Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Delija]

bair » 14 Nov 2016 06:18 pm[/url]":2j5thug1]Nadam se da ce neko ozbiljnije procesljati ko stoji iza tih arapskih firmi.

Na primer, Nebojsa Medojevic tvrdi ovo

Nebojsa Medojevic ‏@NebojsaMedojevi Nov 4
Projekat Beograd na vodi moze slobodno da se zove Podgorica na vodi. Imajuci u vidu ciji je kapital u igri.

Nebojsa Medojevic ‏@NebojsaMedojevi Nov 5
@dejanradonjic7 @BogdanTatic 70% cg , 30% srpske pare. Arapi uzimaju pikslu

Рекох вам ја још пре пола године.

А оно што је исто врло могуће, а за шта ипак немам информације из кредибилних извора (за разлику од ове милогорске преваре са наводним београдом) је то и да је "арапски кредит" од милијарду евра за буџет Србије такође прање Миловог фонда за црне дане.

Но, чак и без тога, јасно је да је Србија сведена на једну мафијашку ловину и прћију.

 

[brdjanin]

bair » 14 Nov 2016 06:18 pm[/url]":rekzi1je]Nadam se da ce neko ozbiljnije procesljati ko stoji iza tih arapskih firmi.

Na primer, Nebojsa Medojevic tvrdi ovo

Nebojsa Medojevic ‏@NebojsaMedojevi Nov 4
Projekat Beograd na vodi moze slobodno da se zove Podgorica na vodi. Imajuci u vidu ciji je kapital u igri.

Nebojsa Medojevic ‏@NebojsaMedojevi Nov 5
@dejanradonjic7 @BogdanTatic 70% cg , 30% srpske pare. Arapi uzimaju pikslu

Dobro, i ja sam pisao da se arapin šeta za procenat, samo se ne slažem sa Medojevićem čije su pare.

 

[Rascian]

Evo jednog prikaza s kraja Hercegovacke

Ovo je otprilike ovaj pogled

https://www.google.rs/maps/@44.8117...OETSzZ4gXttnL7Hhb9HA!2e0!7i13312!8i6656?hl=en

 

[spatiotecte]

+1 Rascian, lepa predratna atmosfera u stilu starog Beograda.
Inace zasto nisi ubacio ove detaljne modele u pogled iz vazduha? Upotpunio bi utisak.

 

[Rascian]

Nema sanse.. fajl bi bio prevelik i moj jadan kompjuter bi izvrsio samoubistvo.

 

[KartmenBG]

Mislim kada bi se ovo isparcelisalo ovako, i kada bi gradnja tu morala da ispostuje standarde poput , visine plafona, proporcije i ornamenti, i stil gradnje

 

[spatiotecte]

Pa to bi bio najbolji vid parcelisanja, nova matrica u nastavku postojece i zatvoreni blokovi koji bi predstavljali kontinuitet sa postojecim urbanim tkivom. Plus Terazijska terasa koja ide do Reke.

 

[dosen]

URBANISTICKI i Rascian-ova vizija i Al-abarove su vrlo slicne. Tu nema ni trunke od urbanizma, postoji vec ideja da se napuni blok sto vise, za slicnu klijentelu. Nekoliko krugova i pravougaonika ne znace nista.

ARHITEKTONSKI obe ideje teze da naprave lazni svet. Jedan je kao moderan, a drugi je kao "predratni". Jer jedni zele da bidnu moderni ko Arapi, a drugi da bidnu predratna gospoda u predratnom gospodskom gradu. I to jos neo-vizantijska eklektika, koja je sama po sebi laznjak bila i pre rata.

A sto onda ne bi sacuvali te predratne kuce na Vracaru, Somboru ili u Vlasotincu, na primer.

U Skoplju su uspeli da u paket stave i laznu istoriju, i lazni jedrenjak u sred Vardara koji je do kolena.

@Zuma,

U cinjenici da za zajednici projekat jedna strana garantuje NICIM, a druga sa SUVERENIM DUGOM, moze se traziti osnov za raskidanje ovog ugovora.
Ako je i po anglosaksonskom pravu - dranje je.

