Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Nisi u pravu za političku pripadnost STF. Projekat je prevara i u redu, to ćemo sada videti, evo tu sam ja, tu sam i da se postidim i kažem da sam lupetao, da sam pogrešno procenio i sve ostalo kako sam naveo. Što se tiče DS priča i njihovih projekata, ne bih da se previše hvalim, ali direktno sam se borio protiv svinjarija i bahatosti u konkretnim postupcima, koje je činio i radio DS, tj njegovi funkcioneri. Pisali smo o tome na forumu, ranije, nebitno. Međutim, upravo zbog tvoje političke neutralnosti (da li to znači da si ostao ispod cenzusa sa DSS - 4,1 %?) ti ne praviš tu razliku između DS-a i SNS-a. Golim okom (ako imaš izoštreno oko kao ja) se vidi da je SNS gori od DS-a, i to ne malo. Znači, DS jeste otpad i to žešći, ali i takav, je mnogo bolji od SNS-a. Tužno, ali istinito. I ako moramo da biramo manje zlo, nažalost, to jeste DS. Međutim, sad ne postoji ni DS. Sad ne postoji ništa. Bukvalno ništa.

Reći ću ti neverovatnu, ali potpunu istinu. Za SNS je na izborima glasalo oko 1.800.000 ljudi. Da krenemo redom od jednog do drugog čoveka, dakle od 1. do 1.800.000-og i da ga pitamo za razlog zbog čega je glasao za SNS, svaki razlog koji iznesu ti ljudi biće neistina. Pazi, svaki razlog koji iznese bilo koji od milion i 800 hiljdada ljudi biće neistina (osim možda jedno 20-50 ljudi koji znaju istinu i samim tim znaju i zašto su glasali za SNS). Da li razmere zablude mogu da budu tolike? Mogu, zašto da ne mogu? Zato što ljudi i nemaju istu svest o stvarima. Moja percepcija stvari nije ista kao kod ovih 1.800.000 ljudi.

Ti ćeš reći: šta to vredi kad to ne donosi vlast, apsolutnu vlast koju su oni osvojili? A šta ja tu mogu? Da krenem da objašnjavam? Tako je kako je, većina je izabrala, idemo uživajmo sad u tome što smo izabrali i gotovo. Pa sećam se mojih komšija koji su ljubili Miloševićevu sliku, nosili je u kolima, pa onda 1999. godine doveli tamburaše da pevaju kada je pogođena Miloševićeva rezidencija i mahali balonima na 200 metara od Miloševićevog kovčega, sve sa lešom. I šta mi sad ima dalje da tamburamo tu temu? Kako kaže moj omiljeni Petar Luković, kad objašnjava neminovnost nezavisnosti Kosova: žena vas je ostavila, otišla je sa drugim i neće se vratiti, nemojte se nadati, nema je više. Tako i ovo - neminovnost, to je to, to smo mi, to misli većina, i tako je u Srbiji vazda bilo.

Nego, da vidimo šta će biti sa projektom, živo me zanima, kako će se realizovati i kako teku pripremni radovi. Zbog toga smo ovde.
 
Belka,

Ја разумем све о чему ти причаш, само указујем на то да мислим да не постоји форумаш који заиста вреује да ће се БнВ заиста изградити, стога не разумем толику потребу одређених чланова да то константно наглашавају покушавајући нама "ретардираним" и "корисним идиотима" укажу да су 2 и 2 ... 4 ... као што сам више пута рекао, превише памфлета смо до сада прежвакали и нико овде није луд.

Ја знам да вас пар еуфорично чека да БнВ дефинитивно пропадне да бисте нама "ретардираним идиотима" показаликако сте били интелигентни и проницљиви и "отворили нам очи".... Не знам што чекате ту победу када сам у старту рекао и упорно причам да не верујем у релаизацију.

Али појединци не контају зашто је важно дискутивати о хипотетичкој реализацији. И ја немам више намеру да се гањам са "просвећенима" на овој теми. Ретардиран сам, шта да радим. Сад се повлачим а ви чекајте да докажете да сте у праву, када вам толико то значи.
 
