Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Вожд]

Posle dužeg vremena imamo reportažu sa terena u vezi uklanjanja šina,sve pohvale Voždu :kk:

Задовољство ми је..

 

[Вожд]

 

[milos.tro]

Izbacujes fotke "ko keceve iz rukava"

 

[Homer Jay]

@direktor

Evo ih autori štanda: Studio Romb Sajt im nije ažuriran dosta dugo (poslednja vest je okačena 2011. godine). Većinu projekata su radili u Gabonu u Africi. Imali su onaj interesantan, nikada realizovan projekat nadogradnje fabrike hartije Vapa u Bulevaru vojvode Mišića, koji su radili za "Zepter Real Estate".

 

[Вожд]

Izbacujes fotke "ko keceve iz rukava"

Хвала, али заиста је заслуга Савског амфитеатра, у коме "чека" гомила "материјала" и извор инспирације..
Ентузијасти прелазе хиљаде километара до Аралског мора, а ми имамо концентровано паковање надохват руке..

 

[milos.tro]

@direktor

Evo ih autori štanda: Studio Romb Sajt im nije ažuriran dosta dugo (poslednja vest je okačena 2011. godine). Većinu projekata su radili u Gabonu u Africi. Imali su onaj interesantan, nikada realizovan projekat nadogradnje fabrike hartije Vapa u Bulevaru vojvode Mišića, koji su radili za "Zepter Real Estate".

Ta fabrika hartije je trebala da se pretvori u Hotel

 

[Zuma]

Ala si se sad nalupetao (kao i uvek). Ko je uopste spomenuo naplatu obale? Ja samo smatram da bi bilo dobro naplacivati ulaz na tvrdjavu jer bi se tako skupio novac za njenu obnovu i postala bi bezbednija i lepsa. Dobar je ovaj primer iz Lisabona gde se ulaz naplacuje samo turistima ali ne i gradjanima grada, nije lose ni ovo iz Atine gde ima slobodnih dana.

Mi smo tu gde jesmo zato sto vecina razmislja kao Zuma, tj gleda samo na sabe i kako ce na njega samog da utice nesto a ne na celu zajednicu. Treba imati otvoreniji pogled prema svemu a ne hvatati se na nekakve sitnice kao sto je nedostatak table za privremeni objekat koji je jedva poceo i da se gradi. Svi trazite nekakave zamerke za BNV a zaboravljate koliko ce dobrih stvari doneti nama, pocevs od priliva stranog kapitala, radnih mesta, turista itd. Kad kazem nama mislim na celo drustvo a ne na pojedinca.

Čitajući tvoje poruke na ovih par tema koje pratim, moram da zaključim da si ti ili bot, ili neko ko se ponaša kao on. Ovu kombinaciju jeftine demagogije i izjava koje su za osobu sa elementarnim opštim obrazovanjem smešne, ne može da ovako sistematski i dugotrajno piše bilo ko drugi. Napolju je leto, i ja zaista nisam u stanju da se nateram da sedim pored računara i raspravljam sa botovima na ovako očajno niskom nivou.

Ali pošto se slične ideje šire, evo ipak bar jednog komentara za one druge, koji razmišjaju u malo širem kontekstu. Neke stvari ljudi treba da kupuju sami, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima, jer je tako bolje i za njih i za državu, a neke druge potrebe je mnogo bolje ako im obezbedi država kao posrednik. To je način da ona ima instrumente da sprovodi svoju politiku, naprimer socijalnu integracije zajednice, ili da može da promoviše neka univerzalna civilizacijska načela. Vi sada odlučijete kakva će biti priroda ovog grada u budućnosti. Teško nama ako ovde prodre destruktivna filozofija liberalnog kapitalizma iz 19. i prve polovine 20. veka (koja je u razvijenim društvima i savremenom urbanizmu davno napuštena), da ga treba formirati tako da oni koji nemaju para u njemu nemaju šta da traže, da njih treba zatvoriti u geta, jer se u "pravom" delu grada sve kupuje, pa čak i pravo na javni prostor, kulturu, ili druženje u prijatnom ambijentu. To je socijalna bomba koja bi nam eksplodirala u lice, i upravo joj je to ponegde i prava svrha. Velikim ekonomijama treba i neko tržište, zar ne? Ne mogu se proizvoljni delovi jedne kulture tek tako transplantirati u drugu. Isti kapitalistički zakoni ne proizvode isto društvo u Americi i Africi, u Kini, ili u istočnoj Evropi. Ekonomski zakoni su veoma daleko od toga da budu sve što je važno. To je ideološki bulšit namenjen ovakvim potencijalnim kolonijama kao što smo mi.

