Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Пантограф]

Bulbulderac17 » 11 Nov 2016 04:51 pm[/url]":11li4pfc]A na NBGD vec zvrji prazno hiljade kvm poslovnog prostora

Gde to? Uglavnom zvrji prazno u centru, na strani reke gde je BnV.

 

[Nik_B]

Spojler

Poslednje atome tolerancije izvlacim iz sebe u ovoj temi na kuliranje botovskih komentara. Na zalost, uepeli su u svojoj nameri i maksimalo ogadili temu. Argumentovana misljenja, ulozeno vreme i trud pojedinih clanova foruma na pisanje tekstova, istrazivanje i predstavnljanje istorijskih cinjenica, urbanistickih planova, itd. vezanih za razvoj grada, kojima se jasno i nedvosmisleno ukazuje na mane projekta odbacuju se prostim recnikom, dok se izjave bez ikakve tezine i analitickog razmisljanja poturaju kao visekointelektualne studije, koje gle cuda imaju vise pluseva od milosevih slika na primer.

Svaka cast Igoru na "toleranciji i liberalizmu", ali kroz takav pristup doslo se do toga da se na prste jedne ruke mogu nabrojati ucesnici koji su ovde u cilju konstruktivne rasprave i cije misljenje je (bar meni) vredno paznje.

 

[RioBL]

Karlo del Ponte » Fri Nov 11, 2016 1:56 pm[/url]":1m41xtej]
- Следећи позитивне примере у свету, као срце пословне четврти предвиђају зону на краткој пешачкој удаљености од железничке станице, са супер брзим возовима за Будимп... упс... Меку, Медину, Једах.

:kk:
Da je pameti tako je i trebalo uraditi.
Izmjestiti objekte samo u neposrednom okruzenju zeljeznicke stanice i napraviti 2-3 bloka sa poslovnim zgradama i onda sukcesivno rjesavati ostatak SA

 

[Пантограф]

Ево, за идолопоклонике шиљака од стакла, шта каже чувени архитекта и вероватно најпознатији светски урбаниста:


Лење архитекте пројектују високе зграде

Добра архитектура почиње од људи, а завршава се зградама, мото је овог урбанисте светског гласа који је у тродневној посети нашем граду поводом књиге „Градови за људе” објављене на српском језику

Јана Гела, данског архитекту и урбанисту, могло би се рећи да је доктор за градове. Његове лековите пилуле помогле су Копенхагену, Њујорку, Мелбурну, Стокхолму, Сан Франциску, Сиднеју... да смање широке и непрегледне булеваре, озелене их и претворе у пешачке и бициклистичке зоне. Зато не изненађује то што је Гелов мото да добра архитектура почиње од људи, а завршава се зградама.

Томе је посветио књигу „Градови за људе”, а њено издање на српском језику било је повод да Инжењерска комора Србије и Палго центар угосте Гела у Београду. Први пут овде је дошао 2009. на позив „Луке Београд” да обликује дунавско приобаље од дорћолске марине до Аде Хује. Ако смо тада прокоцкали шансу да „Гел архитектс”, водећа светска компанија за уређење јавних градских простора, трансформише запуштену обалу Дунава у место сусрета, сада нам се смеши нова прилика. Његов тим требало би да преуреди простор од Бранковог моста до хотела „Југославија”. Са данским архитектом разговарали смо у хотелу „Метропол” уочи његовог јучерашњег предавања на Архитектонском факултету.

Како ћете колегама и студентима објаснити какав град треба да буде да би био по мери човека?

У другој половини 20. века, посебно у Источној Европи, доминирао је начин изградње градова у коме су они посматрани као машине и инсистирало се на томе да становање, посао и рекреација не буду на једном месту. Тада су биле важне зграде, а не људи.

Људска димензија је била занемарена? Удобан град је са доста зеленила, паркова, бициклистичких и пешачких стаза?

Баш тако. Критикујем начин градње у коме се уступци чине аутомобилима уместо да усрећимо људе. Град треба да буде жив, одржив, здрав и безбедан. Он мора да одговори променама у начину живота јер на пример – превише седимо.

Коју оцену бисте дали београдском јавном простору: улицама, трговима, парковима, бициклистичким стазама, ономе што ви називате граматиком града?

Провешћу три дана у Београду и ићи ћу у шетњу, возићу бицикл и тек онда ћу моћи да оценим његову граматику. Али доста сам путовао Источном Европом, био сам консултант у Прагу и Москви. Тамо су аутомобили дошли касно у односу на остатак света, али су преплавили улице. Праг има двоструко више аутомобила на 1.000 становника него Копенхаген.

