Napraviti sebi kafanu, koja je istovremeno na keju, gradskom obalskom šetalištu i zelenoj površini, pod firmom izložbenog prostora, i to još za pare koje su na neki način deo projekta jer ih daje investitor, to je tipično naša vrsta "posla". Iako tu praktično i nema potrebe da dodatnim objašnjenjima, možda ipak bude preglednije ako su skupljena na jednom mestu. Dakle, postoje tri problema sa ovom gradnjom.
1. Nepotrebna je, jer sve to već postoji u zgradi Geozavoda
2. I da je potrebna, ne bi se smela praviti na ovom mestu
3. Uopšte neće biti privremena kao što se kaže
Prva stavka je sasvim očigledna. Data su 2.7 miliona evra za rekonstrukciju zgrade Geozavoda, upravo da bi poslužila za promociju projekta BNV, pa tu postoji i restoran, i kancelarije, i konferencijski prostor, i maketa, i opremljeni pokazni stanovi, i sva moguća dokumentacija. Ako iko stvarno namerava da bude efikasan u prodaji ili pregovorima sa mušterijama, onda će ih primiti tu, gde ima najbolje moguće uslove da ubedi mušteriju ili učini da se poslovni partner prijatno oseća, pa i da jede ako treba. Dovesti ga tik ispod tramvajskog mosta, na granicu između groblja brodova, Lastine autobuske stanice, parkirališta za autobuse, železničke pruge i ulice za teški saobraćaj (koji opslužuje i kontejnerski terminal, carinski terminal i sve ostalo između dva mosta), je zaista vrlo neobičan poslovni potez. Plus što je trenutak kad će postojati bilo šta što se u BNVu može prodati veoma daleko u budućnosti. Jedino objašnjenje žurbe i lokacije je želja za klasičnom kafančinom usmerenom na domaće veseljake koji su došli da piju i jedu, pa ih apsolutno boli uvo ne samo za "Beograd na Vodi" nego i za okolinu. BNV će daleko pre biti samo izgovor da partija dobije svoju kafanu na obali reke, nego što to ima bilo kakve objašnjive veze sa uobičajenim poslovnim potezima koji su stvarno u vezi sa nekim gradskim projektom.
Druga stavka je takođe prilično očigledna. Čak i da je potrebno ili korisno praviti nešto ovakvo, to se ne sme raditi na očajnički potrebnom i jedinom postojećem travnjaku u ovoj zagađenoj i zapuštenoj industrijskoj okolini. I ne samo što je travnjak, nego je u pitanju i gradski kej, dakle nasip koji ima funkciju u odbrani od poplava pa se takođe ništa ne bi smelo praviti, a na kraju je i na najvažnijoj pešačko biciklističkoj ruti u Beogradu, onoj koja povezuje Adu Cignaliju i Kalemegdan. Pa onda, sem što je samo mesto zabranjeno, ovde jednostavno nema dovoljno mesta da ljudi normalno prolaze ispred ovakvog objekta, pa će on praviti ogromni problem pešačkom i biciklistikom saobraćaju (koji je ovde verovatno većeg obima nego bilo gde druge u gradu). To se lepo vidi na slikama.
Kažu da su već uklonjene tolike šine i objekti, a uskoro će biti uklonjeno i mnogo više. Pa zašto ovaj "privremeni objekat" nije na bilo kom od tih mesta? Ili, baš pored staze postoji više praznih šupa i baraka, pa zašto ne tamo? Ili još bolje, u Knez Mihajlovoj, gde prolazi još mnogo više ljudi, postoje godinama prazne zgrade, pravo ruglo grada. Naprimer bivša Grčka Kraljica pored isto tako bivše Akademije, ili nekadašnja robna kuća samo malo dalje. Ništa ne treba graditi, a restoran-paviljon je ionako tobože privremen, pa se postojeći prostor samo okreči, i gotovo. Ili bi mogli da poprave Špansku kuću? Takođe ruglo nedostojno grada, takođe prazna, i na još boljem mestu. Boljih prilika dakle ima na pretek. Činjenica da insistiraju baš na ovom prostoru govori da je u pitanju klasično i pre svega dugoročno zauzimanje obale na mestu što bližem centru grada, koje još niko drugi nije prisvojio, upravo tamo gde neće biti zgrada po novom master planu. To su jedine posebne prednosti inače bučne, prljave i zagađene lokacije, ali one ipak prilično jasno sugerišu nameravani način korišćenja i stvarnu svrhu objekta, a takođe uopšte ne idu u prilog njegove tobožnje privremenosti.
