Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Paulista]

[attachment=0]FB_IMG_1491528766091.jpg[/attachment]
Preuzeto sa facebooka - Marija Kozomara

 

[stf]

Zuma » 06 Апр 2017 09:08 pm[/url]":3ozdy3qq]Jedva čekam. Pošto me zaista interesuje kako ćeš da objasniš ono što svako može sam da vidi na slici.

Врло лако. Мени није јасно како си могао да направиш такав проспуст у анализи када си изузетно темељан и посвећен. Једини разлог који могу да нађем јесте да не гледаш објективно него имаш циљ - ове је све срање, и тражиш доказе за то.

Zuma » 06 Апр 2017 08:36 pm[/url]":3ozdy3qq]

direktor » 06 Apr 2017 08:22 pm[/url]":3ozdy3qq]Zuma opet ne konta sta mu je StF govorio plus ne adekvatan zum tj previse zuma

Vrlo dobro kontam šta je rekao. Rekao je da su kao referencu za stepen ulaska u reku uzeli vrh stuba Brankovog mosta. I već smo se složili, pa i on sam (bar se nadam), da je to pogrešno, zato što je glavna ivica obale i pre i posle Brankovog mosta više ka kopnu, pa nema smisla uzeti kao liniju NOVOG nasipanja Save u dužini od bar 2 kilometra nešto što se ranije pojavljivalo na svega par vrlo kratkih mesta kao posebni prodor u reku zbog sasvim posebnih potreba. Referenaca bi dakle trebala biti (a nije) linija koja postoji na glavnom delu stare obale na visini nove nožice (70,5 mnv), i na Savskom pristaništu, i na Nemačkoj obali, a to je upravo ovo što se vidi na slici.

Линија "нове" регулације није нова заправо. То је идентична линија коју су још Немци поставили при изградње обалоутврде. Дакле, Променада прати регулациону линију немачке обалоутврде и не улази у Саву дубље ни милиметар. Сам си поставио предратне фотографије обалоутврде на основу којих то може да се закључи па ми стога и није јасно како си направио пропуст у анализи.

Нацртао сам вам три пресека обалоутврде; немачке обалоутврде пре изградње Ђердапа, после, и нове Променаде. Као што врло јасно видимо, Променада не улази дубље у Саву од немачке обалоутрде. Та разлика са твоје фотографије на основу које тврдиш да инвеститор "краде реку" је моменат који сам заокружио оловком на трећем пресеку. Дакле, ти имаш погрешну референцу будући да је ножица немачке обалоутврде заувек потопљена након изградње Ђердапа.

Грађевинци фактички само подижу ниво обалоутврде, не залазе дубље у реку.

 

[Zuma]

I naravno da je na kraju ispalo da sam te sasvim dobro razumeo i prvi put, i da ti grešiš, a ne ja. Međutim, pošto sam već nekoliko puta pokušao da ti rečima objasnim u čemu je problem, nema smisla da to radim još jedamput na isti način, pa ću i ja ipak morati da nacrtam. Pogotovo posle činjenice da ni slike nisu pomogle. Ali pošto će to morati da bude prikaz situacije u prostoru, u 3D, pošto vidim da od nečeg drugog očigledno nema vajde, trebaće mi malo više vremena za to. Ako ni ti ni Direktor ne razumete, onda verovatno takvih ima još, pa se trud verovatno isplati.

 

[stf]

Ok, nije sporno. Ako sam pogrešio, naravno da ću priznati. Tu se razlikujemo, sećaš se ...

 

[kkorisnikk]

Otkad to naxi kamere prate BW residens.

 

[direktor]

Tamo je saobracaj veoma gust

 

[Zuma]

Slučajno sam naleteo na podatak da je pre izgradnje Đerdapske brane prosečni vodostaj Save kod Beograda bio baš nama poznatih 70,5 metara nadmorske visine. To razjašnjava logiku koja stoji iza dizajna Nemačke obaloutvrde. Njen uski donji prolaz je dakle postavljen baš na nivou nekadašnjeg prosečnog vodostaja da bi rampe za istovar tereta između šlepa i obale što više vremena bile što horizontalnije. Zbog toga što nožica obaloutvrde nije mnogo dublje, posle definisanja tog nivoa, bilo je potrebno odrediti samo još jedan srednji nivo koji je viši (a ne niži) od ovoga, pa su izabrali da sledeće više mesto gde se mogu staviti pokretne istovarne rampe bude na 73 mnv, dakle tamo gde se ukrštaju obalske betonske rampe na obaloutvrdi. Tako smo dobili današnje tri karakteristične visine od 70,5 73 i 76 metara nadmorske visine. Ova od 73 nije na polovini razmaka između 70,5 i 76 verovatno zato što je vodostaj daleko veći deo vremena bio samo malo veći od prosečnog (a retko mnogo veći), pa je to ponovo optimizacija koja obezbeđuje da pokretne istovarne rampe opet budu što horizontalnije za najčešće vodostaje veće od proseka.

