[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=415803#p415803:1ddiebdm je napisao(la):
milos.tro » 10 Nov 2016 09:04 am[/url]":1ddiebdm]@Zuma,insistiranjem na "betonskom zidu" pored reke koju bi napravili blokovi zgrada stiče se buduća pogrešna slika situacije na terenu a samim tim se mogu izvesti i pogrešni zaključci,pa i po pitanju strujanja vazduha.
U SA neće biti nikakvog nepropusnog betonskog zida nego će to biti " široko porozni zidovi",koliko mogu da se setim Grad je dogovorio sa investitorom da rastojanje izmedju blokova zgrada ne bude manje od 150metara,što je i dovelo do njihovog negodovanja po tom pitanju,što neće moći da grade "zbijene blokove" kako je bilo planirano prvobitno.
Nisam baš siguran koliko je dobar primer strujanja vazduha koji si naveo (Karadjordjev Trg-Zemun) jer se tamo radi o poprilično širokoj zgradi da kažem niže spratnosti,dok bi u SA imali zgrade manje širine,a visoke spratnosti. Pooopriličnim rastojanjima izmedju blokova zgrada,izmeštanjem saobraćaja tik pored reke,drvoredima uz saobraćajnice,parkovskim površinama itd.imaćemo sasvim prihvatljivu situaciju po pitanju zagadjenja u SA.
Što se tiče vetrova jugoistočni duva tokom cele godine (maksimum u septembru,minimum tokom juna i jula),dok severozapadni duva najčešće tokom letnjih meseci.Moj utisak je da bi u SA najveći problem po pitanju vetrova bili na višim spratovima u smislu boravka na terasama tokom vetrovitih dana kojih zna da bude poprilično tokom godine.
Miloše, veruješ li ti više onom što ti kažu ili sopstvenim očima? Ovo su njihovi renderi. Može li se ovo nazvati "široko prozirni zid"? Ali pri tome zamisli na njima tačku gledišta na površini zemlje. Leto (ili zima, svejedno) samo da ne duva jači vetar. Dakle, zamisli uobičajeno vreme kad je vazduh u Beogradu zagađen (što je najveći deo godine). Kakvo onda MOŽE biti strujanje vazduha na tlu, na dnu ovakvih kanjona?
Ne znam odakle je informacija o 150 metara, i šta to precizno znači, ali to i nije bitno pošto imamo plan blokova. Ako se misli na međusobna rastojanje geometrijskih centara blokova, tu možda ima oko 150 metara, ali to nema veze sa ovom pričom. Ako se misli na minimalno rastojanje susednih zidova (na kojoj visini?) onda je to skoro nemoguće zbog prethodne rečenice.
Do nivoa vrha aneksa (min 2 do recimo 4 spratna nivoa normalne visine) imamo praktično zatvorene blokove sa indeksom zauzetosti od 70%. Zbog raznih neophodnih prolaza u središnjim delovima bloka to ustvari znači da je u pitanje po obodu skoro zatvoren blok. Jedini razmak je širina ulice i uglavnom uski trotoari. Kad se još uzme u obzir da ulice nisu prave nego da krivudaju, i međusobno su pod uglom, posledica je da je za lako strujanje vazduha čitav prizemni deo do visine aneksa savršeno neprovidan. Tu neće biti izmene zagađenog vazduha, a zbog visine objekata i broja ljudi, saobraćaj i zagađenja će upravo tu biti ogromni.
Iznad nivoa aneksa, zgrade jesu uže od njih i imaju prazan prostor između. Nažalost, postoji mnogo redova takvih zgrada u nepravilnom rasporedu, i to veoma visokih, pa one ZAJEDNO takođe stvaraju praktično monolitni zid, odnosno prepreku za lako strujanje vazduha (vidi slike). Plus što uopšte nisu tako male širine. Zgrada na Karađorđevom trgu za koju ti kažeš da je dugačka je ustvari kraća od od ove prve u obliku slova Г u BNV-u (iako ona ima rupu na sredini), odnosno ne baš mnogo kraća od samo jednog njenog kraka. A ovde je poenta baš u LAKOM strujanju vazduha (tj da "otpor" vazdušnoj "struji" bude mali), jer je upravo to bitno kad je brzina pomeranja vazduha ionako mala, naprimer u sred leta ili zime. Ta kombinovana prepreka će prouzrokovati da to malo vetra jednostavno preskače sve te zgrade zajedno. Drugim rečima, obnavljanje vazduha će biti bitno manje nego sada, Bez merenja na maketi ili simulacija je vrlo teško reći koliku će površinu zahvatiti ovaj efekat, ali da će to biti bar dno Savskog amfiteatra i da će biti bitno gore nego sada, u to ne sumnjam.
Takođe, iako smer vetra ima neki uticaj, on nije baš veliki pošto zgrada (ili zid) ne samo da pravi zavetrinu iza sebe, nego je na određenoj površini pravi i ispred sebe (tj "diže" vetar naviše i pre same zgrade). Vazdušne struje obično ne skreću naročito oštro, a pogotovo ne pod pravim uglom, tako da nije preterano bitno odakle vetar duva sve dok nije jak.
A sada imamo i plan novog bloka 18. Dva obrnuta slova Г kroz koja samo pod jednom uglom bez prepreke prolazi recimo 2/3 vazduha, a za svaki drugi ugao blok se vrlo brzo sve više zatvara i ubrzo za ozbiljniji vetar počinje da liči na savršeni zid. Pa tako do 90 metara visine.
Ukratko, uzevši u obzir broj stanovnika, zaposlenih i njihovih mušterija (ili makar broj garaža i parking mesta), plus tunel sa Dunava, plus Savska i saobraćaj sa kompletnog juga i zapada koji ne skreće u Kneza Miloša ili auto putem, plus Nemanjina, plus Karađorđeva, plus novi most, razmere očekivanog sabraćaja po ovim ulicama će biti OGROMNE. A time i zagađenje jer je sve unaokolo kao za inat zatvoreno, što visokim zgradama, što uzvišenjima na sve tri preostale strane. Tako da bih ja ipak predložio da neko počne da vodi računa i o očekivanom nivou zagađenja u BNV-u, odnosno o izmeni mikro klime centra grada.
Realno za toliko veliki broj planiranih kvadrata u sklopu BNV zgrade su poprilicno niske.