Paradoksalno je da posle svega što nam se desilo, posle beskonačne tranzicije, zastrašujućeg neznanja, užasne bede i gubitka svih ideologija i pravaca, jedino što nas je spasilo potpunog haosa i destrukcije društva su poslednji ostaci tradicionalne patrijahalne socijalne kohezije gde je porodica i dalje donekle bitna, gde penzioneri i dalje osećaju obavezu da izdržavaju odraslu decu ako ona sama to ne mogu, a grad je takav da se i bez puno para može u njemu provesti dovoljno kvalitetno vreme a da se ne osećaš kao nepoželjni otpadnik. Ako uništimo ovaj sasvim slučajni sigurnosni pojas tradicionalne, nasleđene socijalne odgovornosti i grad pretvorimo u mesto neprijateljski nastrojeno prema svima koji nemaju para, ako se forsira stroga klasna segregacija i sebični individualizam totalno strani Srpskoj paganskoj, hedonističkoj i plemenskoj (dakle pre kolektivističkoj nego individualističkoj) prirodi, pre nego što nam se prilike DRASTIČNO I TRAJNO ne promene na bolje, to će biti otvaranje Pandorine kutije, i može se očekivati jedino haos.

Beskrajno je naivna ideja da možete na silu forsirati povećanje produktivnosti prostom liberalizacijom bez ograničavajućih principa i drastičnim raslojavanjem društva kao motivom za napore, a zatim prilagođavanjem grada takvim socijalnim podelama. To je u sferi društva već probano posle rušenja Miloševića, pa su rezultati očajni. Setite samo rezultata takozvane "privatizacije" ekonomije, i šta je slobodno tržište tu proizvelo. Nemojte da sada i na nivou grada ponavljamo isti neuspeli eksperiment.

 

[milos.tro]

Pitanje "segregacije" buduceg BNV-a je bilo razmatrano pre nekoliko meseci,bio je jedan interesantan tekst koji sam postavio na tu temu.Kada govorimo o segregaciji, realno je očekivati da ćemo imati "parcijalnu segregaciju" na nivou stambenih zona koje bi pored luksuznih i skupih stanova, sa bazenima, spa centrima,24h nadzorom,kao i prodavnicama zatvorenog tipa u prizemlju svake stambene jedinice sadržale i privatne vrtiće,školu, privatni dom zdravlja itd. u okviru tih zona.

Naravno da segregaciju isključuje šoping-mol jer će se čitava priča bazirati na profitu i što većem broju kupaca koji bi mogli da priušte robu po pristupačnim cenama,ali i za jedan doduše manji deo kojim bi bila namenjena luksuzna i skupa roba.Kafici,restorani,raznorazne zezalice sa "trošenje para" koji će biti pristupačni što široj populaciji,kao i velikom broju mladih ljudi koji će baš tu i samo tu, jer je to "inn", i želeti da potroše džeparac (teško zaradjen i nekako skrpljen od strane većine roditelja) i da "budu vidjeni" makar satima ispijali jedno piće u kafiću ili se zadovoljili "jednom krpicom" iz nekog butika. To će uticati na "transfer" iz Delta citija,Ušća ka SA,sve dok se ne sagradi još veći,lepši,glamurozniji,još više "inn" tržni centar.

Pozitivno je da će više od 1/3 SA oko 37 ha (što na mega maketi nisam uočio,moram da priznam) biti parkovske površine,nakon prve faze je predvidjena je i izgradnja velikog parka kako reče gosp. El Abar. Takodje je predvidjena i izgradnja pešačko-biciklističkog mosta,znači biće i biciklističkih staza (iako se to takodje ne vidi na maketi),ali ako imamo pešačko-biciklistički most moramo da imamo i staze u SA.