 

[Zuma]

Stf,

Napravio sam vrlo pojednostavljenu skicu situacije sa nasipanjem reke. Na kraju sam zaključio da je umesto prikaza sve tri dimenzije ipak bolje da se osnovni pricipi prvo predstave sa što manje detalja, a ovo drugo mogu nacrtati i kasnije ako bude potrebno. Nemačku obaloutvrdu sam pojednostavio i predstavio kao jednu jedinu kosu površinu. Idemo redom i od početka.

Tvrdio sam da je reka nasuta. Šta znači "nasuta"? Laički rečeno, to je kad neko ubacuje materijal u korito reke tako da ono postaje manje (kraće ili pliće, tj manje površine u preseku). Zbog čega je to problem? Sem pitanja kako se i za čije interese koristi gradsko zemljište koje VEĆ postoji, bez potrebe da se uzima od reke, tu je i problem da može biti opasno menjati režim toka reka. Na određenom vodostaju svaka reka ima neki protok, tj količinu vode koja tuda mora da prođe. Ako ima manje mesta gde može da prođe, mora da teče brže, što onda menja režim rečnih struja, eroziju tla i uopšte raspodelu energija u rečnom toku. To je sasvim jasno objašnjeno i u prostornom planu samog Beograda na vodi. Citiram

4.4.3 ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ
Правила граđења

Уколико се планирају интервенције на обали (увођење водене површине у приобални део), водити рачуна о континуитету регулационе линије за малу воду, средњег платоа и нивоа одбране од великих вода. За евентуалне мање интервенције у водотоку, важи исти услов, с тим да се мора водити рачуна о хидрауличком обликовању, како се не би променио режим тока, наноса, леда и ерозије, имајући у виду стабилност корита и пловног пута, што се мора показати кроз пројектну документацију.

Iz ovoga se vidi da se mora voditi računa o kontinuitetu SVIH linija obaloutvrde, ne samo regulacione linije nožice nasipa, nego svih, na svim nivoima. Drugim rečima spoj novih i starih delova obaloutvrde mora biti gladak. Ne sme biti skokova. Nešto relaksiraniji kriterijum je onaj koji sam ja uzeo kao glavni pošto proizilazi iz samog značenja pojma "nasipanja". Ili precizno formulisano:

Za određeni vodostaj, površina poprečnog preseka korita reke se ne sme menjati na spoju nove i stare obaloutvrde. Ako se detalji oblika i menjaju, to ipak ne sme značiti da reka ima na raspolaganju manju površinu preseka korita kroz koju mora da prođe.

I ovde se već razilazimo. Ti si sasvim proizvoljno i bez razloga uzeo da regulaciona linija mora ostati na istom mestu. Ali to je pogrešno, propusnost korita je ona glavna veličina koja mora ostati ista, pošto je regulaciona linija samo pomoćna administrativna i građevinska konvencija koja uvek samo izražava neke sasvim druge ciljeve, što u ovom slučaju nije od primarnog značaja za reku.

Dakle, kako treba graditi novi deo obaloutvrde da bi površna preseka korita ostala nepromenjena? To se vidi na uprošćenoj skici preseka neke prozvoljne reke.

P1 je površina korita koju reka ima na raspolaganju dok teče po delu gde postoji stara obalouvrda. Ako sada uz obalu reke naspemo desetine i desetina šlepova kamena i peska, onda će korito biti suženo po čitavoj visini jedne obale, od dna do vrha, pa će novo korito u preseku imati manju površinu, P2. Kako to izbeći?

Na trećoj skici ljubičasti kvadrat označen sa N1 je pretpostavljena nožica Nemačkog nasipa u našem slučaju, na Savi, a kosa linija skoz levo je uprošćena (sasvim ravna) Nemačka obaloutvrda koja se oslanja na nju.

I sad nastupa problem. Šta raditi ako ne želimo da nožica nastavka ovog nasipa bude na istoj visini kao i nožica Nemačog nasipa? Da je na istoj visini (verovatno oko 66 metara nadmorske visine), ONDA bi ti bio u pravu, pošto bi onda horizontalna projekcija položaja nožice davala regulacionu liniju R1 koja ostaje na istom mestu, tj produžuje staru Nemačku regulacionu liniju.

