Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[stf]

Kartograf » 25 Мај 2017 09:16 pm[/url]":3qwvmona]A evo nama i obrisa nove vizure grada..... aaaaaaaaaaaa.....

Као што рекох ... зграде заклоњене зградама. Шта се ту сад изгубило? Ништа.

 

[Zuma]

A i ova silna bombardovanja Beograda uvek prave mesta za nove i potencijalno lepše zgrade :bash:

 

[stf]

Мени лично је на овој панорами симпатичан однос Резиденса и Рудо кула на Коњарнику - ко позитив и негатив.

 

[Rudar]

stf » Fri May 26, 2017 7:57 am[/url]":2np0oeto]

Kartograf » 25 Мај 2017 09:16 pm[/url]":2np0oeto]A evo nama i obrisa nove vizure grada..... aaaaaaaaaaaa.....


Као што рекох ... зграде заклоњене зградама. Шта се ту сад изгубило? Ништа.

Pa valjda se moze i tako razmisljati.
“We come from nothing, we are going back to nothing-In the end what have we lost? Nothing!”

 

[Nik_B]

Da se podsetimo jednog od najosnovnijih urbanistickih pravila i da vidimo primenu tog pravila u praksi od strane eksperata:

 

[Drakche]

SA bi u najoptimalnijem smislu trebao da bude jezero sa manjim objektima i parkom. Beograd ima dovoljno povrsina preko kojih bi mogao da se siri, ili jos bolje da popunjava "rupe" gde je moderna arhitektura potrebna, odnosno, radi razne rekonstrukcije vec postojeceg.

 

[Max15]

Nik_B » Fri May 26, 2017 9:54 am[/url]":kx6iktnp]Da se podsetimo jednog od najosnovnijih urbanistickih pravila i da vidimo primenu tog pravila u praksi od strane eksperata:

Znaci po tebi jedan od najboljih svetkih arhitekata Daniel Libeskind ne zna nista zato sto je uradio ovakav projekat. :kafa:

Razmisli malo, to tvoje pravilo ne vazi ako se na kraju nalazi vodena povrsina (reka, more...).

 

[stf]

Тај принцип је само урбанистичка препорука, која представља наидеалнији, фактички утопистички начин урбанизације гребена. На жалост, то се једнако поштује у свету колико се и не поштује. И у Београду није први пут да се овај принцип не прати код Београда на води.

 

[Max15]

Sad bas gledam i razmisljam koliko je ovaj projekat bio dobar. U njemu nema trznog centra nego veliki kulturni i kongresni centar.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=_beCfel_EH8[/youtube]
http://www.lukabeograd.com/press/GradNa ... rplan.html

Trebao je Karic da preuzme ovaj projekat umesto sto planira Tesla Grad.

 

[Nik_B]

Max15 » Pet Maj 26, 2017 11:40 am[/url]":1zzmwgaf]

Nik_B » Fri May 26, 2017 9:54 am[/url]":1zzmwgaf]Da se podsetimo jednog od najosnovnijih urbanistickih pravila i da vidimo primenu tog pravila u praksi od strane eksperata:

Znaci po tebi jedan od najboljih svetkih arhitekata Daniel Libeskind ne zna nista zato sto je uradio ovakav projekat. :kafa:


Razmisli malo, to tvoje pravilo ne vazi ako se na kraju nalazi vodena povrsina (reka, more...).

Gde pise da sam ja izmislio pravilo. Ne trpaj mi u usta ono sto nisam rekao, vec lepo procitaj sta pise. Dakle, ne po meni, vec po osnovama urbanizma, koja se uce na prvoj godini fakulteta i iza kojih stoje profesori, asistanti, studije, istrazivanja, praksa, iskustvo, itd.

A zatim prestani da interpretiras stvari na svoj nacin jeftinom zamenom teza i uvaljivanjem primera van konteksta. Skica koju sam postavio odnosi se konkretno na pokrenut - brdovit - teren, gde se kroz visinsku regulaciju pokusavaju ispostovati svi korisnici prostora.

Treca stvar, na osnovu cega tvrdis da pravilo ne vazi ako se na kraju nalazi vodena povrsina (reka, more...). Jel to Ti tvrdis ili si negde procitao? Molio bih te da to pravilo postavis ovde kao i relevantne osobe koje stoje iza njega.

@stf
Naravno da ima jako puno izuzetaka po ovom pitanju. To opet ne znaci da ti izuzetci lose (uslovno receno) urbanizacije trebaju uzeti kao primer koji treba da se prati.

I za ovakvu "urbanisticku preporuku" kako si je nazvao moze da se napravi izuzetak, ali on treba da proizadje iz realnih potreba, a ne na osnovu toga sto je neko lupio broj spratova i naredio da se gradi.

 

[Johnest_Hon]

Libeskind je uradio vrhunski projekat, kamo sreće da BNV ima dodirnih tačaka sa njim ali osim Beograd, Belgrade, Belgrado, nema ništa...

