Delija":vf5w8u0h je napisao(la):
Укратко треба урадити само две ствари:
- Средити инфраструктуру у СА
- Преусмерити неминовну градњу у СА уз постављање стриктних и високих урбанистичких и архитектонских услова.
Pa jeste, to je u osnovi ono što treba uraditi, mada je malo previše uopšteno i izostavlja ono što treba uraditi izvan SA da bi ceo ovaj deo grada decenijama unapred mogao da funkcioniše bez zastoja i sa jednim ovako velikim dodatkom. Šta će oni sve trošiti, zahtevati kao uslugu, ili praviti kao dodatni otpad, koliki će saobraćaj generisati u okolini, tj šta je sa transportom roba i ljudi za nešto u poslovnom smislu aktivno u ovolikoj meri, itd, itd. Ovaj projekat je dobra prilika za ozbiljan razgovor o urbanizmu. Pri tome mislim na neku širu javnost, a ne samo na Beobuild. Trebalo bi najzad prestati sa pasivnim pozdravljanjem i opštom javnom ekstazom prilikom svake gradnje, praktično bilo čega što bilo koji investitor predloži. Šta mi ustvari želimo u ovom delu grada? Nije ni malo mudro na bilo koji način preopterećivati istorijski centar grada.
Savski Amfiteatar nije baš svuda strogi istorijski centar, a u njemu nije ni previše toga preostalo, pa je doneke poseban slučaj na koji ću se vratiti kasnije. Ipak nije loše prvo ponoviti jedan opšti princip. Većina Evropskih gradova ima isti problem u svom starom delu. Uske ulice i prastara infrastruktura. Pošto nije moguće ni proširiti ulice, a ni bitno popraviti dobar deo infrastrukture, uobičajeno rešenje je da se postojeći resursi oslobađaju odvlačenjem svega što tu nije neophodno. Tako je naprimer novi most na Adi uspešno odvukao deo saobraćaja iz centra. Uvođenje metroa ima isti smisao. Odvući deo saobraćaja pod zemlju i tako efektivno osloboditi deo kapaciteta postojećih ulica. Pa recimo gradnja novih mostova u nastavcima što više postojećih ulica koje izlaze na reku ukida deo saobraćaja paralelnog sa njom.
Deo iste ove filozofije je pokušaj da se vredni delovi starog, istorijskog dela grada specijalizuju. Tako se izbegava dovlačenje novih ljudi koji bi neki posao mogli obavljati i na drugom mestu, odnosno gradnja objekata ili sadržaja koji ne bi puno izgubili da su drugde. Tako se stari deo grada, koji se ne može bitno popraviti, ipak oslobađa. Čuva se za ono za šta je najbolji, javni prostori, kultura, turizam, zabava, socijalizacija, specijalizovane (a ne masovne) usluge. Iz ovog opšteg pristupa je jasno da je potpuno apsurdna i štetna tendencija koju u ovom našem haosu guraju investitori na sopstvenu korist i štetu svih ostalih: Da se popularnost Starog Grada i obala reka iskoristi za pretvaranje ovih delova grada u neku kvazi klasičnu poslovnu četvrt. Pa onda još, ne samo da je to ovde pogrešna vrsta aktivnosti, nego se umesto malih i elitnih ovde planiraju ogromne dodatne površine za masovnu verziju tih "poslova", upravo u delu grada u kome to ima najmanje smisla. To je potpuni apsurd čiji je najbolji primer Zahin kompleks na Ušću.
Savski Amfiteatar je srećom nešto što se u dovoljno velikoj meri razlikuje od opisane situacije. Ovde imamo veoma veliku, potencijalno slobodnu površinu, ne previše vrednih objekata, i ne baš bitne vizure. Tako da se gornje razmatranje svodi na uzimanje u obzir tih opštih principa prilikom izbora prave mere za jedan takođe poseban, iako nešto drugačiji deo grada, to jest na izbor poželjnog stepena izgrađenosti i opšteg karaktera za ovo mesto. Sem kad je u pitanju totalno anahron i štetan tretman Savske obale, ja ovde nemam prevelikih zamerki. Doduše, nisam sasvim siguran da je gradnja jedne kompaktne, visoke verzije Novog Beograda, ali sada sa gusto poslaganim, uglavnom zatvorenim blokovima i bez dovoljno zelenila, slobodnog prostora i otvorenih vidika, baš toliko dobra ideja za ovako kvaliteno mesto. Manji stepen korišćenja prostora bi bio bolji. Ali ako se samo ovo može finansirati, i ako su svi svesni opterećenja koje će čitav "grad u gradu" ovako velikih razmera da ostavi na ionako problematičan stari deo Beograda, pa su spremni da plate sve što treba, neka bude i to. Ovaj prostor, sem prvih 100 m pored obale, ipak nije toliko dragocen i poseban kao Kalimegdan i kej Hotela Jugoslavija. Za uzvrat ćemo možda dobiti jedan, ne preterano human i urbanistički napredan, ali ipak moderan i vredan deo grada kakav nemamo. Samo da svima unapred budu jasni svi indirektni troškvi, posledice i rizici.