Međutim, ako je izabrano da kota nožice nije na 66 nego na 70,5 metara nadmorske visine, onda regulaciona linija NE SME da se produži duž istog pravca. Jedini način da sačuvamo istu površinu korita reke P1 je da se nožica pomeri, da "otkliza" i naviše i nalevo, uz profil Nemačke obale, na mesto N2. U tom slučaju na planu koji daje horizontalnu projekciju položaja nožice, ona će biti pomerena ka kopnu na mesto R2.

Ali ti kažeš da regulaciona linija mora da ostane na mestu R1, gde je bila Nemačka nožica, IAKO nije na istoj dubini kao i Nemačka. Rezultat je da je nožica sada na mestu N3, a ne N2, kao što bi trebala da bude da bi se sačuvala ista površina korita P1. Drugim rečima, čitava kosa ravan obaloutvrde (iznad nožice žuti betonski blokovi a ispod nasuti kamen) sada mora da se POMERI u korito reke, od tačke N2 ka tački N3. Samo tako može horizontalna projekcija nove nožice na višoj koti 77 mnv da i dalje bude na istoj Nemačkoj regulacionoj liniji R1, koja je projekcija niže nožice na 66mnv. Ali ovo sad zahteva da se desetine i desetina šlepova kamena izruči u Savu, što smo upravo nedeljama i gledali da se dešava, pa je sada slobodna površina korita reke P2 manja od P1 (što bi bilo da je nova nožica u tački N2, a ne u tački N3 gde su je stavili).

Ukratko, položaj linije nožice moraš da gledaš u prostoru, a ne u ravni. Njen optimalni položaj zavisi od dve prostorne koordinate, a ne samo od jedne, od horizontalnog položaja regulacione linije na planu. Čim su odustali od toga da nova nožica bude na 66 m visine, isto kao i Nemačka nožica, sada ni regulaciona linija više NE SME da bude u produžetku Nemačke regulacione linije. Ne razumem kako ne shvataš da je to vezano jedno za drugo. Sama regulaciona linija, bez definisanja kriterijuma koga njome štitimo (površine preseka rečnog korita), ne znači baš ništa.

 

[RioBL]

 

[spatiotecte]

Zumo a da probas da nacrtas to u razmeri?
Video bi da to sto je nasuto je skoro nebitno u odnosu na raspon Save koji je preko 350 metara na tom mestu.

 

[Zuma]

Rio, tema je bila nasipanje reke i promena slobodnog otvora korita reke za razne tipove obaloutvrda. Ovo tvoje nema previše veze sa tim, a nosi svoje nove probleme. Sem toga, precizno sam definisao: "P" je površina poprečnog preseka korita reke za određeni vodostaj. Ovo "određeni vodostaj" podrazumeva i dalje slobodni, nezatrpani otvor korita koji postoji ispod određene fiksirane nadmorske visine terena, pošto je "određeni vodostaj" samo drugo ime za "određenu visinu terena". To u ovom kontekstu nema veze sa time koliko vode ima u nekom trenutku u reci, nego sa brojem koji označava visinsku kotu terena. Tj do koje visine merimo površinu otvora. To što će vodostaj da se poveća nema veze sa tekućim pitanjem da li se korito nasipanjem suzilo, tj ne znači da se površina ispod određene visine terena tim nasipanjem nije smanjila.

 

[milos.tro]

"4.4.3 ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ
Правила граđења

Уколико се планирају интервенције на обали (увођење водене површине у приобални део), водити рачуна о континуитету регулационе линије за малу воду, средњег платоа и нивоа одбране од великих вода. За евентуалне мање интервенције у водотоку, важи исти услов, с тим да се мора водити рачуна о хидрауличком обликовању, како се не би променио режим тока, наноса, леда и ерозије, имајући у виду стабилност корита и пловног пута, што се мора показати кроз пројектну документацију."

Ovde se poštuje regulaciona linija za malu vodu

Ne narušava se kontinuitet srednjeg platoa s tim što će biti širi (umesto kozije dobićemo pešačku stazu) ,a nivo odbrane od velikih voda će biti na koti stogodišnjeg maksimuma.

 

[Zuma]

spatiotecte » 08 Apr 2017 09:44 am[/url]"ikvv9uu]Zumo a da probas da nacrtas to u razmeri?
Video bi da to sto je nasuto je skoro nebitno u odnosu na raspon Save koji je preko 350 metara na tom mestu.

