Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zuma]

dosen » 17 Oct 2016 10:56 pm[/url]":1n4z3u8x]
Terazijski plato treba da ima vizuelnu vezu sa obalom da bi ta mozda najvaznija tacka u gradu imala punu vizuru. Nesto bi trebalo uraditi sa ova dva bloka prema reci. Zato ova slika nije dovoljno referentna, treba proveriti vizuru sa pozicije chesme.

Sa nivoa tla na Terazijama se reka u ovom trenutku uglavnom ne vidi. Međutim projekat Terazijske terase je oduvek predviđao da se eventualno sruše dva bloka starih zgrada koja smetaju. Od četri bloka dva su uspeli da sačuvaju slobodnim, pa su to i danas parkovi, a dva su zauzeta. Srećom zgrade koje su na putu nemaju naročitu vrednost. Ideja je bila dvostruka, da se oslobodi vidik na reku i na prostor oko nje, i da se reprezentativnim i širokim pešačkim bulevarom fizički povežu Terazije sa obalom. Na taj način bi se stvorila nova, elitna gradska osa koja bi objedinila sam centar grada na brdu i reku u jednu celinu. To je bio san mnogih generacija Beogradskih urbanista. I sve je to sada upropašteno jednim potezom, samo da bi se napravio još neki beznačajni procenat gradskog stambenog prostora za nekog mutnog tipa iz Emirata. Otprlike, ljudi vape za stanovima a mi plivamo u parama i trenutno nemamo preča posla, onih 3200 kvadratnih kilometara površine grada je malo, i BAŠ nemamo gde da ih gradimo, nego, eto, mora ovde. Samo da bi obale reka što pre postale privatne. Svaka čast. Istorija besčašća vas neće zaboraviti. Evo nekih starih projekata:

Ulaz u park na terazijskoj terasi 30ih godina prošlog veka:

Trenutno stanje. Dva bloka slobodna, dva smetaju.

Ja sam ovde tokom 2014. godine upozoravao da će se ovo desiti, pa evo i skica koje su tada napravljene.

Ovo je bila jedna geometrijska kalkulacija gde bi bile granice vidnog ugla za čoveka koji stoji na početku stepeništa na Terazijama (granice su vertikalne ravni koje prolaze kroz nacrtane linije)

 

[Zuma]

Detalj:

Arhitekt Alban Šambon, Belgijanac francuskog porekla, pre 100 godina je imao viziju da od Beograda napravi grad koji će se svojom lepotom meriti sa večitim arhitektonskim biserima Parizom, Londonom, Berlinom...

On je te davne 1912. godine napravio prvi porevropski plan Varoši Beograda, a da Prvi svetski rat nije osujetio njegove zamisli, danas bi Beograđani umesto večitog saobraćajnog kolapsa, nasred Slavije imali Trijumfalnu kapiju po uzoru na parisku, a Nemanjina ili Ulica kralja Milana možda bi danas bile beogradska Jelisejska polja.

Naime, Šambon je smatrao da Srbi kao ratnički narod zaslužuju ovakvu kapiju. Smeli arhitekta predlagao je još da ispred Skupštine grada na posebnom korintskom stubu bude postavljen Spomenik slobode, poštu na mestu kafane Albanija, muzej u Tašmajdanskom parku...

- Kako je Alban Šambon pobornik tendencija istoricizma, on osnovnu ideju za rekonstrukciju Varoši sprovodi reinterpretacijom prošlosti. Šambonov plan daje izuzetno vredan predlog Kružnog bulevara, raskošnih Osmanovskih razmera, jasno razdvajajući građevinski rejon od ostale teritorije - navodi se u monografiji Urbanističkog zavoda Beograda.

Poseban izazov svakom arhitekti do danas predstavlja povezivanje grada sa rekom, a Šambon je smislio da na mestu terazijske terase treba da postoje kaskadni slapovi po uzoru na viseće vrtove koji bi se u ritmičnoj celini spuštali ka Savi.

http://www.ekapija.com/website/sr/compa ... ?id=721488

 

[milos.tro]

Sidnejska opera u SA?Odličan primer.


Ili ti "Tamne senke belih kupola"

"Danski arhitekta Jørn Utzon, autor čuvene Sidnejske opere razišao se sa vlastima u tom gradu još tokom gradnje te ikone arhitekture 20. veka. Krajem 90-ih ponovo je odbio da naplati dugove sa projekta koji je napustio 1966. godine usled neslaganja sa novim ministrom za javne radove koji je doveo u pitanje, ne samo budžet za gradnju već i arhitekturu i kompetentnost arhitekte.

