Delija":1z7vwwqv je napisao(la):
Да последње три-четири генерације Срба нису живели у квази-комунизму не бисмо о овоме ни дискутовали.
У здравим друштвима ни политичари а ни "грађани" се не баве ни урбанизмом ни економијом већ својим послом.За све остало се побрине тржиште и здрава конкуренција. У капитализму средства добијена од приватне привредне активности,пореза итд се усмеравају на унапређење инфраструктуре,јавне објекте и површине и то јесте тако,у противном то није капитализам. Ја вам гарантујем да се у Београду неће иградити нити један већи парк све док не добијемо неколико великих приватних инвестиција или више малих у неком делу Београда. Ко хоће да настави са заблудама и да се понаша инертно након 70 година уљуканог квази-комунистичког система где се држава пита за све и сваког нека настави.Главницу штете таквог размишљања смо давно претрпели.
Posledice promene političkog sistema su tako ogromna tema da nema smisla upušati se u sve pogrešno što je rečeno. Zbog toga ću preskočiti sve sem najvažnijeg.
Glavni problem je što je Srpski narod svoju usađenu naviku da rešenja i vođstvo očekuje od institucija komunističke države i od mudrosti nekog autoriteta jednostavno PRENEO na poverenje u kapitalistički sistem. U glupavo verovanje da par magičnih matematičkih principa usklađivanja ponude i potražnje na slobodnom tržištu može poništiti sebičnost grupa i pojedinaca čija je jedina obaveza da gledaju svoja posla i bore se samo za sopstvenu korist. Pošto je svako od drugih razdvojen zidom sopstvenih interesa, a jedina interakcija totalno razdvojenih entiteta je putem tržišta, tako ispada da je tržište ustvari sama Država. To jednostavno nije tehnički moguće i nije tačno, ali je glavna zabluda i glavni cilj kapitalističke propagande. Tobože, to nisu više interesi neke klase, već pravedni prirodni zakon optimalne organizacije koji je jednak za sve.
Na taj način, tačno ono isto što je ranije očekivao od partije i vođe, tj od Države, narod sada opet očekuje od Države ili od kapitalista. Dakle opet od nekog drugog, od autoriteta. Ništa se u masovnom verovanju nije promenilo. Ako stvari ne valjaju neko ne radi svoj posao? Nikom ne pada na pamet da ON ne radi svoj DRUŠTVENI posao artikulacije pojedinih sopstvenih ili grupnih interesa koji kapitalizam očekuje od njega. Tako i Delija najviše napada komunizam i nevoljnost naroda da se promeni, a ovo što je gore napisao je idealni primer upravo tog, starog načina razmišljanja. Vi vredno radite a neko će se pobrinuti za sve. Nekad institucije države, nekad investitor, nekad mistični "sistem".
Ono što ja sve vreme pokušavam da prenesem je upravo da više ne može svako da gleda samo svoj posao jer se onda sve raspada. Verovanje da negde uvek postoji (ili bi trebalo da postoji) skup mudraca u nekoj instituciji koji znaju sve o svakome, koji su najbolji stručnjaci, nezavisni od svih uticaja, i koji odlučuju za dobro svih nas, mora već jednom da umre. Novi sistem nije takav. Ako se i dalje traži nešto takvo, to postoji samo u bajkama. U kapitalizmu ne postoji nikakav urbanistički zavod koji ima neke apsolutne i univerzalne kriterijume, pa brine o nama umesto nas. Institucije kapitalizma su samo tehnički koordinatori, posrednici između najvećih interesa. Jedini urbanistički zavod koji stvarno postoji je telo koje posreduje između interesa. Gleda se ko šta nudi i ko šta traži, pa zatim ko ima koliku snagu, pa zatim kakve će biti posledice odluke po one koji imaju uticaja. Samo se realne društvene snage uzimaju u obzir.
Smisao ove priče o politici je pokušaj da se razjasni zašto se ne sme pasivno čekati. Ljudi moraju da shvate da se u razvijenom kapitalizmu u oblasti urbanizma od njih očekuje da budu aktivni igrači, da znaju šta bi im bilo potrebno, šta žele, i koliko to žele. Samo organizovana ili bar po željama sinhronizovana i glasna grupa može da artikuliše neke svoje interese, i samo se oni uzimaju u obzir u institucijama kapitalističke države. Ne očekujte nikakvu struku da vas štiti, a još manje da vam napravi grad u kome je vama prijatno. Ako je vama prijatno, onda je neki interes zaradio manje nego što je mogao, pa ako se vi ne pojavite na "tržištu" sa sopstvenim zahtevima, i ne budete jači od njega, to sigurno nećete dobiti na poklon, jer se stvari u kapitalizmu ne bacaju, a u institucijama pravo na uticaj imaju samo realne društvene snage.
