Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[astrodule]

To treba da izađe u nekom specijalizovanom časopisu i novinama (tj. medijima). Forum nema toliku težinu i dostupnost većini ljudi.

 

[milos.tro]

Nik_B » Fri Oct 21, 2016 1:07 pm[/url]":seja2enl]

milos.tro » Čet Okt 20, 2016 10:02 pm[/url]":seja2enl]Po pitanju izgradnje obaloutvrde jesam,možda i jeste nešto radjeno po pitanju sastava terena,ali su imali isuviše malo vremena zbog brzine izgradnje da se bave bilo kakvim ozbiljnijim ispitivanjima.
S druge strane,mIslim da neko ko nema kapacitet da zabode talpe kako treba,ima još manji kapacitet da odradi i složeniji i kompleksniji posao u smislu odredjivanja svih potrebnih parametara terena na kome bi se gradilo.

Mislim da gresis. Sipove za BW Residences morao je neko na osnovu nosivih svojstava tla dimenzionisati, samim tim bilo je potrebno ispitati teren na parceli tj. uz samu obalu.

Da li je neka firma uzela posao u fazonu "ja cu to da vam skrpim za dva meseca - bez brige", ignorisuci geomehanicka svojstva tla druga je stvar i u to vec mogu da poverujem znajuci kako se kod nas radi.

Za šipove BW residences nije ništa sporno,mislio sam na izgradnju obaloutvrde,ovo o čemu si govorio u drugom delu posta.

 

[dosen]

@Zuma i ostali

Ako BB ne napravi nesto sto moze da stane u "knjigu" koja ce biti toliko kvalitetna da bude legitiman svedok ovog sto nam se dogadja u urbanizmu za 25 godina.
Onda je ovo sto pisemo i brbljamo ovde ( posle 800 strana postova) na nivou igranja tabilica ili remi-ja.
Sto se tice energije i vremena - izracunajte koliko je vremena i energije do sada potroseno na sve ove postove.

Jos nesto uloga foruma nije da da odgovore, vec da postavi pitanja i trazi rupe u odgovorima.
Forum je bio najvaznije mesto za preispitivanje projekta BnV. Pohvala Igoru.

I jos, jos nesto. Onaj vas clanak Igore, o BnV- nije put za kvalitetan proizvod. Vi ste krenuli da dajete strucno i vrednosno misljenje sto nije vas posao.

 

[Nik_B]

milos.tro » Pet Okt 21, 2016 1:27 pm[/url]":rs7um1id]

Nik_B » Fri Oct 21, 2016 1:07 pm[/url]":rs7um1id]

milos.tro » Čet Okt 20, 2016 10:02 pm[/url]":rs7um1id]Po pitanju izgradnje obaloutvrde jesam,možda i jeste nešto radjeno po pitanju sastava terena,ali su imali isuviše malo vremena zbog brzine izgradnje da se bave bilo kakvim ozbiljnijim ispitivanjima.
S druge strane,mIslim da neko ko nema kapacitet da zabode talpe kako treba,ima još manji kapacitet da odradi i složeniji i kompleksniji posao u smislu odredjivanja svih potrebnih parametara terena na kome bi se gradilo.

Mislim da gresis. Sipove za BW Residences morao je neko na osnovu nosivih svojstava tla dimenzionisati, samim tim bilo je potrebno ispitati teren na parceli tj. uz samu obalu.

Da li je neka firma uzela posao u fazonu "ja cu to da vam skrpim za dva meseca - bez brige", ignorisuci geomehanicka svojstva tla druga je stvar i u to vec mogu da poverujem znajuci kako se kod nas radi.

Za šipove BW residences nije ništa sporno,mislio sam na izgradnju obaloutvrde,ovo o čemu si govorio u drugom delu posta.

Ok. Nismo se onda razumeli najbolje, tj. ja nisam bio dovoljno precizan. Posmatrao sam obalu kao celinu ukljucujuci Promenadu i BW Residences. Obzirom da se parcele na kojima se gradi nalaze takoreci tik do reke, samim tim bi i geomehanicka svojstva terena za ceo priobalni deo trebala biti ista ili slicna. Ako sam u pravu, onda bi i oni sto su planirali i gradili promenadu trebali posedovati potatke o tlu.

