Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
I video prilog sa konferencije Malog:
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=jfn8BDCkEGk[/youtube]
Naravno, deo gde je potvrđena izgradnja privremenog (nelegalnog) restorana na obali Save, nije završio u prilogu.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=jfn8BDCkEGk[/youtube]
Naravno, deo gde je potvrđena izgradnja privremenog (nelegalnog) restorana na obali Save, nije završio u prilogu.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.867
ponedeljak 11.08.2014 | 12:07 -> 19:52
DS: Dajte ugovore; Mali: Nema tajni
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=886902
komentari
http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=886902
DS: Dajte ugovore; Mali: Nema tajni
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=886902
komentari
http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=886902
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.867
Ukupna površina je 5.000 kvadrata
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ge.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ge.lt.html
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.624
- Pohvaljen
- 41.912
taman okvirno 4 godine 
Inace fotografiju koju je mali pokazao na toj konferenciji a koja se nazalost ne vidi u ovom skracenom stb prilogu je rekao bih sa prozora naseg Predrag T verovatno uzeta ili iz vesti ili sa foruma
Inace fotografiju koju je mali pokazao na toj konferenciji a koja se nazalost ne vidi u ovom skracenom stb prilogu je rekao bih sa prozora naseg Predrag T verovatno uzeta ili iz vesti ili sa foruma
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.121
- Pohvaljen
- 4.860
milos.tro":3f59f6pk je napisao(la):
Koliko ja imam informacije renovirano je oko 1700m2 + neke instalacije za celu zgradu, i taj deo se koristi. U to nije ušao deo sudske akademije ili tako nešto, što je već delimično i površno bilo sređeno.
p.s. bdw, Igore činimi se da zakup kancelarija A klase ne ide ispod 15e/m2 sa sve popustom za veći broj kvadrata
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.867
Video-prezentaciona oprema za upravnu zgradu projekta „Beograd na vodi“
http://www.sbprojekt.rs/projekat/30343/ ... i%E2%80%9C
http://www.sbprojekt.rs/projekat/30343/ ... i%E2%80%9C
Bivis
Higher intermediate
Malo je jedna zgrada za BG na vodi
IZVOR: NOVOSTI
Donacijom iz Emirata podižu se ugostiteljski objekat i izložbeni prostor kraj Save. Siniša Mali: Privremeni objekat će se srušiti kad se ceo projekat razvije
Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva
Između “Lastine“ stanice i šetališta kraj Save grade se i restoran i izložbeni paviljon, potvrdio gradonačelnik prestonice Siniša Mali.
Reporteri Novosti su pre dva dana pisale da su na jednoj od parcela prostora gde će se graditi "Beograd na vodi“ počeli radovi, ali investitor još nije bio okačio informativnu tablu i nije se znalo ni ko gradi, ni ima li građevinsku dozvolu, ni šta će nići na ovom prostoru.
“To je privremeni objekat i biće srušen kad se projekat "Beograda na vodi“ bude razvio i dođe vreme da se na tom mestu podigne nešto drugo”, pojašnjava Mali. - Investitor je firma iz UAE, u stvari njena donacija je u pitanju. Deo tog objekta će se koristiti za promocije ovog velikog projekta i njegovih delova, a u drugom delu će biti restoran, da može da se sedne.
Malo bode oči, šta će dve zgrade za promovisanje "Beograda na vodi“, jer već se za to koristi ogromna rekonstruisana zgrada Stare zadruge u Karađorđevoj ulici, u kojoj sve može da se izreklamira, a ima i restoran.
“Za promociju tako velikog projekta nikada nije malo zgrada “, zaključio je gradonačelnik Mali.
Kula Beograd visoka 220 metara
Gradnja "Beograda na vodi“ trebalo bi, prema najavama nadležnih iz grada, da počne u prvoj polovini 2015. godine.
Najupečatljivije zdanje posle završetka celog projekta svakako će biti Kula Beograd, koja bi sa visinom od 220 metara trebalo da postane jedan od simbola prestonice.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=08&dd=12&nav_id=887414
Samo što kod nas privremeno obično bude za vjek i vjekova.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.867
Igor":34onb256 je napisao(la):taman okvirno 4 godine
Inace fotografiju koju je mali pokazao na toj konferenciji a koja se nazalost ne vidi u ovom skracenom stb prilogu je rekao bih sa prozora naseg Predrag T verovatno uzeta ili iz vesti ili sa foruma
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.867
http://wap.beograd.rs/cms/view.php?id=603660
Privremeni objekat je manji montažni objekat, kiosk, letnja bašta i drugi slični objekat za prodaju prehrambenih i drugih proizvoda na malo, za pružanje ugostiteljskih i zanatskih usluga i za zadovoljenje drugih potreba građana (telefonska govornica, javni WC i dr).