Da ne zaboravimo da bi ta prva faza izgradnje bila gotova za oko 4 godine,pa da možemo očekivati blagi rast standarda,barem se tako nadam. Biče tu još dosta "prostora,bez segregacije" namenjeno svima onima koje nose"samo pozitivnu energiju i želju za druženjem u prijatnom ambijentu".

 

[milos.tro]

Стиже прва банка из Емирата :kafa:
С. МОРАВЧЕВИЋ | 19. август 2014. 21:45 | Коментара: 1
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... 1%82%D0%B0

Народна банка Србије дала прелиминарно одобрење Ројал банци за улазак у нашу земљу. Гринфилд инвестиција од 300 милиона долара. Пословаће под именом „Мирабанк“
-------
ИСПИТУЈУ ТРЖИШТЕ - До сада „Ројал група“ није била експлицитна шта ће конкретно да ради у Србији и све подсећа на отварање комерцијалне банке класичног типа али без конкретних најава који би то новчани фондови били и шта би им били конкретни циљеви - каже Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији. - Наша очекивања су да ће се они бавити послом који одговара профилу компаније односно капиталним улагањима ширих размера. Нема назнака да ће инсистирати на увођењу догме чисто исламског банкарства што би им додатно сузило тржиште.

У Удружењу банака Србије кажу да долазак ове банке потврђује да инвеститори из те земље желе да озбиљно и дугорочно послују у Србији.

Долазак Ројал групе међутим не значи да ће, пословати по правилима различитим од устаљених банкарских принципа, да ће давати кредите без камате и слично.

- То је врло нереално очекивање, јер ће се Ројал група прилагодити условима који постоје на локалном тржишту - истичу у овом удружењу.

Како каже Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду долазак Ројал групе значи да ће она пратити пре свега своје инвеститоре.

- Доласком ове банкарске групације не треба очекивати „спектакуларне резултате“, као што је у прошлости било обећања да ће улазак нових банака повећати степен конкуренције и да ће зато каматне стопе брзо пасти - наводи Ђукић.

ПРИЛАГОЂАВАЊЕ
- Ни у Европи нема банке која послује стриктно по правилима исламског банкарства - каже Ђорђе Ђукић. - Банке из земаља средње - источне Азије углавном се прилагођавају европским правилима пословања.

 

[Zuma]

Segregacije će uvek biti, jer se moraju graditi zgrade, pa i kompletni blokovi namenjeni čitavoj lepezi kvaliteta, a time i cena. Mora da postoji ponuda prilagođena svim postojećim nivoima prihoda. To se ne može izbeći, niti bi to trebalo raditi čak i kad bi se tako nešto moglo postići. Međutim može se učiniti napor da se kroz urbanističke intervencije ublaži negativni uticaj segregacije društva na potpuno odvojene grupe koje nikakvih dodirnih tačaka nemaju, pa čak i ne zauzimaju isti prostor u bilo kom trenutku njihove uobičajene rutine. Od ogromne je važnosti postići da se građani jednog grada, i pored svih socijalnih razlika, ipak u osnovi osećaju kao deo JEDNE celine, kao jedinstvena grupa koja deli jedan zajednički identitet i bar u nekoj meri i zajedničku teritoriju. U suprotnom su svake demonstracije dobar izgovor za rušilačke orgije u delu grada koji nekoj socijalnoj grupi ne znači baš ništa jer tamo nema NIČEGA za njih.

Jedan od načina na koji se to postiže je identifikovati najvažnije elemente mentalne mape grada koju svako od nas nosi u glavi, pa učiniti da što veći deo tih važnih i posebnih lokacija bude slobodno za sve. To je ono za šta se ja ovde zalažem: Javne površine na bitnim mestima. Dajte da identifikujemo ono što je u Beogradu ljudima subjektivno važno, lepo, ili istorijski značajno. Šta čini panoramu grada lepom, a šta boravak u njemu prjatnim? Koje su pešačke, pa time i intimno doživljene, komunikacije u gradu bitne? Koje su njegove prirodne prednosti? Gde mala urbanistička intervenicija ima nesrazmerno veliki efekat?