 

[Max15]

Nik_B » Fri May 26, 2017 11:20 am[/url]":3rim9oa9]

Max15 » Pet Maj 26, 2017 11:40 am[/url]":3rim9oa9]

Nik_B » Fri May 26, 2017 9:54 am[/url]":3rim9oa9]Da se podsetimo jednog od najosnovnijih urbanistickih pravila i da vidimo primenu tog pravila u praksi od strane eksperata:

Znaci po tebi jedan od najboljih svetkih arhitekata Daniel Libeskind ne zna nista zato sto je uradio ovakav projekat. :kafa:


Razmisli malo, to tvoje pravilo ne vazi ako se na kraju nalazi vodena povrsina (reka, more...).

Gde pise da sam ja izmislio pravilo. Ne trpaj mi u usta ono sto nisam rekao, vec lepo procitaj sta pise. Dakle, ne po meni, vec po osnovama urbanizma, koja se uce na prvoj godini fakulteta i iza kojih stoje profesori, asistanti, studije, istrazivanja, praksa, iskustvo, itd.

A zatim prestani da interpretiras stvari na svoj nacin jeftinom zamenom teza i uvaljivanjem primera van konteksta. Skica koju sam postavio odnosi se konkretno na pokrenut - brdovit - teren, gde se kroz visinsku regulaciju pokusavaju ispostovati svi korisnici prostora.

Treca stvar, na osnovu cega tvrdis da pravilo ne vazi ako se na kraju nalazi vodena povrsina (reka, more...). Jel to Ti tvrdis ili si negde procitao? Molio bih te da to pravilo postavis ovde kao i relevantne osobe koje stoje iza njega.

@stf
Naravno da ima jako puno izuzetaka po ovom pitanju. To opet ne znaci da ti izuzetci lose (uslovno receno) urbanizacije trebaju uzeti kao primer koji treba da se prati.

I za ovakvu "urbanisticku preporuku" kako si je nazvao moze da se napravi izuzetak, ali on treba da proizadje iz realnih potreba, a ne na osnovu toga sto je neko lupio broj spratova i naredio da se gradi.

Tvoje pravilo u smislu pravilo koje si preneo. Ovo na osnovu cega tvrdim da pravilo ne vazi ako se na kraju nalazi vodena povrisna... pa tvrdim na osnovu radova priznatih svetskih arhitekata. Nazalost mi takovog nemamo pa je zato arhitektonski fakultet tj profesori u njemu su jako losi u poredjenju sa stranim, dovoljno je pogledati njihove reference.

Ovako izgledaju projekati arhitekata koji predaju na fakultetu u BG. :kafa:

Branislav Zegarac

Vladimir Lojanica

Milan Vujovic

Zoran Lazovic (za ovo se dobija nagrada u oblasti arhitekture kod nas)

I setimo se onda kada je Arhitektonski fakultet u Beogradu uradio projekat novog Saskog trga sa spomenikom svih zrtava rata i braniocima otadzbine 1990-1999. Tada su se porodice zrtava osecale uvredjenim zbog nacina na koji je projekat uradjen i zbog propusta arhietkata. Smetala je rdja (arhitekte je zelele?!) i jako sitna slova na spomeniku (time arhitekte kao da su porucile da su nebitni ljudi koji su poginuli za drzavu). Naravno nedelju dana nakon otvaranja morala se raditi popravka zbog propusta arhitekata (da sam arhitekta mene bi bilo sramota da mi se tako desi i da ponovo uzmem nesto da projektujem).
Taj prostor je generalno jako ruzan i nase arhitekte su odlucile da ga dodatno zacine sa zardjalim elementima

I posle se ovi ljudi bune protiv arhitekture u BnV? :lool: Neka gledaju i uce kako se projektuje u 21 veku i to od strane poznatih arhitektonskih biro kao sto su SOM, RTKL i sl.

 

[Nik_B]

@Max 15 Off Topic

Smem li da pitam sa kojim znanjem i kojim referencama dajes sebi za pravo da diskreditujes Arhitektonski fakultet beogradskog Univerziteta kao i njegove profesore - ma kakvi oni bili?

Opet navodis primere koji nemaju veze sa postavljenim pitanjima.

Malo savremene arhitekture i materijala. Corten Celik:

Pogledajte prilog 1Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 5

 

[neven_k]

Bravo Max 15 sa referencama, da se vidi koje gromade predaju arhitekturu na Univerzitetu.

Koliko je taj fakultet azuran vidi se po centrimetrima prasine u njegovom glavnom holu.

Po meni glavni krivac za losu arhitekturu je i trziste, koje u odnosu na kostanje radova, arhitekti daje mrvice za honorar. To mora da se promeni, arhitekta preba da dobija 10% od kostanja svih radova. Tada ima dovoljno novca da se ulozi vreme u projekat.