 

[Nik_B]

@Dosen

Ne bih se složio sa tobom. Ako se zadrzimo na strukturi blokova i volumenu objekata, a izuzmemo arhitekturu, ovo su dve potpuno različite varijante. Rascianova varijanta se uklapa u matricu starobeogradskih, geometriji nepravilnih, zatvorenih blokova niske spratnosti. Sa druge strane "Vuciceva" varijanta su uglavnom gusto postavljeni slobodnostojeci objekti velike spratnosti. Ko da smo u Hong Kongu...

Ideja koju je Rascian predstavio gledam kao primerenu za jedan staroevropski grad i za lokaciju na kojoj se nalazi. Da ne obrazlazem zbog čega tako mislim, već je dosta puta ponovljeno. Naravno da blokovi i zgrade ne moraju da budu kao na njegovom modelu, ali suštinski to je to.

Jedan generalan stav, ne i replika na tvoj post: Rađe bih se prošetao rekom pored takvih nižih zgrada, njihovih izloga, interesantnih fasada (kakvih god!?), ispod gustog drvoreda, gde bih rado i seo u neki kafić, pa da se stvori slična atmosfera kao pored Sene u Parizu, umesto ove varijante što se gradi. Prošlo leto kada sam prošetao Promenadom, na +40 zaista mi nije bilo prijatno. Istina, nije sve još uvek zavrseno, ali mislim da staklene zgrade od 20+ spratova ni u kom slučaju neće povoljno uticati na klimu, posebno što je šetalište okrenuto južno i da će se sunce dodatno od fasada reflektovati ka njemu.

 

[Дошљак]

Могу ове зграде из предлога који је изнео Rascian да буду и другачије, можда нека комбинација Модерне и актуелних стилова. Ево нпр, оваква зграда да се изгради у Београду била би боља од пола новоградње, ако не и 3/4.

 

[spatiotecte]

@Dosljak,
Rekao bi da zgrada koju si postavio upravo datira iz doba Rascianovih zgrada (tridesete) i da predstavlja jedan primerak kanadske streamline moderne koja je relativno skoro dozivela obnovu.

 

[Дошљак]

Jeсте, из 30их зграда хидроелектрике Хамилтон, а по мом неком мишљењу и даље испред данас актуелне новоградње у Београду и Србији генерално. Јесте тај стил генерацијски близак и нашим здањима урађеним у неовизантијском стилу, али визуелно као да између њих постоји сто година разлике. Леп и пријатан за око а у исту руку и модеран стил са топлином у односу на Дубаи стакларе и хотела из Турске које имамо на макети у Геозаводу.

 

[ink]

dosen » 15 Nov 2016 07:40 pm[/url]":ui5i5e5i]URBANISTICKI i Rascian-ova vizija i Al-abarove su vrlo slicne. Tu nema ni trunke od urbanizma, postoji vec ideja da se napuni blok sto vise, za slicnu klijentelu. Nekoliko krugova i pravougaonika ne znace nista.

Nisam ni arhitekta ni urbanista pa su ovo samo najiskrenija pitanja postavljena sa ciljem da pojasnim nešto što ne razumem. Koje elemente bi SA trebalo da zadrži da bi ispunjavao urbanističke kriterijume?

dosen » 15 Nov 2016 07:40 pm[/url]":ui5i5e5i]
ARHITEKTONSKI obe ideje teze da naprave lazni svet. Jedan je kao moderan, a drugi je kao "predratni". Jer jedni zele da bidnu moderni ko Arapi, a drugi da bidnu predratna gospoda u predratnom gospodskom gradu. I to jos neo-vizantijska eklektika, koja je sama po sebi laznjak bila i pre rata.

Kako treba da se gradi da bi se stvorilo nešto što nije "lažni svet", već nešto što liči na 'pravi svet'?

I ako ne može ni moderno ni "klasično", kako treba da izgleda SA?

 

[Rascian]

dosen » 15 Nov 2016 06:40 pm[/url]":gsfcymy5]URBANISTICKI i Rascian-ova vizija i Al-abarove su vrlo slicne. Tu nema ni trunke od urbanizma, postoji vec ideja da se napuni blok sto vise, za slicnu klijentelu. Nekoliko krugova i pravougaonika ne znace nista.

