Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[bair]

Bilo kojim pristupom? Tu su nekad neki ljudi ziveli. Koliko je njihovih kuca progutala Sava do sada

 

[Zuma]

nikolas27 » 28 Aug 2017 02:52 pm[/url]":c9m4xwtq]
Naravno da ne. Ako je deo obaloutvrde otišao u vodu sa ovakvim BnV-om, da li bi se isto desilo i sa bilo kojim drugim pristupom izgradnje u SA? Zato je bitan tehnički odgovor. Bez filozofiranja, zamene teza, spinovanja.

Evo ga: Ne bi.

Prvo, ne bi ni gradili ovako ogromne zgrade i menjali podzemne tokove. Zatim, ako bi ipak gradili prethodno istraživanje tla bi bilo bolje (ili ne bi ignorisali loše nalaze, ako su postojali). Zatim bi ispravili eventualne nedostatke u tom istraživanju čim primete prve znake da se nešto neobično dešava.

 

[stf]

stanislaw » 28 Авг 2017 02:34 pm[/url]":24vko38a]

stf » 28 Aug 2017 02:02 pm[/url]":24vko38a]
Београд мора да повећа густину становања у центру, како би се смањио притисак на трансверзалну инфраструктуру са којом је најтањи. Сателит насеља су економска омча Београда. Много је јефтиније по град да што више људи живи у централним деловима града. Нису високе зграде "оне које ја желим" већ су високе зграде економски неопходне.

Suviše pojednostavljena teza. Jeste, dužina putovanja je ekonomski trošak, ali prevelika gustina u centru takođe stvara ekonomske gubitke, kroz povećanu gužvu, zagađenje vazduha itd. a kada centar postane preterano zgusnut, dolazi do eksplozije cene prostora i života, što je devastirajuće za stanovnike centra.
Satelitska naselja su potrebna svuda, trenutno putujem u Basingstoke koji je više od 80 milja od strogog centra Londona, a ipak je istovremeno i sedište nekih nacionalnih korporacija i mesto za porodično stanovanje P+1+Pk, jednom rečju urbanistički svetlosnim godinama ispred nas po svim pitanjima.

Мора бити поједностављена да би већина скапирала. Није проблем у сателитским насељима као концепту, али је Београд специфичан јер гради њих а нису му ни потребна јер уже и шире градско језгро имају хектаре и хектаре неурбанизованих области на којима могу да живе далеко квалитетнијим животом сви ти који уместо тога живе по пилећим брдима.

Лондон је тотално друга прича, град коме је централна зона поодавно урбанизована насупрот БГ-а којем је барем 30% неурбанизовано ...

stanislaw » 28 Авг 2017 02:34 pm[/url]":24vko38a]Bitno je istaći da je za vreme putovanja stanje infrastrukture čak i bitnije od geografske udaljenosti. Nisu Vidikovac i Petlovo Brdo predaleko od centra, već nedostaje metro preko Banovog brda i Žarkova do tamo.

Наопак урбанизам, и тада и данас. Прво се ваљда гради инфраструктура па онда насеље... Ми смо на крају добили то да је живети у сателит насељу уместо да буде рај - код нас казна.

 

[nikolas27]

nikolas27 » 28 Aug 2017 02:52 pm[/url]":3iri76md]
Naravno da ne. Ako je deo obaloutvrde otišao u vodu sa ovakvim BnV-om, da li bi se isto desilo i sa bilo kojim drugim pristupom izgradnje u SA? Zato je bitan tehnički odgovor. Bez filozofiranja, zamene teza, spinovanja.

Evo ga: Ne bi.