Utzon je tad, ostavljen bez novca, raspustio svoj tim za razradu projekta i napustio Australiju zauvek. U tom trenutku čuvene "prelomljene" kupole od betonskih ljuski bile su skoro sasvim završene a cena projekta je dostigla 22,9 miliona dolara.

Do kraja projekta, usled velikih izmena u odnosu na originalne planove enterijera, troškovi su narasli do 103 miliona dolara.

Utzon-ovo rešenje za zgradu opere neočekivano je pobedilo na konkursu 1957. godine kada je on imao 38 godina. Iako je pre ovog projekta pobedio na još šest konkursa ovo je bio prvi njegov objekat van Danske. U žiriju je tada sedeo i čuveni Eero Saarinen koji je rešenje nazvao genijalnim i rekao da prosto nije bilo moguće da se odluči za neko drugo.

Međutim, Utzon je u narednim godinama menjao planove a tenderi za neke delove objekta bili su raspisivani i pre nego što je napravljen izvođački projekat. Sama konstrukcija betonskih ljuski ostala je enigma za inžinjere sve od 1961. godine kada je sam Utzon došao do rešenja.

On je prvobitni elipsasti oblik zamenio kompleksijom strukturom koju čine segmenti sfera. Ovih 14 segmenata iz konačnog rešenja zajedno bi činili koru jedne lopte.

Kada je došao red na izradu konačnog rešenja za enterijere, 1965. godine, situacija se promenila. Izabrana je nova Vlada u kojoj novopostavljeni ministar za javne radove nije imao sluha za Utzon-ova odlaganja.

Davis Hughes, koji će tek kasnije postati poznat kao čovek koji je oterao arhitektu sa projekta, pre toga je "slavu" stekao aferom o falsifikovanoj fakultetskoj diplomi. Stranac Utzon bio je odlična prilika da povrati lični rejting, a ovaj sukob od nekih je kasnije karakterisan i kao rat mediokriteta i genija, u kom je mediokritet pobedio.

Na kraju, troškovi su za 1.400% prešli planiranu vrednost investicije za zgradu opere. Ipak, Sidnej, "grad na kraju sveta", ovom zgradom je tokom cele druge polovine 20. veka bio rame uz rame sa Brazilijom, Njujorkom, Čikagom, Čandigarom i drugim gradovima čiji su se simboli našli u svim knjigama istorije arhitekture.

Utzon nikada više nije sagradio nijedno veliko delo arhitekture. Slomljen celim skandalom vratio se u Dansku. Na svečano otvaranje zgrade opere 1973. godine, nije bio pozvan a njegovo ime nije ni pomenuto."
http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/ ... lih-kupola

Jedno poredjenje vrednosti dolara npr. 1gram zlata 1972g-1.22dolara,2016g-40.28dolara.
Izgradnja opere u SA plus troškovi izmeštanja infrastrukture,uklapalo bi mi se nešto u ovu priču sa finansijskog aspekta,tendera bez izvodjačkog projekta,menjanja idejnih rešenja......

 

[dosen]

@Milos

Ne mora da bude opera, i ne mora da bude preskup objekat, i ne mora da bude sada. Ovde je rec o strategiji da se rezervise prostor, a ne o Jørn Utzon-u.
Milose kada znate toliko o projektu sidnejske Opere, da li mozete nesto da nam kazete o finanskijskoj konstrukciji BnV, ili recimo ko je arhitekta, urbanista...

 

[milos.tro]

Nekoliko puta sam na ovoj temi pravio finansijsku konstrukciju BNV-a,poredjenje prihodi po slovu ugovora i prihodi po tipu naknada za uredjenje zemljišta za luks zonu.Pogledajte temu ranije.

 

[dosen]

milos.tro » 18 Oct 2016 08:23 am[/url]":3lpinwe1]Nekoliko puta sam na ovoj temi pravio finansijsku konstrukciju BNV-a,poredjenje prihodi po slovu ugovora i prihodi po tipu naknada za uredjenje zemljišta za luks zonu.Pogledajte temu ranije.

Milose stavi to na jedan A4 papir, potpisi se i okaci ovde na Beobuild. I napisi u jednoj recenici ko je arhitekata, i urbanista.

