Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

vreme mu je jeftino, lol

ovi ostali imaju skupo vreme da ne bi imali vremena
To sve, ako gledaš iz svoje perspektive... Stanarima tamo je bitno da imaju podzemnu garažu i u njoj svoje parking mesto i dobru vezu kolima, što imaju. Ne voze se prevozom.

Isto kao ovo poređenje blokova 21, 23 sa novim naseljima tipa BnV... Tehnički gledano i jedno i drugo su zgrade sa nekim stanovima i šetalištem ispred. Ipak, ako nisi živeo u zgradi koja ima call centar da ti rešava sve sitnice ili nisi imao teretanu i SPA, onda ti je sve to isto.

Neko ko je navikao na obezbeđenje i održavanje, prvo to gleda, pa onda druge stvari. Njemu je velika razlika između tih starih blokova gde kućni savet održava zgradu improvizacijama i dovijanjima u odnosu na nova naselja gde se održavanje plaća i za to se dobije odgovarajuća usluga.

Besmislena su ismevanja ovde ljudi koji su kupili stanove tamo, te mali im je bazen i sl. Sigurno je bolje da imaš sve na jednom mestu i da ne gubiš vreme po gradu, jer to vreme možeš kvalitetnije da provedeš. Naravno, neko ko dangubi ceo dan i vreme mu je jeftino to ne razume.
Upravo tako.Mnogo je hejtera koji lece svoje sopstvene frustracije na ovom forumu.Zloba i zavist je ocigledna.
 
tesko je to uraditi, kada svi tako lako dele epitete o drugima, a niko nikoga ne zna
Epitete dele oni koji vredjaju one koji su ili kupci ili imaju barem nesto realno ili pozitivno da kazu o projektu.Projekat nije idealan ali to je nas maximalni domet kao drustva u ovom trenutku.Oni koji su kupili stanove u Beogradu na Vodi ukljucujuci i mene imamo svoje razloge za kupovinu.
 
Izvor: Beobuild.rs

Garaža i park kod hotela Bristol
podzemna-garaza-bristol-3d-01bm.jpg

Rekonstrukcija hotela Bristol ulazi u poslednju fazu, radovi na fasadi su završeni i sada se izvode instalaterski i radovi na enterijeru, a od naredne nedelje na javnom uvidu naći će se i projekat podzemne garaže u parku kod hotela i budućeg uređenja tog dela Savamale. U planu je velika podzemna garaža sa 450 parking mesta, dok bi postojeći devastiran park kod hotela Bristol bio preuređen u trg sa novim zelenim površinama, pešackim komunikacijama i sadržajima za posetioce. Projekat garaže je prostorno koncipiran tako da podzemna građevina ipak neće zauzimati celokupnu površinu parka, što će omogućiti da se deo postojećeg zelenila očuva, uključujući manji broj vrednih i zrelih stabla iz trenutnog fundusa.

Zgrada hotela Bristol i građevinski blok u kome se ona nalazi obuhvaćeni su projektom “Beograd na vodi”, a kako se vidi prema planovima investitora i ovaj prostor je namenjen stanogradnji, iako se po prvobitnim najavama nagoveštavalo da će prostor ipak biti ostavljen za javne i kulturne sadržaje. To je očigledno bilo previše za očekivati, ali je dobra vest da će prostor parka u celini biti očuvan i uređen, što je svakako u skladu sa potrebama tog dela grada i njegovih stanovnika. Nažalost, prema dostupnim planovima, izgledno je da će biti propuštena istorijska prilika da se ovaj prostor urbanistički promoviše i unapredi na kvalitetniji i smisleniji nacin. Nakon rušenja svih okolnih objekata i premeštanja Lastine stanice otvorila se jedinstvena prilika da se posle 100 godina ceo javni prostor oko hotela Bristol planira i osmisli bez prostornih ili drugih ograničenja, ali očigledno nije bilo ni vizije ni interesa da se sagledaju sve mogućnosti.

