Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[kkorisnikk]

Kao što su mnogi ovde više puta istakli očigledno, a iz ove gore fotke se jasno vidi, svaki objekat koji
bi prelazio dva sprata bi zaklonio dobar deo vizure. Koja bi onda bila alternativa, ne graditi ništa u pojasu SA.

Rekao bih da se ovde o svemu može raspravljati, o transparentnosti finansiranja projekta, tj. odsustvu istog, o upitnom kvalitetu
izgleda predloženih zgrada, političkoj pozadini itd. Ali o vizurama i zaklanjanju istih, to je unapred izgubljena bitka, barem sa stanovišta racionalnosti.

A kao i što Gaga lepo reče, ova uokvirena rugoba je dobrim delom trajno naružila pogled ka hramu iz
jednog pravca.

 

[Zuma]

Pitanje je bilo vidite li ovde vizuelni prodor između zgrada, a ne vidite li hram.

Smisao takvog pitanja je da se uporedi vidni ugao na grad koji smo imali do sada sa vidnim uglom koji obezbeđuje i čuva vizuelni prodor BNV-a, što u suprotnom smeru gledanja odgovara broju tačaka u gradu sa kojih se videla reka nekada, a sa kojih će se videti kasnije. Koji je brojčani odnos u pitanju, tj koji kvalitet alternative postojećim vizurama nude prodori koje su sami oni nisu prosto precrtali i zaboravili u svom sopstvenom, tobože obaveznom prostornom planu (bilo ih je nabrojano desetak "veoma vrednih")?

A što se tiče tvrdnje da je "jedina alternativa" ne graditi ništa, ili da se ne može graditi više od dva sprata, preporučujem da ponovo pročitate poruke na koje odgovarate. To mnogo pomaže. Ukratko, dozvoljena visina koja čuva vizure zavisi od toga koliko je zgrada daleko od reke. I ona se kreće od prizemnih zgrada u prvom pojasu pored širokog šetališta (ne ovako bednog kakvo je sad), pa do 6 nivoa u najudaljenijem redu zgrada. Što u proseku daje sasvim pristojnu prosečnu visinu koja nije drastično manja od onoga što je u Beogradu uobičajeno, a što bi po međunarodnoj praksi gradnje u istorijskim gradskim jezgrima ionako trebalo biti OBAVEZNO ograničenje. Dakle ne gubimo previše, sem negraničenih tajkunskih ambicija da zarade na našu štetu, a dobijamo mnogo.

 

[Zuma]

Evo i vizuelne ilustracije tvrdnje o važnosti vizura u obliku slike iz usvojenog prostornog plana. To je iz grafičkog priloga 11 "Ogranicenja urbanog razvoja", na kome je markirano ukupno 8 od 10 važnih vizura koje se moraju očuvati. Dakle to je i stručna tvrdnja, i zakonska obaveza, i ugovorma obaveza (iako su PP, a time i ugovor, nedosledni jer konačni grafički planovi u prilozima ne slede uvek tekst).

Na slici iz PP-a je označeno koje su to vizure. Na njoj se zbog čitljivosti i ograničenja u razmeri nisu mogle prikazati dve vizure navedene u tekstu kao obavezne. Ona sa Kalemegdana, jer pokriva isuviše veliki ugao. Takođe nije označena ni vizura navedena kao "Banovo brdo - ski staza iznad Topčiderskog groblja". Tako da treba imati na umu da postoje i one, iako ovde nisu prikazane. Ja sam dodao crvenu i žutu boju da se bolje markiraju tačke gledišta. Prvo tekst:

Лева обала Саве

Целина "Приобална зона Новог Београда" обухвата шири простор који се пружа од моста "Газела" до Старог савског и моста "Братства и јединства", потом левом обалом Саве и десном обалом Дунава до ушћа река. Уписана је у евиденцију добара под претходном заштитом. У оквиру Приобалне зоне Новог Београда налазе се значајна културна добра: Старо сајмиште - Логор Гестапоа, Музеј савремене уметности и Парк пријатељства. Као материјална сведочанства историјског, културолошког, друштвеног, социолошког, урбанистичког, архитектонског и економског развоја, представљају изузетне и неодвојиве вредности културног наслеђа града. Визуре на Стари Београд са реке, као и из Старог Београда на реку и нови град на левој обали Саве чине посебну, јединствену и изузетну вредност. Културно наслеђе заједно са акваторијом ушћа Саве у Дунав и природним вредностима Великог ратног острва представља визуелну и просторну доминанту у укупној урбаној слици града.