Mesto za postavljanje privremenog objekta na javnoj površini, osim za letnju baštu, određuje se Planom postavljanja privremenih objekata. Planom se određuju tip, veličina, namena i vreme korišćenja privremenog objekta. Privremeni objekat se ne može postavljati na javnim zelenim površinama, osim na uređenim stazama i posebno određenim mestima u parku u skladu sa planom.
Korisnik se određuje na osnovu konkursa, osim za letnje bašte i privremene objekte koje postavlja preduzeće. Gradska opština određuje mesta za koja se raspisuje konkurs i u skladu sa planom raspisuje konkurs. Postavljeni privremeni objekat korisnik ne može izdati u zakup ili podzakup, odnosno preneti na korišćenje drugom licu ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji niti bilo kojim drugim ugovorom.
PROPISI:
- Odluka o opštem uređenju grada („Sl. list grada Beograda“ br. 32/87, 3/88, 25/I/88, 11/89, 13/90, 15/91, 23/92, 9/93, 25/93, 29/93, 31/93, 4/94, 5/94, 2/95, 6/99)
- Odluka o uslovima i načinu postavljanja privremenih objekata na javnim površinama u Beogradu („Sl. list grada Beograda“, br. 31/2002)
Privremeni objekat je manji montažni objekat, kiosk, letnja bašta i drugi slični objekat za prodaju prehrambenih i drugih proizvoda na malo, za pružanje ugostiteljskih i zanatskih usluga i za zadovoljenje drugih potreba građana (telefonska govornica, javni WC i dr).
Mesto za postavljanje privremenog objekta na javnoj površini, osim za letnju baštu, određuje se Planom postavljanja privremenih objekata. Planom se određuju tip, veličina, namena i vreme korišćenja privremenog objekta. Privremeni objekat se ne može postavljati na javnim zelenim površinama, osim na uređenim stazama i posebno određenim mestima u parku u skladu sa planom.
Korisnik se određuje na osnovu konkursa, osim za letnje bašte i privremene objekte koje postavlja preduzeće. Gradska opština određuje mesta za koja se raspisuje konkurs i u skladu sa planom raspisuje konkurs. Postavljeni privremeni objekat korisnik ne može izdati u zakup ili podzakup, odnosno preneti na korišćenje drugom licu ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji niti bilo kojim drugim ugovorom.
PROPISI:
- Odluka o opštem uređenju grada („Sl. list grada Beograda“ br. 32/87, 3/88, 25/I/88, 11/89, 13/90, 15/91, 23/92, 9/93, 25/93, 29/93, 31/93, 4/94, 5/94, 2/95, 6/99)
- Odluka o uslovima i načinu postavljanja privremenih objekata na javnim površinama u Beogradu („Sl. list grada Beograda“, br. 31/2002)
Vi svi kao da je Srbija Amerika ili Svajcarska pa da se sve mora po zakonu. Pa mi smo jedna od najkorumpiranijih drzava na svetu i ako se igde izbegava zakon onda je to kod nas. Budite realni i nije nikakava mudrost naci neku gresku jer je to nazalost potpuno normalna i svakodnevna stvar kod nas.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.624
- Pohvaljen
- 41.912
milos.tro":3et95v4i je napisao(la):Igor":3et95v4i je napisao(la):taman okvirno 4 godine
Inace fotografiju koju je mali pokazao na toj konferenciji a koja se nazalost ne vidi u ovom skracenom stb prilogu je rekao bih sa prozora naseg Predrag T verovatno uzeta ili iz vesti ili sa foruma
hehe pa to je ova definitivno fotka iz Beobuild vesti koju nam je PredragT uradio na cemu mu se i ovom prilikom zahvaljujem
Nemoj tako, Mali je samo privremeno koristio Predragovu sliku koji je skinuo sa Beobuilda, i obećava da će je ukloniti sa svog kompjutera, kao i štampanu kopiju iz svoje fioke čim se "Navodni Beograd" realizuje
rasho62":10psymxu je napisao(la):
Mozete se boriti koliko hocete ali to je uvek presipanje iz supljeg u prazno. Nasem narodu je to u krvi jos od turskih vremena kada smo morali da placamo porez turcima i od tada nam je upisano u dnk da ne trebamo davati novac jer ne ide u prave ruke i zato smo skloni muljazi (reci mog profesora).