 

[Zuma]

Moj predlog "Beogradu na vodi" za Promenadu: kvalitetan i besplatan Wi-Fi Internet na šetalištu.

Ako žele da urade nešto što će biti VRLO popularno, i da usput mogu da se hvale da idu u korak sa namerama EU.

Evropska komisija za besplatan Wi-Fi na javnim površinama

Evropska komisija postavila je cilj da kroz četiri godine na javnim površinama u svim članicama bude omogućen besplatan Wi-Fi. Ovaj cilj je predstavio čelnik Žan-Klod Junker, koji je ambiciozno zamislio i da bi u barem jednom gradu u svakoj članici do 2020. trebalo da postoji 5G mobilna mreža.

Junker je u svom govoru o "stanju nacije" rekao kako digitalne tehnologije prožimaju svaki deo našeg života, zato bi i svako trebalo da ima mogućnost da bude online. Povezivost za svakog znači i da ne bi trebalo biti važno gde živite ili koliko zarađujete. Junker zato predlaže da se svako evropsko selo i grad opreme besplatnim pristupom internetu oko glavnih središta javnog života. Taj njegov plan Wifi4EU tako predviđa da se to odnosi na parkove, trgove, biblioteke i javne zgrade.

http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php ... id=1177351

 

[RioBL]

vac mogu da vidimo kako svi trce po promenadi i ganjaju pokemone. Tad nece vise biti bitne ni vizure ni sirina setalista ni stanje mobilijara.

 

[kkorisnikk]

Postoji već besplatan wifi na tom šetalištu, zadnji put kada sam bio pokriven je deo od tramvajskog mosta do kraja
novoizgrađenog šetališta.

 

[vranac]

Zuma » 21 Oct 2016 07:18 pm[/url]":28zfqy6x]Moj predlog "Beogradu na vodi" za Promenadu: kvalitetan i besplatan Wi-Fi Internet na šetalištu.

Ako žele da urade nešto što će biti VRLO popularno, i da usput mogu da se hvale da idu u korak sa namerama EU.

Ako bi bilo popularno ne znaci da je dobro. To je setaliste, a ljudi ce da bleje u telefone i da se sudaraju sa drugim setacima i biciklistima...

 

[Zuma]

Znam. I ja bih voleo da ljudi najviše gledaju jedni u druge, zatim oko sebe, a najmanje u ekran. Doduše, to zahteva osobe koje su malo bogatije duhom i imaju šta da ponude sagovorniku bez pomoći tehnologije, ali i okolinu koja je vredna gledanja i slobodna za korišćenje. A ne obalu čija je jedina svrha da bude mamac za ljude kojima treba nešto prodati, i toliko usku da vas natera da privremeno "kupite" dodatni prostor u nekoj kafani (obala se privatizuje da bi vam je posle prodavali "na čas", a njen javni deo u BNV-u je samo tehnička nužnost). Svejedno, zbog blizine reke, okrenutosti zapadu, položaja u gradu i mnoštva usluga sigurno će biti veoma popularna, pa će se dešavati i to što si opisao. Ali ja se nadam da je fascinacija mobilnim telefonima i njihovo korišćenje bez potrebe samo neozbiljna faza koja će proći. U međuvremenu je korist od pokrivenosti javnim Internetom ipak veća od eventualnih rezultata nasilnog teranja ljudi da ih pored reke manje koriste. Mislim da je baš u ovoj temi važno objasniti zašto.