Nemoj da se vređaš, nema razloga. Nisam mislio da si ti bilo šta od ovog što si napisao, niti bilo ko na forumu. Reči su nesavršene, pisana komunikacija je nesavršena, nema potrebe da se vređaš i govoriš ironično. Da ćemo trijumfovati, pa naravno da hoćemo, moramo sebi dati oduška, suviše je velika laž u pitanju da bi mogli daje tolerišemo. Lepo je Homer objasnio. Usput ćemo komentarisati održivost projekta, i čemu ljutnja sada? Ima deo nerazumevanja, ali Bože moj, to su komjuteri šta da radimo, daj da pratimo i vidimo šta će biti, veoma je interesantno. Nemoj se ljutiti.
 
belka":zyumq2p1 je napisao(la):
Reći ću ti neverovatnu, ali potpunu istinu. Za SNS je na izborima glasalo oko 1.800.000 ljudi. Da krenemo redom od jednog do drugog čoveka, dakle od 1. do 1.800.000-og i da ga pitamo za razlog zbog čega je glasao za SNS, svaki razlog koji iznesu ti ljudi biće neistina. Pazi, svaki razlog koji iznese bilo koji od milion i 800 hiljdada ljudi biće neistina (osim možda jedno 20-50 ljudi koji znaju istinu i samim tim znaju i zašto su glasali za SNS). Da li razmere zablude mogu da budu tolike? Mogu, zašto da ne mogu? Zato što ljudi i nemaju istu svest o stvarima. Moja percepcija stvari nije ista kao kod ovih 1.800.000 ljudi.

Потпуна грешка. Од првог до последњег, сам разлог као разлог биће истина. Ти можеш да хвалиш себе колико хоћеш (то није врлина баш нека) али ти људи знају зашто су нешто радили, да ли грешили или не. Као што ти вероватно знаш, шта ти све ово треба. Ја твоју одлуку нећу да преиспитујем. А шта ће тек да се дешава можемо само да оставимо будућем времену. Осим ако ниси баба ванга, Зорка или неки други маг предвиђања. :)

Причао сам са једним СНС активистом старијим. Питам га за БНВ не верује, економија, правосуђе...исто. Просто не зна шта ће са тим бити али не верује у презентовани облик. Питам га зашто онда?
Зато што се нисмо променили стварно, прилагођавамо се ситуацији и могућностима. Очекује геополитичке обрте, после којих ће се показати право лице (за њега опет позитивно) и карактер те политичке струје.

Сигурно је да ни овде, ни укупно у друштву, људи сада не схватају размере ових резултата. А крупан је догађај.


Kako kaže moj omiljeni Petar Luković, kad objašnjava neminovnost nezavisnosti Kosova: žena vas je ostavila, otišla je sa drugim i neće se vratiti, nemojte se nadati, nema je više. Tako i ovo - neminovnost, to je to, to smo mi, to misli većina, i tako je u Srbiji vazda bilo.

Не чуди ме да греши, обзиром да ти је омиљени. То је његова неминовност пројектована на случај сопствене жене.
Код нас у друштву неминовна је погибија свих актера догађаја. Али ти не читаш хронику :wink:
Не познајеш ни историју, ни карактер и размишљања својих суграђана. Макар ти у оволикој већини рекли своје мишљење. Што на теми, што на изборима. Ти га не прихватај, ако си изабрао тако. Али не можеш да утичеш на нечије мишљење на овај начин.

Nego, da vidimo šta će biti sa projektom, živo me zanima, kako će se realizovati i kako teku pripremni radovi. Zbog toga smo ovde.

Неки од нас јесу овде због тога. Јер сматрамо да СА не може опстати у овом облику. Ти сматраш да може, и да хоће, и да мора, и да си најпаметнији. Као што си сматрао да неће ни шине дирати...
Како онда видиш разлог због којег си ти овде?
 
Mастер план "Београда на води" за месец дана

БEOГРAД - Kоординатор проjекта "Београд на води" Aлександар Kарловчан наjавио jе вечерас, на панелу Танјуга, да ће мастер план овог проjекта бити предстваљен jавности за месец дана.

У мастер план и проjектну документациjу jавност ће, обjаснио jе Kарловчан, имати увид за месец дана, додаjући да већ сада раде на београдскоj Задрузи, коjа jе прва зграда коjа jе имала своjе хлађење jош 1905. и треба да покаже шта смо били некад и сада.

На панелу на тему "Проjекти коjи би од Београда могли да направе модерну европску метрополу", он jе казао да jе "Београд на води" проjекат коjи ће покренути грађевинску индустриjу и истакао да jе српска оператива способна да реализуjе овакав проjекат.
"Oво jе jединствена прилика да покажемо да смо способни да отворимо земљу према свету", казао jе Kарловчан и нагласио да jе ово наjвећи проjекат у историjи.