Slučajno izabrani stanovnik grada nema naročitog razloga da posećuje blok XX u Novom Beogradu, ali odlazi povremeno na Kalemegdan, odnosno voli da iz urbanog haosa izađe na čist vazduh i obalu reke. Odlično, hajde onda da grad zarađuje gradnjom u bloku XX, a Kalemegdan ostavite slobodnim, pa gubitke u profitu pokrite tako što u bloku XX neće biti park nego poslovni kompleks. Pa makar taj blok morao da bude nešto veći zato što je zemljište na Kalemegdanu skuplje od onoga u bloku. Međutim DRASTIČNO većem broju ljudi je Kalemegdan važniji od izgubljenog parka u bloku XX. Tako, optimizacijom namene gradskog zemljišta (da najvažnije lokacije služe najvećem broju ljudi) nismo čak ni ekonomski izgubili, a imamo ogroman dobitak u ukupnom, subjektivnom doživljaju kvaliteta grada. A na to kasnije dobijamo i ekstra profit zbog većeg turističkog prometa i veće cene kvadrata u čitavom gradu. Plus spomenuti pozitivni socijalni aspekti.

Kad su u pitanju predloženi projekti, ja sam bio protiv Zahinog kompleksa, Oblaka, nadgradnje Hotela Jugoslavija, a ovde na BNVu previše zauzete obale i eventualno stepena izgrađenosti. Čini mi se da se te zamerke dobro uklapaju u opisane opšte urbanističke principe. Kod Zahinog kompleksa, gubitak ušća, tj proširenja javne površine Donjeg Grada na Dunavsku stranu, je isuviše značajan da bi ga pokrila bilo kakva zarada od nekih taksi. Kod nadgradnje Hotela Jugoslavija je besmisleno da produžetak Zemunskog keja kod Juge, što za rekreaciju koristi ceo Zemun i pola Novog Beograda, postane ekonomsko dvorište multifunkcionalnog poslovnog i tržnog centra koji tu jednostavno nema šta da traži.

U projektu BNV, obala Save je za budućnost grada apsolutno ključna pešačka komunikacija koja će povezivati centar sa Adom, Topčiderom i Košutnjakom. Nemoguće je preuveličati značaj ove veze. Preseći je predstavlja sasvim bukvalno neku vrstu lobotomije mozga, razdvajanja onoga što ne sme biti razdvojeno. Obala Save ne sme biti privatizovana ili zauzeta zgradama. Mora biti dostupna svima i DOVOLJNO ŠIROKA. Desetak metara nije ništa, za vezu ovakvog značaja i budućeg prometa to je kao i da ne postoji. Potreban je prostor za MNOGO ljudi koji prolaze, pa za one koji sede ili pecaju pored reke, pa za najveću biciklističku stazu u gradu, pa uvučen prostor za mnoštvo uličnih komercijalnih sadržaja (sladoledi, palčinke i prodavci svih vrsta, muzičari, zabavljači...), za zaštitni zeleni pojas, za obalski "nameštaj" (fontane, klupe, pokrivene pozornice, uvučena pešačka ostrva, mikro igrališta za decu, itd), i na kraju dovoljno mesta za manipulativni i pristupni prostor ispred obalskih zgrada (velelepni ulazi itd) i eventualno NJIHOVE ulične sadržaje. Na sve treba dodati prostor za kej na dva nivoa zbog ogromnih oscilacija nivoa vode. Pedeset metara širine je za ovako važnu gradsku vezu apsolutni minimum, mada duboko sumnjam da je sve nabrojano moguće postići u potrebnom nivou kvaliteta bez 100 slobodnih metara obale, tačno kako je Jovin rekao. Jer, ako ne ovde i sada, u starom centru, gde slučajno IMA i dovoljno mesta i puno ljudi, gde to pobogu mislite da ćemo IKADA moći imati kvalitetan, posećen, prostran i moderan obalski prostor koji dolikuje gradu rođenom na dve reke?