Stanovi polako postaju postaju "pametni", a biznis je sve više isključivo baratanje informacijama, što znači da se sve veći deo dnevnih aktivnosti seli u virtuelnu sferu, i bez problema se može odraditi sa mobilnog računara-telefona. Nas tek čeka trend fleksibilnog radnog vremena i obavljanja dela poslova izvan kancelarija. Zašto da čovek ne ode u park ili sedne pored reke, i TAMO odradi ono što može? Ili sedi sa prijateljima a ipak uvek bude dostupan za hitno poslovno reagovanje sa mesta gde se nalazi? Jedan od mnogih razloga zašto se ja uporno zalažem za više zelenih površina i više prostora pored svih naših reka je i činjenica da će javne površine u perspektivi imati i funkciju radnog mesta u sasvim bukvalnom smislu reči. Mobilna tehnologija raskida okove nužne zatvorenosti u četri zida koja za građane traje neverovatnih 20 časova dnevno. To je neprirodno, apsolutna civilizacijska perverzija, i sigurno će se menjati. Pošto urbanističke odluke imaju efekte koji traju, ne desetinama, nego stotinama godina, mi u ovako ogromnim projektima moramo da se pripremamo i za daleku budućnost, ali i za ono što nas neminovno čeka već sutra. Tako da SADA u Beogradu moramo ostaviti dovoljno KVALITETNOG otvorenog prostora za trendove koji su već na pragu, ali i za promenu sistema vrednosti za koju znamo da će tek doći. Nemojte stalno planirati za juče zato što je danas tako u razvijenim gradovima. Oni imaju para da se menjaju, a kako ćemo to uraditi mi ako sada pogrešimo? Zato javni i besplatni Internet treba posmatrati više kao deo budućeg biznisa, a sadašnjeg obrazovanja i kulture, nego zabave, ali i obavezno još sada pripremiti prostor za novu vrstu ljudi, za one koji satima sede u parku ili pored reke, i uče ili rade.

 

[milanche]

Zuma » 21 Okt 2016, 00:38[/url]":1uhqjk6m]
Prosečnu visinu sam spomenuo samo zato što sam siguran da je većini laika koji ovo čitaju to daleko bliže, pa ne moraju da se gube razmišljajući o nečemu što je samo usputno sredstvo za poentu teksta. Ali to je manje važno. Ja nisam ni imao ambiciju da izvodim precizan račun, već da uz običnu grubu procenu spratnosti pokažem da je moguć kompromis kojim se ne gubi previše ako se predloženo poredi sa zatečenim stanjem u gradu, a ne sa tajkunskim fantazijama od 100 metara visine. Mora se znati šta je početno, normalno stanje za analizu mogućnosti. U redu, neka je u starom gradu spratnost 5-6 spratova, a ovde možda ispadne 4-5. Zar je jedan sprat bitna razlika uzevši u obzir šta dobijamo? Moj jedini motiv je bio da pokažem da nije neophodno da ovde bude SAMO park da bi vizure na reku ostale. Mogu da budu i zgrade, jedino što ne smeju biti visoke. To je prosto analiza posledica Nikove skice o dozvoljenim visinama. Dakle, da zgrade i dalje mogu da postoje, i da se ne bi mnogo razlikovale od istorijski zatečenog stanja u ostatku starog dela grada čiji je deo ovaj prostor. Da li je ta razlika jedan sprat, ili ne postoji, nije previše relevantno za zaključak da bi Savski amfitetar i na taj način mogao imati komercijalne i javne sadržaje u novim zgradama, a da bi i dalje kompletna njegova okolina zadržala ogromne potencijale razvoja i tržišnu vrednost koju joj daju slobodne vizure. Uz mnoge druge prednosti koje neću da ponavljam.

Meni je inače sasvim dovoljna i prizemna kafana na obali, a u 4, 5 ili 6 spratova lako može da se spakuje i muzej, i tržni centar, i stvarno elitna stambena zgrada (u mravinjaku nema ništa elitno, to je fabrika para), i velika većina NORMALNIH komercijalnih ambicija za jedno ovako posebno i neponovljivo mesto uz reku.

Zuma, prema nikovoj slici svaka "zgrada" visa od 3m na 65m udaljenosti od obale bi zaklanjala pogled na samu reku, ne na grad naravno. Tj sve sto je od toga vise pa i drvo. Da li ta zgrada bila 4-5 spratova, sve jedno, ne bi se sama reka videla. Prosecna spratnost, ako govorimo tako, bi sa nikovim resenjem bila daleko niza, ne primerena za grad Beograd i njegovo istorisko i kulturno nasledje. Bas iz tog razloga se ostavljaju vizuelno prodori od najvaznijih tacaka u gradu. Kao sto je ulica francuska na primer ka dunavu, kao sto i u ovom planu postoje zasticene vizure duz pojedinih ulicnih pravaca, tako je trebalo ocuvati i vizelni prodor sa terazijiske terase. Na zalost on je ocuvan samo u teksualnom dokumentu ali bez primene u praksi.

 

[milos.tro]

današnje fotke:
Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[stanislaw]

Danas razvališe taj pomoćni montažni objekat ispred Lastine stanice koji je već mesecima stajao iseljen. Eto, toliko o preseljenju Lastine autobuske stanice u 2016. godini. To je jedini lokalitet na kojem neće biti ispoštovan plan raseljavanja.