U tom pogledu najveća zamerka ide u pravcu pozicije i oblikovanja stambenih zgrada koje su planirane uz sam hotel Bristol, a čime se gubi prilika da se oslobođen prostor oko zdanja adekvatno promoviše. Urbanističko rešenje, koje podrazumeva zaziđivanje hotela stambenim zgradama, na taj način nepotrebno poništava reprezentativnost hotela, iako bi u normalnim uslovima njeno čuvanje i promocija bili jedan od osnovnih projektnih zadataka. Kao jedino staro i raskošno secesijsko zdanje u tom bloku, objekat hotela je trebao biti odvojena celina, saglediv i sa širokim otvorenim pristupom iz više pravaca. Nasupot tome, tik uz istorijsko zdanje, duž njegove duže strane, planiran je polu-zatvoren stambeni blok oblika ćiriličnog slova P, gde će kao rezultat hotelske sobe gledati na njegovo unutrašnje dvorište. Tužno je što se u urbanizmu ovako vredne prilike propuštaju.

Garaža koja je planirana ispod parka zadržaće postojeću niveletu terena, kao i bez nadzemnih delova objekta koji bi remetili prostor i vizure. Objekat je zamišljen kao dvoetažni sa ukupno 450 parking mesta i dva dvosmerna kolska ulaza-izlaza, jedan iz Karađorđeve ulice i drugi iz nove saobraćajnice koja povezuje Hercegovačku i Bulevar Vudroa Vilsona (SAO9). U okviru garaže postojaće čak 8 stepenišnih jezgara za vertikalnu komunikaciju između podzemnih etaža i kao veza sa parkom na površini, od čega će dva stepeništa biti opremljena liftovima. Zanimljivo je da će sva parking mesta biti nešto većih dimenzija (250x500cm), čime se prvi put na većem javnom parkingu izlazi iz zastarelih propisa koji trenutno važe, a koje je već trebalo osvežiti u skladu sa sve većim dimenzijama modernih vozila.

Parkovski prostor biće uređen i obogaćen sadžajima, isprepletan manjim bočnim stazama koje će se izdvajati sa glavnih pešačkih pravaca za pristup parkovskim sadržajima. Od funkcija planiran je veliki iskošeni travnjak za sedenje, dve zone za relaksaciju, dečije igralište, ali i posebno dizajniran plato ispred samog Hotela Bristol, čime se bar pejzažno daje kontekst starom zdanju. Park će imati i fontanu, česme sa vodom za piće, planirane su dodatne vajarske figure, ali i restauracija postojećeg spomenika “Krst”. Zbog izgradnje podzemne garaže dobar deo parkovskog prostora gubi diretkan kontakt sa tlom, pa će se u najvećem delu saditi novo zelenilo. Projektom je ostavljen manji deo koji neće biti na ploči, u okviru koga će od postojećeg zelenila biti očuvana i tri velika platana. Kao zaštitnu bafer zonu od buke i zagađenja koje će dolaziti sa budućih prilaza novom tramvajskom mostu, na jugoistočnoj strani park će biti opasan zidanom ogradom i gustim visokim rastinjem. Na istom delu planiran je i pešački pothodnik koji će povezivati garažu sa tramvajskim stajalištima.

Rešenje pejzažne arhitekture uradili su autori projektnog studija “Flow Plus” iz Beograda, a u prilogu pogledajte 3D prikaze budućeg izgleda Svetonikolskog trga i parka kod hotela Bristol u Savamali.

podzemna-garaza-bristol-3d-01.jpg

podzemna-garaza-bristol-3d-02.jpg


podzemna-garaza-bristol-3d-03.jpg

podzemna-garaza-bristol-3d-04.jpg

podzemna-garaza-bristol-3d-05.jpg

podzemna-garaza-bristol-3d-06.jpg

podzemna-garaza-bristol-3d-07.jpg
 
Bilo bi bolje da su u rekonstrukciji Bristolu ošišali krov, ovako nema nikakvog smisla.
 
Uređenost života u Beogradu na vodi:

Svakodnevna vožnja po trotoaru i parkiranje po trotoaru u Bulevaru Vudroa Vilsona, ispred salona automobila AW auto.

Policije nema. Upravnica zgrade u čijem prizemlju je lokal ne preduzima ništa. Preduzeće "Beograd na vodi" ne čini ništa da zakupca lokala dovede u red.

Ceo trotoar u blizini lokala je uništen. Kocke se ljuljaju.

Slikano danas.

#belgradewaterfront #eaglehills
667727839db1098f945adf6a000639f4.jpg


Sent from my SM-S906B using Tapatalk
 
Baš kada sam prolazio tuda poslednjih par dana gledao sam da li se kocke ljuljaju i mogu da kažem da su delovale okej. Ali da su bahati, jesu. Ma da svaki dan se neko u nekom delu tako parkira, nisu jedini. Tako da smo kolektivno otišli u k.
 
