Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[astrodule]

Gde postoje radnje koje nisu ugostiteljske na šetalištu uz vodu?!?!
Šopingu niju mesto uz vodu već unutar nloka zgrada

Poslato sa telefona

 

[milos.tro]

Ne vidim zašto se primeri segragacije u latinskoj Americi stavljaju u kontekst BNV-a,kada nemaju baš neke veze.Stope kriminaliteta u Brazilu gde su ubistva,pljačke,silovanja uobičajena i nažalost svakodnevna pojava se ne mogu porediti sa situacijom po pitanju bezbednosti u Beogradu.

Činjenjica je da se i u Dominikanskoj republici na prozorima zgrada stavljaju rešetke do 5 sprata,zbog zaštite od pljački tih stanova,ali to takodje ne treba stavljati u isti koš.

 

[Пантограф]

Мислим да овде људи управо не желе да од Београда постане Санто Доминго, Сао Пауло, или којекаква никарагванска варош.

 

[Saobraćajna Kamera]

Brent Toderian:

TT

 

[stf]

mekbejn » 22 Јун 2016 10:31 am[/url]":1i8simdc]

Zovemo ih gated communities iz razloga sto:
- su to privatne zgrade sa cuvarima gde ce biti zabranjen pristup ostalima
- imaju neke dodatne mogucnosti, tzv. amenities

Мислим да се мало бркају појмови. То што ће зграда да има приватно обезбеђење не видим као нешто што се тебе, или мени тиче. Приватна зграда је приватна зграда. Шта ћеш ти унутра и да нема чувара?

Да попијеш пар пива на променади и онда одеш да запишаш улаз као што се то дешава у остатку Београда? Чувари су уосталом зато и ту.

Један другар ради као чувар у Б2 у Балканској. Његов посао је да спречи насељавање бескућника и наркомана у ходницима зграда, да спречи зврљаче да упропасте фасаду и клошаре да мокре по ћошковима. Ништа више.

Не видим шта је ту лоше.

 

[mekbejn]

Kao sto rekoh, samo po sebi i nije lose. Dobar drugar npr. zivi u Galerija apartmanima, meni je to sasvim ok.

Ali pisem u nekom drustvenom ali i lokacijskom kontekstu. Mislim da je pogresno da prvi objekti jednog novog centra grada budu bas takve zgrade. Pogotovo je nekako ruzno imati kej za sirotinju a onda zgradurine od 20 spratova na cela 2 metra odatle sa bazenima i teniskim terenima.
Mozda bi neki sociolog koji se bavi zivotom u gradu to objasnio bolje od mene. Urbanizam nije samo odnos saobracajnica i visine zgrada vec mnogo vise

 

[jabbu]

milos.tro » 22 Jun 2016 10:33 am[/url]":3972q66l]Kada budu krenuli radovi na donjim nivoima biciklisti bi trebalo da se izbore da dobiju donji nivo najbliži gornjem šetalištu namenjen samo njima,jer u perspektivi na gornjem nivou gde je sada staza neće biti ni "s" od spore,a ni "s" od staze.

Polako, hajde da vidimo gde sve .vodi, pričamo o 2 km obale. Takođe, Sava je do sad umela da plavi stazu, što je ostavljalo neupotebljivom i po dve do tri nedelje u piku sezone.

Astrodule je lepo rekao, luksuzni lokali nisu baš nešto što se viđa na šetalištima, ne znam ni na koju se klijentelu tu uopšte cilja. Malo sam posmatrao kako ovo sad funkcioniše, mislim da je za sad ok. Generalno gledano, mislim da bi trebalo izbegavati situacije kao sa Savanovom i food trucks, i da se ostavlja minimum ova širina šetališta i da se traži još veća.

Idealno bi bilo da se nakon recimo 4-5 godina od početaka rada Savanova izmesti sa lokacije na kojoj je sad, i da se poveže šetalište u kontinuitetu, a biciklistička staza pomeri otprilike ka pruzi. Food trucks mogu da se pomere i na drugo mesto.

 

[milos.tro]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=_AI5Ka2GdXo[/youtube]

 

[astrodule]

Koja je fora sa ovim strujnim kablovima zbog kojih su raskopali ceo Bulevar Zorana Đinđića?