Oн jе навео да су инвеститори из Уjедињених Aрапских Eмирата препознали наду и енергиjу да ово може бити бољи свет и да Београд може стварно постати метропола озбиљних размера.

Према његовим речима, 2,5 одсто простора намењеног за "Беогард на води" остављен jе за културу, а меродавне службе ће прецизирати да ли ће се ту налазити опера или нешто друго.

Извршни директор америчке Привредне коморе у Београду Mаjа Пишчевић наjавила jе да ће ова институциjа у другоj половини септембра направити регионалну конференциjу под називом "Нова Jугоисточна Eвропа" (Неw СEE), коjа ће имати за циљ да оваj регион представи инвеститорима, а да би Београд требало да буде центар те платформе.

Oна jе указала да треба улагати у знање, иновативност и креативност и спречити даљи одлив мозгова, наводећи да се Србиjа налази на 131. од 134 места листе индекса конкурентности Светског економског форума.

Србиjа, према њеним речима, треба да води више рачуна и о инвеститорима коjи се већ налазе у земљи, jер су они наjбољи привредни амбасадори Србиjе.

Директор "Mиксер хауса" Иван Лалић сматра да држава ниjе препознала значаj креативне економиjе и да се култура у земљи сматра као расходна ставка.

Oн jе указао на пример Велике Британиjе, односно Eдинбурга, коjи кроз фестивалску економиjу, током 102 дана, приходуjе са више од 200 милиона фунти.

Лалић се заложио за популаризациjу приватно-jавног партнерства, о коме се прича годинама, а у пракси jе далеко од имплементациjе.

Oд "Београда на води" и он очекуjе велике користи по град и целу земљу.
__________________
http://www.tanjug.rs/novosti1/121712/ma ... c-dana.htm


Meni je tu zanimljiv dio o zadruzi gdje kaze da je imala hladjenje zna li neko nesto kakva je klimatizacija postojala posto ja nista nisam primejtio u samoj zgradi

Задрузи, коjа jе прва зграда коjа jе имала своjе хлађење jош 1905. и треба да покаже шта смо били некад и сада.
 
belka":4jratc77 je napisao(la):
Kako kaže moj omiljeni Petar Luković...

je*******iga omiljeni ti presao u SNS :mrgreen:
http://www.youtube.com/watch?v=D7UpTWtW4CY

Inace taj je podrzavao svakoga ko mu uplati pare na racun. Mesica, Izetbegovica, Cekua, stanka subotica, muftiju, Vucica...

U emisiji se hvalio kako mu Haradinaj poklanja vina :? pa valja zato takav njegov stav o Kosovu.
 
Genijalan covek, negativan naravno, ali smisao za humor, spremnost za napušavanje političara, vrh. Odgledaj na youtube njegov monolog na Peščaniku kada proziva Dinkića zbog 9 šoljica za kafu, da vidiš vrh.

E, čekaj malo da ne propustimo. Karlovčan je rekao da će Master plan biti predstavljen javnosti za mesec dana. Čekaj bre pa zar nije bio već gotov i urađen master plan? I prezentovan? I zašto za mesec dana, zašto se ne kaže dana tog i tog? O čemu se ovde radi, ponovo zavitlavanje ili šta? I zašto oglašavanje odmah dan posle izbora zašto ne za 5 ili 7 dana posle izbora?

Da li smem da zamolim za informaciju ili konstataciju kako napreduje čupanje šina, koliko je poočupano, jel se vredno radi ili šta, neka sličica sa nakostrešenom travom i šikarom oko šina, šlogiranom od čupanja?
 
belka":1z2xfdlq je napisao(la):
Nemoj da se vređaš, nema razloga.
Има разлога и вређам се. И баталим тему јер се претворила у класично онанаисање и чекање врхунца.

Ајд у здравље.
 