Шта ћете саветовати градоначелнику Београда да најпре уради како би наш град постао удобан и да улице и паркове претрпане аутомобилима врати пешацима?

Ако желите мање аутомобила, смањите број паркинга. Ми смо у Копенхагену то учинили постепено и нико није осетио. Лондон наплаћује око 10 евра улазак аутомобила у центар. Слично је у Стокхолму, Ослу и Сингапуру. Можете повећати цену горива 10 пута. Добро би било повећати и цену аутомобила. Јер, ако направите доста простора за аутомобиле, биће их много на улицама. Ако изградите пешачке и бициклистичке зоне, добићете више шетача и бициклиста.

У Копенхагену више од 70 одсто људи свакодневно користи бицикл, у Београд ни један одсто. Како га популаризовати?

У Њујорку су 2008. позвали људе да користе бицикле да би се одвезли на посао. Сада имају 900 километара добрих бициклистичких стаза. Увели су 12.000 бесплатних градских бицикала за најам. Неће људи заволети бицикл ако нема добрих стаза за безбедну вожњу. Ако их има, онда брзо схвате све користи бициклизма: здравији је и најјефтинији вид превоза.

Београд је на брдовитом Балкану и није Њујорк. За то треба много времена и новца.

Морате имати визију где желите да Београд буде за десет година. Хоћете ли за 50 одсто више аутомобила на улицама и људе који се премало крећу? Овде сам видео превише аутомобила и понеки трамвај.

Кажете да канцеларије и станови изнад петог спрата не припадају граду. Зашто?

Човек је створен да гледа испред себе, не доле или горе. Може да види и гласом досегне до петог спрата. Изнад тога улазимо у сферу ваздушног саобраћаја.

Нисте заговорник високих зграда. За „Београд на води” стручна јавност нема речи хвале и због куле од 168 метара.

Ако ме питате да ли волим Барселону, Париз или Дубаи, рећи ћу вам да Дубаи не волим. Метрополе са нижим објектима су лепше. Лење архитекте пројектују високе зграде.

Светске архитектонске звезде иду од града до града и дизајнирају куће неуклопљиве у локални пејзаж и културне вредности. Да ли је задатак архитектуре у 21. веку да инсистира на локалној димензији, да одговори и на миграције, сиромаштво, загађеност...

Стално говорим да архитекте обраћају пажњу на форму, а не на садржај. Звезде у том послу називам архитектама птицама јер иду по свету и сеју грађевине. Али није само архитектура одговорна за данашње стање у градњи. Зависи и од клијената, неке пројекте диктира тржиште. Данас су градови бољи зато што су људи захтевали побољшање квалитета живота. Били смо изгубили људски инстинкт у архитектури и планирању. Сад знамо боље.

Рекли сте да обликујемо градове и да они обликују нас. Који град је вас обликовао, а за који можете рећи да је ваша лична карта?

Дефинитивно Копенхаген. На универзитету већ пола века истражујемо како да он буде бољи, лепши и хуманији. Сваког дана он и јесте бољи него претходног. Зато што су људи испред аутомобила и зграда. Копенхаген је на врху листа градова најбољих за живот. На њима нема Дубаија.

Из књиге „Градови за људе”

„Када градите градове увек се морате старати о томе да мачке буду срећне. Ако успете у томе, можете бити сигурни да ће и људи ту бити срећни.”

„У Копенхагену се снег најпре чисти са пешачких зона и бициклистичких стаза, а тек онда са коловоза.”

„Коришћење бицикла у Копенхагену годишње штеди 90.000 тона угљен-диоксида.”

„Од 1995. као део градске политике за урбану обнову дуж улица у Мелбурну је сваке године сађено 500 стабала, а у складу са планом из 2008. циљ Њујорка је да се засади милион стабала у јавним просторима широм града.”

Биографија

Јан Гел рођен је у Копенхагену 1936. Диплому архитекте стекао је 1960. Био је професор на Данској краљевској академији лепих уметности, оснивач је фирме „Гел архитектс”, водећег светског бироа који се бави уређењем градских јавних простора – тргова, паркова, пешачких стаза, улица.

Аутор је бројних књига, а претпоследња „Градови за људе” објављена 2010. преведена је на 36 језика. Почасни је члан Краљевског института британских архитеката (RIBA), Америчког института за архитектуру (AIA), Канадског краљевског института за архитектуру (RAIC) и Института за архитектуру у Преторији (PIA).