 

[milos.tro]

Došen,evo nadjoh finansijsku konstrukciju koju sam ranije postavljao na temi:
viewtopic.php?f=21&t=197&p=393565#p393565

 

[stanislaw]

Radi lakše diskusije, želeo bih da citiram najosnovnije elemente Miloševe kalkulacije od pre godinu dana:

milos.tro » 18 Oct 2016 08:37 am[/url]":1dp17ib5]
1.Završetak Prokopa i pristupnih saobraćajnica - 115 miliona evra
2.TPS Zemun i Kijevo- 26milona evra
3.Most na Dunavu kod Vinče (pristupni putevi i pruga)- 470miliona evra
4.izgradnja infrastrukture do granica SA - 125 miliona evra
5.izgradnja infrastrukture unutar granica SA-275 miliona evra
izvori:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/5384 ... u-Beogradu
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... iti-Prokop
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.lt.html
troškovi bi bili cca MILIJARDU EVRA

Ako bi uzeli u obzir da bi se gradilo 1.000.000 kvadrata stambenog i 750.000 kvadrata poslovno-komercijalnog prostora onda bi PRIHOD OD NAKNADI ZA UREDJENJE GRADJEVINSKOG ZEMLJIŠTA IZNOSIO po naknadama iz februara 2015g - 755 MILIONA EVRA,ODN. 780 MILIONA EVRA(po naknadama iz oktobra ove godine). Takodje treba dodati i prihode od poreza na imovinu,pdv-a itd.

Da se osvrnem još na kvadraturu 62.000 je planirano za javne sadržaje(vrtići,škole,DZ,kultura itd..),242.000 kvadrata je planirano za zelene površine.

Ispada da je bilo kakav razvoj Savskog amfiteatra neprofitabilan, pa se postavlja pitanje zašto je naš politički vrh inaugurisao u projekat od nacionalnog značaja. Ako uzmemo da 141 milion evra vredi uložiti u završetak beogradskog železničkog čvora (Prokop i TPS-ovi) i potpuno nezavisno od sudbine Savskog amfiteatra, pa to eliminišemo iz računice, onda nam za preostale troškovne stavke 3.-5. treba 870 miliona evra, naspram 780 miliona naknada za građevinsko zemljište SA. Stoga je elementarno pitanje šta se to zapravo radi u SA i u čijem interesu.

I zašto se država stavila u ulogu manjinskog suinvestitora na takvom projektu koji ima nekakve šanse za break-even samo ako se ovaj proarapski plan detaljne regulacije u potpunosti realizuje u narednih 30 godina - ako se realizuje delimično jasno je da od zarade nema ništa?

 

[milos.tro]

Prihodi bi bili još u slučaju ukupne realizacije projekta - porez na promet nekretnina 312 miliona evra (+ godišnji porez na imovinu),porezi i doprinosi za zarade u gradjevinarstvu 45 miliona evra,PDV od komercijalnih sadržaja,plata zaposlenih....

 

[milos.tro]

Betonski brod Sip bi uskoro mogao da bude otvoren za posetioce
Pogledajte prilog 1
http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/17287 ... eograda_2/

 

[Veliki Vracar]

stanislaw » 18 Oct 2016 09:39 am[/url]":3utxr3qk]


Ispada da je bilo kakav razvoj Savskog amfiteatra neprofitabilan, pa se postavlja pitanje zašto je naš politički vrh inaugurisao u projekat od nacionalnog značaja. Ako uzmemo da 141 milion evra vredi uložiti u završetak beogradskog železničkog čvora (Prokop i TPS-ovi) i potpuno nezavisno od sudbine Savskog amfiteatra, pa to eliminišemo iz računice, onda nam za preostale troškovne stavke 3.-5. treba 870 miliona evra, naspram 780 miliona naknada za građevinsko zemljište SA. Stoga je elementarno pitanje šta se to zapravo radi u SA i u čijem interesu.

Trebao si po istom principu da eliminišeš i trošak pod 3. od 470 mil.eur. jer su nam ta pruga i most kod Vinče preko potrebni, kako sam kažeš "nezavisno od sudbine SA". To se odnosi i na tačku 4.ako ona podrazumeva razvoj centralne kanalizacione infrastrukture, uključujući završetak Interceptora.