Milenium tim se evo već dva meseca, od početka septembra, razvlači sa popločavanjem tih nekoliko ari u Mostarskoj ulici. U pola posla su navalili i sa dupliranjem parkinga u Hercegovačkoj, kao i sa preoravanjem preostalih temelja u ostatku bloka. Nakon što su raskrčili onu šumu izniklu na pesku kraj starog dela šetališta, uradili su rovove i grubo polaganje cevi i strujnih kablova, pa opet ostavili nezavršeno đetalište pod peskom.
Sve stihijski, mnogo započeto i ništa završeno.
Biće dobro ako do kraja godine proradi bilo kakva veza Braće Krsmanovića sa Hercegovačkom ulicom.

 

[milos.tro]

Svi rokovi se za sada poštuju (obzirom da mogu i da kasne 6 meseci),tako da im je krajnji rok za Lastinu stanicu kraj ove godine.Na ovom uvećanom grafičkom prikazu napravili su lapsus pa su Hotel Bristol obojili u ljubičasto ,on se svakako neće rušiti nego rekonstruisati.

Jedino je pitanje da li će ispoštovati na ovom prikazu gde sam obeležio "deo reke" ili raščišćavanje reke (rok im je kraj godine),mada bi mogli da postave prečistače na ispuste.(postavljao sam ranije na temi,čak i jednu firmu koja ih radi,gde kapacitet prečistača može biti i preko 150.000 domaćinstava koje "opslužuju")
Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[stanislaw]

milos.tro » 22 Oct 2016 07:05 pm[/url]":2rf83409]Svi rokovi se za sada poštuju (obzirom da mogu i da kasne 6 meseci),tako da im je krajnji rok za Lastinu stanicu kraj ove godine.

Znači, treba da računamo sa time da će u narednih 70 dana vanzemaljske letelice podići autobusku stanicu Laste i preneti je na lokaciju van BNV?

 

[milos.tro]

Treba da računamo na "budženje parkinga,montazne objekte" i tome slično.

 

[Zuma]

milanche » 22 Oct 2016 10:33 am[/url]":mz51lmhl]
Zuma, prema nikovoj slici svaka "zgrada" visa od 3m na 65m udaljenosti od obale bi zaklanjala pogled na samu reku, ne na grad naravno. Tj sve sto je od toga vise pa i drvo. Da li ta zgrada bila 4-5 spratova, sve jedno, ne bi se sama reka videla. Prosecna spratnost, ako govorimo tako, bi sa nikovim resenjem bila daleko niza, ne primerena za grad Beograd i njegovo istorisko i kulturno nasledje. Bas iz tog razloga se ostavljaju vizuelno prodori od najvaznijih tacaka u gradu. Kao sto je ulica francuska na primer ka dunavu, kao sto i u ovom planu postoje zasticene vizure duz pojedinih ulicnih pravaca, tako je trebalo ocuvati i vizelni prodor sa terazijiske terase. Na zalost on je ocuvan samo u teksualnom dokumentu ali bez primene u praksi.

Sad mi nije jasno da li smo se uopšte razumeli. Zašto bi na obali postojala zgrada koja je viša od 3 metra, a pogotovo 4 ili 5 spratova? Ja to nisam rekao. Ako se prave samo zgrade čije su visine ispod linije na Nikovoj slici, onda su i vizure na reku očuvane. Prvih 65 metra od reke ionako mora da bude slobodno, nezavisno od vizura, da bi širina obale bila dovoljna za očekivani broj ljudi, sve potrebne staze (trčanje, bicikle, šetnje), za javne klupe, za pecaroše, za zaštitne travnate zone, za česme, fontane, ulične prodavce i zabavljače, za dečija igrališta i za ogromne kafanske bašte. Sve to nije moguće spakovati na puno manje mesta a da bude i kvalitetno i lepo. A visinu, vrstu i poziciju krupnijeg zelenila možemo birati po volji.