Извор: Политика

Линк: http://www.politika.co.rs/scc/clanak/36 ... oke-zgrade

 

[Zuma]

Dva miliona novih kvadrata ove strukture je nešto što ima red veličine od oko 75.000 novih ljudi koje naknadno ubacujete u ovaj prostor. Ako imamo stari deo grada u kome su širine i trase ulica formirane u vreme kad su seoske zaprege i poneki fijaker bili jedino prevozno sredstvo, onda je prvi prioritet ne povećavati saobraćajni haos ubacivanjem sasvim nepotrebnih 75.000 NOVIH ljudi i njihovog dodatnog saobraćaja. Pogotovo ako je taj prostor očajnički potreban za javne, infrastrukturne i administrativne sadržaje koji deo grada iz Turskog perioda i dalje nema, a neophodne su mu da bi postao uspešan. Niko normalan ne kvari razvojne perspektive istorijskog centra grada, dakle onoga što već ima, i što je od posebne važnosti, da bi napravio nešto generičko što mu ne treba, što može biti bilo gde. Valjda je ovo dovoljno jednostavno kao prioritetni kriterijum za svakoga, pa i za botove.

Dalji kriteterijumi za izbor šta treba graditi u starom gradu je čuvanje njegovog karaktera, opšteg ambijenta i vizura. A zatim idu još neki. Pa je tek negde tamo daleko na kraju koliko će neki privatnik na tome zaraditi.

 

[marbo995]

Na najnovijim satelitskim snimcima na Google Maps-u vidi se da je Blok 18 ograđen. Da li to znači da će gradilište uskoro biti aktivirano?

 

[milos.tro]

Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[Zuma]

Malopre pomenuti Danski arhitekta Jan Gel:

- Kancelarije i stanovi iznad petog sprata ne pripadaju gradu.

- Kada gradite gradove uvek se morate starati o tome da mačke budu srećne. Ako uspete u tome, možete biti sigurni da će i ljudi tu biti srećni.

- U Kopenhagenu se sneg najpre čisti sa pešačkih zona i biciklističkih staza, a tek onda sa kolovoza.

- Bili smo izgubili ljudski instikt u arhitekturi i planiranju. Sada znamo bolje.

Imam utisak da bi Jan Gel za pobornike nove tranzicione arhitekture u Srbiji (tipa BNV) najpre bio pogodan kao prvi kandidat za linčovanje. Utoliko sam prijatno iznenađen što je baš on pozvan da osmisli prostor od Brankovog mosta do hotela Jugoslavija. Jeste da je tu nema ozbiljnog pritiska zato što je to park, pa se niko od tajkuna i ne nada da bi tu mogao da gradi, ali opet, lepa vest da je baš on u pitanju.

 

[dosen]

RioBL » 11 Nov 2016 06:41 pm[/url]":1nub3zgx]

Karlo del Ponte » Fri Nov 11, 2016 1:56 pm[/url]":1nub3zgx]
- Следећи позитивне примере у свету, као срце пословне четврти предвиђају зону на краткој пешачкој удаљености од железничке станице, са супер брзим возовима за Будимп... упс... Меку, Медину, Једах.

:kk:
Da je pameti tako je i trebalo uraditi.
Izmjestiti objekte samo u neposrednom okruzenju zeljeznicke stanice i napraviti 2-3 bloka sa poslovnim zgradama i onda sukcesivno rjesavati ostatak SA

To treba raditi ali ne u SA. Nisu potrebne velike poslovne zgrade blizu istorijskog centra grada u zoni saobracajne krize. Kada vec ima mnogo drugih lokacija koje su idealne za poslovne zgrade u blizini zeleznice i auto-puta. Okolina Pancevackog mosta, oko nove stanice na NB, Brodogradiliste na NB, raspadajuce fabrike na Novom Beogradu. Po pravilu se radi o industrijskim zonama od pre 50-100 godina koje su danas urasle u tkivo grada a na obodu su centra. Znaci poslovne zgrade - na brownfield zonama. Takodje nije vazno prisustvo samo zeleznice, poslovanje treba da bude blizu cvorista saobracaja.

 

[dosen]

Ovde postoji jedan drugi problem. Vlast ima imperativ da se ugradi u profit od monopolisane izgradnje. Svi isplativi kompleksi su poklopljeni, tajkuni iz stare garniture sede na imovini i cekaju. Posto nisu hteli u pocetku sa Bekom, Cepterom i Miskovicem. Ekipa na/oko vlasti morala je da izmisli novu zonu, i novog suinvestitora. Tako da smo dobili Savski Amfiteatar i Arape u paketu, preko Dinkica i njegovefe "filozofije" subvencija.