Prvo, ne bi ni gradili ovako ogromne zgrade i menjali podzemne tokove. Zatim, ako bi ipak gradili prethodno istraživanje tla bi bilo bolje (ili ne bi ignorisali loše nalaze, ako su postojali). Zatim bi ispravili eventualne nedostatke u tom istraživanju čim primete prve znake da se nešto neobično dešava.

bair » Pon Avg 28, 2017 3:55 pm[/url]":3iri76md]Bilo kojim pristupom? Tu su nekad neki ljudi ziveli. Koliko je njihovih kuca progutala Sava do sada

Idemo, ponovo u krug. Pretpostavio sam da će doći ovakav odgovor, nisam očekivao 2 u kratkom roku... Zato sam se razmišljao da napišem projektni zadatak Tema je "silazak grada na reku". Znači ne udžerice, ne drvene kuće, ne park za džoging, već zgrade od 3-4 sprata koje ne bi zaklanjale pogled (tm). Tu bi bilo i nešto novo monumentalno, pa makar bilo nisko. Npr. nova Opera koju je na tom mestu predlagao Kostjukov. Znači zamislimo da se gradi nešto lepo o čemu ste maštali, što će koristiti gradu i građanima, i da je sve izdeljeno privatnim investitorima, a par parcela od zarade iskorišćeno za objektve javne namene... kako bi bilo najbolje graditi onda ovaj prostor a da se garantuje da se neće pojaviti nijedan bezdan? EDIT: I odgovor - "napravili bismo sve bez greške poštujući ispitivanja" zapravo nije odgovor. To je zapravo ponavljanje postavke projektnog zadatka.

EDIT 2: Ovo je idealan način da se pozitivno orijentisanim pisanjem uputi kritika vlasti. Ono što nedostaje opoziciji. Eto da dam još malo podstreka.

 

[stanislaw]

nikolas27 » 28 Aug 2017 03:38 pm[/url]":xnym1zri]
Tema je "silazak grada na reku". Znači ne udžerice, ne drvene kuće, ne park za džoging, već zgrade od 3-4 sprata koje ne bi zaklanjale pogled (tm). Tu bi bilo i nešto novo monumentalno, pa makar bilo nisko. Npr. nova Opera koju je na tom mestu predlagao Kostjukov. Znači zamislimo da se gradi nešto lepo o čemu ste maštali, što će koristiti gradu i građanima, i da je sve izdeljeno privatnim investitorima, a par parcela od zarade iskorišćeno za objektve javne namene... kako bi bilo najbolje graditi onda ovaj prostor a da se garantuje da se neće pojaviti nijedan bezdan?

E, baš volim što si ovo napisao. Vidiš, bezdan se otvorio u samom koritu reke Save, dakle pre BNV-a na toj tački nisu se nalazile nikakve udžerice, nego baš reka Sava. Taj potez ispred BW Residences je baš karakterističan po najvećem nasipanju, odnosno pomeranju obale ka reci za preko 15m. I bezdan se otvorio nakon što je nabacano kamenja i kamenja da bi obala bila baš tu, a ne 15m uvučena gde je pre bila i gde 80 godina nije dolazilo do otvaranja rupa.
Da i ne govorimo kako bi šipovi za objekte od 3-4 sprata manje remetili podzemne vode i bili na manjoj dubini.
Dakle, ambiciozniji projekat vuče sa sobom i višestruko veći rizik, da nisu nabili BW Residences i Rupu Beograd na samu obalu lako je moguće da bi izgradnja Savskog amfiteatra prošla i bez ovoga.

 

[nikolas27]

Stanslawe, slažem se sa tim. Ali to su relativne stvari koje ne menjaju suštinu - "manji objekat manje remeti" ali svakako remeti. Za bilo koju veličinu objekta postoji opasnost od prekrajanja tokova podzemnih voda. Zar dubina šipova ne zavisi od dubine nivoa na kom se nalaze čvrste stene, a ne od veličine objekta?

Našao sam podatak da npr. PC Ušće zapravo nema dovoljnu dubinu šipova, već da se zgrada krivi s vremena na vreme a da postoji mašina koja upumpava pesak kad oseti da jedan od 4 noseća stuba smanji pritisak... Ne znam koliko je tačno, potvrdiće neko iz struke. Ako je tako nešto tačno i moguće, da li bi to bila validna opcija za izbegavanje dubokih šipova?