Tri metra visine je neki prizemni objekat. Dakle, umesto da nam taj javni prostor i travnjake naknadno zauzimaju čitavi kamioni sa koka-kolom i girosima, iza ovog slobodnog i otvorenog prostora, na 65. metaru ili dalje, ide prvi red prizemnih uslužnih objekata koji nude upravo to. Iza toga ide sledeći red zgrada koje imaju dva nivoa, pa još dalje tri nivoa, itd, sve do šest nivoa kod Savske ulice. To znači da je srednja visine izgrađenog dela po tom preseku Savskog amfiteatra (1+2+3+4+5+6)/6=3,5 sprata. Pošto će više zgrade verovatno moći da se stavljaju i bliže reci na uzvodnom i nizvodnom kraju SA, i pošto ćemo negde verovatno imati i par posebnih visinskih akcenata, očekujem da će prosečna visina biti i veća od izračunate. Tako se na kraju dobija da prosečna visina u SA ne bila baš mnogo manja od one koja ionako danas postoji u Beogradu. Možda oko jedan sprat manja ako su tvoji podaci pouzdani. A to je mala cena koju vredi platiti da bi se ostatak Beograda uopšte mogao videti. Pošto će ovo sad biti kao da je neko na njega navukao zavesu i najavio fajront. Nije tu zaklonjeno par zgrada, nego stotine, i jedan ogroman prostor, kompletan stari deo grada koji se do sada savršeno video. I plus je potpuno izgubljena dubina gradskog pejsaža koje mu je davala sasvim poseban izgled i važnost. To je kao da je neko gumicom i bez pitanja obrisao čitavu njegovu istoriju.

Što se tiče vizuelnih prodora, oni daju vidljivost samo duž ose tog prodora i obično imaju vrlo mali vidni ugao. Ali kad je teren oblika amfiteatra, a njegova sredina slobodna, onda teorijski postoji vidik od skoro 180 stepeni sa svake tačke na stanicama tog amfiteatra. Zameniti to uskim lineranim prodorom za vidik sa jedne tačke predstavlja DRASTIČNU redukciju. Tako da se njime postiže nešto, ali je to samo bleda senka onoga što je bilo vidljivo pre popunjavanja sredine amfiteatra.

 

[kkorisnikk]

Slikano večeras oko 22h, postavili su par reflektora duž keja, pretpostavljam za noćne radove na donjem delu
obaloutvrde.

 

[stanislaw]

Jao, cirkusa... Prethodna tri meseca išlo se lagano kao da je rok završetka javnih prostora 30 godina, a sad odjednom noćna rasveta, zgodna za noćne posete gradilištu.
Sa Gazele se vidi da je Millenium team završio plitki iskop zemljišta na prostoru predviđenom za tržni centar, a sada se već radi duboki iskop jednog pravougaonika, što već podseća na temeljnu jamu prvog objekta do reke iz pravca Gazele.

 

[milos.tro]

Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
Kalenić sa SSC

 

[MarcBg]

Sta ce konkretno biti na mestu izmedju reke i Geozavoda koji se sad radi?

 

[milos.tro]

 

[Zuma]

MarcBg » 23 Oct 2016 05:20 pm[/url]":2eedim3m]Sta ce konkretno biti na mestu izmedju reke i Geozavoda koji se sad radi?

Ovo:

 

[Zuma]

Danas je bio lep dan i prilika za malo slikanja. Taman da vidimo kako stvarno izgledaju ti prodori koje Milanče spominje, tj koje smo vizure imali i izgubili, a koje će biti sačuvane pomoću vizuelnih prodora u BNVu.

Sve je ovo, bez nove zgrade, bilo vidljivo, a uskoro od grada neće biti vidljivo ništa ... sem ovog prodora. A sad nenagradno pitanje: vidite li ga?

Ovde bez ozbiljnog zuma nema pomoći:

Sad samo mogu da zamislim šta će od Save biti vidljivo čoveku u Sarajevskoj ulici uz pomoć ovako "velikodušnog" vidika na reku, a pogotovo šta će od grada videti neko na njoj.

 

[milos.tro]

Po prostornom planu ostaju 3 "stare vizure"
1.MIloša Pocerca:
Pogledajte prilog 2
2.Vojvode MIlenka:
Pogledajte prilog 1
3.Nemanjina:

 

[Гага]

Zuma » 23 Окт 2016 08:35 pm[/url]":358lzoum]
. A sad nenagradno pitanje: vidite li ga?

Од ове уоквирене ругобе од зграде се тек не види, мада из овог угла још увек извирује