Jedno tehničko pitanje za one koji možda imaju saznanja. Koliko sama priroda tla na kojem je planirana izgradnja, može da uveća početna ulaganja? Naime poznato je sa planova Beograda da je tle plavno i močvarno. Kroz Nemanjinu je tokom istorije tekao potok/reka. Tokom 60-ih godina 19-og veka je celo to zemljište nasuto šutom (debljine do dva metra). E sad laički gledam i vidim da za sada nema na tom prostoru nekih većih zgrada (visinski), osim zgrade pošte, te se pitam, kako treba fundirati zemljište i učiniti ga prihvatljivim za gradnju veće spratnosti? Da li su rađena ispitivanja tla? Naravno, koliko bi to uređivanje zemljišta za dalju gradnju koštalo? Hvala na odgovorima unapred.
 
slično kao Novi Beograd

beogradgeoloska-karta.jpg


beogradgeoloska-kartaleg.jpg
 
Ми смо "махери" за уништавање па чак и норамлне размене мишљења. Нико никоме неда за право, свако је за себе најпаметнији. Чудо.... ми смо ти Срби чудо невиђено.
Ни разговарати људски не знамо.
Ретко када се укључујем у дискусије нарочито не у оне где нисам стручан али ово је све само није РАЗЕМНА СТРУЧНИХ МИШЉЕЊА.
Када сам се регистровао на овај форум очекивао сам пуно више, у најмању руку да ћу чути мишљење стручних људи а колико видим ту је најмање стручњака. На пар тема постављао сам питања са напоменом да очекујем иоле стручан одговор и до данас их нисам добио.
Настављам пратити форум али понављам разочаран.
 
Прошли су избори, сад слободно можемо да
smiley-face-popcorn.gif
и да гледамо изградњу :lol:
 
Hvala Svsaviću za geološku podlogu Beograda. Mene je interesovao građevinski aspekt, tj. i ono što se zove iskustvo življenja na određenom prostoru. Bara Venecija nikada nije bila prostor na kojem se razvijao Beograd. Nije ni Novi Beograd. To je mlada tvorevina, a iskustva su, kakva? Drugo, iza Novog Beograda je stajao određeni sistem koji je mogao da izvede ogroman projekat prilagođavanja prostora za naseljavanje. Iza tako velikih projekata mora da stoji ogromna infrastruktura. Te mene interesuju izazovi koji stoje pred građevincima, kako rešiti probleme podloge na kojoj se gradi (ukoliko postoje, ne znam, pitam), kako stoji sa kapacitetima za kanalizaciju, vodovod? Dakle, malo da se udaljimo od pravca kojim je krenula tema i da razmotrimo tehničke aspekte. Ako je neko uopšte voljan o tome da priča....
 
Svuda je moguće napraviti bilo kakve građevine na bilo kakvom tlu, ali pitanje je cene/isplativosti. Savski amfiteatar je sačinjen od peskova (lasnog) i gline, tako da temelji moraju biti nadprosečno bolji (više i dubljih šipova itd.), a pogotovu za kulu.
Mislim da vodovodna, kanalizaciona i toplovodna mreža mora da se proširi za ovoliki grandiozni projekat, tj. nije predviđen za njega.
Za one koji ne mogu da protumače kartu, naka pitaju stručnjake, ja nisam taj, ali dajem bar neki doprinos za ovu temu, tj. ovaj misaoni projekat (nisam siguran u njegovu realizaciju).
 
svsavic":ykesv2d1 je napisao(la):
...
Mislim da vodovodna, kanalizaciona i toplovodna mreža mora da se proširi za ovoliki grandiozni projekat, tj. nije predviđen za njega.
....

Za to sam ja ovde već pitao.
Evo plana kanalizacije, već postavljenog na forumu na temi
viewtopic.php?f=24&t=1560
po GUPu 2021, izgrađeno i u planu
http://www.beograd.rs/documents/plan202 ... zacija.jpg
Prostor Beograda na Vodi uopšte nije predviđen ovim planom. Interceptor, još uvek u izgradnji ako se nevaram, ga ne predviđa.
BnV je u nivou Save,a treba nam mreža i jedan veliki tunel koji će sve te fekalije da odnese u pravcu Velikog Sela.
Da li planirani interceptor može da primi otpadne vode iz ovog novog dela grada?
Da li se iko bavio ovim "prljavim", ali suštinskim pitanjem?
Ne bih rekao - samo kule i kvadrati.
 