Визуре

Београд се памти и вековима препознаје захваљујући његовој изузетној геоморфологији и изграђеним структурама. Очување постојећих пејзажних вредности предуслов је културе грађења нових урбаних репера и форми.

У контексту изградње подручја Савамале потребно је очувати низ веома вредних градских визура:

- Калемегдан "Победник" (кота 113,4 m); алтернативно: бастион на завршетку бедема од Сахат-куле ка Сави (кота 124) је најважнији од свих београдских видиковаца и омогућава сагледавање најшире панораме града са укупним углом већим од 250o, кроз једну од три кључне слике: панорама Савског амфитеатра, са Саборном црквом и новобеоградском обалом Саве, преко зеленог масива Топчидерског брда и Кошутњака до Авале;
- Теразијска тераса: поглед ка Новом Београду и ка мостовима на реци Сави, на Аду Циганлију и даље;
- Баново брдо - ски стаза изнад Топчидерског гробља: поглед на целокупан Савски амфитеатар до Калемегдана;
- улице Немањина, Милоша Поцерца и Војводе Миленка ка Новом Београду; и
- поглед са мостова и савског кеја на савску падину Старог Београда, између подножја које чине десна обала Саве и линије хоризонта шумадијске греде, од "Победника", Београдске тврђаве, Саборне цркве, цркве Св. Марка, хотела "Москва", дворова на Теразијама - Стари и Нови двор, Народне скупштине, Палате Београд (Београђанка), Храма Светог Саве и даље ка Топчидеру и Бановом брду.

http://www.rapp.gov.rs/Storage/Global/D ... svojen.pdf

.. a onda i slika iz PP-a (koji je prilog ugovora), koja prikazuje tačke gledišta i granice navedenih vizura (sem dve sa tačkom gledišta izvan granica slike):

http://195.222.96.93//rapp_mape/PPPPN/B ... azvoja.pdf

 

[Zuma]

Pošto ste kroz slike stekli vizuelni utisak, sada mogu i da izračunam vidni ugao koji nam je ostavljen između prve dve zgrade BNV-a.

Milanče je ispravno rekao da se u gradovima ostavljaju vizuelni prodori do najvažnijih tačaka. I to je sve vrlo lepo rešenje tamo gde je to nužnost, gde nema drugog izbora, i gde obično nikada ranije niste ni imali bitno širi vidik. Ali ovde NIJE nužnost, kao što smo videli iz Nikovog dijagrama, a upravo je taj vidik jedan od ključnih vizuelnih identiteta Beograda. Što lepo i piše, čak i u trenutno važećem prostornom planu koji sam citirao. Dakle ključan je upravo taj pogled na Beogradske brežuljke: Na Kalemegdanski greben, koji je vidljiv kao greben upravo zato što sa Savske strane postoji SA "rupa", pa relativno mala visina Kalemegdana dobija u značaju kao kontrast niskom terenu, postajući tako jasno uočljiva, i zato što se kroz ovaj SA "otvor" vidi polukružni pejsaž mnoštva brežuljaka po kome je Beograd rasprostrt, dok se sa njih upravo zahvaljujući tom niskom terenu vidi reka zbog koje je grad osnovan, i zbog koje uopšte postoji. Pogled na reku, i pogled sa nje na grad su tako tesno vezani i neodvojivi. Nije ni čudo što su na grbu Beograda kao neka njegova simbolična suština: Crveno tlo boje krvi ispod koga je reka sa brodom, a iznad koga je tvrđava. Da li će se jednog dana zbog BNV-a usvojiti i izmena i grba, pošto grad sa Savske strane više neće ni malo ličiti na to što je na grbu? To je dakle kratko potsećanje zašto je u Beogradu vidik veoma važan. On nema bog zna kakvu arhitekturu, ali je imao upravo taj karakterističan teren kao svoj poseban identitet. A da vidimo sad koji nam je deo vidnog ugla tobože sačuvan tim vizuelnim prodorima koje Milanče spominje kao rešenje:

Po regulaciono nivelacionom planu širina zaštićenog vizuelnog prodora kroz blok 14 je 20 metara. Neka se tih 20 metara, dakle slobodan prostor između prve dve BNV zgrade, posmatra sa sredine pešačkog prelaza na uglu Kneza Miloša i Vojvode Milenka. Daljina je 858 metara. Dakle gledamo 20 metara sa 858. To je ugao od

2 * Arctan (10/858) = 1,33 stepena

I to je ono što nam od ostaje od vidika na reku, jedan stepen vidnog ugla. Kako taj "velikodušni" vizuelni prodor od 1 stepen izgleda kad se posmatra sa suprotne strane vidite na one četri slike koje sam postavio.

 

[bair]

 

[Saobraćajna Kamera]

Sjajno.

 

[milos.tro]

Buduće vizure sa Kule:
Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[stanislaw]

Sa zapadne strane pogled na favelu u prvom planu.
Pravi urbanistički biser Beograda.

 

[Zuma]

milos.tro » 24 Oct 2016 01:03 pm[/url]":22784nb9]Buduće vizure sa Kule:

Isti taj pogled bi postojao i da se ovolika kula nalazi bilo gde drugde, tako da nema nikakvog razloga da bude baš ovde.

 

[stanislaw]

Odavno treba da bude jasno da se ne radi ni o kakvoj potrebi "razvijanja i uređenja najvrednijeg dela Beograda", već se prosto zadesilo da baš tu bude najkrupniji komad građevinskog zemljišta u strogom centru grada, a u državnoj svojini i spreman za poklanjanje.
Sa novobeogradskim blokom 18 neće biti urađeno ništa jer taj komad zemljišta nije alajbegova slama spremna za poklanjanje.

 

[stanislaw]

Kratak fotoizveštaj iz Navodnog Beograda.
Millenium tim je konačno krenuo da preslaže ploče u podlokanom delu šetališta.

Pogledajte prilog 2

Temeljna rupa kule je danas u potpunom mirovanju. Ako su i obezbedili rasvetu za tu lokaciju, meni više liči da je to za slučaj noćne posete Zna se Koga nego iz potrebe za trosmenskim radom na pobijanju šipova (bar za sada).

Pogledajte prilog 1

Što se tiče zaštite obaloutvrde, izgleda da je priča sa tekstilom potpuno bataljena. Na delu nizvodno ka tramvajskom mostu, gde nije razvlačen tekstil, sada se ide na direktno dampovanje ove crvene gline u reku, valjda u nadi da će odraditi isti posao kao i tekstil (!?)

 

[Max15]

Zuma » Mon Oct 24, 2016 2:37 am[/url]":16w4y8gb]

Svakako je bolje videti moderne i savremene objekte nego ovaj krs koji se do skoro tu nalazio.

 

[Пантограф]

Nije.

(Pošto već ponavljate jedno te isto sranje, kao da je krš bio predviđen da ostane trajno)

 

[stanislaw]

Pritom je na obe slike koje je Max15 postavio, i na staroj i na novoj, krš u prvom planu. Samo što nekima možda krš nije krš ako na njemu piše Blaywatch.
Laž je da je projektom BNV krš uklonjen sa obala reke. Sa zapadne, novobeogradske obale krš nije uklonjen, jer neki forumaši taj krš nazivaju "elitnim splavovima". Sa istočne strane krš je samo pomeren uzvodno ili nizvodno, tako da umesto da pravi ruglo na prostoru BNV-a, predstavlja ruglo negde van prostora BNV-a, dakle velikim delom opet nije sklonjen sa reke.

 

[Veliki Vracar]

Kрш и њесра су ту 200 година са перспективом за још толико... :roll:
Ове зградетине ће таман бити за замену у тој временској скали, па нек чукун унуци направе нешто паметније, можда ширу обалу да са гуштом пуштају змајеве и ... голубове 8)

 

[Пантограф]

Када су подигли оне гигантске зграде на Земунском кеју, у Карађорђевој улици, легенда каже да је један стари Земунац рекао: "Па, добро. Неће дуже од 300 година..."

 

[stanislaw]

Ajmo opklade kako će biti rešena kanalizacija za BW Residences:
a) priključak na kolektor koji se izliva u Savu pored Savanove,
b) septička jama
c) nešto treće?