Što se tiče treće stavke, privremenosti, po novinarima će objekt biti tu do početka radova ... ali se ne kaže KOJIH radova. Jedina razumna interpretacija svih činjenica je da se neće rušiti sve DOK NE BUDE SMETAO nečemu što će se baš tu praviti. Lepota je u tome što se ovde po master planu nikakva zgrada nikada ni neće praviti, jer je ceo ovaj prostor predviđen za pešake i šetalište. Dodatno, u BNV projektu će se prvo praviti svega nekoliko zgrada, ali sa druge strane starog Savskog mosta. Zatim će se verovatno prvo popunjavati prostor između njega i Gazele. Pitanje je kad će doći na red bilo šta na kulturno i po vizurama osetljivom delu Savamale do Brankovog mosta. A ako ikada i dođe red, kao što možete videti na maketi, ništa se neće graditi baš na mestu kafane. Onda imate i logični zaključak da niko ne investira u nešto što će se brzo rušiti. Pa zatim da će tobožnja promocija prodaje tek biti potrebna kad BNV stvarno počne da se gradi, pa tek onda "promotivna kafana" neće imati razloga da bude rušena. I na kraju, ako Arapi finansiraju i ovo, onda je i to formalno njihovo, pa recimo i deo projekta, možda čak i u ugovoru, pa zato ni buduće gradske vlasti neće želeti da ljute investitore od kojih zavise, čak i kad bi imale slobodne ruke da legalno podignutu promotivnu kafanu poruše. Ukratko, postoje svi izgledi da je ovo privremeno u istom smislu u kome su i naši životi privremeni, pošto će jedan deo nas definitivno pre biti trajno na groblju nego što će se profitabilna strana kafana na obali Save porušiti.
Bilo bi lepo da nisam u pravu, ali se tajnost kojom je sve obavijeno najpotpunije može objasniti samo na ovaj način.
Par slika kao ilustracija prethodnog teksta.
Evo gde se nalazi i koliko zauzima gradilište. U pitanju je kompletan uređeni travnjak između šina, skretnice, puta i biciklističke staze.
Pogledajte okolinu takozvanih promotivnih paviljona za kupce "elitnih stanova" i vlasnike najvećih svetskih firmi koji su tobože takođe kupci poslovnog prostora. Groblje brodova, teretni put za autobuse i kamione, Lastina stanica, autobuski parking, i šine za opasne terete na dva metra od stola. Pre će biti da ovde može biti uspešna samo obična kafana na obali, kao one "autentično Srpske" iza Lastine stanice. Dok su slike "Beograda na Vodi" možda samo zanimljiva dekoracija zidova, prolaza i poneke "pokazne" sobe. Pa da li kao ispunu prostora u kafani staviš veštački fikus, sidro, ribarsku mrežu ili deo makete BNVa, dođe ti na isto.
Malo bliži pogled.
Nevezano za ovu priču, ovde se vidi sastav zemljišta pored obale. Samo nasuti pesak.
Crvena oznaka na klupi šetališta je verovatno precizno izmerena nadmorska visina terena. Dok se čitav objekat izgleda gradi na stubovima, kao sojenice. Očigledno ne žele da ih iznenade visoke vode i ne veruju u džakove, pa će biti da se ovde planira na duže staze, a ne privremeno. Bez obzira da li će se graditi novi nasip, kafana je sigurna jer na samom nivou tla neće biti ničeg što je važno.
A pazite sad koliko ovde ima mesta za pešake. Četri kocke. Bilo je pet, ali betonsko postolje reklame za BNV je zauzelo jednu. Svaka kocka ima 50cm. Dakle dva metra. To je sve za pešački saobraćaj čitavog grada, na jedinoj vezi između Ade Ciganlije i centa grada
To zauzmu: jedna žena, dvoje dece i jedna kolica.
Ako bilo ko pokuša da ih mimoiđe, mora da zagazi na biciklističku stazu okrenut leđima ka saobraćaju.
I da verovatno bude pregažen od strane nekog masivnog i brzog kao što je recimo ovaj. Obratite pažnju na razmak između njega i žene. Zamislite sad decu koja kobajagi treba da vode računa i da gledaju levo svaki put kada pređu nekakvu zamišljenu liniju ne trotoaru. To je smešno. U suštini ljudi NE SMEJU da im puste ruku, iako su tobože na pešačkoj površini. Ovo je već bilo opasno i kad je pored biciklističke staze bio travnjak. I sad je neki genije odlučio da je ovih par metara sasvim dovoljno da se ovde ugura JOŠ i kafana i paviljonski prostor. Uz već postojeće pešačke klupe. Klanjam se uzvišenoj mudrosti.
Ali to nije sve, kao što kažu slični mudraci u Telešopu. Ovo nije samo najprometnija biciklistička staza u gradu, gradski kej, i šetalište za pešake, ovo je i ULICA.
Naime, malo dalje je najveća gradska stanica rečne policije. Pošto ne mogu preko pruge, njihova kola nemaju drugi pristup ulici nego preko biciklističke staze, šetališta i buduće "kafane-paviljona" (posle možemo da se kladimo kad će ovde postaviti i kafanske stolove).
Malo dalje, ispod mosta, postoji i klasični parking. Pošto ni svi ostali koji kolima dolaze na obalu ne mogu od šina da prođu bilo gde drugde, i oni idu ovuda.
Pa sad možemo da razmislimo ko je i zašto smatrao da je ovo idealno mesto za nešto što ionako nije potrebno, a i da jeste, jednostavno ne sme da bude ovde. Opšti napad i privatizacija Beogradskih obala pod firmom takozvanog "razvoja" i "modernizacije", traje već godinama, a pošto malo ko reaguje postavljanjem minimalnih standarda čuvanja i razvoja javnih prostora (ustvari se ukidaju i oni garantovani u GUPu), normalno je da se grabež sada nastavlja u sve bizarnijim i bizarnijim oblicima.