Naime, raskopano je još pre par nedelja, a kablovi još nisu položeni. Da li mora da se ceo kabal položi u cugu ili šta već?

Možda radi ista ekipa kao Zmaj Jovinu?!?!

 

[dosen]

@ vradovic
"Gated community" nije samo oznaka za ogradjen zbir kuca, to moze i biti i blok bez ograde, kao i soliter koji ima kontrolisan ulaz, cak i deo grada. Po pravilu imaju kontrolisane uslove cesto ugovorom. Ovaj soliter i te kako ima kapiju.
Na Zapadu sam ziveo 12+ godina bas u zemlji gde su ove zatvorene zajednice izmisljene ( u modernom smislu). Najstarija forma kontrole ugovorom su uprvao britanski convenant koji na pojedinim kucama ili zonama moze da traje po 200+ godina, od momenta kada su developeri pravili "dobre" ulice i krajeve, pa do danasnjeg dana. Na primer u mom stanu nisam mogao da registrujem firmu jer nije dozvoljeno da se obavlja nikakva "profession" ( bio ze zabranjen rad za doktora, zubara, advokata, arhitekte).

Ugovor je osnova ovog tipa zajednica. Posebni ugovori se prave jer vlasnici ili leasholder-i zele visi stepen licne zastite i restrikcije nego sto propisuje gradska regegulativa. To moze da funkcionise u anglosaksonskim zemljama gde cesce kupujete lease nego freehold.
Interesantno je da u uredjenim zemljama gradski propisi koji se postuju zemenjuju ove privatne ugovore.

Vrlo interesantno pitanje je sta kupuju kupci BnV stanova i kakav je ugovor sa management kompanijom.

Takodje ce biti interesantno kada im se pokvari lift od 200000 e i pozovu Infostan. Siguran sam da ce infostan da popravi taj lift uz subvenciju od 99% u odnosu na ostale gradjane koji se voze David Pajic-em.

@milos
"Ne vidim zašto se primeri segragacije u latinskoj Americi stavljaju u kontekst BNV-a,kada nemaju baš neke veze.Stope kriminaliteta u Brazilu gde su ubistva,pljačke,silovanja uobičajena i nažalost svakodnevna pojava se ne mogu porediti sa situacijom po pitanju bezbednosti u Beogradu." Činjenjica je da se i u Dominikanskoj republici na prozorima zgrada stavljaju rešetke do 5 sprata,zbog zaštite od pljački tih stanova,ali to takodje ne treba stavljati u isti koš."

Bogati ljudi ne privataju nivo rizika koji bih ja prihvatio. Oni imaju sta da izgube, i mnogo je onih koji bi da zavire u njihovo. Oni zele punu privatnost i da se mesaju sa slicnima. Tu nije bitna stopa kriminala, oni hoce da eliminisu tu mogucnost zato i placaju premijum. Inace stopa kriminala u ovoj zoni nije bas zanemarljiva, tu se slobodno seta masa ljudi.
Brazil je nacickan ovakvim vertikalno segregovanim soliterima. Sto je veca segregacija to vise ima ovakvih monstruma. Mi danas srljamo tim putem.

 

[Bulbulderac17]

jabbu » Sre Jun 22, 2016 7:22 am[/url]":a769nz86]"Ako bude ovako bici staza mora da se izmesti. Preblizu ce biti lokala i basta kafica. Samo je pitanje gde? kada je na donjem nivou obaloutvrde nemoguce ubudziti stazu zbog ovih platformi koje prave prekid."

@Bulbulderac Ništa ne mora da se izmesti. Koliko ja vidim, zeleni pojas i prelazi lepo rade posao, sve se to može uraditi i u kontinuitetu duž promenade skroz do Gazele.

Mislim da je prilično neprofesionalno donositi takve zaključke napamet, dok ne vidimo kako će sve na kraju da izgleda i funkcioniše. Da ne pričamo o tome kakve bi to negativne reakcije izazvalo kod javnosti i kod biciklista. Ja mislim da ovde pre planeri moraju da se snađu i da uklope bicikliste (o čemu verujem da razmišljaju), nego da ih sad negde sklanjaju.

