Pretpostavljam da ljude povremeno treba potsetiti kakve veze ima cela ova priča sa Beogradom na vodi. Uporno veličanje Dubajia i ljudi koji stoje iza njegove izgradnje se koristi u propagandi BNV-a tako što se javnosti sugerišu sledeće tri tvrdnje:
1. To su uvek poželjni investitori zato što imaju para - što dokazuje Dubai
2. To su ljudi koji u tehničkom i organizacionim smislu znaju kako se prave takvi gradovi, što nam garantuje kvalitet
3. Panorama visokih zgrada u Dubaiju tobože pokazuje da je to poslednja reč urbanizma jednog modernog grada budući da su baš to izabrali oni koji su mogu da biraju, što onda u svesti laika i šire javnosti posredno opravdava visoku gradnju i vizuelni zid u Savskom amfiteatru.
Naravno, sve tri tvrdnje su netačne.
1. To što neko ima para ne znači da će ih trošiti kod nas. Ugovor je jedino što je bitno, a tamo sasvim jasno piše da od toga nema ništa. Oni u najboljem slučaju od svojih para daju samo 5% očekivane vrednosti projekta. Ostalo uzimaju od kupaca, tj od nas samih, plus sve ono što mi ionako 100% finansiramo sami.
2. To što neko zna kako se nešto kvalitetno radi ne znači da će KOD NAS raditi na najbolji način. Abar se rukovodi samo principom maksimalnog profita. Ovo nije Emaar properties. Na zapadu se sasvim dobro razume ova razlika u pristupu kod različitih biznis poduhvata istog čoveka. Ako propale države omogućuju špekulantske investicije, to se smatra legitimnom ponudom. Tamo niko ne baca pare koje se olako nude, pa se onaj koji ih pokupi ako leže "na ulici" ne smatra preterano nepoštenim. Tako da Abaru nije nikakav problem da se (koristeći svoje pare) šeta po ivici zakona u Nigeriji, Pakistanu, Egiptu i Srbiji, a da istovremeno bude veoma odgovoran u Emaaru sa tuđim novcem, zato što je tamo u pitanju ugled šeika koji je i vlasnik tog novca. On je dokazao da zna kako se radi, a na Abarovom poslovnom partneru je da sa njim sklopi po sebe povoljan ugovor. Tu nema milosti niti je neko očekuje. Negov ugled neće biti okrnjen ako maksimalno iskoristi ugovor koji je dobar za njega a loš za partnera. Ovo je visoki biznis na nivou država, a ne prodaja šporeta gde se kupci oslanjaju samo na reputaciju, pošto o proizvodu i proizvođaču uglavnom ne znaju ništa drugo. Dakle to što je u pitanju Abar nam nije nikakva garancija. Naprotiv, budući da znamo njegove poduhvate vam Emaara.
3. Postoje posebni razlozi zašto su zgrade u Dubaiju baš takve, a oni ne postoje kod nas. Urbanistički izbori zavise isključivo od lokalnih prilika i potreba. Ne postoji nikakav šablon koji se tek tako može preneti kod nas kao "poslenja reč urbanističke misli" pa da to bude opravdanje za bilo šta. Visoke zgrade imaju svojih prednosti i mana, i veoma su daleko od toga da budu univerzalno rešenje za svaki centar grada. Činjenica je da one najčešće maksimiziraju profit investitora, što je razlog zato ih oni svuda guraju i promovišu, ali to ne znači da su i u urbanističkom pogledu uvek najbolje, pa čak ni u čisto ekonomskom. To što je nešto korisno za investitora ne znači da je u dugoročnom pogledu korisno i za grad. A ponekad su te koristi direktno suprotstavljene jedna drugoj.