Sta je tacno slicno? Dva potpuno razlicita koncepta.. Zatvoreni blokovi zgrada P+5,6 koje tvore klasicnu urbanu matricu i prirodno se nadovezuje na postojece gradsko tkivo postujucuci vec definisane tranzitne pravce uz obilje javnog, nekomercijalizovanog prostora, pocev od neprekidnog zelenog obalskog pojasa sirine min 30 m, do trgova, parkova... Takva matrica forsira odvijanje zivotnih aktivnosti upravo na javnim prostorima, ulicama itd.. sve u suprotnosti sa arapskim planom

dosen » 15 Nov 2016 06:40 pm[/url]":gsfcymy5]ARHITEKTONSKI obe ideje teze da naprave lazni svet. Jedan je kao moderan, a drugi je kao "predratni". Jer jedni zele da bidnu moderni ko Arapi, a drugi da bidnu predratna gospoda u predratnom gospodskom gradu. I to jos neo-vizantijska eklektika, koja je sama po sebi laznjak bila i pre rata.

Dobro, i? U tom smislu sve osim ovakvog prizora na mestu savskog amfitetara jeste lazni svet.

I stil je samo ilustracija, u stvarnosti bi realnije trebalo teziti ovako necem

https://www.google.rs/maps/@52.5200...458&pitch=0&thumbfov=100!7i13312!8i6656?hl=en

A sto onda ne bi sacuvali te predratne kuce na Vracaru, Somboru ili u Vlasotincu, na primer.

Kakve veze to ima sa SA?

 

[Zuma]

Da je ovaj slobodni prostor negde u sred Novog Beograda, onda bi koncept BNV-a uz izvesna poboljšanja mogao biti prihvatljiv. Da je prostor negde u sred sačuvane urbane matrice Starog grada, onda bi ovi niski zatvoreni staro-novi blokovi koje spominjete bili prihvatljivi. Ali pošto je slobodni prostor na obali reke i na ivici Starog grada, onda je ispravan pristup mešavina elemenata Starog grada i rekreativno ekološke zone pored reke. Ali uz shvatanje da je upravo REKA dominantna odrednica koja treba da određuje sadržaje i formu onoga što se gradi. U novim urbanističkim konceptima reka nije tek slučajan ukras obližnje zgrade, nego centralni element tog dela grada, nešto što kompletno definiše jednu sasvim posebnu gradsku zonu koja je i po značaju i po funkciji ravnopravna sa svim drugim. Dakle, treba da dominiraju otvoreni vidici, slobodni i javni prostori sa naglaskom na prirodu kao ukras i rekreaciju kao sadržaj. Naravno, uz potreban broj onih komercijalnih objekata koji su neophodna podrška i kompatibilni sa takvim ambijentom. Zatim, idući prema unutrašnjosti, to treba da se postepeno transformiše u ovo što predlažete. To bi bila treća i po meni najbolja mogućnost.

 

[Zuma]

dosen » 15 Nov 2016 07:40 pm[/url]":5gjgx2qd]
@Zuma,

U cinjenici da za zajednici projekat jedna strana garantuje NICIM, a druga sa SUVERENIM DUGOM, moze se traziti osnov za raskidanje ovog ugovora.
Ako je i po anglosaksonskom pravu - dranje je.

Odgovor koji se standardno daje na takvu primedbu je da je u pitanju velika i ugledna strana firma, ali bez ikakvih detalja. Baš bi zato bilo korisno što pre razjasniti koliko je taj strani partner našeg zajedničkog preduzeća siguran kao garant projekta. Dakle ne ono što je nekada bio, nego što je danas, i što će biti sutra. Iz vesti koje sam citirao proizilazi jedno osnovno pitanje: Zašto su SVIH 6 OSNIVAČA Al Maabar-a izvukli svoj novac iz firme i prodali je?