Ako vi bavljenje urbanizmom zamišljate tako što bicikliste negde "sklanjate", a oni to ne da ne žele, nego im obesmišljavate kretanje potpuno, onda ste opasno izgubili fokus. Moje otvoreno pitanje za sve vas ovde na forumu je šta ste vi konkretno uradili da šetalište bude šire, jer je očigledno da je prostora za to bilo. Da li je neko od vas pokazao interesovanje kada sam vas pozvano na sastanak sa BW??? Sada, kada ste videli da su vam neke sitne stvari prošle, "setili" ste se da pomerate bicikiste? Izvinite, ali mislim da je to od pojedinih forumaša jako nekorektno. Mi smo već pokazali da umemo da se borimo za naše, i naravno da nećemo odustati, nezavisno od vas. Dakle, nismo mogli da utičemo da promenada bude šira, ali zato ćemo da učinimo biciklistima medveđu uslugu i da predložimo ono što oni ne da ne žele, već se toga groze? Evo, ja predlažem da pešaci idu okolo. Biciklisti su tu već bili ranije. Ako ste se baš toliko brinuli za dobrobit pešaka i obespravljenu radničke klasu koja nema gde da šeta, zašto se odmah i glasno niste suprostavili planovima za usko šetalište? Zar nije Siniša Mali izjavio da je projekat otvoren za izmene, pa mogli ste da napravite delegaciju i da odete pa da predložite šire šetalište. Koliko ja vidim, Bulbuldercu su lokali i kafići svetinja, pa zbog njih treba da ukinemo biciklističku stazu? Da sam ja neko ko rukovodi projektom, dobro bih razmislio o takvom potezu, prvenstveno zbog ogromnog nezadovoljstva i to ne od strane biciklstičkih aktivista, već svih onih roditelja sa decom koji trenutno parkiraju rikše u Sava Play. I šta donosi pomeranje biciklističke staze? Ukrštanje sa tim istim pešačkim tokom, samo 20m dalje. Ja smatram da je pomeranje besmisleno, i da planeri moraju da nađu način da ne bude ukrštanja ili da ono bude svedeno na minimum. Predočene su im holandske studije koje jasno definišu kada je mešanje pešaka i biciklista moguće, a kada je potrebno fizički razdvojiti tokove i vidim da su se time rukovoldili u ovom slučaju. Ono što sam naučio baveći se biciklističkim aktivizmom je da morate da reagujete na vreme, jer se posle stvari teško menjaju. I to je ono što ja sad pokušavam da radim na svim poljima koja se tiču biciklističkog saobaćaja u celom gradu. Da ste se vi pitali (a hvala bogu niste), lepo biste planerima olakšali posao a biciklistima upropastili jedinu stazu koja valja u celom ovom gradu i koja je pritom najfrekventnija (pitam se samo zašto). I pitam se zašto na onim heat mapama za džogere i bicikliste najdeblje linije uvek budu uz reku??? Pa što ti ljudi ne trče kroz stambene blokove, saobraćaj, gužvu? Zar nije svejedno, pa staza je staza, trotoar je trotoar. Zar je okruženje uopšte bitno??? Ja stvarno ne mogu da verujem šta su pojedini od vas napisali, čak i bez ikakve deileme da li uopšte konsultovati bicikliste i šta bi to njima značilo? Čini mi se da je vaša pretpostavka da je nama svejedno kuda ćemo da vozimo, pa ste onda radi "višeg dobra" odnosno grupe stranih turista koja prelazi promenadu hrleći u Svarovski mudro zaključili da treba pomeriti bicikliste. Da ima para za tunel, verujem i da biste i tunel za bicikliste ispod predložili. Kome treba reka, kome treba sunce, svež vazduh. Svi pravac u šoping mol