 

[milos.tro]

Upravo izgradnja šoping mola, velikog zabavnog parka kao i parkovskih površina koji bi zauzimale više od 1/3 celog SA bi trebalo da predstavljaju te "nesegregovane " nadam se povezane zone koji bi prožimale celokupno tkivo SA. Mnoštvo komercijalnih sadržaja,igrališta,mesta za druženje i okupljanja bi trebalo da predstavljaju da se gradjani ovog našeg grada osećaju pozitivno kao jedna celina sa zajedničkim identitetom, dok bi sa aspekta investitora sva ta "masovna druženja,okupljanja uz korišćenje bar ponekog komercijalnog sadržaja u manjoj ili većoj meri" bilo ubiranje profita.Sve je stvar percepcije,spoj zadovoljstva za jedne i interesa sa druge strane, a svi zadovoljni.

 

[Hanuman]

Стиже прва банка из Емирата :kafa:

Jedva cekam. Ziveo sam tamo i kamate na kredite su nekoliko puta manje nego kod nas. Znam i Engleze koji su uzimali kredit u emiratskim bankama jer je mnogo povoljnije.
U emiratskoj banci, kredit je u pravom smislu pozajmica.

 

[Somi303]

Па морају некако да нам продају станове

 

[direktor]

Nadam se da ce i na nasem trzistu poslovati koa i kod kuce

 

[Zuma]

Obala reke u središtu milionskog grada, sa uvek prijatnijom klimom i širim, otvorenim vidicima, ima univerzalnu privlačnost i ne može se izostaviti iz delova koji su dostupnim svima, bez obzira na eventualne okolne atrakcije kao što je tržni centar. On samo povećava gužvu na njoj. Za one koji možda ne znaju kako izgleda i kakva potražnja može postojati za šetalištem pored reke, evo primera sa keja pored Hotela Jugoslavija. Ako ne verujete fotografijama, slobodno prošetajte bilo koje lepo letnje veče pa pogledajte sami. To je samo deo mali onoga za šta treba planirati za sledeće decenije na obali koja je u samom turističkom centru starog dela grada.

 

[milos.tro]

Prema maketi (koju ne treba uzimati zdravo za gotovo),širina obale bi bila dovoljno široka,sa drvoredima, zelenilom,nekoliko restorana na reci,tu će biti i biciklističke staze (iako ih nema na maketi) zbog mosta.Jedino je sporna lokacija kule vuzuelno na maketi, ali će se i ta lokacija korigovati kako reče gosp.El Abar na konferenciji za novinare. Komercijalni sadržaji,igrališta, bi bili verovatno na područjima parkovskih površina koje bi bile više ka centralnim delovima SA.

 

[vranac]

Evo malo informacija o do sada najboljem realizovanom ugovoru sa Arapima:

Miša Brkić
19/08/2014 |
Državno nedonošče




Šta bih ja napravio od Jata da sam mogao Vladi Zorana Đinđića ili Zorana Živkovića da nametnem ovakve obaveze. Gde bi mi bio kraj?

Kažu da se ovako drugarima u jednoj vračarskoj kafani vajkao Predrag (Draško) Vujović kad su zajedno „pročešljali“ Transakcioni ugovor države Srbije, Etihada i Er Srbije. Taj Vujović je onaj legendarni direktor Jata koga je posredno na konferenciji za štampu spomenuo premijer Vučić kad je posebno naglasio da je Jat poslednji put pozitivno poslovao 2003. godine. Do tada je Jat vodio Predrag (Draško) Vujović. Kad je Velja Ilić oterao Vujovića počeo je poslovni sunovrat Jata koji je trajao do prošle godine. Svaki novi direktor posle 2003. godine bio je partijski aparatčik neke od stranaka vladajuće koalicije koji nije bio poslat u Jat da unapredi poslovanje. Naprotiv.

A šta je to što ima u Ugovoru a falilo je tom Vujoviću što bi mu omogućilo da vodi Jat a „da mu nema kraja“?

Ko pročita Ugovor, sve će mu odmah biti jasno.

Dakle, jednostavno rečeno – subvencije. Državne subvencije.

Tih subvencija u Ugovoru srpske Vlade, Er Srbije i Etihada od 31. jula 2014. godine ima „k’o pleve“. Kad se decidirano pobroje sve finansijske obaveze Vlade Srbije, ona treba Er Srbiji da pokloni – 97 miliona dolara, plus za tri stavke za koje se još ne zna tačna suma.