Sa tehnicke strane izazovi su veliki, ali to je i ocekivano s obzirom na stanje lokacije i polozaj. Prvo sto mene interesuje kako ce da rese obaloutvrdu, s obzirom da se povremeno desava da se Sava izlije i poplavi jedan deo SA. Moje je misljenje da bi morali jos 2 metra da izdignu drugi stepen odbrane od poplava, ali to je u ovom trenutku samo nagadjanje. Fundiranje objekta bi se moralo raditi sipovanjem zbog karakteristike tla, kao sto je na Novom Beogradu.
Potrebno je uraditi potpuno novu celokupnu infrastrukturu koja bi ukljucila kisnu kanalizaciju, fekalnu, vodovod, razvod jake struje, telekomunikacione instalacije, toplovodnu ili gasovodnu mrezu, kao i definisati pozicije i broj potrebnih trafostanica. Sve se to radi u okviru urbanistickih projekata na osnovu procenjenog broja korisnika, opterecenja i potreba. Sve ovo je ogroman posao, pa ako se krene sa izgradnjom, i ovi infrastrukturni delovi bi se gradili fazno, gde pretpostavljam, u prvoj fazi (ako krene izgradnja) ce se kompletna infrastruktura vezivati na Savsku ulicu.

Sto se tice urbanistickih projekata, okacicu link gde je prikazan obuhvat svakog planskog dokumenta i procedure za donosenje. Tako ce vise ljudi moci da se upozna sa tim, koga zanima.
u ovom prvom je malo izmesano stari i novi zakon, pise sa strane u levom uglu
http://prometheus.arh.bg.ac.rs/upload/1213/Osnovne/Regulativa/III_URBANISTICKI_PLANOVI.pdf
http://prometheus.arh.bg.ac.rs/upload/1213/Osnovne/Regulativa/procedura.pdf
http://www.urbansu.rs/pdf/zakonska_regulativa/pravilnik_za_planove_2010.pdf
 
А како ће се решити грејање? Можда је прилика да се искористе нове могућности. Топла вода из Обреновца, термални извори са Н.Београда. То би оправдало један део цене квадрата, због великих уштеда. Сама атрактивност пројекта била би већа.
 
Antropolozi su još davno utvrdili da ljudi u "prirodnom stanju" uglavnom razlikuju samo jedan, dva i mnogo, dok napredna plemena imaju još i intuitivno shvatanje broja tri. Očigledno, ako vas napada više od tri psa, razlika izneđu čopora i četri psa je više akademske prirode. Zbog toga je ovo pokušaj da se stekne jasniji osećaj šta to stvarno znači kad se kaže da se pravi skoro dva miliona kvadrata. Tako postaju jasniji i izgledi i vremenski raspon potreban da se sve to napravi, a zatim, od broja ljudi za koje se sve ovo projektuje zavisi i potrebna infrastruktura. Ideja iza one tabele koju sam ranije "crtao" je bila baš to (http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=271579#p271579), ali pošto se niko nije javio da je popuni pouzdanijim podacima, staviću neku sasvim slobodnu procenu, da bi smo imali bar nešto.

Dakle, računamo prosečan broj ljudi koji će u potpuno izgrađenom Savskom Amfiteatru boraviti u toku jednog dana. To je ono što infrastuktura i objekti u njemu i izvan njega treba da podržavaju. Početne pretpostavke o načinu korišćenja različitih tipova izgrađenog prostora su (nadam se da ćete ispraviti sve što sadrži velike greške u proceni):

- Kultura i zabava: Velike sale, malo neiskorišćenog prostora, velika gustina. Zbog posebne ponude i lokacije, ovde dolaze ljudi iz celog grada, ne samo lokalci, pa ih sabiramo sa onima koji ovde stanuju. Jedan čovek na svakih 9 m2 u jednoj "smeni". Smene (jedan kulturno/zabavni program), posle koga na isto mesto dolaze novi ljudi, traje tri sata. Uz radno vreme od 12 časova to ispada 4 čoveka na svakih 9 m2.

- Stanovi: Četvoročlana porodica u stanu prosečne veličine 50 m2

- Poslovni prostor: Jedan radnik, tj jedno radno mesto na svakih 8 m2. Smatramo da 1/6 zaposlenih u SA i stanuje u njemu, pa njih oduzimamo zato što su već uračunati po osnovu stanovanja.

- Hoteli: Prosek je recimo dvokrevetna soba od 20 m2, pri čemu je uvek zauzet samo jedan krevet, a polovina ukupnog broja soba je uvek slobodna.

- Prodavnice: Recimo da se one najvećim delom koriste od strane lokalnih stanovnika, pa ih uopšte nećemo računati (iako to za mnoštvo ekskluzivnih prodavnica nije sasvim tačno, ali neka bude).