@Jabbu nisi me dobro razumeo da si citao moje postove znao bi da sam najveci protivnik kafica i lokala, ja vas apsolutno podrzavam i slazem se da je biciklistima mesto ovde gde jeste na obali kao sto ste i oduvek tu bili, ali predvidjam potencijalni problem sa lokalima koji su preblizu bici staze (znas i sam sucajeve gde konobari pretrcavaju bici stazu da bi dosli do stolova, ne bi bilo dobro da se takvi slucajevi vidjaju i ovde). Nikako nisam za to da se nekom izadje u susret na ustrb drugih i obrnuto ali mislim da je to ovde vec kasno izbeci jer je generalno prostora za jedne i druge malo. Kada kazes zasto niste dosli na sastnak sa BW ne znam na koga mislis ako mislis na "Ne davimo Beograd" koliko znam takvog poziva nije ni bilo, a i da jeste nema smisla. To bi bilo kao da ti lopov ukrade auto pa te zove eeee ajde da se dogovorimo da ti vratim CD-ove i patosnice iz kola a auto zaboravi. Vama biciklistima svaka cast da se niste pobunili na obali vas ne bi ni bilo (sto je jasno svakome kada pogleda kako je bici staza ubudzena naknadno) ali vi ipak gledate usko samo svoj interes vas ne interesuje pravna procedura, vlasnistvo, arhitektura i urbanizam.

Edit: i svako ko je zastupnik da se od ove "Promenade" pravi Trzni centar Depo ne zeli dobro gradu vec se vodi samo logikom profita i tudje koristi.

 

[Zuma]

Planning Capital Cities
Grigor Doytchinov, Aleksandra Đukić, Cătălina Ioniță (Eds.)
Belgrade, Bucharest, Sofia
http://fmysql.tu-graz.ac.at/~karl/verla ... _ebook.pdf

 

[Zuma]

OPERACIJA:GRAD
PRIRUČNIK ZA ŽIVOT U NEOLIBERALNOJ STVARNOSTI

https://monoskop.org/images/f/f4/Operac ... rnosti.pdf

Fraza “neoliberalna stvarnost” zvuči ponešto visokoparno i rasplinuto, no čim se ta stvarnost konkretnije sagleda pa je opišite kao refeudalizaciju javnih prostora i dobara, pitanja koja nas ovdje zanimaju gube svoju prividnu nedužnost i postaju oruđe u borbama za stvaranje i očuvanje prostora javnog i kolektivnog djelovanja. S onu stranu kulturnih i političkih kruha i igara, nadamo se da će vas ovaj priručnik potaknuti da postavite u pitanje novi društveni konsenzus, koji vam kao jedine dvije opcije ostavlja trijumfalizam i viktimizaciju
Urednici

 

[Zuma]

Kad su u pitanju "zatvorene zajednice" nemojte mešati potrebu da se zaštiti unutrašnjost same zgrade i možda njena najbliža okolina, sa prirodom gradskog bloka u kome se zgrada nalazi. Najjednostavniji način da se lako vidi razlika je poređenje otvorenog i zatvorenog bloka. U zatvorenom bloku zgrade čine neprekinuti niz po obodu bloka, efektivno praveći neprolazni zid i pretvarajući neizgrađenu unutrašnost bloka u potpuno zatvoren i privatan prostor dostupnim samo stanarima. U otvorenom bloku, kao u Novom Beogradu (ili u zatvorenom bloku gde pristup njegovoj unutrašnjosti nije zabranjen), prostor između zgrada je dostupan svim građanima i svi mogu da ga koriste. Razlika je ogromna. Ukratko, važna su sledeća pitanja.

Koji je procenat ukupnog gradskog prostora nezauzetog nekim objektima dostupno građanstvu?
Koliko takvog prostora ima u odnosu na broj stanovnika?
Kako su po socijalnoj i drugoj strukturi građanstva raspoređena prava njegovog korišćenja?
Za koje je namene opremljen taj prostor? Šta mu je primarna funkcija?
Šta se radi sa zaista najvrednijim delovima gradskog zemljišta? Šta je njihova funkcija?
Da li su ti najvredniji delovi grada pretežno javni ili privatni? Kakva su prava pristupa? (naprimer obale reka, vidikovci, parkovi itd)
Šta ima proioritet, skladno funkcionisanje grada kao jedne organske socijalne i funkcionalne celine, ili se grad posmatra kao mašina za direktnu proizvodnju para (odnosno kao firma za sebe, biznis cenar za sebe, a ne kao nekomercijalni servis građanima i biznisu)?

 

[Zuma]

U odnosu na prethodne kriterijume, (jedan od) problema Beograda na Vodi su aneksi oko zgrada. Uz za ovaj prostor preveliki indeks izgrađenosti, upravo su oni ti koji određuju prirodu korišćenja tog prostora. Maltene svaki kvadratni metar između zgrada je iskorišćen za anekse kao biznis centar, za neku prodavnicu ili kafanu koja donosi zaradu SAMO privatnom vlasniku (a ne direktnu korist gradu). Dakle ne kao prostor koji ima značajan procenat javnih namena IAKO prisustvo reke, sama geografija i urbano nasleđe grada, prosto zahtevaju da baš ovde bude velika koncentracija javnih namena i javnih gradskih funkcija.

