tzoran1
Advanced
Upravo tako. Neko je dobio projektni zadatak (da javna obala ima staze klupe travnjake drvored...) i onda to skarabudzio zanemarujuci sve moguce elemente prostorne koncepcije.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=453858#p453858 je napisao(la):":qkermopq]
I setimo se onda kada je Arhitektonski fakultet u Beogradu uradio projekat novog Saskog trga sa spomenikom svih zrtava rata i braniocima otadzbine 1990-1999. Tada su se porodice zrtava osecale uvredjenim zbog nacina na koji je projekat uradjen i zbog propusta arhietkata. Smetala je rdja (arhitekte je zelele?!) i jako sitna slova na spomeniku (time arhitekte kao da su porucile da su nebitni ljudi koji su poginuli za drzavu). Naravno nedelju dana nakon otvaranja morala se raditi popravka zbog propusta arhitekata (da sam arhitekta mene bi bilo sramota da mi se tako desi i da ponovo uzmem nesto da projektujem).
Taj prostor je generalno jako ruzan i nase arhitekte su odlucile da ga dodatno zacine sa zardjalim elementima
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=454156#p454156:zwb7zvfc je napisao(la):jer_petar » Sub Maj 27, 2017 4:37 pm[/url]":zwb7zvfc]Zna li se koliko tu vozova prolazi dnevno, nedeljno u proseku trenutno?
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=418013#p418013:3ipad5e9 je napisao(la):Zuma » Mon Nov 21, 2016 10:10 am[/url]":3ipad5e9]Ova poruka je tako dobro napisana da bi mogla posluži kao školski primer kako sastaviti nešto što izgleda vrlo razumno iako je u stvari delom pogrešno, a delom ne znači skoro ništa. Ono što me je zbunilo je pre svega izraz "novoizgrađeni kolosek". Da li je moguće da je stvarno napravljen potpuno novi kolosek za koji ja ne znam, a koji omogućuje direktniji pristup skladištu nafte kod hipodroma, tako da kolosek na gornjoj slici zaista više nije bitan? Na kraju sam morao da odem tamo i pogledam. Ispostavilo se nikakvog novog koloseka nema, da je putanja nafte kroz grad tačno onakva kakvu sam opisao u prošloj poruci, a da su navedeni razlozi zašto bi ovo trebalo biti bolje veoma loši.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=417812#p417812:3ipad5e9 je napisao(la):mvbg1 » 20 Nov 2016 09:32 am[/url]":3ipad5e9]
Na ovoj fotki je kolosek "šest topola" koji je ukidanjem stanice Beograd spoljna prestao da se koristi. Tako da vozovi više ne saobraćaju preko njega već se preko novih kolosečnih veza na ulazu u stanicu Beograd glavna i novoizgradjenog koloseka usmeravaju na prugu Beograd-Niš ka stanici Topčider.
Kolosek "šest topola" se koristi samo na delu od stanice Topčider do mosta na Adi za postavljanje vagona cisterni u NIS-ovo skladište kod hipodroma.
A što se samog manevrisanja tiče,vozovi sa naftnim derivatima se iz Pančeva dopremaju gore objašnjenim prevoznim putem u stanicu Topčider gde se raspuštaju i onda manevarskom lokomotivom odvlače ka skladištu NIS-a. Ranije su se kompozicije "naguravale"skroz iz Beograd spoljne,pored Save sto je bilo veoma komplikovano zbog mnoštva ljudi i kola koja su prelazila prugu od sajma ka šetalištu pa su morale da se povećaju mere bezbednosti.Što se rezultiralo sporijom vožnjom,čestim stajanjem i celokupnim produženjem tih manevarskih radnji a ujedno i smanjenjem propusne moći te pruge.
Mogu samo da pretpostavim da se izraz "novoizgrađeni kolosek" možda odnosi na uklanjanje skretnica koje više nigde ne vode. Zaista su podizani segmenti pruge sa takvim skretnicama i umesto njih stavljani novi koloseci bez skretnica. Iako to u nekom problematičnom smislu koji nije sasvim u skladu sa duhom Srpskog jezika jeste "novoizgrađeni kolosek", ne vidim kakve to ima veze ovom pričom jer je kolosek tačno tamo gde je i ranije bio, a vozovi njim i dalje idu kuda su i pre toga išli. Ničeg novog nema.
Što se ostalog tiče, da uporedimo prednosti i mane novog i starog rešenja vozikanja nafte kroz središte milionskog grada.
Po novom se zaista uklanja jedno ukrštanje pruge sa putem koji kod sajamaske hale 10 izlazi na obalski kej. I to je JEDINA prednost koje mogu da se setim. Ali koliko često automobili izlaze na PEŠAČKO šetalište na obali, u vreme kad tuda prolaze kompozicije? Koliko ljudi na obalu dolazi baš tim putem (kroz sajam) i u to vreme? Nafta se ne vozi noću kad rade splavovi. Ko su ljudi koji specijalno dolaze da bi se po danu šetali baš sajamskim kejom, ali dolazeći iz pravca Sajma, a ne obalom? Neki pecaroši i vlasnici splavova? Da li je uzevši u obzir njihov broj to u praksi IKADA bio problem? Koliko je to onda ozbiljna prednost uzevši u obzir promet na tom prelazu? A ovo je tek čudno:
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=417812#p417812:3ipad5e9 je napisao(la):mvbg1 » 20 Nov 2016 09:32 am[/url]":3ipad5e9]Ranije su se kompozicije "naguravale"skroz iz Beograd spoljne,pored Save sto je bilo veoma komplikovano zbog mnoštva ljudi i kola koja su prelazila prugu od sajma ka šetalištu pa su morale da se povećaju mere bezbednosti.