I ja se nadam da niko od nadleznih za ovaj projekat ne cita ovaj forum jer je pun demokratskih botova a i da citaju verovatno umiru od smeha kakvih sve zabluda i lose informisanosti ima.
Kad se setim koliko ste samo pljuvali zadrugu jer su lose okrecili prizemlje a ono ustvari orginalni kamen :laugh:
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.624
- Pohvaljen
- 41.912
Ok ali misim da je vreme da da se prestane sa prebacivanjem u vezi stranackih botova na obe strane. Postoje forumasi koji su manje ili vise otvoreno naklonjeni jednoj ili drugoj politickoj opciji i to se oseti ali klasicnih botova jednostavno nema na forumu.
U vezi fotografije.
Neka koriste ono sto je za siru javnost i pravljeno nismo sebicni a ni sujetni.
U vezi fotografije.
Neka koriste ono sto je za siru javnost i pravljeno nismo sebicni a ni sujetni.
Oni besplatno "pozajme" sliku i vi se ne ljutite, ali zato ako vi slikate njih i nesto lose napisete sto se njima ne svidja, tuzice vas i uhapsiti po kratkom postupku.
To su ljudi koji su naucili od malih nogu da kradu, muljaju, lazu, mazu i gaze po drugima samo da bi zadovoljili svoj ego.
Zato bih ja i u srbiji isao logikom kao u americi, sto je moje ne dam, plati moj rad pa ga koristi.
To su ljudi koji su naucili od malih nogu da kradu, muljaju, lazu, mazu i gaze po drugima samo da bi zadovoljili svoj ego.
Zato bih ja i u srbiji isao logikom kao u americi, sto je moje ne dam, plati moj rad pa ga koristi.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.867
12.08.2014 17:17
Svet: Tajnost ugovora oročena, javnost stepenovana
http://www.tanjug.rs/novosti/140901/sve ... vana--.htm
BEOGRAD - Kakva je praksa u svetu kad je reč o javnosti, odnosno, tajnosti ugovora pitanje je na koje je veoma teško dobiti izričit odgovor ili naći sagovornika "sa imenom i prezimenom", ali se sve dostupne informacije svode na zaključak da je tajnost ugovora oročena, a javnost "stepenovana".
Sagovornici Tanjuga iz diplomatskih i poslovnih krugova u Beogradu uglavnom nisu bili voljni da govore o praksi u svojim zemljama, sa izuzetkom Nemačke.
"Generalno, u Nemačkoj važi pravilo da ugovori o privatizaciji mogu da se dostave na uvid licima koja to traze, ali to dostavljanje ne ide automatski i povezano je sa zakonom o poslovnoj tajni, te se stepen "javnosti" ugovora razlikuje od slucaja do slucaja", rekli su za Tanjug u Ambasadi SR Nemačke.
Postoji vise slucajeva u kojima je u Saveznoj Republici Nemackoj obavljena takozvana formalna privatizacija, odnosno slučajevi u kojima je državni kapital prešao u privatni: slučaj Nemačkih železnica, Nemačke Pošte, Lufthanze, Folksvagena, itd, navode u nemačkom diplomatskom predstavništvu.
Posebna situacija, kažu, nastala je "padom zida" i ujedinjenjem dve Nemacke, kada su mnoga preduzeća Istočne Nemačke morala biti privatizovana i od njih su nastale sad već uticajne privatne firme, kao što su RWE, Veolia, E.ON, EnBW, itd.
"Ovi ugovori su retko dovođeni u pitanje", kažu u Ambasadi.
Postojali su, međutim, i slučajevi kada su privatizovane firme vraćene u društveni posed.
"Vraćanje u društveni posed usledilo je posle građanske inicijative za otvarenje ugovora. Tako je firma Tiga, koja se bavi energetskim snabdevanjem i koja je kupljena od strane E.ONa vraćena na upravljanje konzorcijumu komunalnih energetskih snabdevača. Isto se desilo sa energetskim snabdevačem iz Hamburga, koji je vraćen u ruke građana i finasira se iz poreskih dažbina", objasnili su u nemačkoj ambasadi, uz napomenu da u toj zemlji postoji na saveznom nivou zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, te da svaka od saveznih pokrajna ima dodatne odredbe kada je ovaj zakon u pitanju.
U Rusiji, praksa podrazumeva "i jedno i drugo" kad je reč o pitanju da li strateški ugovori između države i privatnih stranih kompanija ostaju tajni ili dostupni javnosti.