 

[stanislaw]

Priča za PC Ušće je zapravo bila da je zgrada namerno rađena sa "plivajućim" šipovima da bi mogla da se prilagođava promenljivim pritiscima na peščanom zemljištu. Navodno se sva genijalnost ovog metoda pokazala 1999. godine kada je zgrada odvaljena najjačim Tomahavcima, ali je ljuljanjem po tom mekanom zemljištu amortizovala udarac. Nakon toga je temeljno izgorela, ali superstruktura ne da nije popucala, već je "plivanjem" tako dobro primila udarac da se posle bombardovanja pokazala i više nego popravljivom...

E sad drugo je pitanje koliko su ovakva rešenja domaće pameti sa modernističke zgrade oblika pravilnog kvadra prenosiva na ovu kulu u SA koja treba da se uvija oko svoje ose i ko zna po čemu još specifičnu statiku da ima... Prvo što mi pada na pamet je da soliter na rečnoj krivini mora da bude daleko, daleko rigidniji jer sile koje deluju iz korita reke mora da su stravične... Tvojim jezikom rečeno, "interna" i "eksterna" erozija na jednom mestu. Pa nek im je sa srećom...

 

[Zuma]

nikolas27 » 28 Aug 2017 04:14 pm[/url]":1alcyxc8]Stanslawe, slažem se sa tim. Ali to su relativne stvari koje ne menjaju suštinu - "manji objekat manje remeti" ali svakako remeti. Za bilo koju veličinu objekta postoji opasnost od prekrajanja tokova podzemnih voda. Zar dubina šipova ne zavisi od dubine nivoa na kom se nalaze čvrste stene, a ne od veličine objekta?

Našao sam podatak da npr. PC Ušće zapravo nema dovoljnu dubinu šipova, već da se zgrada krivi s vremena na vreme a da postoji mašina koja upumpava pesak kad oseti da jedan od 4 noseća stuba smanji pritisak... Ne znam koliko je tačno, potvrdiće neko iz struke. Ako je tako nešto tačno i moguće, da li bi to bila validna opcija za izbegavanje dubokih šipova?

Evo Dragoljub Bakić iz akademije arhitekture ima jedan prigodni komentar o šipovima:

Kako struka gleda na nicanje prvih objekata u zoni “Beograda na vodi”?

Gradnja ovako visokih objekata, u neposrednoj blizini reke je, pored svih ostalih grešaka i besmislica koje su se događale oko “Beograda na vodi”, između ostalog, apsolutno neisplativa misija. To pokazuje i izrada temelja za prva dva objekta visine 20 spratova. Na terenu sa izuzetno visokom kotom podzemne vode i muljem visokim dvadeset metara još od, verovatno, Bare Venecije. Bilo je potrebno da se pobije sedamsto šipova i betonskih bareta dugačkih po 30 metara. Zarad ovih dvadeset nadzemnih spratova, izlivena je od betona podzemna kuća od deset spratova. To je trajalo dva i po puta duže nego što je bilo predviđeno, samim tim će i dva i po puta skuplje da košta. O tome se ne govori, s obzirom da se sve oko “Beograda na vodi” sprovodi u dubokoj konspiraciji i totalnoj netransparentnosti, a tvrdi se da se se radi o javnom interesu.
http://aas.org.rs/stvarnosna-arhitektur ... hajducije/

 

[nikolas27]

Ja sam za te plivajuće šipove u PC Ušće našao podatak da je tako urađeno zato što tad nismo imali tehnologiju za bolje i da je jako skupo održavanje, a ne da je genijalno rešenje. Ali kako god, OK, znači tačno je i moguće je i hajd da uzmemo da bi bilo poželjno rešenje kako bi se smanjilo petljanje sa podzemnim vodama (pod uslovom da nisu baš na do 10m dubine). I dobro, neka su onda izgrađene niske zgrade za tim plivajućim šipovima. Kako bi onda bila raspodela parcela i infrastrukture? Da li bi parcelisali prateći urbanizam ili bi parcelisali prateći ono što se zna o podzemnim rekama? Da li bi u tom drugom slučaju poželjno bilo da podzemna reka ide ispod zgrada ili ispod saobraćajne infrastrukture? Kako se meri da li dole ima čitavog jezera? Kako se meri kolika je nosivost tla sa takvim plivajućim šipovima? Da li bi u SA uopšte smelo da se gradi tako ili bi za bilo koju zgradu morali da pobijaju šipove?