 

[direktor]

Zgradu na bulevaru djele tri fakulteta i nisu revnosni bas u odrzavanju iste nimalo

 

[Max15]

Nik_B » Fri May 26, 2017 2:17 pm[/url]":1smlhajq]@Max 15 Off Topic

Smem li da pitam sa kojim znanjem i kojim referencama dajes sebi za pravo da diskreditujes Arhitektonski fakultet beogradskog Univerziteta kao i njegove profesore - ma kakvi oni bili?

Opet navodis primere koji nemaju veze sa postavljenim pitanjima.

Malo savremene arhitekture i materijala. Corten Celik:

Pogledajte prilog 1Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 5

Njihove reference ti sve govore. Tako mozes da vidis koliko je neko dobar a koliko ne. Poslusaj pesmu od Adel i znaces da dobro peva, poslusaj pesmu od Mimi Oro i znaces kako peva. Isto je i kod arhitekata, na osnovu rada se najbolje vidi ko je na na kom nivou.

Znam ja odlicno da se corten celik koristi u savremenoj arhitekturi ali ti si dao primer zgrada a ne javnog prostora na sta se moj komentar odnosio.
Ima ga i u javnim prostorima ali nase arhitekte ocito nisu dostigle taj nivo da znaju pravilno da ga primene.

 

[GOJE]

Max15 » 26 May 2017 02:34 pm[/url]":3byvnt3z]

Poslusaj pesmu od Adel i znaces da dobro peva, poslusaj pesmu od Mimi Oro i znaces kako peva. Isto je i kod arhitekata, na osnovu rada se najbolje vidi ko je na na kom nivou.

Kakav kontraprimer. Trebalo je da napišeš: "Isto je i kod kompozitora, na osnovu interpretacija njihovih pesama se može naslutiti ko je na kom nivou".

Dakle: Kompozitor ima ideje i stvara projekat, a pevač izvodi. Arhitekta projektuje, a izvođač gradi. Zato često neka arhitektonska dela ispadno bangavo i jeftino - mada, ipak u tvojim primerima i u praksi ima dosta nelepih objekata koji komotno idu na dušu arhitektama.

 

[Max15]

Obicaj je da arhitekte nadgledaju gradnju i prate razvoj projekta na terenu. Radnici se uvek najeze kada vide arhitektu na gradiliste zato sto znaju da oni sve vide. Ako se nekada desi da je projekat izmenjen, athitekta ima pravo da se ogradi od projekta. To se desilo sa Srpskim narodnim pozoristem u NS, arhitekta je planirao da objekat bude sav od stakla i da se tako reflektuju stare fasada ali je investitori odlucio da stavi mermer. Zbog toga danas nigde ne pise ko je arhitekta zdanja. Arhitekta ne zeli da se njegovo ime vezuje za projekat zato sto nije uradjen po njegovim planovima.

 

[Bukira]

Nik_B » Pet Maj 26, 2017 2:17 pm[/url]":3p1cxx3v]Malo savremene arhitekture i materijala. Corten Celik:

Znam da su ukusi različiti, i da se ovo dopada mnogima, ali ovo definitivno nije po mom ukusu. Nikako ne bih voleo da živim u blizini ovakvih objekata. Iako znam da to nije zarđali lim nego corten, meni ovo deluje izuzetno ružno.

 

[Nik_B]

@Bukira

Sasvim ok razmisljanje. I meni na slici deluje previse "sirovo". Imao sam priliku da tu zgradu vidim uzivo i to je bila skroz druga prica. Iako je odmah pored izmedju ostalih i zgrada Zahe Hadid, ova celicna na mene je ostavila najjaci utisak.

 

[Bukira]

Sasvim je moguće da uživo izgleda lepše, a verovatno je to i stvar navike, ovo je relativno novo za nas i zato nam deluje odbojno.

 

[HoRuS]

upload a picture

 

[And7rey]

Koji debil je ovo projektovao?

 

[tzoran1]

Sa druge strane mora mu se odati priznanje i postovanje. Na 30 metara spakovao je stazu za bicikliste stazu za opustenu setnju stazu za aktivnu kondicionu setnju tipa dole-gore stazu za pecarose drvored klupe za sedenje dva travnjaka koji razdvajaju staze i jos kosine za cvece travu i nisko zelenilo

 

[Delija]

Очигледно је да ово нико није пројектовао. Ово је класични дивљи објекат без пројекта. Било је битно да се крене што пре, забоде заставица а после ће већ лако. У дну слике је најочигледнији доказ да је ово све склепано. Имамо сучељавање степеништа и косе рампе у једној тачки. То не би испројектовао ни ученик прве године средње архитектонске школе.

По шизофрености целог овог пројекта рекао бих да је "одговорни пројектант" неко из породице Муслиу. То је вероватно ишло овако:

Неки архитекта при странци је одрадио скицу на основу "мастер плана" коју су одобрили инвеститори Мило и Алек а онда је неки грађевински инжењер или грађевински поткованији архитекта одрадио ПЗИ. И то би било то.