Samo što će se to "malo" nasipati na dužini od par kilometara, pa ukupna površina oduzeta od vode nije baš mala. I baš za toliko će u Beogradu biti manje vodene površine, a više betona. Biti drugačija mikroklima, temperatura vazduha, vlažnost, itd.

Inače, u pitanju je i princip. Zašto je to uopšte rađeno? Ili ćemo ih poštovati, ili ih neće biti. Uvek se počinje sa malim, ili sa puno sitnih stvari, a završava sa velikim.

 

[milos.tro]

današnje fotke:

 

[boca-ica]

+ 1
ne vidim nigde planirana mesta za javne česme - nece valjda nastaviti saharski trend
da na šetalištu nema ni jedne česme :shok:

 

[direktor]

Postoji javna cesma na setalistu sto neznaci da ne bi mogla jos koja da se stavi

 

[astrodule]

Ima jedna "sakrivena česma" kod tobogana za decu, i tu iza ima i javni WC.

Mislim da je to malo.

 

[Armatura]

Sve pohvale za reportazu ima dosta detalja na pojedinim gradilistima. Ono sto je meni privuklo paznju jeste ova slika

Drvored je tu a samim tim moze se izmeriti i povrsina namenjena za trotoar. Kada dodje osvetljenje, asfalt bice mnogo lepse.

 

[Zderic222]

Jel rade u tri smene??
Posto mi izgleda da brzo rade,sto je odlicno.
Inace pitao sam BNV kad ce cela donja staza biti gotova kazu pred kraj proleca.Sto je odlicno.Do tada bi trebalo da krenu nastavak prema Gazeli preko Kule Beograd.

 

[zoran_m]

Danasnje

 

[Homer Jay]

milos.tro » 08 Apr 2017 03:40 pm[/url]":2x42xr56]današnje fotke:

Opa, drvored na novom bulevaru. Sa' će DS da im pošalje Đilasa

 

[Zderic222]

Imam osecaj da ce ovaj bulevar biti jedan od najlepsih u Beogradu.

 

[Igor]

Sinoc sam u prolazu u prici sa jednim od valjda sefova na licu mesta dosao do par informacija.

Posluzicu se fotografijom zoran_m ali i sa moje dve usputne fotografije:

Naime kao sto se moze videti na fotografijama nasipanje je delom uradjeno do visine platforme kod Zaricevog mosta. Staza ce se potom pod nagibom od 3% spustati prema prolazu ispod platforme koja se sada zavrsava a koja je na stubovima. Ako sam uspeo dobro da razumem izmedju dve platforme tj ove sto se zavrsava i one sa talpama gde je igraliste bi trebala biti stazica pod nagibom od 7%. Platforma ce biti kompletno oblozena dekingom kao i one na stubovima kod savalove 1. Kocke koje ste vec videli i na Zuminim fotografijama su od kamena tj nije beton kao sto je radjena stara obaloutvrda sto je svakako prednost.

E sad problem je po meni sto oni izgleda planiraju da zadrze ogradu na gornjem delu naravno sem tamo gde se pristupa platformama. Ispod gornjeg setalista je planirano zelenilo a pominju i kamen verovatno neka kombinacija. Smatram da je jako lose imati ogradu posto ona fizicki i vizuelno smanjuje dozivljaj prostora. Slican ako ne i veci nagib imamo na keju kod SC 25 Maj i tu naravno nema ograde i sve normalno funkcionise pritom obaloutvrda je od betonskih kocki dok je ovde ipak zemlja i zelenilo kao bolja varijanta u izuzetnim situacijama. Uzevsi u obzir da je biciklisticka staza odaljena od ivice gornje staze ne vidim razlog za ogradom.

Pogledajte prilog 1


Dunavski kej bez ograde

 

[Zderic222]

Nadam se da ce imati dole jako osvetlenje.Posto gore i nije tako dobro i jako.
-Kad vec neki spominju manjak cesme na promenadi ,ja bih dodao i mini fontanu na donjem delu!Na maketi je bilo par fontana ,a do sada nisu uradili ni jednu.Pa makar i neku mini.

 

[Zuma]

Pa sad, fontana nam je i bila obećana ...

pa nam je bilo obećano zelenilo (i još jedna fontana) ...

.. a dobili smo ovo

Ali ne treba se uzbuđivati. Zamislite samo koliko se kafanskih stolova ovde može postaviti! Možda dobijemo i baštenske telefone za komunikaciju gostiju i kelnera.