prema njenom mišljenju u redu je izmeštanje železničke stranice, i pravljenje parka na tom mestu, "ali staklo i beton ne, to staklo i beton je tako daleko“.

"Znate ja sam psihijatar, ja ne mogu da pričam o nerealnim stvarima, osim u ordinaciji", kazala je.


"Mi smo napravili otklon od toga, mi ćutimo o tome... Taj projekat je vrlo daleko od realizacije“, zaključila je.

DSS ce biti izbacen iz vlasti u BG zbog ovakvog stava !

 

[nombre]

DSS je tu gde jeste upravo zbog takvih stavova.
Obecavanje kula i gradaova je recept za uspeh kod naseg naroda iako u 99% slucajeva to ostane samo obecanje.

 

[Feanor]

Ovo nije njuz?

 

[direktor]

Bitna stvar je da ce brod sip biti spasen i da ce dobiti novu namjenu jedna od 3 preostala betonska broda

 

[Igor]

hehe direktor u direktnom prenosu emisije bg na vodi

 

[Zuma]

Zuma,

То би било бајно да је тако широк зелени појас заиста урбанистички и планиран од формирања Карађорђеве улице, али није. Тај појас је настао сплетом ратних и политичких околности а не урбанистичким планирањем. На сличан начин су настали и неки најзначајнији јавни простори у БГ. Ташмајдан је рецимо био у свим предратним плановима планиран за изградњу. Теразијска тераса је настала услед ратних разарања. Мањеж такође. Примера ради.

И тај потез Карађорђеве је био густо играђен, готово до саме реке, све између приге и улице било је попуњено магацинима, исто као и део између Бранковог и Моста Миладина Зарића.

Kako god da je prazan prostor na obali nastao, posle toga je uvek lako mogao biti popunjen nekom novom infrastrukturom ili objektima koji su tada ljudima izgledali bitni - ali nije bio. I to se nije desilo juče. Posle toga redovno su se smenjivale čitave garniture ljudi od uticaja u politici, biznisu ili urbanizmu. I svaki od njih je uvek mogao lako, i što se uvek povodljive mase tiče naoko opravdano, da kaže da se tako vredno zemljište može i "bolje iskoristiti" - ali ipak niko od njih to nije uradio. Previše za čistu slučajnost i ovako poželjan prostor. Pa i za druge danas vredne prostore koje pominješ. To je takođe urbanizam, ne samo namera da se nekom zemljištu promeni namena i da se ono uobliči na određeni način, nego i čuvanje, shvatanje da nešto što već imamo predstavlja vrednost. Pa makar se slučajno i pojavilo, teško da je slučajno ostalo nezauzeto, ili da niko tu nije video svoju šansu. Konačni kriterijum odnosa snaga je ono što se na kraju desi. Ostao nam je Tašmajdan, ostao nam je Manjež, Terazijska terasa se još može spasiti, a ostao nam je i veliki komad zelenila na obali uz Karađorđevu ulicu. Mnogi su se objekti mogli baš tu postaviti, pa nisu.

Pa sada uporedi šanse da Beograđanima u super modernom i elitnom naselju 21. veka (kad, za razliku od prošlih vremena sigurno znamo da se to MORA raditi u ovako velikim urbanim kompleksima, a pogotovo za ovako visok i dugačak niz gusto napakovanih kula), da dakle na takvom mestu ostane BAR isto ovoliko prostora uz obalu Savskog amfiteatra, koliko su nam prethodnici ostavili između zgrada i obale u jednoj bednoj i zloglasnoj Karađorđevoj ulici (60 do 80m). Bez obzira što je mnogo šta uticalo na ovakve ishode, ipak govorimo o previše vrednom zemljištu koje je formirano i opstaje kao slobodni javni prostor isuviše dugo da to ne bi u osnovi bila posledica upravo onih razmatranja kojima se urbanizam bavi, a ne slučajnost. Tako da je poređenje bilo sasvim na mestu.

 

[stf]

Опет погрешно. Даље је то била последица политичке одлуке и друштвеног система. У комунизму то земљиште није представљало неку вредност коју представља у капитализму а други разлог је намерно политичко запостављање старог града због Новог Београда.

Погледај како су у исто време настајале обале сличних европских градова и колико су оне изграђене, како и колико има простора до реке.

Овиме не браним БнВ јер је то лош и погрешан пример у 21. веку, али немојмо филозофирати на погрешан начин о историјским случајностима приказујући их као неке генијалности и дубокоумно дугорочно схватање простора, тј. немојмо манипулисати случајностима. Као што сам већ рекао, БнВ има и превише материјала за утемељену критику, и не треба причу терати у циркус получињеницама.