Da je otišao jedan pa da pretpostavimo da je problem samo do njega, ali da baš SVI prodaju svoje akcije? Zašto? Investitori ne napuštaju firmu kojoj ide dobro, pogotovo ne oni koji su ovako bogati i nemaju problema sa raspoloživošću novca (Al Maabar - joint venture company under the direction of the Abu Dhabi government and created by Aldar Properties, Al Qudra Real Estate, Sorouh Real Estate, Mubadala Development, Reem International and Al Reem Investments). Ugovor o Beogradu na Vodi je potpisan u aprilu 2015. a firma garant, Al Maabar, je postala samo podružnica Alabarovog Eagle Hills-a u oktobru 2014. Dakle, samo 5 meseci pre nego što nam je ugovorom postala garant za BNV, iz Al Maabar-a su pobegli svi petro dolari osnivača! A Abarov Eagle Hills ih je sve isplatio. Zašto?

I odakle Abaru tolike pare? On nije princ pa da poseduje zemlju i naftu ispod nje, već samo službenik sa platom koji kao direktor radi za takve vlasnike. Sada već jeste bogat, ali ne baš koliko treba da bude za takve investicije (procena je 76 miliona $ ličnog bogatstva), a te pare su verovatno vezane i investirane u mnoge projekte. On ustvari operiše tako da nalazi investitore i pozajmljuje novac od drugih koristeći svoj ugled i poziciju direktora Emaar properties-a. Međutim u poslednje vreme je ušao u ogromne troškove i rizik. Upravo danas je u B92 izašao članak gde se kaže da investira 500 miliona dolara u neku vrstu Arapske On-line prodaje poput Alibabe ili Amazona. Dakle, pre toga je nekako isplatio sve akcionare Al Maabar-a, zatim ulaže u Internet biznis, a još je investirao i u hranu, modu i transport.

Sve je to lepo, ali i jezivo rizično. Naime, Abar nema obaveza da pomaže Al Maabar-u da kao garant BNV-a nama eventualno isplaćuje štetu ako Al Maabar ima problema (što je otvoreno pitanje), ali ako sam Alabar zbog ovako velikih i smelih investicija tuđim novcem bude bio u teškoćama, on se sigurno neće libiti da izvlači kapital iz bilo koje svoje firme koja ga bude imala, pa i iz Al Maabar-a (a možda čak i BNV-a), tim pre što je Srbija u tim krugovima najmanje važna. Tako da je stvar posmatrana sa naše strane prilično asimetrična što se tiče rizika, pa je veliko pitanje koliko se možemo pouzdati u ovakvog garanta BNV-a (sa takvim vlasnikom). U tom kontekstu treba posmatrati ovo što piše Insajder.

Ovo je izvor za današnji članak u B92.

Mr. Alabbar himself and several other Gulf-based investors are jointly contributing $500 million to the company, while the rest of the equity comes from the Public Investment Fund, the Saudi sovereign-wealth fund that stands at the heart of the oil exporter’s economic reform plans.

It has been a very busy period for Mr. Alabbar, a prominent name in Gulf business circles. Earlier this year, he led a group of investors to buy a stake in Kuwait Food Co., better known as Americana, for around $2.5 billion in one of the biggest acquisitions in the region this year. He also bought a stake in online fashion retailer Yoox Net-a-Porter and invested in Dubai-based courier Aramex.
http://www.wsj.com/articles/alabbar-sau ... 1479046128
https://www.ft.com/content/c12ab55a-a9a ... f98a0cf216

 

[mradulovic]

bobcha78 » 13 Nov 2016 12:46 am[/url]":8wfemwth]Ljudi, Burdž Kalifa je napravljena na čistom pesku