Ruski izvor Tanjuga u Beogradu navodi da su ugovori koje Ruska federacija potpisuje sa privatnim kompanijama u inostranstvu regulisani građanskim zakonodavstvom i za njih ne važe isti kriterijumi kao za ugovore koji su potpisani između dve države, koji su obavezno javni.
„Građansko zakonodavstvo reguliše ugovore između Ruske federacije i stranih kompanija. U zavisnosti od dogovora delovi ugovora mogu da budu javni ili ne“, rekao je Tanjugov izvor.
Zavisi, kažu, od samog ugovora: neke tačke i neki podaci mogu ostati tajni, o čemu se dogovore dve strane koje su sklopile ugovor.
Stručnjak za strana ulaganja Milan Parivodić tvrdi da je u svim razvijenim zemljama transparentnost osnovni princip pri zaključivanju međudržavnih, ali i ugovora koje izvršna vlast sklapa sa stranim ulagačima.
On je, međutim, naveo da se dešava da države zaključuju ugovore koji nisu za "oči javnosti" od samog početka, ali koji nakon određenog vremena postaju dostupni svima na uvid.
"Građani su vlasnici drzave koja mora da polaže račun našta troši njihov novac. Sa druge strane, određena vrsta komercijalnih poslova koja je složena i teže shvatljiva dobrom delu građana, može propasti ukoliko je u fazi pregovora izložena javnosti", ukazuje Parivodić za Tanjug.
To, kako on tvrdi, znači da svaka vlast mora da nađe kompromis između komercijalne i političke realnosti na jednoj strani, i osnovnog principa da građani moraju da dobiju informaciju kako se njihov novac troši, na drugoj strani.
"Razumljivo je da ti ugovori imaju klauzulu tajnosti, ali ona mora biti ograničena u vremenu. Dakle, to može da bude šest meseci, godinu dana, recimo i dve godine dok se fabrika ne izgradi, posao ne stane na noge, ali posle toga odredbe tog ugovora moraju biti javne", smatra Parivodić.
On navodi da svaka zemlja ima jasnu zakonsku regulativu koja omogućava da ovaj princip funkcioniše, što sa Srbijom nije slučaj.
"Zaključivanje ugovora te vrste u Srbij nije uređeno posebnim zakonom, već zakonom o vladi u kome se samo u jednoj odredbi kaže da Vlada može zaključivati ugovore, ali ne postoje nikakve druge smernice u vezi sa tim kako i po kojoj proceduri ti ugovori treba da se zaključuju", objasnio je Parivodić.
U tom smislu, u Srbiji, prema njegovom mišljenju , treba urediti zakonom proceduru zaključenja i objavljivanja tzv. strategijskih ili investicionih ugovora i ograničiti rok na koji ti ugovori mogu da budu tajni.
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević izjavio je Tanjugu da se svi krupni projekti u kojima učestvuje država u razvijenim zemljama stavljaju na raspolaganje javnosti, bilo tako što se ugovor objavljuje u celosti ili samo njegove najbitnije odredbe.
On ističe da praksa objavljivanja ugovora u svetu važi kako za međudržavne, tako i za ugovore o ulaganjima.
On takođe smatra da je potrebno izmeniti veliki broj zakona kako bi se ta oblast u Srbiji uredila.
Svet: Tajnost ugovora oročena, javnost stepenovana
http://www.tanjug.rs/novosti/140901/sve ... vana--.htm
BEOGRAD - Kakva je praksa u svetu kad je reč o javnosti, odnosno, tajnosti ugovora pitanje je na koje je veoma teško dobiti izričit odgovor ili naći sagovornika "sa imenom i prezimenom", ali se sve dostupne informacije svode na zaključak da je tajnost ugovora oročena, a javnost "stepenovana".
Sagovornici Tanjuga iz diplomatskih i poslovnih krugova u Beogradu uglavnom nisu bili voljni da govore o praksi u svojim zemljama, sa izuzetkom Nemačke.
"Generalno, u Nemačkoj važi pravilo da ugovori o privatizaciji mogu da se dostave na uvid licima koja to traze, ali to dostavljanje ne ide automatski i povezano je sa zakonom o poslovnoj tajni, te se stepen "javnosti" ugovora razlikuje od slucaja do slucaja", rekli su za Tanjug u Ambasadi SR Nemačke.
Postoji vise slucajeva u kojima je u Saveznoj Republici Nemackoj obavljena takozvana formalna privatizacija, odnosno slučajevi u kojima je državni kapital prešao u privatni: slučaj Nemačkih železnica, Nemačke Pošte, Lufthanze, Folksvagena, itd, navode u nemačkom diplomatskom predstavništvu.