Izvor: Beobuild.rs

Garaža i park kod hotela Bristol
podzemna-garaza-bristol-3d-01bm.jpg

Rekonstrukcija hotela Bristol ulazi u poslednju fazu, radovi na fasadi su završeni i sada se izvode instalaterski i radovi na enterijeru, a od naredne nedelje na javnom uvidu naći će se i projekat podzemne garaže u parku kod hotela i budućeg uređenja tog dela Savamale. U planu je velika podzemna garaža sa 450 parking mesta, dok bi postojeći devastiran park kod hotela Bristol bio preuređen u trg sa novim zelenim površinama, pešackim komunikacijama i sadržajima za posetioce. Projekat garaže je prostorno koncipiran tako da podzemna građevina ipak neće zauzimati celokupnu površinu parka, što će omogućiti da se deo postojećeg zelenila očuva, uključujući manji broj vrednih i zrelih stabla iz trenutnog fundusa.

Zgrada hotela Bristol i građevinski blok u kome se ona nalazi obuhvaćeni su projektom “Beograd na vodi”, a kako se vidi prema planovima investitora i ovaj prostor je namenjen stanogradnji, iako se po prvobitnim najavama nagoveštavalo da će prostor ipak biti ostavljen za javne i kulturne sadržaje. To je očigledno bilo previše za očekivati, ali je dobra vest da će prostor parka u celini biti očuvan i uređen, što je svakako u skladu sa potrebama tog dela grada i njegovih stanovnika. Nažalost, prema dostupnim planovima, izgledno je da će biti propuštena istorijska prilika da se ovaj prostor urbanistički promoviše i unapredi na kvalitetniji i smisleniji nacin. Nakon rušenja svih okolnih objekata i premeštanja Lastine stanice otvorila se jedinstvena prilika da se posle 100 godina ceo javni prostor oko hotela Bristol planira i osmisli bez prostornih ili drugih ograničenja, ali očigledno nije bilo ni vizije ni interesa da se sagledaju sve mogućnosti.

U tom pogledu najveća zamerka ide u pravcu pozicije i oblikovanja stambenih zgrada koje su planirane uz sam hotel Bristol, a čime se gubi prilika da se oslobođen prostor oko zdanja adekvatno promoviše. Urbanističko rešenje, koje podrazumeva zaziđivanje hotela stambenim zgradama, na taj način nepotrebno poništava reprezentativnost hotela, iako bi u normalnim uslovima njeno čuvanje i promocija bili jedan od osnovnih projektnih zadataka. Kao jedino staro i raskošno secesijsko zdanje u tom bloku, objekat hotela je trebao biti odvojena celina, saglediv i sa širokim otvorenim pristupom iz više pravaca. Nasupot tome, tik uz istorijsko zdanje, duž njegove duže strane, planiran je polu-zatvoren stambeni blok oblika ćiriličnog slova P, gde će kao rezultat hotelske sobe gledati na njegovo unutrašnje dvorište. Tužno je što se u urbanizmu ovako vredne prilike propuštaju.

Garaža koja je planirana ispod parka zadržaće postojeću niveletu terena, kao i bez nadzemnih delova objekta koji bi remetili prostor i vizure. Objekat je zamišljen kao dvoetažni sa ukupno 450 parking mesta i dva dvosmerna kolska ulaza-izlaza, jedan iz Karađorđeve ulice i drugi iz nove saobraćajnice koja povezuje Hercegovačku i Bulevar Vudroa Vilsona (SAO9). U okviru garaže postojaće čak 8 stepenišnih jezgara za vertikalnu komunikaciju između podzemnih etaža i kao veza sa parkom na površini, od čega će dva stepeništa biti opremljena liftovima. Zanimljivo je da će sva parking mesta biti nešto većih dimenzija (250x500cm), čime se prvi put na većem javnom parkingu izlazi iz zastarelih propisa koji trenutno važe, a koje je već trebalo osvežiti u skladu sa sve većim dimenzijama modernih vozila.