- Šoping mol: Ovde imam konkretne podatke. TC Ušće ima 130.000 m2 i za mesec dana ga je posetilo 1,2 miliona ljudi. To je 40.000 poseta dnevno. Znači jedan (različiti) čovek dnevno na svakih 3.25 m2 (pošto u toku dana jedni smenjuju druge dolazeći uglavnom iz ostatka Beograda u SA).

Uz ove pretpostavke, tabela izgleda ovako.

Kod:
Namena           (P)ovršina   Procenat     Ljudi    Formula
Kultura/Zabava       26987       1.5%      11994    (P / 9) * 4
Stanovi            1106827      59.9%      88546    (P / 50) * 4
Poslovni prostor    315853      17.1%      32901    (P / 8) * 5 / 6
Hoteli              153910       8.3%       3848     P / (20 * 2)
Prodavnice           95632       5.2%          0     -
Soping mol          148444       8.0%      45675     P / 3.25
Ukupno             1847653     100.0%     182965

Kao što vidimo ovde bi trebalo dnevno da boravi (stanuje, svakodnevno radi, ili se zabavlja) 183 000 ljudi.

Prema popisu iz 2011., ako izostavimo Beograd i Prištinu, ovako izgleda top lista gradova u Srbiji po broju stanovnika u užem, urbanom gradskom područiju.

Kod:
Нови Сад      286.157
Ниш           202.208
Крагујевац    150.835
Лесковац      110.240
Суботица      105.681
Зрењанин       76.511
Dakle, malo je reći da je ovo što se sada projektuje čitav jedan grad. Ustvari, u Srbiji postoje samo dva veća grada, Novi Sad i Niš. Kratko rečeno, mi treba da napravimo novi Kragujevac. Doduše, u malo kompaktnijem i efikasnijem obliku, ali to je po mnogim urbanističkim parametrima otprilike to. Treba na svaki način podržati život toliko ljudi, i treba platiti i izgraditi infrastukturu koja podržava život jedne moderne verzije Kragujevca. Pa, kad se to uradi, dakle izgradi sve što treba u SA i izvan njega, trebalo bi taj novi Kragujevac još i nekome prodati. Tek će onda biti potpuno isplaćene investicije (odnosno realizovana zarada) od čišćenja Savskog Amfitetra, kao i od svih dodatnih investicija oko njega (recimo bušenje glavnog kanalizacionog odvoda promera ~ 3 metra kroz ceo stari Beograd, uz neko rešenje dovoda pijaće vode za 183 000 bogatih i obično veoma čistih ljudi).

Naravno, gradnja u SA može biti postepena, tokom (po projektantima) minimalno 8 godina. Na nesreću, vi ne možete pomoćnu infrastrukturu, i u izvan i SA, graditi postepeno. Stari deo grada je već po svemu kritičan. Možda bi, uz degradaciju kvaliteta usluga, mogli priključiti neku manju novu zgradu na stare cevi i instalacije (struje, grejanja, gasa, kanalizacije, vode, saobraćaja), mada je veliko pitanje koliko bi i to bilo pametno. Ali jako brzo se mora graditi nova instalacija, ali se onda ona mora odmah dimenzionisati za konačan kapacitet potpuno izgrađenog Savskog Amfitetra (sa OVIM projektom predviđenom gustinom stanovanja). Dakle pare moramo dati odmah (jer će infrastuktura izvan SA biti naša obaveza). Pa opet dolazimo do istog problema. Mi i za čišćenje terena u SA, i za okolnu infrastukturu koja ga podržava pare dajemo manje više odmah i u celosti (kockajući se pri tome da će se sve ovo stvarno napraviti i posle prodati), dok puno vraćanje svega uloženog u ovu investiciju dobijamo tek (možda) kada se sve ovo napravi. Tačno je da i u slučaju potpune propasti projekta ipak dobijamo čist SA i infrastrukturu koja nam ionako treba (mada, za koji broj ljudi?), ali ovo je nezgodno vreme za dodatno zaduživanje, kao što sam već objasnio, pa bi pare verovatno dale veći efekat usmerene u nešto drugo. Nezgoda je što će se vremenom sigurno i dalje otkrivati šta JOŠ moramo uraditi i koliko potrošiti da bi se u sred Beograda napravio novi, super moderan grad veličine Kragujevca (ili Leskovca, Subotice, razmere projekta su tako ogromne da je to sad manje važno).
 