U paragrafu 2.5. država Srbija obavezuje se bez ograničenja da će do 31. decembra 2016. godine sa 42 miliona dolara finansirati, uključujući davanja, potrebe Er Srbije u pogledu manjka obrtnog kapitala – gotovine. Pored toga, država Srbija se obavezala da 2014. i 2015. godine pomogne Er Srbiji sa još 40 miliona dolara da joj smanji troškove poslovanja.

Država Srbija ima obavezu da finansira poboljšanje i povećanje kapaciteta Keteringa (10,1 miliona dolara) i Su-Porta (sa 4 miliona dolara).

Biser je da, na primer, za otpremnine viška zaposlenih budžet Srbije snosi troškove u ukupnom iznosu (znači ne samo onaj zakonski minimum) i ta obaveza države postoji i za otpuštanja koja će se dešavati sve do kraja 2016 godine.

Ono što napadno pada u oči kad se pročita ceo tekst je „duh Ugovora“ u kome dominiraju (80 odsto) obaveze ili „nalozi“ vladi Srbije.

Nezapamćeno je ovako drsko davanje naloga Vladi jedne države (aerodrom, Direktorat, poreska uprava…). Ako negde i postoji takav naredbodavni ton, nigde nije saopšten u ovakvom pismenom i obavezujućem obliku. Prva asocijacija je da takav ton drugoj strani može (a i ne mora) predstavljati, u slučaju neispunjenja obaveza/„naloga“ prve strane, dobar razlog da jednostrano raskine Ugovor.

Drastičan primer su paragrafi Ugovora u kojima se kaže da „Republika Srbija (RS) prima na znanje da će Er Srbiji (AS) biti neophodna stalna podrška RS vezana za finansijsku sposobnost Društva“. Zatim, „Ulaganja RS u Jat i stalna obaveza RS prema AS-u biće u formi davanja i obaveza uključujući kombinaciju kapitala, zajmova i drugih finanansiranja i/ili aranžmana finansiranja, kako bude zajednički dogovoreno“. I na kraju se objašnjava šta znači reč „davanje“: „Namera je Strana (u Ugovoru) da svako finansiranje koje obezbedi RS bude obezbeđeno od strane RS u svojstvu Vlade RS, a ne u svojstvu akcionara AS-a i da se izvrši tako da se isto ne računa ni kao povećanje kapitala, niti obaveza za AS“.

Kome je promaklo u čitanju, evo suštine: Vlada Srbije treba stalno da daje pare Er Srbiji i koliko god da daje, to se ne računa kao povećanje državnog kapitala u kompaniji, niti kompanija ima obavezu da taj novac vrati.

Takav vid „podrške“ države, odnosno taj nivo subvencija nije dozvoljen pravilima i standardima Evropske unije. Biće zanimljivo posmatrati kako će Vlada Srbije na svom evropskom putu uspeti da se odbrani od zahteva iz Brisela da prestane s dotacijama za Er Srbiju.

To je što se tiče obaveza u novcu. Ali tu nije kraj „naloga“ koje država Srbija treba da ispuni.

U paragrafu 7.5. od Vlade Srbije traži se da učestvuje u kupovini slotova (mesta za „pristajanje“ aviona) na nekim inostranim aerodromima. E, ova želja mogla bi posebno da zainteresuje vazduhoplovne vlasti u Evropskoj uniji, čime Srbija reskira da dobije još nekoliko packi iz Brisela.

Linijsko održavanje (paragraf 7.8.) ukazuje na tendenciju preuzimanja Jat tehnike (naravno bez plaćanja) gde opet Vlada treba da učestvuje sa 14 miliona dolara u nabavci opreme koju će da koristi – zna se ko. Reklo bi se da je zbog toga u tišini smenjen dosadašnji (uspešan) direktor Srđan Mišković koji je do sada tvrdo insistirao na plaćanju zaostalih obaveza Er Srbije prema Jat tehnici.