 

[milos.tro]

Zuma » Wed Jun 22, 2016 9:03 pm[/url]":2c9hy9fs]Kad su u pitanju "zatvorene zajednice" nemojte mešati potrebu da se zaštiti unutrašnjost same zgrade i možda njena najbliža okolina, sa prirodom gradskog bloka u kome se zgrada nalazi. Najjednostavniji način da se lako vidi razlika je poređenje otvorenog i zatvorenog bloka. U zatvorenom bloku zgrade čine neprekinuti niz po obodu bloka, efektivno praveći neprolazni zid i pretvarajući neizgrađenu unutrašnost bloka u potpuno zatvoren i privatan prostor dostupnim samo stanarima. U otvorenom bloku, kao u Novom Beogradu (ili u zatvorenom bloku gde pristup njegovoj unutrašnjosti nije zabranjen), prostor između zgrada je dostupan svim građanima i svi mogu da ga koriste. Razlika je ogromna.

U slučaju BW residences postavlja se pitanje da li se dostupnost odredjenih i ne tako brojnih sadržaja na prvom spratu zgrade (parkić,teren za tenis i tome slično) može posmatrati kao "zatvoreni blok"?

S obzirom da su SVI SADRŽAJI izmedju blokova zgrada,kao i komercijalni sadržaji u aneksima zgrada DOSTUPNI SVIMA onda se može posmatrati kao - OTVORENI BLOK,barem ja to tako tumačim na osnovu onoga što si izneo na primeru NBG-a.

 

[milos.tro]

Zuma » Wed Jun 22, 2016 9:24 pm[/url]":yalf0u3y]U odnosu na prethodne kriterijume, (jedan od) problema Beograda na Vodi su aneksi oko zgrada. Uz za ovaj prostor preveliki indeks izgrađenosti, upravo su oni ti koji određuju prirodu korišćenja tog prostora. Maltene svaki kvadratni metar između zgrada je iskorišćen za anekse kao biznis centar, za neku prodavnicu ili kafanu koja donosi zaradu SAMO privatnom vlasniku (a ne direktnu korist gradu). Dakle ne kao prostor koji ima značajan procenat javnih namena IAKO prisustvo reke, sama geografija i urbano nasleđe grada, prosto zahtevaju da baš ovde bude velika koncentracija javnih namena i javnih gradskih funkcija.

Donosi prihod zajedničkom preduzeću u kome RS ima udeo od 32%, plus prihodi od pdv-a,ne verujem da će "preskočiti" izdavanje fiskalnih računa.

 

[zidar]

Pa ovaj tip se savrseno uklapa Beograd na Vodi: isto kao i promenada odeven je u najeftinije savremene materijale spretno sklopljene da izdrze bar kratko vreme i pozluze svrsi, "cuje" se na daljinu bas kao i nepostojeca kanalizacija u amfiteatru, dosao je na pravo mesto po djubre i naravno hoda ponosno jer zna da je olicje i prilika projekta od nacionalnog interesa.

Trebalo bi Eagle Hills hitno da ga zaposli kao PR-a

 

[milos.tro]

Koliko se sećam deking je uvezen iz Francuske sa garantnim rokom od 40 godina :wink: .

 

[KartmenBG]

@zidar , a inace po celom Beogradu se koriste samo najskuplji materijali ..... ovo je za Beograd civilizacijski iskorak po pitanju koriscenja materijala u izvedbi ovakvog projekta.......

 

[spatiotecte]

Ma materijali korisceni za promenadu su sasvim ok za nase prilike u Srbiji.

 

[Zuma]

milos.tro » 22 Jun 2016 08:51 pm[/url]":21kcugp0]U slučaju BW residences postavlja se pitanje da li se dostupnost odredjenih i ne tako brojnih sadržaja na prvom spratu zgrade (parkić,teren za tenis i tome slično) može posmatrati kao "zatvoreni blok"?