Параметри су ти чудни. Пре неку годину је само на Н.Београду било у изградњи 1 000 000 квадрата.
Лесковац или Суботица у оквирима 0.6 пута 1.6 километара? Од чега је 15% тржни центар, да не кажем колико би се имућних стискало у 50 квадрата.
Знаш ли да пролазом код З.Венца прође 100 000 дневно? Толико стане у једном тренутку, на једном месту, током једног догађаја људи ( концерт, утскмица )
Саобраћај и инфраструктура јесу питање, али не и нерешиво. Остало су игре бројки у још непознатој ситуацији.
 
Borcanac, po kojoj teoriji smatras da ce se u SA sliti imucne porodice, kada imamo sveprisutno osiromasenje stanovnistva me samo kod nas, vec i sire?
Primer Belvila u kome se vece stambene jedinice prepravljaju u 2 manje dovoljno govore o traznji.
Primer zelenog venca koji si naveo je upravo primer loseg planiranja, sto mi je nagnalo na sledece razmisljanje:
Po renderima, ovaj projekat ako se realizuje na ovakav nacina onemogucava svaku sansu da se izmedju Zaricevog i Gazele ikada napravi most bilo za metro, bilo drumsko-metro. Cak i kad bi se negde 'uglavio' saobracajnice nisu zamisljene da vode ka njemu.
Takodje, kada pricamo o poslovnom prostoru, ja zaista ne vidim koje to kompanije ce pokupovati tolike kvadrate?
Imaju li te kompanije svoje proizvodne pogone u Srbiji? Gde su? Ili ce sve te kompanije biti intelektualna industrija, programeri, konsalting agencije, advokatske kancelarije?
Na osnovu koje studije ili istrazivanja se procenjuje da postoji potreba za takvim prostorom, na osnovu cega se planira tolika traznja???

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Ајмо мало чињеница:

- У Београду се и у време највеће кризе градило око 5.000 станова годишње.
- У Београд се годишње досели и до 40.000 нових становника,студената,радника,лезилебовића...
- На жалост многи се и иселе тј побегну у иностранство али они своје станове и куће не продају.
- Пре само годину и по дана завршено је насеље у степи са скоро 5.000 станова без иоле одговарајуће инфраструктуре па се нико није бунио,напротив,раја је масовно нагрнула на "непрофитне" станове по папреној цени за онакву градњу на онаквој локацији.
- Градња у СА није ствар потражње на тржишту већ ствар рационализације простора,решавања урбанистичких црних рупа,инфраструктурних проблема и коначно достизања неког пристојног нивоа стамбене градње на одличној локацији која је требала да буде урбанизована још пре једног века.

Укратко треба урадити само две ствари:

- Средити инфраструктуру у СА
- Преусмерити неминовну градњу у СА уз постављање стриктних и високих урбанистичких и архитектонских услова.
 
Uporedo sa skidanjem šina - oslobadjanja SA obavezno razvijati uredjene zelene površine
to je jedina garancija
bez obzira na tempo i razvitak projekta
da SA odmah pristojno izgleda
 
boca-ica":3jmadgqz je napisao(la):
Uporedo sa skidanjem šina - oslobadjanja SA obavezno razvijati uredjene zelene površine
to je jedina garancija
bez obzira na tempo i razvitak projekta
da SA odmah pristojno izgleda

Lično bih najviše voleo da se posade ječam i hmelj. Šalu na stranu, prvo mora dobro da se preore i istanjira. Onda neka dobra i kvalitetna sorta "gradske" trave.
 
Svideo mi se Zumin post. Na jedan drugačiji način objašnjava probleme koji ukazuju na to da su se mnogi zaigrali, pre nego što su počeli da razmišljaju da pre crvene vrpce ide rešavanja mnogih problema koje konkretan prostor nameće. Nego, da li je moguće podići postrojenja za preradu, i odvod vode na samoj lokaciji? Mislim na poseban lokalni vodovod, lokalnu kanalizaciju sa postrojenjem za preradu otpadnih voda i njihovim otpremanjem direktno u reku (bez zagađivanja iste), samo za potrebe Savskog amfiteatra. Uklopiti tako nešto u postojeći plan. Da li je izgradnja takvih objekata i infrastrukture jetinija od dopune postojeće mreže i dovođenja vodovoda i kanalizacije do konkretne lokacije SA?
 
Vrh