 

[Homer Jay]

U ovoj epizodi je najitneresantniji deo o brodu Sip (betonski brod, wow) i deo sa saobraćajcem koji, čini mi se, ne može da sakrije da nije baš previše zadvovoljan postignutim rešenjem.

Interesantno je to da i on smatra da bi bilo dobro da železnica ostane u Savskom amfiteatru, i da ide denivelisanom trasom kao javni prevoz. Takođe je rekao da novi bulevar može da primi tramvaj, ako tako odluči investitor. Bolje to, nego onaj Diznilend vozič koji ide od nikud do nigde.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=OXugGgyhwe8[/youtube]

 

[milos.tro]

Pitanje izgradnje SA (Europolisa,BNV-a) je višedecenijsko pitanje koje je bilo povezano sa izmestanjem celokupne železničke infrastukture iz SA. Kako je Prokop bio "u igradnji ili na leru" tako je bila i ova priča o izgradnji SA, s tim što se "izgradnja aktuelizovala" obično pred izbore.

U medjuvremenu prostor se "popunjavao" sa nekoliko stotina što legalnih, što nelegalnih objekata, i sada je počeo da se taj višedecenijski nemar i haos na tom prostoru raščišćava.

U planu je da se radi i metro linija (još uvek se ne zna trasa, verovatno da će ići nadzemna varijanta zbog podzemnih voda) pa bi bilo korisno da se ostavi nekoliko koloseka u SA koji bi se mogli višenamenski koristiti jer je pitanje da li će se u zadatom roku izgraditi stanica Beograd centar, TPS Zemun, rekonstrukcija stanice NBG, robni terminal Makiš ,a imamo i metro "u najavi" ?

 

[milanche]

Homere, hvala na linku Ova emisija najvise prikazala, i meni licno najvise znacila.
Na osnovu recenog, vidi se da saobracajno resenje nije bas najboje, jer ako generise oko 9000 vozila u popodnevnom vrsnom casu, to svakako dovodi do zastoja koji ce se preneti na ceo grad. Primera radi u vrsnom casu na Brankovom mostuje oko 3500 vozila po smeru, na gazeli oko 6000 po smeru (mrzime da trazim tacno)

Sto se tice ostale infrastrukture, vidi se da je potrebno da grad ulozi velika finansijska sredstva, da bi ovo sve moglo da se radi, pogotovu za deo ka Gazeli, gde treba uraditi i interceprot za fekalnu kanalizaciju. Jos kad se sabere i zamena tolovoda (povecanje precnika) , novi gasovod, nove trafostanice....
U skopu ovoga moze se povezati ves od pre neku nedelju koju su objavili mediji, kada se od Seika moljakalo za 140mil e "radi ciscenja terena". ocigledno se ne radi o svoti za ciscenje terena, nego o izgradnji potrebne infrastrukture, bez koje ceo projekat ne vredi nista.

p.s Igore da li znas od kad ujutru imaju konsultacije, da bi izbegao haos u saobracaju?

 

[Homer Jay]

Meni kod te priče o metrou najviše bode oči to što Navodni Beograd i beogradski metro zasad idu na dva odvojena koloseka, tj. to što, bar koliko je nama poznato, francuska firma koja bi navodno trebalo da izradi idejni projekat prve linije metroa i arapski investitor koji bi navodno trebalo da gradi dva miliona kvadrata stambeno-poslovno-komercijalno-rekreativno-zabavno-kulturnog zadžraja u Savskom amfiteatru, ni u jednom trenutku nisu seli za sto, uz prisustvo predstavnika grada Beograda, i videli šta im je činiti.

Ovako imamo jedan planski dokument na javnom uvidu gde kad god se dodatknemo metroa, dobijamo odgovor da će to biti definisano nekim drugim dokumentom.

To samo ukazuje da ili kod Navodnog Beograda, ili kod metroa, ili kod oba projekta, postoji jedan neprihvatljiv nivo neozbiljnosti. Nažalost, čini mi se, da najviše klipova ima u točkovima beogradskog metro sistema, iako je taj projekat, sveukupno gledajući, daleko potrebniji gradu Beogradu u ovom trenutku.

 

[direktor]

Pricao sam sa saobracajcem sa snimaka , fin cova oce sve da objasni , kaze da su pokusavali da ubjede investitora za prvi kruni tok ali da nije islo postoji sansa jos uvjek , kako kaze ali bi zahtjevala rusenje poste , cemu se posta protivi ,pa bi nova posta sa starim izgledom bila naprvljena ali tako da nesmeta kruznom toku .
Primejdbe se podnose u pisanoj formi pa izvolite pisite biciklisticke staze nisu predvidjen ,predvijenoi je da obala bude visine 75/77m a sirina setalista svega 10 m kad je visoka voda ,

 

[ink]

Sigurno nisam jedini ko je primetio da ukopavanjem pruge koja prolazi pored Sajma mozemo da dobijemo jednu finu liniju za BG:Voz koja bi spajala Pancevo i Rakovicu al kroz Baru Veneciju i Savamalu, preko Kalisha.