Ali, svakako najopasniji, najsumnjiviji i najintrigantniji deo Ugovora je onaj u kome Etihad (kao manjinski partner) daje naloge i obaveze srpskoj Vladi da Er Srbiji i Etihadu obezbedi monopolski položaj na aerodromu Nikola Tesla. Koliko je opasno praviti tu vrstu monopola već se videlo u prethodna dva meseca kad su dve niskobudžetske kompanije – German wings i Wizzair – jednostavno otišle s beogradskog Aerodroma zbog neravnopravnih uslova poslovanja. Da li je to najava odlaska i ostalih avioprevoznika?

Zatim, u Ugovoru jasno piše da srpska Vlada oprašta Er Srbiji lanjski dug od 13 miliona dolara za usluge aerodroma Nikola Tesla. Biće zanimljivo pratiti s koliko će „radosti“ takav otpis dočekati veliki inostrani prevozioci kao što su Lufthansa, Swiss, Austrian, Turkish airlines…

Nadalje, iz Ugovora se neskriveno vidi da Er Srbija traži popuste od aerodroma Nikola Tesla i da te olakšice treba da joj obezbedi Vlada Srbije. Er Srbija i Etihad traže još i – poseban terminal, poseban prostor za kargo i pravo da se bave poslovima iz delatnosti koje je do sada obavljao Aerodrom (prihvat i otprema putnika stranih kompanija), poseban parking za svoje putnike na aerodromu, učešće države u troškovima rekonstrukcije, popust od 50 odsto na takse i prenos imovine Aerodroma na Su-Port (kako bi mogao da obavlja poslove za koje sada nije licenciran).

Zašto sve to?

Odgovor se krije u – „duhu“ Ugovora. A on ukazuje na jaku želju Etihada da uz svesrdnu pomoć Vlade Srbije preuzme aerodrom Nikola Tesla a ne da ga kupi.

Šta bi mogao da bude efekat tog monopola?

Odlazak stranih kompanija jer one više neće moći normalno da posluju na aerodromu Nikola Tesla i kada znaju da za sve što traže od Vlade Srbije, to isto će Vlada morati da obezbedi i Air Srbiji.

I za kraj, ima jedan mnogo zanimljiv recidiv iz naše (socijalističko/samoupravne) prošlosti. Ugovorom se zahteva od srpske Vlade da naredi svim zaposlenima u državnoj administraciji da moraju da putuju Er Srbijom. To nije postojalo, ako se dobro sećam, ni u Jatu u vreme najgoreg centralnog planiranja.

Ali, ni tu nije kraj – država avionske karte za svoje činovnike mora da plaća preko Etihadovog sistema i za to je već formirana posebna agencija Eagle Travel čije je sedište u bivšoj Jatovoj robnoj agenciji u beogradskoj ulici Vojvode Dragomira.

Biće posebno zanimljivo posmatrati reakciju mnogobrojnih putničkih agencija jer više neće biti slobodne konkurencije kad svi putnici po naredbi Vlade moraju da kupuju karte kod Eagle Travela.


Peščanik.net, 18.08.2014.

http://pescanik.net/2014/08/drzavno-nedonosce/

 

[Вожд]

Evo malo informacija o do sada najboljem realizovanom ugovoru sa Arapima:

Miša Brkić
19/08/2014 |
Državno nedonošče


Peščanik.net, 18.08.2014.

http://pescanik.net/2014/08/drzavno-nedonosce/

Тема о Југословенском Аеротранспорту већ постоји..
viewtopic.php?f=17&t=989

 

[milos.tro]

Prema maketi (koju ne treba uzimati zdravo za gotovo),širina obale bi bila dovoljno široka,sa drvoredima, zelenilom,nekoliko restorana na reci,tu će biti i biciklističke staze (iako ih nema na maketi) zbog mosta.Jedino je sporna lokacija kule vuzuelno na maketi, ali će se i ta lokacija korigovati kako reče gosp.El Abar na konferenciji za novinare. Komercijalni sadržaji,igrališta, bi bili verovatno na područjima parkovskih površina koje bi bile više ka centralnim delovima SA.

Evo i par fotki koje je ranije postavio Nombre,širina obale i šta bi se gradilo i prvoj fazi:

 

[relja]

Табла на огради градилишта "Штанда за презентацију"..