Rezultat je da se ne razvijaju zone koje su racionalne vec one koje su pod sapom. Nije bitno sta se gde gradi vec da se odradi u uslovima monopola na lokaciju i ogromnih subvencija. Posto se zna se koliko ce zurka da traje- tu su sjajni ugovori koji cementiraju situaciju za buducnost.

Pitanje je da li ce ova operacija uspeti. Jer i pametnijim i opreznijim igracima nije uspelo u vreme konjukture. A ovde konjukture vise biti nece.

 

[milos.tro]

Пантограф » Fri Nov 11, 2016 6:17 pm[/url]":1c6zeq8b]

Bulbulderac17 » 11 Nov 2016 04:51 pm[/url]":1c6zeq8b]A na NBGD vec zvrji prazno hiljade kvm poslovnog prostora

Gde to? Uglavnom zvrji prazno u centru, na strani reke gde je BnV.

Pogledajte prilog 1
izvor:cbre.com

 

[RioBL]

dosen » Sat Nov 12, 2016 2:38 am[/url]":zjcwf3p6]....Znaci poslovne zgrade - na brownfield zonama. Takodje nije vazno prisustvo samo zeleznice, poslovanje treba da bude blizu cvorista saobracaja.

Ova zadnja rečenica je kontradiktorna sama po sebi. I železnice su saobraćaj a nema većeg saobraćajnog čvorišta od željezničkog čvorišta!

Znači, ako želimo kompleks poslovnih, komercijalnih, hotelskih sadržaja i slično, treba ih graditi tamo gdje se ukrštaju linije željezničkog putničog saobraćaja jer je samo voz prevozno sredstvo koje može na jednu tački dovesti i odvesti 1000 ljudi svake 3 minute.

Na Savskom trgu imamo još uvijek veliko željezničko čvorište koji je najbolja moguća osnova za izgradnju jednog takvog kompleksa. Bolje lokacije u Beogradu nema. Sve drugo je mlaćenje prazne slame.

 

[djiadi]

da li zna neko dokle se stiglo sa kulom beograd)? ima li radnika uopste na gradilistu?

 

[spatiotecte]

djiadi » 12 Nov 2016 09:23 am[/url]":1ty0mf91]da li zna neko dokle se stiglo sa kulom beograd)? ima li radnika uopste na gradilistu?

Trenutno smo na -40 metara, ne mozemo jos da izronimo na povrsinu.

 

[Posmatrac]

Из данашње шетње издвајам неке спонтане визуре. Мени лично овај објекат има некакву интересантност једино посматран са Моста М. Зарића.
Видећемо на крају како ће изгледати, али се сада може наслутити и висина, с обзиром на то да ће десети спрат бити у нивоу највишег крана, кров зграде ће бити дакле на дупло већој висини.

 

[dosen]

RioBL » 12 Nov 2016 09:01 am[/url]":3td3fkd1]

dosen » Sat Nov 12, 2016 2:38 am[/url]":3td3fkd1]....Znaci poslovne zgrade - na brownfield zonama. Takodje nije vazno prisustvo samo zeleznice, poslovanje treba da bude blizu cvorista saobracaja.

Ova zadnja rečenica je kontradiktorna sama po sebi. I železnice su saobraćaj a nema većeg saobraćajnog čvorišta od željezničkog čvorišta!

Znači, ako želimo kompleks poslovnih, komercijalnih, hotelskih sadržaja i slično, treba ih graditi tamo gdje se ukrštaju linije željezničkog putničog saobraćaja jer je samo voz prevozno sredstvo koje može na jednu tački dovesti i odvesti 1000 ljudi svake 3 minute.

Na Savskom trgu imamo još uvijek veliko željezničko čvorište koji je najbolja moguća osnova za izgradnju jednog takvog kompleksa. Bolje lokacije u Beogradu nema. Sve drugo je mlaćenje prazne slame.

Hoteli u SA - naravno. Ali na drugi nacin. Interpolacijom i pazljivim dodavnjem.

"kompleks poslovnih, komercijalnih, hotelskih sadržaja i slično" - u opste nije slicno. U stvari ovi sadrzaji u modernom evropskom gradu retko zauzimaju iste zone. Cak i kada se dopusti divlje urbanizovanje.