Na taj nacin bi i Beograd na vodi dobio svoju shatro 'metro' stanicu... to + neka tramvajska linija + neki bus i eto ti povezanost javnim prevozom (koji ce da dostavlja potrosace silnim trznim centrima i cine-mega-kompleksima i ostalim budalashtinama).

 

[b_tuta]

Kako ce da se kopa odmah pored reke? Postoji velika opasnost da se poplavi tunel.

 

[milos.tro]

sreda 15.10.2014. | 13:41
"Beograd na vodi bez pruge-greška"
Izvor: Beta
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=911881

"Ukidanje železničkog putničkog saobraćaja u centru grada bila greška sa dalekosežnim posledicama", saopštilo je Društvo inženjera železničkog saobraćaja.

Društvo diplomiranih inženjera železničkog saobraćaja Srbije (DIŽS) saopštio je da podržava realizaciju projekta "Beograd na vodi", ali je upozorilo da bi ukidanje železničkog putničkog saobraćaja u centru grada bila greška sa dalekosežnim poslediocama.

"Ne postoji grad u svetu koji je tako postupio. Naprotiv, železnica je sa ostalim šinskim sistemima osnovni vid regionalnog i prigradskog, a u pojedinim urbanim zonama koje imaju uslova za to, i gradskog saobraćaja", navedeno je u saopštenju.

Istaknuto je da je takav pristup rešavanja saobraćaja prisutan u mnogim gradovima u svetu, naročito u gradovima veličine Beograda, kao što su Beč, Milano, Lion, Minhen, Keln, Brisel, Varšava, Kijev.

Iz tog Društva navode da su ulice Beograda na desnoj obali Savene dovoljno široke da bi bez poremećaja propustile sav drumski saobraća, a da će projekat "Beograd na vodi", zajedno sa drugim razvojnim projektima, generisati još veće gužve.

"Ove zahteve mogu da reše samo železnica i metro, čije se planirane trase apsolutno dopunjuju i seku skoro pod pravim uglom", piše usaopštenju.

Ukoliko bi se u taj sistem dodao koridor "Bg voza" Topčider - Beograd - Beograd donji grad - Beograd Dunav - Karaburma - Mirjevo, sa vezom za stanicu Novi Beograd preko starog železničkog mosta, glavni grad rešio bi sve saobraćajne probleme, a "Beograd na vodi" dobio najpovoljinji vid prevoza za dovoz i odvoz korisnika po pitanju brzine, tačnosti, komfora, ekologije i cene.

Društvo diplomiranih inženjera železničkog saobraćaja je izrazilo očekivanje da će regionalnu, prigradsku i gradsku železnicu ostaviti u Savskom amfiteatru, kao što je bilo predviđeno u Generalnom planu Beograd 2021. O budućem izgledu takve železnice, odnosno da li će ona da bude iznad ili ispod zemlje, sa centralnom stanicom Beograd ili bez nje, sa tunelom i zajedničkom stanicom železnice i metroa ispod TrgaRepublike ili bez toga, u Društvu smatraju da bi trebalo da odluče planeri i inženjeri.

 

[direktor]

B tuta danas je 2014 godina ljudi su naprvili tunel ispod lmansa , bosvora , izmjedju japanskih ostrva sad ce biti problem ovdje , pitanj je samo da li se isplati nista drugo

 

[Zuma]

Kad u Beogradu naprave i jednu jedinu fontanu koja ubrzo ne procuri, onda ima nekog smisla nastaviti sa pričom o tunelima koji trajno plivaju u vodi :lol:

 

[direktor]

A da nije malo ksa padala ili su se prskali odredjeni sugradjani

 

[Karlo del Ponte]

http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_s ... s_id=84415

Neočekivana udar na projkat "Beograd na vodi"
Stručnjaci: Ne ukidajte železnicu u Sava mali

Autor: Beta

Beograd - Društvo diplomiranih inženjera železničkog saobraćaja Srbije (DIŽS) saopštio je danas da podržava realizaciju projekta "Beograd na vodi", ali je upozorilo da bi ukidanje železničkog putničkog saobraćaja u centru grada bila greška sa dalekosežnim poslediocama.
EkonomijaMarketing

Oglasite se na http://www.danas.rs

"Ne postoji grad u svetu koji je tako postupio. Naprotiv, železnica je sa ostalim šinskim sistemima osnovni vid regionalnog i prigradskog, a u pojedinim urbanim zonama koje imaju uslova za to, i gradskog saobraćaja", navedeno je u saopštenju.