Pošto će ti sadržaji (bazeni, parkić na krovu aneksa, teniski tereni) biti dostupni samo stanarima, to sasvim sigurno može da se posmatra kao deo zatvorenog bloka.

S obzirom da su SVI SADRŽAJI izmedju blokova zgrada,kao i komercijalni sadržaji u aneksima zgrada DOSTUPNI SVIMA onda se može posmatrati kao - OTVORENI BLOK,barem ja to tako tumačim na osnovu onoga što si izneo na primeru NBG-a.

To je malo složenije. Otvoreni i zatvoreni blok sam spomenuo samo zato što je tu najjednostavnije shvatiti kako se oni odražavaju na dostupnost i korist koji većina ljudi ima od gradskog zemljišta, to nije model koji sve objašnjava. Iako je recimo prodavnica otvorena svim građanima, ipak je ono što ona nudi fiksirano voljom privatnika (a ne interesima grada) i obično ograničeno na jednu funkciju. Naprimer, većina ljudi bi na obali reke možda želeli klupu koja gleda na vodu, a neko im nudi prodavnicu cipela. Naravno, privatnik takvim ljudima može ponuditi i restoran sa foteljom, ali onda ih tera da usput jedu ili piju, i zatim plate i tu fotelju i hranu, dok oni žele samo da sede i pričaju. To je neka vrsta silovanja, iznude. U otvorenom bloku poput Novo Beogradskih ljude niko ne sprečava da prostor koriste na bilo koji način. Mogu da sede na klupi, igraju fudbal, piju, pričaju, puštaju zmajeve ili rade bilo šta drugo. Na Novom Beogradu prostor između zgrada ne pripada isključivo zgradama, dakle nije isključivo privatan, što je redovno slučaj u zatvorenom bloku. Takođe, u otvorenom bloku je često svima dostupan čak i jedan deo privatnog zemljišta, onog koji pripada zgradi. Tako da je verovatnoća da će veći deo gradske površine biti pristupačan veća ako se ide na otvorene blokove. A prodavnica je takođe privatan prostor. Problem je ustvari još složeniji od ovoga zato što je glavno pitanje šta treba plaćati kroz porez, a šta direktno prilikom konzumacije, pa onda ko ustvari treba da odlučuje o tome, što je u samim temeljima ideoloških i političkih podela.

 

[Zuma]

milos.tro » 22 Jun 2016 08:54 pm[/url]":1afaahfj]

Zuma » Wed Jun 22, 2016 9:24 pm[/url]":1afaahfj]U odnosu na prethodne kriterijume, (jedan od) problema Beograda na Vodi su aneksi oko zgrada. Uz za ovaj prostor preveliki indeks izgrađenosti, upravo su oni ti koji određuju prirodu korišćenja tog prostora. Maltene svaki kvadratni metar između zgrada je iskorišćen za anekse kao biznis centar, za neku prodavnicu ili kafanu koja donosi zaradu SAMO privatnom vlasniku (a ne direktnu korist gradu). Dakle ne kao prostor koji ima značajan procenat javnih namena IAKO prisustvo reke, sama geografija i urbano nasleđe grada, prosto zahtevaju da baš ovde bude velika koncentracija javnih namena i javnih gradskih funkcija.

Donosi prihod zajedničkom preduzeću u kome RS ima udeo od 32%, plus prihodi od pdv-a,ne verujem da će "preskočiti" izdavanje fiskalnih računa.

Kad sam rekao "korist gradu" nisam mislio samo na količinu dinara koja će ući u gradsku kasu, nego na sve ono što grad treba da obezbedi svojim građanima i firmama koje tu posluju. Ako građanima treba most koji ne može da se napravi zato što je na mesto gde bi on trebao da dođe postavljena neka stambena kula, onda pare u kasi neće puno pomoći. Ako građani posle haotičnog dana (u kome kroz porez prave pare od kojih taj grad živi) žele da se opuste na jedinoj rečnoj obali koja gleda na zapad, na zalazak Sunca posle napornog dana, a tu obalu je grad prodao strancima, onda građanima neće pomoći to što u gradskoj kasi ima para. Njima treba OBALA, a ne pare u kasi, a NJE onda nema, niti je više ikada može biti, isto kao i mosta.