Parkovski prostor biće uređen i obogaćen sadžajima, isprepletan manjim bočnim stazama koje će se izdvajati sa glavnih pešačkih pravaca za pristup parkovskim sadržajima. Od funkcija planiran je veliki iskošeni travnjak za sedenje, dve zone za relaksaciju, dečije igralište, ali i posebno dizajniran plato ispred samog Hotela Bristol, čime se bar pejzažno daje kontekst starom zdanju. Park će imati i fontanu, česme sa vodom za piće, planirane su dodatne vajarske figure, ali i restauracija postojećeg spomenika “Krst”. Zbog izgradnje podzemne garaže dobar deo parkovskog prostora gubi diretkan kontakt sa tlom, pa će se u najvećem delu saditi novo zelenilo. Projektom je ostavljen manji deo koji neće biti na ploči, u okviru koga će od postojećeg zelenila biti očuvana i tri velika platana. Kao zaštitnu bafer zonu od buke i zagađenja koje će dolaziti sa budućih prilaza novom tramvajskom mostu, na jugoistočnoj strani park će biti opasan zidanom ogradom i gustim visokim rastinjem. Na istom delu planiran je i pešački pothodnik koji će povezivati garažu sa tramvajskim stajalištima.

Rešenje pejzažne arhitekture uradili su autori projektnog studija “Flow Plus” iz Beograda, a u prilogu pogledajte 3D prikaze budućeg izgleda Svetonikolskog trga i parka kod hotela Bristol u Savamali.

podzemna-garaza-bristol-3d-01.jpg

podzemna-garaza-bristol-3d-02.jpg


podzemna-garaza-bristol-3d-03.jpg

podzemna-garaza-bristol-3d-04.jpg

podzemna-garaza-bristol-3d-05.jpg

podzemna-garaza-bristol-3d-06.jpg

podzemna-garaza-bristol-3d-07.jpg

Ne vredi zaista, koliko puta treba pisati da tramvaj na frekventnim kružnim tokovima ovako ne može funkcionisati kako treba?
Biće ovo frekventno ukrštanje gde će postojati policijska regulacija, već vidim 3-4 minuta stajanje tramvaja nasred kružnog.

Za projekat "Mali Metro"/"BgH20" očekivanja bi trebalo biti malo veća u vidi ovakvih rešenja..
 
U BEOGRADU ĆE BITI I DO 50 STEPENI! Pred nama je pakleno leto, na TOPLOTNIM OSTRVIMA GRADA biće kao u grotlu, temperature i do 7 stepeni veće od zvaničnih!

Savski amfiteatar

Možda iznenađuje da je područje Savskog amfiteatra ima veći broj tropskih noći (čak 50) i od dela najužeg centra grada oko Knez Mihajlove ulice (oko 40 tropskih noći). Kombinacija faktora reljefa i izgrađenosti daju objašnjenje - široko ravničarsko desno priobalje Save sa nadmorskom visinom od 70 do 72 metra je omeđeno Kalemegdanom, terazijskom grebenom i senjačkom padinom je sklono zadržavanju toplijih vazdušnih masa.

Pored toga, ovo područje je oduvek bilo lišeno velikih zelenih površina i prirodnog zemljišnog pokrivača, u prvo vreme zbog železničke mreže i industrijskih objekata.


Da li će se nešto promeniti, ili je Beograd na vodi najgore mesto za život u Beogradu, kada je reč o klimatskim uslovima? Šta se radi da ovo stambeno naselje postane kvalitetnije mesto za život u smislu klimatskih uslova?
 
Čitam ovo malo o tome koliko je Beograd atraktivan, činjenica je da ima trenutno pozitivan momentum interesovanja, za sada nažalost jeftina klopa, zabava i devojke…ono sto mene brine je sto u zadnje vreme dramaticno opada kvalitet hrane po restoranima, a bogami i kvalitet kelnera …nadam se da se devojke makar drže 😂
Činjenica je da treba da se nešto menja u ponudi turizma, držimo palčeve oko toga !!!
 
Jel možeš da elaboriraš malo, maksimalni domet u kom smislu? Arhitektonskom, urbanističkom, nekom drugom?
U svakom smislu.Civilizacijski,kulturoloski,ekonomski,urbanisticki itd.Mi smo drustvo bez kontinuiteta i bez jasno izrazenog identitetskog pecata.To se vidi na svakom koraku.To je karakteristika drzava tj drustva u nastajanju ili drustva koje improvizuju tj nisu u stanju da uspostave sistem koji stvara kvalitet.
 
Vrh