 

[Max15]

Пантограф » Mon Oct 24, 2016 5:28 pm[/url]":1nhojno6]Nije.

(Pošto već ponavljate jedno te isto sranje, kao da je krš bio predviđen da ostane trajno)

Sa takvim razmisljanjem ocito da je potices iz seoske sredine.

 

[dinev]

Da, jeste mnogo bolje bez ovog krsa. Sta vi lepo vidite na slikama? Star i prljav grad koji lici na grad duhova. Kome je to lepo da gleda?
Veliki deo negativnih komentara je potpuno besmislen.

 

[stanislaw]

Max15 » 24 Oct 2016 06:08 pm[/url]":1e7ygwif]
Sa takvim razmisljanjem ocito da je potices iz seoske sredine.

Reče Blaywatch Kolosu?

Star i prljav grad koji lici na grad duhova. Kome je to lepo da gleda?

Pa jadni stanari BNV-a, tolike pare će dati da gledaju baš u to svaki dan... I to sa visine...

 

[astrodule]

Prestanite sa zamenom teza tipa "bolje ovo nego krš".
Ako ne kapirate zašto je to zamena teza (logička greška, nazovite to kako hoćete) onda ste ili plaćenici (što je OK, prihvatam da postoje takvi ljudi) Ili nešto drugo (što ima veze sa manjkom inteligencije).

Poslato sa telefona

 

[milos.tro]

Kanalizacija za BW residences:
Priključak na kolektor koji se izliva u Savu i postavljanje visokokapacitetnog prečišćivača o kome su čitali na Beobuildu.

 

[Lurker]

astrodule » Pon Okt 24, 2016 1:12 pm[/url]":1fune0jh]Prestanite sa zamenom teza tipa "bolje ovo nego krš".
Ako ne kapirate zašto je to zamena teza (logička greška, nazovite to kako hoćete) onda ste ili plaćenici (što je OK, prihvatam da postoje takvi ljudi) Ili nešto drugo (što ima veze sa manjkom inteligencije).

Poslato sa telefona

Namerne logičke greške spadaju u domen sofizama - nemoralnih manipulativnih postupaka s ciljem sticanja neke dobiti u društvu. Nije OK da postoje takvi ljudi (tj. nemoralno je), ali činjenica da ipak postoje ostaje.

S druge strane, manjak inteligencije nije izazvan ničijom krivicom, već nesrećnim spletom okolnosti u razvoju pojedinca.

 

[kkorisnikk]

astrodule » Pon Okt 24, 2016 7:12 pm[/url]":5l7g7j9v]Prestanite sa zamenom teza tipa "bolje ovo nego krš".
Ako ne kapirate zašto je to zamena teza (logička greška, nazovite to kako hoćete) onda ste ili plaćenici (što je OK, prihvatam da postoje takvi ljudi) Ili nešto drugo (što ima veze sa manjkom inteligencije).

Poslato sa telefona

Eh kada bi život bio tako jednostavan, kada bi se ljudi mogli tako lako okarakterisati, tj. etiketirati.
Ako ne razmišljaš kao ja ili si plaćenik ili ti je upitna inteligencija u najmanju ruku.

Ko si ti uopšte da prihvataš bilo šta ili da bilo kome lepiš etikete, ja razumem da se naša mišljenja bože moj mogu
razmoilaziti. Ali da ja po svaku cenu nekoga ubeđujem u moje shvatanje i da konstantno namećem svoju mudrost drugima,
to nisam radio niti ću.

Oprosti mi ako ti se moj post učini malo preteranim, svakako mi to nije bila namera.

 

[astrodule]

Ništa preterano.
Ali kako ne vidite zamenu teza u izjavi : bolje je ovo nego krš? Te dve stvari nisu direktno povezane.
Nema veze da li se meni sviđa ili ne sviđa projekat. Krš mi se ne sviđa. On je mogao (i morao) biti uklonjen. Ali pravdati projekat time što je bolji od krša je znak da ne postoji neko bolje opravdanje za njegovo postojanje.
Znači, koristite neki drugi argument, jer ovaj (bolji je od krša, pacova i baraka) nema nikakvu težinu.

Poslato sa telefona