Koje mere bezbednosti? Nikada nisam video bilo kakve mere bezbednosti, a brzina kompozicija mi izgleda jednaka i sada i ranije. Ako na ovom kratkom segmentu uopšte i postoji neka razlika u brzini, to je nešto tipa 5 Km/h brža vožnja. Ali sumnjam da i to postoji. Koliko se vremena TAKO štedi na toj bednoj dužini? I to su dakle te prednosti. Da vidimo sad mane.
Nekada se u Pančevu mogla natovariti kompozicija sa naftom direktno za NIS-ovo stovarište. Zatim mašinovođe jednostavno ide samo pravo od Pančeva do Hipodroma, bez velike promene brzine, i bez bilo kakvog stajanja bilo gde. Tamo se cisterne istovare, pa se ista ta kompozicija samo vrati istim putem i na isti direktan način u Pančevo, spremna da se ponovo napuni. To je najbrže, najkraće, nema nikakve dodatne i rizične manipulacije kompozicijama, a nafta najmanje vremena provodi u gradu.
A sada, hiljade tona nafte, potencijalnu ekološku bombu u srcu milionskog grada, prvo odvoze u stanicu Topčider. Šta će pobogu čak tamo? Pa se onda raspušta. Zašto se raspušta i ponovo formira, ako je relacija Pančevo - stovarište nafte ionako redovna i svakodnevne trasa? Pa čak ni onda novoformirana kompozicija uopšte ne može da ode direktno do stovarišta, nego prvo mora da iz Topčidera ode skroz iza sajma, pa tamo strane (i dalje ometajući ljudima prelazak pruge na tom potezu isto kao i ranije), zatim se prebaci skretnica, pa tek onda može nazad u stovarište. Dakle sve kao što sam prvobitno opisao.
SVAKA od ovih NOVIH i nepotrebnih manipulacija ne samo da produžava vreme transporta DRASTIČNO više od (eventualne) uštede zbog "pažljivog" prelaska jednog skoro nekorišćenog puta preko pruge, nego i nešto DALEKO važnije: Ovo bitno povećava verovatnoću havarije i ekološke katastrofe koja može uslediti zbog:
- Povećanja ukupnog vremena koje opasne kompozicije provode u čekanju ili na putu kroz grad
- Veće dužine puta koje prelaze (više potencijalno kritičnih mesta i šetnji napred-nazad i kreni-stani po gomili NOVIH skretnica)
- Većeg rizika dodatnog i nepotrebnog prekomponovanja kompozicija sa naftom.
Nova i stara situacija su dakle apsolutno neuporedive po svemu. Ovo sada je i daleko skuplje i rizičnije.
A pošto sam zbog tvoje mudro sročene poruke morao da odem do tamo i vidim te "nove koloseke" i "prednosti novog rešenja", evo usput i fotografija kao dokaza da nafta i dalje odlazi iza sajma.
Ovaj kolosek je jedini ulaz i izlaz u NIS-ovo skladište nafte.
Iz drugog ugla.
Zatim kolosek sa prethodne dve slike ide ovuda.
Pa postaje prvi do Save (ali bez bilo koje skretnice ispod ili blizu nove petlje).
Pa pored čuvareve kućice ka sajmu, i dalje bez skretnice ili "novog koloseka" kojom bi se nafta mogla vratiti nazad ka Topčideru.
Evo u daljini i kompozicije sa naftom.
I najzad tek blizu sajamske hale (kod Stenke) dolazimo do ključne skretnice koja omogućava celu operaciju. Kompozicija sa naftom mora, u zavisnosti od dužine, da je kompletno prođe.
Onda čovek koji visi pozadi da znak da je poslednji vagon prošao skretnicu, pa kompozicija staje. On silazi i nešto proverava. Skretnica se prebacuje.
On se ponovo penje, pa idemo nazad,
Nazad,
I tek SADA se može ući u NIS-ovo skladište.
I sad po tebi ispada da je cela ova procedura bolja od jednostavnog slanja kompozicije direktno iz rafinerije u skladište?
A sve ovo zbog čega? Da bi se uklonio još jedan kolosek koji je mogao ostati? Ko ovde profitira a ko gubi?
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=454203#p454203:2b7672dl je napisao(la):zoran_m » Sat May 27, 2017 8:27 pm[/url]":2b7672dl]Danasnje
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=454729#p454729:wl3m7p4i je napisao(la):Saobraćajna Kamera » Uto Maj 30, 2017 9:04 am[/url]":wl3m7p4i]
Poklopac nema dodirnih tačaka sa opremom iz kataloga urbane opreme, str. 21: http://www.beograd.rs/images/file/02469 ... 058288.pdf
Zaključak je da nije postavljen na javnoj površini, odnosno da tamo i nema javnih površina.
Приликом уређења и обликовања јавних градских простора ауторски решених, а по спроведеном јавном конкурсу није обавезна примена овог документа. Поред наведеног, у отвореним јавним градским просторима и урбаним целинама у којима доминирају одређени материјали и начин опремања, а не поклапају се са препорукама за зону којој дати простор припада, предлог реконструкције и примењених елемената прилагодити карактеру посматраног простора. Такође, у складу са технолошким напретком, могуће је усавршавати предложене елементе.