 

[stanislaw]

Nije to sasvim isto. 141 milion evra za dovršenje beogradskog železničkog čvora je poslednja faza projekta koji je započet pre 40 godina, to je mali trošak u odnosu na već uložena sredstva, a predstavljao bi "konačno" rešenje za putnički železnički saobraćaj u Srbiji i preduslov da se punim kapacitetom konačno koristi mnogo toga što je već 40 godina građeno.

S druge strane, pruga sa mostom preko Vinče je samo teretna obilaznica, košta višestruko više a nije ni neophodna dok god se zadržava teretna pruga oko Dorćola. Ni u kom slučaju ne može biti prioritet u odnoosu na mnogo krupniju problematiku rekonstrukcije međunarodnih železničkih koridora u Srbiji. Most preko Vinče je luksuz koji nam je tek sada divljačkom izgradnjom BNV-a nametnut kao urgentno pitanje.

Ili da napišem još jasnije:
Prokop je bio aktivan projekat pre ulaženja u realizaciju BNV, kuvajtski kredit za završetak perona je uzet pre nego što je napravljen dil za BNV. Zbog toga nije fer troškove završetka putničkog železničkog čvora pripisivati troškovima BNV, jer to je projekat koji se aktivno i paralelno realizovao.
S druge strane, po pitanju železničkog mosta kod Vinče nije učinjeno apsolutno ništa sve dok za BNV nije ugovoreno čupanje svih koloseka iz Savskog amfitetra do 2020. godine, i zbog toga most kod Vinče treba računati kao direktan trošak BNV-a.

Što se tiče 125 miliona evra za privođenje infrastrukture do SA, originalni linkovi više nisu u funkciji, ne bih rekao da to uključuje završetak interceptora. To uključuje samo cirka 25 miliona evra za kanalizacioni tunel Hitna Pomoć - Venizelosova, tek toliko da se fekalije izlivane u Savu prepumpavaju u Dunav, a završetak interceptora do Velikog Sela je obaška investicija koja nije ušla u konstrukciju BNV.

 

[milos.tro]

Mislim da se jasno vidi:

 

[djiadi]

verujem da kada budu gotove ove dve kule, da ce i terazijska terasa oziveti i da ce ljudi uzivati u pogledu na ovaj velelepni objekt) danas tamo malo koga ima, osim migranata, slucajnih prolaznika

 

[stanislaw]

Misliš, beogradske ulice su prazne zato što fali nova zgrada od dvadeset spratova u koju bi svi blejali?
Ala je velelepna promaja u tvojoj glavi.

 

[djiadi]

Taman posla da su beogradske ulice prazne, iz godine u godinu sve je vise ljudi. Ono sto sam ja hteo da kazem jeste da u terazijsku terasu, niko do sada nije ulagao, tamo danas nema ama bas nicega vrednog zbog cega bi neki turista zastao i napravio fotografiju, osim onog bilborda koji otkucava vreme do pocetka olimpijskih igara, taj prostor svakako ima potencijala ali niko nije hteo da ga iskoristi. Eto sve do sada odatle je pucao kako mnogi smatraju ovde ``prelep pogled`` na savski amfiteatar (stovarista, barake, i stare brodove), pa kad im je to bilo prelepo zbog cega nisu sredili terazijsku terasu i uzivali u pogledu na reku (iako je reka stalno bila u drugom planu, zbog kucica, kartonki i barakica koje su bile u prvom planu) pa da onda imaju razlog da kazu ``mi smo sredili terazijsku terasu, oziveli smo ovaj prostor, beogradjani imaju svoju malu zelenu oazu u centru grada, imaju svoj kutak i prelep pogled na beograd, a sad nam ovi novi prave kule i unistavaju taj prelep pogled``. Ovako izgradnjom te dve kule i ostalih objekata sa tog mesta imacemo pogled na nesto novo, savremeno, tako da ce to postati mesto na kome ce vise ljudi zastati i napraviti neki snimak Zelim da verujem da ce gradske vlasti pozabaviti problemom terazijske terase i malo srediti taj prostor, napraviti neku fontanu, srediti mobilijar, uvesti neki novi sadrzaj bas zbog toga jer bi se u buducnosti bas na tom mestu mogao staviti putokaz bnv, pa da se ljudi direktno odatle spustaju na reku, a ne samo preko buduce pasarele koja ce spajati kalemegdan i beton halu.