Zeleznica sama ne moze da opsluzi poslovni centar. SA ima cvoriste ali nema logicnu liniju gradske zeleznice ( cak i ako se poveze oko Kalemegdana), cvoriste autobuskog saobracaja postoji, kao i tramvajskog s. Medjutim sve to moze da podrzi mali dodatak korisnika, da ceo sistem ne bi kolabrirao. Za ostalo je potreban put i parking, sto je slaba tacka SA. Mali dodatci u toj zoni uticu na transport celog grada. Metro zaboravite to se nece desiti.

Ex-centar cvorista odvlace saobracaj od centra i koriste potencijal zeleznice i parkinga. Polslovanje u centru grada stagnira jer nema parking za rezliku od NB koji obezbedje bar minimum parkinga za pp. Poslovni Novi Bg. je fakticki ex-centar u odnosu na Bg. (populacioni centar je verovatno negde kod Vuka) a vec je preuzeo pp ulogu od Starog Grada. Cenatar grada i poslovni centar nije isto.

 

[Bulbulderac17]

Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[RioBL]

Sta to ovde namjeravaju?...

Pogledajte prilog 1

Da nece trasirati ulicu pored kolosjeka?

I na onoj ilustraciji koja opisuje uredjenje Karadjordjeve vidi se kako planirana saobracajnica prelazi prugu i ide prema promenadi. Da nije to to? :shock:

 

[Zuma]

djiadi » 12 Nov 2016 09:23 am[/url]":3jwdzv4w]da li zna neko dokle se stiglo sa kulom beograd)? ima li radnika uopste na gradilistu?

To je manje važno. Mnogo bi bitnije bilo saznati šta se tačno desilo sa šipovima koji tonu u zemlju, zato što to može bitno da utiče na čitav projekat BNV. Ja sam još davno, odmah posle prvog saopštenja o smanjenju visine kule, napisao da razlog verovatno nije u novoj proceni ponude i potražnje, kao što se to javno tvrdilo (jer investitor sebi dobrovoljno ne smanjuje profit na OVAKO kvalitetnoj lokaciji), nego da će najpre biti da je zemljište loše za zaista visoke zgrade. Ali, ako se sada testiranjem opterećenja probnih (ili čak konačnih) šipova ispostavilo da je ono lošije i od tih naknadnih procena, onda bi gradnja visokih zgrada u BNV-u postala posebno problematična. Prostor bivše Bare Venecije je kroz daleko najveći deo istorije bio deo toka reke. Što je zgrada viša i teža, to njen oslonac preko šipova mora biti čvršći i dublji. A za vodom natopljen pesak koji je sediment tog rečnog toka znamo da je loš oslonac. Šta ako su zaista na nekoj dubini naišli na sloj zemljišta koji ima JOŠ manju nosivost? To bi odjednom zahtevalo ili drastično duže i skuplje šipove koji će da "preskoče" taj sloj, ili bitno niže i lakše zgrade. Tako se menja i čitava finansijska kalkulacija.

Na kraju bi došli do posebne ironije da je u pitanju već treći nezavisni razlog zašto je loše praviti visoke zgrade i previše novog prostora na ovom mestu: Zaklanjanje za Beograd posebno bitnih istorijskih vizura, ubacivanje previše sasvim novih aktivnosti i novih ljudi u saobraćajno najproblematičniji deo grada, i sada ekonomska neracionalnost gradnje visokih zgrada na zemljištu male nosivosti.

 

[Zuma]

Dva zanimljiva primera koja pokazuju da čak i danas dešavaju ogromne greške kad je u pitanju procena zemljišta na kome se gradi. Zanimljivo je da se oba odnose na zgrade blizu vode.

Ovaj prvi u Kini ste verovatno već videli.

Drugi je zanimljiviji zato što se dešava u Americi koju, za razliku od Kine, niko ne može da optuži za nedostatak tehničkog znanja, iskustva, standarda ili nadzora. Imamo i pomalo šaljivu koincidenciju dva Milenijuma, Ovaj kod nas izvodi radove, a u Americi se baš tako zove kula koja tone :lol:

San Francisco's 58-story Millennium Tower is upscale, but literally sinking fast
http://www.msn.com/en-us/news/us/san-fr ... li=BBnb7Kz

A 58-story skyscraper in San Francisco is sinking and people are fighting over whose fault it is
http://www.businessinsider.com/why-is-m ... ing-2016-9

Par delova iz prve reportaže, sa boldovanim paralelama sa našom situacijom kod kule:

"Identification was checked at the door. Residents were told that what they were to hear must be kept a secret. A lawyer introduced a structural engineer who delivered, as Buttery and others recall, a simple statement that startled the packed room:

"The Millennium building is too heavy for its foundation."