kul, ali kvaka je u tome sto nije sagradjen na pesku i vodi , sa plitkim sipovima sto jeste slucaj u BNV, nego su ljudi ulozili mnogo para za pripremanje terena.
U statici postoji proces ili fenomen koji se zove likvifikacija terena ili zemljista, pod uticajem lokalnih podzemnih voda, sto stacionarnih, sto aktivnih (akviferi, podzemni tokovi) koji gradnju cine veoma skupom i komplikovanom pogotovo sto je taj teren veoma opasan prilikom seizmicke aktivnosti - pomesaju se zemlja i voda i stvori se kasasti teren koji je ultra nestabilan dakle dovodi do rusenja objekata. U slucajevima gradnje na takvom terenu, postoje tri opcije - busenje ekstra dubokih temeljnih sipova da bi se doslo do terena boljih statickih odlika, temeljenje objekata plocastim resenjima na povrshini shiroj od osnove samog objekta ( u kombinaciji sa shipovima) da bi se smanjio pritisak po jedinici povrshine (radi za manje objekte) a shipovi tada sluze praktichno za elimisanje horizontalnih promena pozicije. Treca opcija je nasipanje terena hiljadama tona novog materijala (kamena) sto je radjeno u slucaju Burdz El Arab hotela koji jeste sagradjen na pesku i vodi. Nasipanje terena je radjeno i na Novom Beogradu svojevremeno iako je geoloski to mnogo bolji prostor nego savski amfiteatar kroz ciju utrobu se i dan danas slivaju podzemni tokovi sa visih delova grada. Nashi BNV genijalci nisi uradili nasipanje jer im je ili preskupo bilo ili bi odlozilo pocetak gradnje za par meseci minimum (jer se mora nasuti teren i pustiti da prirodno slegne) i krenuli odmah sa shipovima, podcenjujuci neophodnu dubinu jer su ignorisali prirodu terena. Tako i biva kada se projekat radi navrat nanos i jedini interes jeste da se na brzaka operu neke pare i dobiju sledeci izbori prizorom kranova.

Ako je ovako losh teren, kao sto izgleda, onda to ima potencijalno veoma opasne posledice po staticku stabilnost svih visokih objekata tamo, posebno bloka 18, koji imaju malu specifichnu osnovu (osnovu u poredjenju sa volumenom objekta). Ove stepenaste zgrade su josh i ok, jer su shire u osnovi.

 

[vranac]

Rascian je pravio secam se mnogo lepsi plan Savamale pre 5 godina:

Ima cela tema o tome u radionici:
viewtopic.php?f=8&t=1466


ali ovo je sve sta bi bilo da je bilo... imamo arapski plan i po njemu ce se gradidi, jedino sto ce biti daleko fuserskije i gore izvedeno nego sto zamisljamo kada gledamo makete i rendere, sto mozemo vec sada da vidimo po izvedbi promenade...

 

[dosen]

@Nick i Zuma

Novi blokovi nisu potrebni. Iz milion razloga Potreban je park, retki viskoko-vredni pojedinacni objekti i sacuvati sto vise od starog sloja. Ukljucujuci okretnicu, bunkere piramide i sl.

Po ivici SA imamo stare klasicne gradske blokove koji se raspadaju i nadogradjuju smecem i bez plana. Treba se koncetrisati na pazljivu regeneraciju postojecih blokova. Sa velikim ucescem struke.

Da se razumemo stari gradski blok, ima sjanje kvalitete, narocito ako je manje/srednje gustine i sa raznovrsnim slojevima.
Svidja mi se blok sa predratnom gradjanskom zgradom, predratnom gradjanskom kucom sa dvoristem, turskom kucom i minimalistickom galerijom iz 2000-ih,
Ne svidja mi se zatvoreni blok sa gomilom neovizantijskih nakaza od 6 spratova i parkingom unutra. Unutrasnjost bloka je privatno ne javno. Ovde treba da bude javni sadrzaj.

Protiv sam pravljenja cvrstog bloka na pocetku Karadjordjeve dovavanje novih 6-7 spratnica u jednom potezu. To nije duh tog mesta. Potrebno je pazljivo dodavanje vrlo kvalitetnih manjih objekata. I cuvanje SVEGA starog.

Vrednost slojeva koje imamo je veca od onog sto mozemo danas da izgradimo. Cak i da smo na civilizacijskom nivou gradjenja Danske ili Austrije i da mozemo da napravimo najkvaliteniju gradnju na svetu - opet bi vrednost tih slojeva bila mnogo veca. Kada uklonimo slojeve ostaje nam tuzna slika onog sto smo mi sada- civilizacijski Bliski Istok. Mi tu danas mozemo da napravimo samo Siriju i Pakistan, nista drugo.

Kada su najpametniji ljudi iz celog sveta shvatili da ce beli i crni covek unistiti zivotinje i eko sisteme u Africi - oni su ustanovili zasticene rezervate.
Nama danas treba rezervat za obalu Save. I levu i desnu.