Posebna situacija, kažu, nastala je "padom zida" i ujedinjenjem dve Nemacke, kada su mnoga preduzeća Istočne Nemačke morala biti privatizovana i od njih su nastale sad već uticajne privatne firme, kao što su RWE, Veolia, E.ON, EnBW, itd.
"Ovi ugovori su retko dovođeni u pitanje", kažu u Ambasadi.
Postojali su, međutim, i slučajevi kada su privatizovane firme vraćene u društveni posed.
"Vraćanje u društveni posed usledilo je posle građanske inicijative za otvarenje ugovora. Tako je firma Tiga, koja se bavi energetskim snabdevanjem i koja je kupljena od strane E.ONa vraćena na upravljanje konzorcijumu komunalnih energetskih snabdevača. Isto se desilo sa energetskim snabdevačem iz Hamburga, koji je vraćen u ruke građana i finasira se iz poreskih dažbina", objasnili su u nemačkoj ambasadi, uz napomenu da u toj zemlji postoji na saveznom nivou zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, te da svaka od saveznih pokrajna ima dodatne odredbe kada je ovaj zakon u pitanju.
U Rusiji, praksa podrazumeva "i jedno i drugo" kad je reč o pitanju da li strateški ugovori između države i privatnih stranih kompanija ostaju tajni ili dostupni javnosti.
Ruski izvor Tanjuga u Beogradu navodi da su ugovori koje Ruska federacija potpisuje sa privatnim kompanijama u inostranstvu regulisani građanskim zakonodavstvom i za njih ne važe isti kriterijumi kao za ugovore koji su potpisani između dve države, koji su obavezno javni.
„Građansko zakonodavstvo reguliše ugovore između Ruske federacije i stranih kompanija. U zavisnosti od dogovora delovi ugovora mogu da budu javni ili ne“, rekao je Tanjugov izvor.
Zavisi, kažu, od samog ugovora: neke tačke i neki podaci mogu ostati tajni, o čemu se dogovore dve strane koje su sklopile ugovor.
Stručnjak za strana ulaganja Milan Parivodić tvrdi da je u svim razvijenim zemljama transparentnost osnovni princip pri zaključivanju međudržavnih, ali i ugovora koje izvršna vlast sklapa sa stranim ulagačima.
On je, međutim, naveo da se dešava da države zaključuju ugovore koji nisu za "oči javnosti" od samog početka, ali koji nakon određenog vremena postaju dostupni svima na uvid.
"Građani su vlasnici drzave koja mora da polaže račun našta troši njihov novac. Sa druge strane, određena vrsta komercijalnih poslova koja je složena i teže shvatljiva dobrom delu građana, može propasti ukoliko je u fazi pregovora izložena javnosti", ukazuje Parivodić za Tanjug.
To, kako on tvrdi, znači da svaka vlast mora da nađe kompromis između komercijalne i političke realnosti na jednoj strani, i osnovnog principa da građani moraju da dobiju informaciju kako se njihov novac troši, na drugoj strani.
"Razumljivo je da ti ugovori imaju klauzulu tajnosti, ali ona mora biti ograničena u vremenu. Dakle, to može da bude šest meseci, godinu dana, recimo i dve godine dok se fabrika ne izgradi, posao ne stane na noge, ali posle toga odredbe tog ugovora moraju biti javne", smatra Parivodić.
On navodi da svaka zemlja ima jasnu zakonsku regulativu koja omogućava da ovaj princip funkcioniše, što sa Srbijom nije slučaj.
"Zaključivanje ugovora te vrste u Srbij nije uređeno posebnim zakonom, već zakonom o vladi u kome se samo u jednoj odredbi kaže da Vlada može zaključivati ugovore, ali ne postoje nikakve druge smernice u vezi sa tim kako i po kojoj proceduri ti ugovori treba da se zaključuju", objasnio je Parivodić.
U tom smislu, u Srbiji, prema njegovom mišljenju , treba urediti zakonom proceduru zaključenja i objavljivanja tzv. strategijskih ili investicionih ugovora i ograničiti rok na koji ti ugovori mogu da budu tajni.
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević izjavio je Tanjugu da se svi krupni projekti u kojima učestvuje država u razvijenim zemljama stavljaju na raspolaganje javnosti, bilo tako što se ugovor objavljuje u celosti ili samo njegove najbitnije odredbe.
On ističe da praksa objavljivanja ugovora u svetu važi kako za međudržavne, tako i za ugovore o ulaganjima.
On takođe smatra da je potrebno izmeniti veliki broj zakona kako bi se ta oblast u Srbiji uredila.