 

[neshaoct]

Delija » 12 Jun 2016 02:55 pm[/url]":85jeday6]Количина глупости и безобразлука на овој теми по једном посту је неподношљива.

Kao npr. ova glupost:

Delija » 12 Jun 2016 02:55 pm[/url]":85jeday6]Дали смо своје земљиште минималне вредности од 700 милиона евра...

viewtopic.php?f=21&t=197&start=16900#p391539

Površina SA = 100 hektara. Da smo isparcelisali i ponudili na prodaju, je l bi mogli da prodamo svih 100 hektara?
Ne možemo jer treba ostaviti deo te površine za ulice, bulevare, trgove, park, za površine na kojima će biti objekti javne namene, treba ostaviti pojas od jedno 50-70 metara od obale kako bi Zuma bio zadovoljan... i sve to nam je onda ''pojelo'' raspoložive hektare na kojima se može graditi. Evo, neka bude da može da se gradi na pola od tih hektara. 50 hektara zemljišta pogodnog za komercijalnu izgradnju nudimo na prodaju.
Cena po hektaru?

belka » 28 Apr 2014 04:12 pm[/url]":85jeday6]
...za keš po tržišnoj ceni od oko 55.000 dinara za 1 kvm zemljišta, ja bih rekao i 80.000 dinara (sada ima uslova za to) parcela po parcela i da se gradnju svakog kvadrata plati Direkciji za građevinsko zemljište naknada za uređivanje građevinskog zemljišta i nema nikakvih problema.

viewtopic.php?f=21&t=197&start=3150#p278428
Kada je Belka napisao ovaj post, krajem aprila 2014. godine, srednji kurs evra je bio 115.72.
>>> 55.000 RSD = 475 evra po kvadratu.
475 evra po hvadratu = 47.500 evra za 1a (ar) = 4.750.000 evra za 1 hektar = 237.500.000 evra za 50 hektara.
>>> 80.000 RSD = 692 evra po kvadratu.
692 evra po kvadratu = 69.200 za 1a (ar) = 6.920.000 evra za 1 hektar = 346.000.000 evra za 50 hektara.

Vrednost SA je od 240 do 350 miliona evra, zavisno da li ste optimisti, ili baaaaaaš optimisti.
I, to u varijanti da se sve proda odjednom (u realnosti ne bi imalo šanse), i da se sve proda za tu istu cenu (opet u realnosti ne bi imalo šanse jer bi parcele uz Savsku ulicu bile jeftinije nego one do obale). Ali, evo...sve to zanemarimo i matematikom dođemo do raspona od 240 do 350 miliona evra.

Delija » 12 Jun 2016 02:55 pm[/url]":85jeday6]Дали смо своје земљиште минималне вредности од 700 милиона евра...

Kao što sam i ranije pisao, opet će se zanemariti matematika i opet će isti ljudi nastaviti da pišu o minimalno 700, ili minimalno milijardu evra vrednosti zemljišta SA jer...koga briga za činjenice. Politička mržnja ih sprečava da pišu objektivno, pa će zato nastaviti...jer evo, u oktobru 2015. je po prvi put napisana ova računica na forumu, i vidimo da skoro godinu dana kasnije isti ljudi i dalje pišu o onome u čemu ih matematika demantuje.

 

[Zuma]

zidar » 22 Jun 2016 09:06 pm[/url]":1cf9kx2r]

Pa ovaj tip se savrseno uklapa Beograd na Vodi: isto kao i promenada odeven je u najeftinije savremene materijale spretno sklopljene da izdrze bar kratko vreme i pozluze svrsi, "cuje" se na daljinu bas kao i nepostojeca kanalizacija u amfiteatru, dosao je na pravo mesto po djubre i naravno hoda ponosno jer zna da je olicje i prilika projekta od nacionalnog interesa.

Trebalo bi Eagle Hills hitno da ga zaposli kao PR-a

Bravo Zidar. Tačno to je i meni palo na pamet. Doduše, ne u smislu nekvalitetnih materjala (sva prisutna plastika je vrhunskog kvaliteta), nego tome čemu oni ovde služe. Čovek me je oduševio kad sam ga video. Tako se savršeno uklapa u političku, pa čak i urbanističku osnovu Beograda na vodi, da je to neverovatno. To je savršena slika konačnog proizvoda ovde usvojenih principa.