 

[zidar]

Ovo sa rupom bez dna u reci je prilicno zabrinjavajuce, ocekujem narednih dana specijalnu epizodu emisije "Beograd na vodi" i naslovnice stampe na tu temu. :roll:

 

[nikolas27]

Ekskluzivno: Do Kine za manje od 10 sati

Počela izgradnja Hyperloop kanala do bratske Kine. Prvi na svetu kroz središte zemlje.

 

[bullwye]

ovaj Kurir...neznam kako neko moze da pise toliko gluposti

 

[Bulbulderac17]

ja bih zabranio novim clanovima da naprave prvi post dok se ne upoznaju sa zidarom, njegovim zavestajem i istorijatom na ovom forumu.


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[Zuma]

U znak sećanja na mali zeleni bager :lol:

 

[Gazi Bengazi]

Ne znam cemu dramatizovanje I zluradovanje. Slaganje tla bi se pojavilo bilo koji projekat da se izvodi. Price o bezdanu dubine 20m (petosoratnica otprilike) je bas preterivanje. Onaj ko kaze da su sipovi uzrok urusavanja pokazuje elementarno nepoznavanje materije koju komentarise. Naprotiv, mreza sipova ce ucvrstiti I povezati tlo na potezu savskog amfiteatra. Nemoguce je uraditi sondiranje na svakih pola metra, tako da su iznenadjenja moguca. Cak I kad se uradi detaljno ispitivanje, tlo se retko kada ponasa "poslusno", pogotovo na ovako "negostoljubivom" terenu u savskom amfiteatru. Do urusavanja je doslo tamo gde je voda jos uvek aktivna.

Ja sam vec napisao, za one koji su hteli da citaju, da se moze ocekivati dalja pomeranja tla cak i godinama koje dolaze. Dok god se ne izjednace pritisci ispod i oko gradjevina, dolazice do mikro pomeranja obaloutvrde. Totalno maliciozno I bezumno mi je slikati jednu napuklu plocu I proglastiti citav projekta "promasajem".

Ovo sa krivljenjem jedne kule je glupost. Kule su jedinstvene u osnovi i leze na nalegnoj ploci 2.60m i nemoguce je da se jedna "krivi".

Ovo se sve moglo delimicno izbeci da je radjeno po rasporedu. Prvo visoke gradjevine, pa tek onda obaloutvrda i promenada. Ovaj put je vladajuca garnitura zbog medijske promocije projekta krenula u izgradu promenade pre vremena. To je bila politicka odluka I sada neka snose posledice. Po njihovu nesrecu ispalo je da je ono sto je trebalo biti najreprezentivnije i najpribliznije ljudima, ispalo je najgore, zbog ne bas najsrecnijeg izbora izvodjaca radova. Evidentno je da su daleko iza po kvalitetu radova od ostalih izvodjaca na projektu. Pitanje je da li su mogli bolje izabrati.

 

[Дошљак]

ПИМ би одрадио боље променаду.

 

[zidar]

Moracu da promenim naslov u pod-vesti blica: "na promenadi doslo do mikro pomeranja na mestu gde je reka jos uvek aktivna"

 

[stanislaw]

bullwye » 28 Aug 2017 07:13 pm[/url]":39a1jzjh]ovaj Kurir...neznam kako neko moze da pise toliko gluposti

Čekajte da vidite kad zidareva naslovnica STVARNO ode u štampu

 

[milos.tro]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=rJ5vANDj0ww[/youtube]

 

[dragan]

Beogradske skrivene reke i potoci

Osim što jei na ušću 2 reke, Beograd krije još najmanje 9 podzemnih reka, potoka i desetine "živih" izvora.
Da li biste mogli da zamislite da se niz Nemanjinu ulicu umesto tramvajem spuštate na primer, čamcem?
Verovatno ne, ali nekada je upravo tom ulicom od Slavije do Železničke stanice tekla Vračarska reka.
http://www.beogard.com/2016/06/beograds ... otoci.html

 

[Zuma]

Savski amfiteatar je najniža tačka i samo središte terena u obliku posude. Svi podzemni vodonosni slojevi unaokolo imaju nagib ka njemu i svoju vodu na kraju isporučuju ovde. Dakle, što se vode tiče, teren se najpre može posmatrati kao veliki levak.