Istaknuto je da je takav pristup rešavanja saobraćaja prisutan u mnogim gradovima u svetu, naročito u gradovima veličine Beograda, kao što su Beč, Milano, Lion, Minhen, Keln, Brisel, Varšava, Kijev.

Iz tog Društva navode da su ulice Beograda na desnoj obali Save nedovoljno široke da bi bez poremećaja propustile sav drumski saobraća, a da će projekat "Beograd na vodi", zajedno sa drugim razvojnim projektima, generisati još veće gužve.

"Ove zahteve mogu da reše samo železnica i metro, čije se planirane trase apsolutno dopunjuju i seku skoro pod pravim uglom", piše u saopštenju.

Ukoliko bi se u taj sistem dodao koridor "Bg voza" Topčider - Beograd - Beograd donji grad - Beograd Dunav - Karaburma - Mirjevo, sa vezom za stanicu Novi Beograd preko starog železničkog mosta, glavni grad rešio bi sve saobraćajne probleme, a "Beograd na vodi" dobio najpovoljinji vid prevoza za dovoz i odvoz korisnika po pitanju brzine, tačnosti, komfora, ekologije i cene.

Društvo diplomiranih inženjera železničkog saobraćaja je izrazilo očekivanje da će regionalnu, prigradsku i gradsku železnicu ostaviti u Savskom amfiteatru, kao što je bilo predviđeno u Generalnom planu Beograd 2021.

O budućem izgledu takve železnice, odnosno da li će ona da bude iznad ili ispod zemlje, sa centralnom stanicom Beograd ili bez nje, sa tunelom i zajedničkom stanicom železnice i metroa ispod Trga Republike ili bez toga, u Društvu smatraju da bi trebalo da odluče planeri i inženjeri.
- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_s ... o9hnQ.dpuf

 

[ink]

Kako ce da se kopa odmah pored reke? Postoji velika opasnost da se poplavi tunel.

To se da resiti - ne moramo cak ni da izmisljamo toplu vodu.

 

[GOJE]

Pricao sam sa saobracajcem sa snimaka...
biciklisticke staze nisu predvidjen
...

ŠTA???

 

[Homer Jay]

Zar ne reče taj isti čikica u emisiji da biciklistička staza uz obalu sigurno ostaje, a da postoji mogućnost da se ona napravi i u novim bulevarima u Savskom amfiteatru, jer je na nekim mestima širina trotoara i šest metara, što je sasvim dovoljno za biciklističku stazu!?

 

[stf]

Pa Homere, planirati (ucrtati u planove) i "moguće je izgraditi" nije isto zar ne?

A staza uz obalu ostaje, to je nasleđeno stanje, on je govorio o novim stazama.

 

[milos.tro]

Udaljenost kule od obale će biti 30m,tako je dogovoreno sa investitorom.Iskoristio sam Zuminu fotografiju da vizualizujem tih 30 odn 10m.

Ovako izgleda širina šetalista od tih 10m (šetalište na Savi -blokovi)

Takodje kako je rečeno u nacrtu plana minimalna širina obale bi na gornjoj koti bila 10m (to ne znači da ne može biti i veća),kao i dvosmerna biciklistička staza uz obalu 2.2m. Na kraju se ipak pita investitor i sigurno da će Arapi kao poznati trgovci ići na veću širinu obale (logično bi mi bilo na 30m kao što će biti i udaljenost kule) kako bi bilo dovoljno prostora za bicikliste,pešake,drvorede i raznorazne sadržaje za "izvlačenje para".
Citat iz prostornog plana BNV-a :
"Интензивна пешачка кретања дуж обала реке Саве омогућена су у оквиру водног земљишта. Кроз
израду Пројекта реконструкције и изградње обалоутврде на десној обали реке Саве, за потребе
уређења приобалног земљишта, на горњој коти обалоутврде (плато минималне ширине 10m на
77.00mnv у зони јужно, односно 76.00mnv у зони северно од Старог трамвајског моста) неопходно
је предвидети пешачки коридор непосредно уз планиране стамбене и комерцијалне објекте
оријентисане ка реци, као и двосмерну бициклистичку стазу минималне ширине 2.2m.
Бициклистичку стазу планирати даље од улаза у планиране стамбене и комерцијалне објекте
оријентисане ка реци."

 

[milos.tro]

1916g.