Investitor je 100% državno preduzeće i po zakonu o javnim nabavkama su dužni da izvođača radova izaberu na javnom tenderu. "Beograd na vodi" d.o.o. je osnovano 25.7.2014, a radovi na izgradnji kafane su počeli već 1.8.2014, tako da se sa velikom sigurnošću može reći da je prekršen zakon o javnim nabavkama. MILLENNIUM TEAM DOO je izabran kao izvođač jer poznaje ljude koje treba poznavati. Takođe vidim da su građevinsku dozvolu dobili 5 dana po osnivanju, ali kako se u tu regulativu ne razumem ostavljam drugima da kažu da li je to moguće.

Svim onima koji misle da se "traženjem dlake u jajetu" ugrožava projekat koji će da "preporodi" Srbiju imam da poručim da se kršenjem zakona široko otvaraju vrata bogaćenju pojedinaca, a da je "preporod ekonomije" samo prašina koja to isto bogaćenje treba da sakrije.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/489447 ... i-gradjani

Pukao magistralni vod gasovoda u Novom Sadu! Evakuisani građani
....
Kvar su izazvali radnici preduzeća "Milenijum" koji za "Vodovod i kanalizaciju" izvode radove u ovoj ulici.
.....

 

[vladimir79]

Баш познају. Не зна се ко је већи дебил. Крш фирма чији је власник или неко кога зна у власти, или власт којој су уста пуна анти-корупције и сл. док јој се с друге стране ово дешава. Штета што је опозиција у расулу иначе би ово у нормалној земљи био зицер.

 

[Homer Jay]

Nedović definitivno propušta SP
IZVOR. B92 | MN
Srpski košarkaškaš Nemanja Nedović propustiće Svetsko prvenstvo u Španiji zbog povrede, potvrdio je njegov menadžer Miodrag Ražnatović.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"Nažalost, Nedović će propustiti SP u Španiji. On će u subotu otputovat u SAD", napisao je Ražnatović na Tviteru.

Nedović je stopalo povredio na prijateljskoj utakmici sa Bosnom i Hercegovinom na turniru u Trstu.

"Nedoviću su urađeni novi snimci, kojima je jasno potvrđeno postojanje preloma pete metatarzalne kosti desnog stopala. Neophodno je da se u narednom periodu nastavi sa imobilizacijom stopala i fizikalnom terapijom, tako da Nedović ne može biti spreman za predstojeću akciju reprezentacije Sarbije“, izjavio je predsednik Medicinske komisije Košarkaškog saveza Srbije, Dragan Radovanović.

Svetsko prvenstvo u Španiji održaće se od 30. avgusta do 14. septembra, a selektor Aleksandar Đorđević bi konačan spisak igrača trebalo da saopšti 24. avgusta. Srpski košarkaši u Španiju putuju 28. avgusta.

Izvor: B92

:bash:

 

[mekbejn]

jel prso forum ili sam ja prso, ili Nedović ima neke veze sa SA?

 

[Homer Jay]

Nije prso forum, nego sam prso ja - buduci da je, na osnovu pisanja na ovoj temi, za svaku losu vest na zemlji - bila to kriza u Ukrajini, sukob u Gazi, tajfun u Indiji...- uzrok sigurno u "Navodnom Beogradu". Pa, tako i za Nedovica. Ne sumnjam da bismo u jednom trenutku nesumnjivo zakljucili da je Alabar uslovio Vucica da se Nedovic povredi i ne igra na SP kako bi izgradio pokazni kiosk za BG na vodi.

Igor neka slobodno obrise post. Neko pukne, pa bude nekulturan; ja puknem, pa postanem lud i za****vam. Trebalo bi zapravo malo da iskuliram BB

 

[relja]

Pošto je Homer izazvan mojim postom:

Izvođač radova na kiosk-kafani na zelenoj površini tik uz prugu (na kojoj je postavio table sa informacijama tek nakon pisanja po forumima, a posle i u medijima) je na drugom gradilištu, u stambenom delu NS, oštetio gasovod pod pritiskom, i ulica je zbog opasnosti bila evakuisana. Interesantno, jedni medij koji je objavio ime izvođača, bar koliko sam ja video, je Blic.
Nadam se da će izvođač, pošto je već započeo ovaj potpuno nepotrebni objekat, obratiti više pažnje na bezbednost na radu.