 

[dosen]

@ink & rascian

Kako bi trebalo da izgleda SA. Po meni kao najveci gradski PARK, na reci. Uvodni prostor za gledanje Beograda. Ne gledanje Astane ili Diznilenda.
Sve staro i vredno - sacuvano.

Blokovi duz Savske - regenerisani, kvalitetno dogradjene rupe. Pozeljno - hoteli. Zgrade iz 90-ih redizajnirane ili zamenjene.

Blokovi u zoni Hercegovacke- sacuvano staro, dodatao malo kvalitetno novo. U formi "poroznog" bloka. Konkurs za svaku zgradu. Program urbane regeneracije.

Blok duz Karadjordjeve - ZONA KONZERVACIJE. Sacuvati sve staro, regenerisati funkciju i povrsine, ukloniti posleratna skladista i sve divlje gradnje, oziveti lagume vezu sa gradom. Pazlivo zameniti po neki objekat- sto znaci mali program/volumen, kvalitetan konkurs, kvalitetan investitor, ucesce struke 100%. Dozvoliti prenamenu nekih objekata u recimo hotele.

Park kod Ekonomskog, urediti i napraviti funkcionalnu i fizicku vezu sa Terazijskim Platoom i obalom. Ustanoviti park od Terazija do Save.

Dva bloka od Z. Venca osloboditi. Deo zgrada ponovo izgraditi u istom obliku na ivici bloka Filoloske gimnazije. Resiti pitanje placa F. gimnazije regeneracije i koriscenja Zelenog Venca i tako dalje u nedogled.
Mozda bih "naredio" da se rekonstruise 10 srusenih istorijskih objekata tipa Manakova kuca, po mogucstvu na orginalnim lokacijama. To je sloj koji smo divljacki srusili pre 150 godina, a pripada ovom mestu.
Mozda bih "naredio" da se rekonstruise deo kapije sa savske strane ili deo zida. Gde god postoji znacajna arheoloska lokacija "naredio" bih da se napravi zasticeni javni pristup, galerija i sl.

Napravit program uklanjanja SVE divlje gradnje ukljucujuci i "Alabar i prijatelji" zgradurine.

U celoj SA zoni zapoceo bih gradski "PROGRAM PETE FASADE", gde bi grad odkupio sve divlje nadgradnje i predizajnirao u kvalitetne dizajnirane penthouse za short-let. I dobili bi na padini nesto kvalitetno na krovovima.

Neprekidne biciklisticke magistrale od NB do Terazija i od Ade do Pancevackog mosta.

I naravno za Rasciana, ostavio bih malo parce mocvare u PARKU. Da deca mogu da vide da patke zaista plivaju po Savi.

Pozvati panel strucnjaka da resi sobracaj kako bi cela zona bila upotrebljiva. Sada nije. To je KORAK BROJ 1.

 

[Rascian]

Podrucje Savskog amfiteatra treba urbanizovati do kraja uz adekvatan broj uredjenih zelenih povrsina i javnih prostora i naravno funkcionalnih saobracajnih pravaca. To bi ionako bilo jedno od retkih gusto urbanizovanih podrucja na samoj reci u celom Beogradskom priobalju. Nikakav park rezervat sa guskama u centralnoj zoni Beograda ne dolazi u obzir.

 

[bobcha78]

mradulovic » Sre Nov 16, 2016 1:19 am[/url]":v8m5o95g]

bobcha78 » 13 Nov 2016 12:46 am[/url]":v8m5o95g]Ljudi, Burdž Kalifa je napravljena na čistom pesku