Not only had the tower settled by far more than the 4 to 6 inches originally forecast for the life of the building but, "most importantly," recalled Jerry Dodson, a retired patent lawyer and a vocal critic of the tower's builders, the engineer said "it wasn't stopping."

Dodson has since heard estimates that the building could sink anywhere from 30 to 48 inches, "but nobody really knows."

The tower was being erected on landfill that previously was part of the bay — like much of the eastern flank of the San Francisco Peninsula, and as a prospective buyer, Pretlow took hardhat tours of the building in progress, asking what she thought were all the right questions about the construction quality and safety.

"I felt anger. I felt that I had been duped," Pretlow said. "And I also had a feeling that I should have got out a year ago. I felt, I am stuck, how many years longer am I going to be stuck in this building?"

Dodson and several other condo owners in the tower blame Millennium Partners, the tower builders, for not driving foundational piles 200 feet to bedrock, as was done with a 61-story skyscraper going up across the street. Instead, the builders relied on a concrete foundation attached to piles that were sunk into firmly compacted sand and mud about 60 to 90 feet below.

Such foundations are not uncommon in San Francisco, even on land fill — although many of the buildings so anchored are constructed with lighter, steel frames.

Millennium Partners, in turn, blames a massive construction project underway adjacent to the tower.

In preparing to build a multi-agency transit center for rail and bus, the tower builders maintain, the Transbay Joint Powers Authority has lowered the underground water table beneath the tower, causing settlement.

Millennium Partners and the Transbay authority disagree with equal vigor.

The sinking, though, has taken its toll. Geng and others speak of sleep interrupted by worry, panicky thoughts about earthquakes, red tags from building inspectors and the prospect of remaining stuck in a real estate abyss.

They circulate photos of the many cracks visible in the basement's concrete walls, and wonder what they might portend. Some feel themselves tense up after they return to the tower after a few days away.

And while safe for occupancy now, there are concerns among some residents about potential threats to the tower's high-speed elevators and sewer connections should the sinking continue — or should a significant seismic event occur.

"The building could go from safe to unsafe in a day," said Dodson, who lives with his wife, Pat, on the 47th floor.

The situation has created factions within the vertical neighborhood. There are those who would have preferred quiet negotiations with Millennium Partners, rather than endless media coverage. And there are those who want to take on the big players — Millennium Partners, the Transbay authority, both — legal guns ablaze.

"Friendships we had have been broken by this," Dodson said, "and other friendships we didn't have before have been born."

While one unit has sold since the sinking went public, the buyer was someone who already owned in the building. And most condo owners fear their units would fetch prices far below what they paid.

Buttery, who bought her high-ceilinged condo for $3.5 million, was one of scores of tower residents who have made their way to the tax assessor's office, seeking to re-adjust the appraised worth of their units.

Filling out the assessment form, she put down that her unit should now be valued at zero.

"The clerk said, 'You can't put down just zero."

"I said, 'OK.'

"And I put down one dollar."

....

The email arrived at 2:53 a.m.

One more sleepless night in the sinking tower."

 

[bobcha78]

Ljudi, Burdž Kalifa je napravljena na čistom pesku

 

[spatiotecte]

bobcha78 » 13 Nov 2016 12:46 am[/url]":3dmtfw1r]Ljudi, Burdž Kalifa je napravljena na čistom pesku

Zuma bi ti objasnio da ima velike sanse da se srusi...

 

[laki72]

Ajde?

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Zuma]

Da ste se potrudili da malo istražite ovakve događaje videli bi da je problem (ili bar ono što drastično pogorša osnovni problem) VODA, a ne pesak. Voda puni šupljine i oblaže čestice tla mikrofilmom, pa smanjuje trenje i prenosi hidrostatički pritisak na njih. Tako se smanjuje nosivost. A naročito je nezgodno kada se zasićenost tla vodom menja (kao naprimer pored reke kad je okolno tlo porozno, ili kod velikih kiša kad odvodnjavanje nije dobro). Tako da Burž Kalifa i zgrade u pustinji nemaju nikakve veze.

 

[milos.tro]

Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
http://rc5.gaf.ni.ac.rs/dec/arhcons/doc ... je%204.pdf (ceo tekst)