[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=410750#p410750:yttp2oyg je napisao(la):
milos.tro » Pet Okt 14, 2016 10:21 pm[/url]":yttp2oyg]@Nik_B
Slažem se da urbanizacija SA kroz projekat BNV nije najbolje rešenje,na to sam od samog starta ukazivao prvo je trebalo da se raspiše tender za izvodjača radova na obaloutvrdi od Brankovog Mosta do Gazele(da se to odradi kvalitetno a to je period od godinu dana),pa medjunarodni konkurs za, predlagao sam, cca milion kvadrata stambeno- poslovnog-komercijalnog prostora (plaćanje naknadi za zemljiše za luks zonu i ostvarivanje značajnih prihoda za izgradnju infrastrukture do i unutar granica SA i daljih ulaganja u smislu prenamene zemljišta- završetak prokopa,autobuska stanica,TPS-ovi...)
Konkurs bi bio neki standardan i normalan put. Za finansijsku analizu, potrebe grada i namenu objekata ipak bi trebala malo šira analiza. Jedna od varijanti je sigurno ta koju si predložio. Složio bih se sa tobom i u vezi obaloutvrde. Meni je i dalje teško da poverujem, da su na tako zahtevnom tlu krenuli da grade "od krova ka temeljima".
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=410750#p410750:yttp2oyg je napisao(la):
milos.tro » Pet Okt 14, 2016 10:21 pm[/url]":yttp2oyg]
Ovde se postavlja pitanje da li bi bilo koji drugi koncept urbanizacije SA po medjunarodnom konkursu (to bi bilo da kažem u startu pola SA,Zidar je napravio prikaz dela SA gde bi se u startu krenulo sa gradnjom) obesmislio koncept Terazijske terase,tipa širokog pogleda bez ijedne barijere,niska spratnost u udaljenom pojasu od reke(10%),90% parkovsko-javne površine?
To je ovako paušalno teško reći. Možda da, a možda i ne. Prvo bi trebalo uspostaviti jasne kriterijume, kao i na svakom konkursu. Sta je ono što je gradu neophodno, šta se uklapa u ambijent, koliko smo na dobitku, koliko na gubitku i tako dalje. Pa ako se konkurskom pokaže da na taj način projekat ne može da se realizuje, pogledati koje su alternative. U ostalom, oko toga se ovde dosta raspravljalo, pa da ne dužim.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=410750#p410750:yttp2oyg je napisao(la):
milos.tro » Pet Okt 14, 2016 10:21 pm[/url]":yttp2oyg]
Bilo koji investitor koji bi došao i koji bi papreno skupo platio zemljište insistirao bi na visokoj spratnosti,maksimalnoj izgradjenosti parcele,minimalnom rastojanju izmedju zgrada,udaljenost od reke ne bi bila značajno veća od postojećeg prostornog plana,"popustio" bi za po neku zaštićenu vizuru i ništa više preko toga.
Ja mislim da tako skupa prenamena prostora (a takav je slučaj sa SA) od preko milijardu evra,obesmišljava koncept Terazijske terase u celosti,isključujući "nekoliko procepa" koji bi obezbedili kakav -takav vizuelni koncept.
Jasno je da je situacija kompleksna, ali siguran sam da postoji mogućnost za kompromis u kome bi i grad i investitori bili zadovoljni. Uglavnom, ponuđenim i prihvaćenim rešenjem samo jedna strana je na dobitku. Beograd i Beogrđani se nisu ništa pitali, stručna javnost takođe (ne računam u strčnu javnost one koji su aminovali projekat po partijskoj dužnosti). Svi kompromisi su na štetu grada, a kada se to spomene Vučić i Mali se odbrane onako kako to samo političaru umeju. Uz zamenu teza, prebacivanje osećaja krivice na sagovornike, kontranapad kako smo nezahvalni jer nam neko sve to daje za džabe i ostale dobro znane floskule.
Da sam video ovakve analize koje ću u nastavku da okačim, (mozda ih i ima, ako znaš za njih zamolio bih te da postaviš) gde se kroz osnovnu grafiku sagledava i definiše prostor i dolazi do rešenja, možda bih i ceo ovaj projekat konstruktivnije i pozitivnije kritikovao. Al obzirom da tih analiza nema i da su zgrade pobodene nasumično ne poštujući ovaj grad i ljude koji u njemu žive, dobili smo rešenje koje se kosi sa mnogim višedecenijskim planovima razvoja grada.
Kote su zaokružene na ceo broj. Preseci su pojednostavljeni radi lakšeg sagledavanja. Ceo SA nacrtan je na +77m nadvorske visine. Terazije na +116m nadmorske visine.
Pogledajte prilog 2
Presek kroz Terazije i SA nacrtan je u proporciji 1/5 (visina/širina) radi lakšeg sagledavanja. Crvene linije predstavaljaju vidno polje sa Terazija, gde je donja linija naravno bitna. Ona je povučena do ivice šetališta. Horizontalne isprekidane linije predstavljaju spratnost, gde je za spratnu visnu uzeto 3m. Crni pravogaonici predstavljaju zgrade širine 14m i visine 3m levo (1 sprat) i 18m visine desno (6 spratova). Plavim linijama nacrtana je kula "Beogrd" sa položajem u odnosu na reku.
Već se na samoj grafici vidi da nešto ne nije u redu. Naravno, kada se presek razvuče da visina i širina budu 1:1 i kada ne bih uzeo ekstreme za primer stvari bi se malo popravile, ali pogledajte odnos visina terazija, prosečne šestospratnice i kule pa sami presudite.
Pogledajte prilog 1
Drugi presek je isto što i ovaj predhodni samo malo uvećan radi lakšeg sagledavanja. U idealnom slučaju, gde je donja linija vizure sa Terazija povučena do ivice Save, prvi objekat bi se nalazio na 64 metra udaljenosto od obale. Tu već imamo jedan dobar rezultat za širinu šetališta, gde moze da se stavi i zeleni pojas i pešaci i biciklisti itd. Mozda čak da se sadrži i po neki kolosek. Malim kompromisom, da se ne sagledava bas cela Sava, pa da se dozvole 2 do 3 sprata i malim procentom zauzetosti parcela u tom prvom redu, mogao bi se zadržati širok pogled sa Terazija uz minimalna ometanja vizure.
Najviša spratnost, a da pogled nije narušen bila bi 6 spratova i naravno, polazila bu od gornje granice SA.
Ne bih imao ništa protiv viših objekata - kula, ili jedne kule, na strateški pogodnim mestima, na takav način da najmanje ometa pogled i to samo kao akcenat u prostoru.
Skice nisam nacrtao u cilju predstavljanja idealnog rešenja. Pre svega sam pokušao da dočaram po meni ispravan način razmišljanja, kojim bi se došlo do kvalitetnog rešenja koje zadovoljava sve strane. Ipak, kroz tu jednostavnu grafiku došlo se do prihvatljivog rešenja za širinu šetališta. Pruža se mogucnost zadršavanja određenih koloseka, sto ne bi povlačilo ogrome investicije za trenutno rešavanje infrastrukturalniih problema. Omogućila bi se raznovrsna tipologija objekata, od javnih, (recimo u prvom redu gde nije dozvoljena velika spratnost), pa do privatnih sa višom spratnošću na za to pogodnom mestu. Izgradnja bi bila značajno jednostavnija i jeftinija, obzirom da se ne bi gradilo uz samo ubalu i da ne bi imali toliko problema sa podzemnim vodama...