kul, ali kvaka je u tome sto nije sagradjen na pesku i vodi , sa plitkim sipovima sto jeste slucaj u BNV, nego su ljudi ulozili mnogo para za pripremanje terena.
U statici postoji proces ili fenomen koji se zove likvifikacija terena ili zemljista, pod uticajem lokalnih podzemnih voda, sto stacionarnih, sto aktivnih (akviferi, podzemni tokovi) koji gradnju cine veoma skupom i komplikovanom pogotovo sto je taj teren veoma opasan prilikom seizmicke aktivnosti - pomesaju se zemlja i voda i stvori se kasasti teren koji je ultra nestabilan dakle dovodi do rusenja objekata. U slucajevima gradnje na takvom terenu, postoje tri opcije - busenje ekstra dubokih temeljnih sipova da bi se doslo do terena boljih statickih odlika, temeljenje objekata plocastim resenjima na povrshini shiroj od osnove samog objekta ( u kombinaciji sa shipovima) da bi se smanjio pritisak po jedinici povrshine (radi za manje objekte) a shipovi tada sluze praktichno za elimisanje horizontalnih promena pozicije. Treca opcija je nasipanje terena hiljadama tona novog materijala (kamena) sto je radjeno u slucaju Burdz El Arab hotela koji jeste sagradjen na pesku i vodi. Nasipanje terena je radjeno i na Novom Beogradu svojevremeno iako je geoloski to mnogo bolji prostor nego savski amfiteatar kroz ciju utrobu se i dan danas slivaju podzemni tokovi sa visih delova grada. Nashi BNV genijalci nisi uradili nasipanje jer im je ili preskupo bilo ili bi odlozilo pocetak gradnje za par meseci minimum (jer se mora nasuti teren i pustiti da prirodno slegne) i krenuli odmah sa shipovima, podcenjujuci neophodnu dubinu jer su ignorisali prirodu terena. Tako i biva kada se projekat radi navrat nanos i jedini interes jeste da se na brzaka operu neke pare i dobiju sledeci izbori prizorom kranova.

Ako je ovako losh teren, kao sto izgleda, onda to ima potencijalno veoma opasne posledice po staticku stabilnost svih visokih objekata tamo, posebno bloka 18, koji imaju malu specifichnu osnovu (osnovu u poredjenju sa volumenom objekta). Ove stepenaste zgrade su josh i ok, jer su shire u osnovi.

Burdz Kalifa ima šipove dužine od 50m, na kuli Beograd su 40 metara. Burdž Kalifa ima 800m, a kula Beograd 160m

 

[razgradjevinar]

kula beograd druze moj ne postoji a o dubini njenih probnih sipova znamo toliko koliko je neko od forumasa u prolazu cuo od radnika na pus pauzi.. i nemoj sad opet da opletes po mojoj kevi, nije ona zena kriva sto olos ne za da srusi baraku kako treba a ne da podigne oblakoder

 

[spatiotecte]

vranac » 16 Nov 2016 08:03 am[/url]":xrpiu3g3]Rascian je pravio secam se mnogo lepsi plan Savamale pre 5 godina:

Ima cela tema o tome u radionici:
viewtopic.php?f=8&t=1466


ali ovo je sve sta bi bilo da je bilo... imamo arapski plan i po njemu ce se gradidi, jedino sto ce biti daleko fuserskije i gore izvedeno nego sto zamisljamo kada gledamo makete i rendere, sto mozemo vec sada da vidimo po izvedbi promenade...

Nama je trebao ovakav recni front sa zgradama P+6 sa eventualno jednom dominantnom kulom i mozda 3-4 manje kule pametno rasporedjene i to bi bilo to za Savski Amfiteatar. Nikakav klaster visokih zgrada kao sto je sada planirano.

 

[Zuma]

bobcha78 » 16 Nov 2016 12:20 pm[/url]":1xwk0wsc]
Burdz Kalifa ima šipove dužine od 50m, na kuli Beograd su 40 metara. Burdž Kalifa ima 800m, a kula Beograd 160m

... a Promenada ima samo 2 nasuta metra, pa opet tone, dok samo malo dalje verovatno i dalje pecaju potonule šipove pošto će rupa za kulu uskoro da sastavi godinu dana, a gradnja i dalje ne počinje. Tako da su sva takva slepa poređenja savršeno besmislena. Bitna je određena kombinacija režima podzemnih voda i određene karakteristike tla. Ima puno mesta na svetu gde ima i vode i peska i ko zna čega sve ne, pa opet tamo ništa ne tone. Samo spominjanje Burž Kalife ili bilo čega drugog je jednostavno pokušaj skretanja pažnje. Ako smo tek počeli, a već imamo problem sa zemljištem na bar TRI različita mesta i dva različita objekta, onda očigledno MI OVDE imamo problem, pa šta god se gradilo ili ne gradilo u bilo kojoj drugoj državi ili mestu.