 

[stanislaw]

Dobro, ti znači podržavaš plan o parkovskim kaskadama za spuštanje od Terazija sve do obale Save?
A što se tiče putokaza za BNV na tom mestu, to je taj fantastični autošovinizam: ovo je zemlja trećeg sveta, ovo je nekakva Nigerija, svo naše nasleđe ne vredi ništa, pogled na Savu ne vredi ništa, nama treba arapski investitor da nam sagradi velelepne staklence, da narod može tamo da radi za 200-300 evra kao konobari, šišači trave, portiri... A na Terazijama staviti putokaz za Belgrade Waterfraud da se Bušmani skupljaju na Terazijskom grebenu i gledaju kako se svetluca staklena površina na nekoj fasadi dole.

Ova tema obilovala je autošovinističkim izlivima ali ti si pobedio i izdominirao.

 

[djiadi]

Ja sam jednostavno za to da se taj prostor osvezi i da malo ozivi, i da bude prilagodjen svima, svim uzrastima...danas tamo niko ne provodi vreme u uzivajuci u pogledu na reku, niko se nije setio da napravi ambijent u kojem bi moglo da se uziva u pogledu na reku. Ako neko vec zeli da uziva u pogledu na reku ima Kalemegdan, Gardos, zemunski kej...kao da je terazijska terasa jedino mesto u gradu odakle je pucao pogled na reku.Ja nisam ni pristalica ovog projekta, a ne mogu da kazem ni da sam protiv njega. Ne svidjaju mi se gabariti ovih objekata koji se prave, ne svidjaju mi se te staklene fasade kojima je mesto na nbg, a ne u centru grada, ne svidja mi se nacin i dinamika kojom ovi radovi idu. Da sam se ja kao obicni smrtnik nesto pitao, na prostoru savskog amfiteatra bi bile zgrade kao sto su u knezu, do 5/6 sprarova i dosta, i u nekom nasem arhitektonskom stilu, i radilo bi se istom dinamikom kao sto naprimer u CG rade kinezi autoput, u 3 smene 24sata, 1200 radnika. Ovako prica se o nekom budjenju gradjevinske industrije u zemlji, o stotinama i hiljadama zaposlenih, a kad prodjem pored gradilista vidim jednog jedinog ronioca koga ova zemlja ima za obavljanje gradjevinskih radova pod vodom i postavlja geotekstil, tri portira kod ulaza na gradiliste za buduci trzni centar, a tamo dva bagera nesto ceprkaju, i ajde 50/100 radnika na dve kule, a okolo one glavne kule raste korov, mesecima nikog nema... Al ajde, videcemo na sta ce sve ovo da izadje za godinu/dve, gore od onog sto je bilo ne verujem da moze biti.

 

[stanislaw]

Ako se slažeš da bi preko puta u novobeogradskom bloku 18 bilo bolje mesto za te staklene kule koje bi se videle sa Terazija, onda nemamo o čemu da diskutujemo, onda se u suštini slažemo.
E sad, druga je stvar što takođe smatraš da nije šteta ni ovo što se radi stihijski, mimo struke i na o-ruk, bolje išta nego ništa. Samo što bih voleo da to kaže neko ko će ceo život gledati u to kroz prozor, a ne neko kome se prosto sviđa da se koješta izgradi u Beogradu nabrzaka, ali po mogućstvu da ne bude pod njegovim nosom.

 

[Zuma]

Po ne znam koji put: Ovo je isuviše važan, vredan i neponovljiv deo grada. Svoditi problem razvoja Savskog amfiteatra samo na trenutni bilans lokalnih troškova i zarade od gradnje, pa čak i samo na ekonomiju, je besmisleno i izrazito štetno. To može da bude samo deo razloga za konačnu odluku. I to mali deo. Redosled prioriteta u razmišljenju i proceduri je trebao da bude ovaj:

1. Šta su stateški ciljevi dugoročnog razvoja čitavog Beograda i kako se Savski amfiteatar uklapa u njih?
2. Šta će sve Beogradu jednog dana biti neophodno, a da može biti samo ovde? Onda se naprave preliminarni planovi i prvo odvoji prostor za sve takve potrebe, bez obzira koliko će kasnije koštati njihova izgradnja i koliko deo prostora SA to zauzima.
3. Šta su prirodne prednosti ovog prostora koje treba razvijati? Šta smo nasledili, a da je vredno da se čuva? Postoje li posebne simboličke, istorijske, socijalne ili društvene vrednosti? Šta sve nije neophodno, ali je na razne načine korisno da grad jednog dana ima? Uzimajući sve to u obzir, šta bi bilo najbolje ili najjeftinije, ako je baš ovde, a ne negde drugde? Onda se naprave preliminarni idejni planovi i definiše mogući prostor i za takve sadržaje.
4. Pokrenuti javnu raspravu da se vidi da li su stručnjaci nešto ispustili iz vida, bilo u smislu potreba neke društvene grupe, bilo u smislu potencijala prostora i kreativnih ideja.
5. Uzimajući u obzir sve prethodne stavke, definisati opšte i konačne urbanističke parametre i namenu prostora.
6. Raspisati međunarodni konkurs za master plan koji realizuje takve urbanističke parametre i namenu prostora.
7. Izabrati pobedničko rešenje ili rešenja uzevši u obzir prethodno definisane okvire i očekivani odnos koristi i cene za najbolja rešenja. Pri tome korist i troškove računati za ceo grad i mnogo budućih decenija, a ne samo za ovaj prostor i za ovaj trenutak.

Kao što vidite, novac se pojavljuje tek na kraju, kao deo sedme stavke.

 

[Igor]

Malo vizura

 

[Zuma]

djiadi » 18 Oct 2016 01:30 pm[/url]":2kn9q5at]Taman posla da su beogradske ulice prazne, iz godine u godinu sve je vise ljudi. Ono sto sam ja hteo da kazem jeste da u terazijsku terasu, niko do sada nije ulagao, tamo danas nema ama bas nicega vrednog zbog cega bi neki turista zastao i napravio fotografiju, osim onog bilborda koji otkucava vreme do pocetka olimpijskih igara, taj prostor svakako ima potencijala ali niko nije hteo da ga iskoristi.

Taj park je sređivan, ali niko nije hteo da krene u izgradnju Terazijske terase ili Savskog amfiteatra zato što su bili inteligentniji od ovih danas. Nije svejedno u kom trenutku trošiš novac ili ulaziš u investiciju, pogotovo ako ga nemaš, i pogotovo ako je investicija povezana sa velikim početnim ulaganjima, pa se i vreme vraćanja novca i minimalna zarada za njihovo pokrivanje drastično povećavaju. Terazijska terasa je povezana sa troškovima raseljavanja dva gradska bloka i čišćenja Savskog amfitetra. A to je opet povezano i sa konačnim rešenjam i SA i kompletnog saobraćajnog problema u centru grada. Plus što to zamrzava slobodu definisanja strategije razvoja dobrog dela grada. Potencijali za gigantske štete su apsolutno zastrašujući. Pametni ljudi su o tome razmišljali mnogo puta i uvek su došli do zaključka da je bolje taj gigatski skup veoma kompleksnih i povezanih problema ostaviti za neko bolje i bogatije vreme. Jedino što im ja zameram je što nisu očistili samu obalu i priobalni deo i tu napravili privremeni park. To je moglo da se uradi vrlo jefitno i da ne ograničava buduća rešenja. Ali za sve ostalo su bili u pravu.

Da li ljudima dopire do svesti u kakvim smo mi dugovima, i koliko smo malo spremni za trenutak kad zaduživanje više neće moći da raste? Ne SMETI da raste, nego MOĆI da raste? Imamo ludački problem sa tajmigom. Vreme nam ističe i skoro da ga više nema. Apsolutno SVE finansijske i druge kapacitete je trebalo usmeriti u restruktuiranje priozvodnog dela privrede i investicije u nešto što trajno i brzo donosi svež novac (ali ne tako što se svi najvredniji resursi daju odmah i ispod cene). Dakle NE u potrošnju kao što je pravljenje stanova. To mogu privatni investitori svojim parama, a ne država. Ćak i kad investicija sa 100% verovatnoćom dugoročno donosi zaradu, investitoir propada ako se zaduži i ne može da servisira troškove do tog trenutka. U tome je (jedan od) problema. Lakomislenost ili ludost nisu isto što i hrabrost, i tu nema šta da se hvali. To što je neko najzad nešto uradio ne znači i da je trebalo to da uradi. A ovde se u javnosti hvali sam čin bez prateće analize šta će mu biti rezultati !?

 

[milos.tro]

Zuma » Tue Oct 18, 2016 7:48 pm[/url]":2qa5n0mt]

djiadi » 18 Oct 2016 01:30 pm[/url]":2qa5n0mt]Taman posla da su beogradske ulice prazne, iz godine u godinu sve je vise ljudi. Ono sto sam ja hteo da kazem jeste da u terazijsku terasu, niko do sada nije ulagao, tamo danas nema ama bas nicega vrednog zbog cega bi neki turista zastao i napravio fotografiju, osim onog bilborda koji otkucava vreme do pocetka olimpijskih igara, taj prostor svakako ima potencijala ali niko nije hteo da ga iskoristi.

Jedino što im ja zameram je što nisu očistili samu obalu i priobalni deo i tu napravili privremeni park. To je moglo da se uradi vrlo jefitno i da ne ograničava buduća rešenja.

Da li ljudima dopire do svesti u kakvim smo mi dugovima, i koliko smo malo spremni za trenutak kad zaduživanje više neće moći da raste? Ne SMETI da raste, nego MOĆI da raste? Imamo ludački problem sa tajmigom. Vreme nam ističe i skoro da ga više nema. Apsolutno SVE finansijske i druge kapacitete je trebalo usmeriti u restruktuiranje priozvodnog dela privrede i investicije u nešto što trajno i brzo donosi svež novac (ali ne tako što se svi najvredniji resursi daju odmah i ispod cene). Dakle NE u potrošnju kao što je pravljenje stanova. To mogu privatni investitori svojim parama, a ne država. Ćak i kad investicija sa 100% verovatnoćom dugoročno donosi zaradu, investitoir propada ako se zaduži i ne može da servisira troškove do tog trenutka. U tome je (jedan od) problema. Lakomislenost ili ludost nisu isto što i hrabrost, i tu nema šta da se hvali. To što je neko najzad nešto uradio ne znači i da je trebalo to da uradi. A ovde se u javnosti hvali sam čin bez prateće analize šta će mu biti rezultati !?

Apsolutno se slažem sa ovim što sam boldovao,moglo je da se uradi a nije.

@Zuma,kako si mislio da se restruktuira proizvodni deo privrede u kom obimu,sa kojim ulaganjima,kad kažeš da smo trenutno prezaduženi i da dug neće više moći da raste? Koliko država sufinansira strane investicije?

Koliko bi to morala biti proizvodnja i profit,koliko je to potrebno vremena kada kažeš da smo u popriličnom cajnotu, da se uplatom poreza slije u kasu Grada preko milijardu evra kako bi se uradila prenamena SA da bi se ostvarila realizacija ideje silaska grada na reke tj "Terazijske Terasa sa širokim vizurama" i parkovskim površinama u SA,izgradnja Opere itd?

 

[milanche]

zidar » 16 Okt 2016, 14:35[/url]":33v5d2l5]Mogli smo da imamo fantasticnu vizuru, da nije sve radjeno naopako.

Zdrava logika nekako nalaze da na NovoBeogradskoj strani budu soliteri (Sangaj) a na StaroGradskoj niza gradnja koja se uklapa u istorijsko gradsko tkivo (Solun)

Beograd

Potpuno su u pravu, delim takvo misljenje. Jedino sto nije realno da bi se reka Sava videla.Nije realno ni sa operom na obali da bi se Sava videla. Nik_B je napravio jednu lepu analizu, da zgrada bliza od 64m od vode i visa od 3m bi zaklanjala reku. Zaista treba biti fer, pa reci da nije realno da se prizemni objekti grade u SA, to je van svake pameti. Ali postoji nesto drugo poznato u urb, a to je pravljenje vizuelnih prodora, da se u odredjenoj sirini sacuva vidik i vizuelni kontakt sa rekom i obalom na najvaznijim tackama u gradu kao sto je terazijiska terasa.To se moze napraviti nameski ostavljenjenim trgom za neka okupljanja ili odrzavanje nekih manifestacije do reke a u pozadini da se grade nizi objekti ili na neki drugi nacin, ali postoje resenja.

Takodje kao sto ranije rekoh, niz visokih objekata na samoj obali odstranjuju pogled ka drugom delu grada, odsecaju ga potpuno, namecu se kao da su ti soliter bidni a da je gradska struktura ne bitna.

Ove slike sto je igor postavio, delije sasvim ok spratnos tod 5-6 spratova, ali ce izgledati katastrofalno kada se jos 3x toliko izgradi do 20 spratova u deli grada koji ima svoju istorisku i kulturolosku vrednost drugaciju od arhitekture i urbanizma Dubaia.

 

[kkorisnikk]

Inače, žale se iz energoprojekta, fale im armirači, nema ih na našem tržištu rada.

Pa dovode radnike i van Srbije za te pozicije.