 

[dragan]

Možda su znali da je na mestu odrona neko podvodno ušće
pa su zato i oklevali sa izgradnjom tog dela Promenade.

Sad mogu da ozidaju tu rupu u jedan reni-bunar za BVK-a.

 

[Sarajevska]

dragan » 29 Aug 2017 06:55 am[/url]":1gt5ol64]Možda su znali da je na mestu odrona neko podvodno ušće
pa su zato i oklevali sa izgradnjom tog dela Promenade.

Sad mogu da ozidaju tu rupu u jedan reni-bunar za BVK-a.

Лепо је видети на форуму старе асове и конкретно човека који је покренуо ову тему пре више од 10 година

 

[GOJE]

Zuma » 24 Aug 2017 02:17 am[/url]":161k8ke5]

spatiotecte » 24 Aug 2017 01:45 am[/url]":161k8ke5]
TI racunas travu kao setaliste kad ti odgovara a kad ti ne odgovara onda je ne racunas.
Evo sad ti je lupetaranje skocilo na 21%

A ti i Stf koristite samo širinu trotoara kad vama odgovara. Dok sam ja za razliku od vas objasnio zašto sam uračunao travnjak, zašto što on ovde JESTE deo obale koji se slobodno koristi i gazi, što lepo vidiš na slici. Hteo si da pokažeš da u Bratislavi smatraju da su uži prolazi za ljude dovoljni, ali upravo to nije tačno kad se pogleda kakav način korišćenja njihov dizajn nudi. Dakle oni NISU smatrali da je dovoljna samo širina na koju ti misliš (samo pločnika). Tako da bi zaključak koji bi ljudi izvukli bio pogrešan da nisam redefinisao pitanje tako da omogućuje pravednije poređenje i da bolje odgovara onome što svi imaju na umu kad porede dva rešenja. Da ne spominjem da broj korisnika naše i njihove obale neće biti isti (ceo grad ima 400.000 ljudi), pa tek po tom osnovu samo direktno poređenja širina trotoara nije moguće. Zbog toga bih ja preskočio spominjanje "lupetanja" da sam na tvom mestu.

Da se umešam i ja kao neko ko je ovde prvi naveo primer Bratislave, i poslužio kao inspiracija Homeru za post Milenijuma. Dakle njihova bruto širina od preko 40 metara je skoro cela upotrebljiva i korisna - lično sam bosonog šetao po travi, sedeo na istoj da malo odmorim mozak, a isto to rade i svi ostali korisnici. Od naše bruto širine od 30 metara - 20 je potpuno beskorisno. Ali brojke su brojke, iako dovoljno govore, taj subjektivni osećaj ne može se preneti ni brojkama ni fotografijama. Predlažem svima da posete Bratislavu i sami procene šta je lepše i prijatnije.

A propos argumenta da nema smisla ponavljati ono što već imamo i da treba da baštinimo više različitosti - to bi imalo smisla kada bi te različitosti donosile neki novi kvalitet. Na primer, meni se sviđa granitna podloga i kvalitet upotrebljenih materijala na novoj promenadi, kao i još neki detalji, ali generalno ne mogu da prihvatim da nas stavljaju u uzak prolaz između solitera i ograde (da mi je znati ko može da podržava ogradu na šetalištu), i prave onakve gluposti u projektovanju i izvođenju koje su sto puta prežvakane. Kakav nam je to kvalitet i različitost donelo?

 

[Veliki Vracar]

GOJE » 29 Aug 2017 03:02 pm[/url]":2pxmcllz]
Dakle njihova bruto širina od preko 40 metara je skoro cela upotrebljiva i korisna - lično sam bosonog šetao po travi, ... :wink:
...Kakav nam je to kvalitet i različitost donelo? :idea:

Па ето квалитет је што ако овде скинеш чарапе и заврнеш ногавице, не гине ти титула архи-џибера десне обале, док би на левој и у Братислави био кул тип :laugh: