Pošto je glavni zadatak botova, ako već ne mogu da diktiraju preovlađujuće mišljenje, bar usmeriti diskusiju na periferne stvari, neostvarljive predloge ili sve utopiti u šum nekih slobodnih ličnih asocijacija u kojima prolazi vreme, povremeno je potrebno potsetiti se na samu suštinu problema. Evo dela saopštenja Akademije arhitekture Srbije:
"Ponižavajuća je činjenica da je jedna maketa, kojoj se ne zna ni autor ni poreklo, postala glavna matrica dalje razrade prostornog plana, za najvredniji deo grada, umesto urbanističkog plana. Tome valja dodati da su u procesu definisanja Beograda na vodi veliku formalnu ulogu imali i dokumenta potpisivali diplomirani prostorni planeri, struka koja u ovom slučaju neuspešno pokušava da zameni urbaniste jer je to nekom potrebno.
Sam projekat i način njegovog sprovođenja obiluju nizom zakonskih prekršaja, a sve u interesu jedne navodno isplative ekonomske zamisli, u sadejstvu sa privatnim investitorom, počev od zloupotrebe zakonskih odredbi o opcijama kada se i za šta izrađuje PPPPN (prostorni plan područja posebne namene), u koje se centralni prostor prestonice Srbije nikako ne da podvesti. U svim koracima koji su tokom 2014. preduzeti izigrani su, sukcesivno, svi aspekti demokratije, kroz pretvaranje predstavnika građana u glasačku mašinu za dostizanje cilja koji je jedan čovek promovisao.
Prostor odavno predviđen za javne namene, u geometrijskom centru vremenom naraslog Beograda, prenamenjen je, što je potpuno bez smisla, za izgradnju stanova i poslovnog prostora kao nepostojeću vrstu javnog interesa a onda je to što je naopako definisano postalo osnov za izradu PPPPN. Izvršne vlasti Republike i Grada prinudile su sve, i stručnjake-nameštenike i beogradske odbornike, na strahovito opasne izmene odredaba Generalnog urbanističkog plana.
Iz njega je izbačena najvažnija odrednica za ovu lokaciju, da ovaj centralni deo Savskog amfiteatra, pojas neposredno uz reku u dubini od 300 metara na desnoj obali, može biti izgrađen za pretežno javnu namenu i to objektima ograničene spratnosti. Mimoilazeći mišljenje široke stručne javnosti i građana, nije zaštićeno priobalje kao opšte dobro koje se mora poštovati i čuvati od svake zloupotrebe.
Prekršen je član 89 Ustava Republike Srbije, koji jasno govori o kulturnom nasleđu i opštem interesu naroda i države, kao i niz zakona Srbije, niz međunarodnih povelja, konvencija, rezolucija, pravila i smernica usvojenih od strane Saveta Evrope o pravu na grad, koje je Srbija potpisala i ratifikovala, od, recimo, "Evropske konvencije o predelu" Saveta Evrope iz 2000, ratifikovane 2011, kada su donete i UNESKO-ove "Preporuke o istorijskom urbanom pejzažu". I sve se to preskače u trenutku kada Srbija otpočinje pregovore o članstvu u EU.
Stručnjaci nekad veoma poštovanog Urbanističkog zavoda Beograda
primorani su da po jednoj maketi, za dva meseca, urade nakaradan, isfabrikovan, profesionalno apsolutno neprihvatljiv i nepopravljiv plan i time prekrše sve etičke norme i profesionalne standarde. Plan u kojem nema ni jednog kreativno zasnovanog urbanog prostora, niti jedne urbane ugodnosti koja bi mu privukla mase pešaka, građana, a kojima bi ovaj deo grada morao biti namenjen. Do danas se u tumačenju ideja "Beograda na vodi" nije pojavio ni jedan stručnjak vrhunskog kredibiliteta kao zastupnik te ideje. Sve rade anonimne ličnosti, obrađivači, po nalozima iz političkih struktura ili iz inostranstva.
AAS skreće pažnju građanima na teme tehničkih i fainansijskih aspekata infrastrukturnih priprema zemljišta za nagoveštenu izgradnju. U pitanju su ogromna sredstva, potrebni dugi rokovi i, što je najvažnije, logika da se infrastruktura ne može zasnivati parcijalno za pojedinačne lokacije.
Njena ukupna vrednost barem dvostruko nadilazi maksimalnu moguću sumu investiranja u same građevine, pa se postavlja pitanje ko je omogućio partneru iz Emirata da donosi suverene odluke, pritom zasad investirajući samo u kozmetičke zahvate. Da li je, na primer, neophodni železničko-drumski most preko Dunava, kod Vinče, deo obaveznog ulaganja u Beograd na vodi? Naravno da jeste. Isto važi i za završetak železničke stanice u Prokopu i novu autobusku stanicu, za završetak putne obilaznice i završetak teretne železničke obilaznice oko Beograda, prve etape metro sistema, i još mnogih infrastrukturnih poslova. Kada su cene i rokovi za sve to predočene javnosti Srbije!?
Od samog početka projekta "Beograd na vodi"
spominje se novi identitet Beograda. Postavljamo pitanje: ko ga je naručio, ko ga je profilisao i kako se odnosi prema Beogradu kog svi znamo, jednom od najstarijih kontinuirano nastanjenih mesta Evrope? Pritom, arhitektura koja se nudi projektom viđana je svuda po svetu, nikakvog tu identiteta nema. Podvlačimo da se važan prostor od 100 hektara centralne zone Beograda mora planirati i rešavati uporedo sa levom obalom reke Save, nikako samo na jednoj, desnoj. Ovo će doći na red kada naša država i naš grad, kroz dve ili tri dekade, budu imali dovoljno sredstava da na ovoj lokaciji izgrade ono što Beogradu zaista treba.
A to je 90% kulturnog sadržaja, a ne ponižavajući 1% kako je sada, bez stida, predviđeno.
Hoće li ikada Beogradu biti potrebni sklepanim planom predviđeni ogromni kvadrati i totalno neprimereni brojevi spratova na toj lokaciji? Da li se zna kako rešiti problem saobraćaja kada inženjerska računica kaže da bi samo Savska ulica trebalo da se proširi na po šest traka za svaki smer? Da li se zna kako obezbediti 25 miliona kubika vode dnevno, kako 100 megavata nove instalisane snage električne energije? Kako izgraditi 40.000 parking odnosno garažnih mesta u ekstremno visokoj podzemnoj vodi? Da li se zna kako, iz saobraćajnog grotla, uredno odneti 3 miliona kubnih metara iskopa? Ružičasti PPPPN koji je donet zapravo legalizuje najveću divlju gradnju na svetu. Plan je bio predmet fingiranog, farsičnog javnog uvida. Analiza plana i ogroman broj pristiglih ozbiljnih primedbi ukazali su da je njegova realizacija na ovom prostoru sasvim neodrživa, po svakom aspektu. AAS još jednom skreće pažnju na nejasnoću ko je, kako i zašto prepustio inostranim partnerima da donose odluke koje se u Srbiji samo poslušnički razrađuju.
Akademija arhitekture Srbije je najreprezentativnije udruženje arhitektonske struke u našoj državi.
Čini je 40 članova, od kojih 17 profesora Univerziteta, stvaraoci koji su poslednjih 60 godina planirali, projektovali i gradili u Beogradu, gradovima Srbije, kao i širom sveta, pa je sasvim razumno uvažiti ovde iznete stavove. Ukoliko i ovog puta reč arhitekata ostane nevažna za izvršnu vlast Beograda i Srbije, i ako, bez obzira na sva upozorenja, bude nastavljeno sa realizacijom projekta "Beograd na vodi" - izvršne vlasti Republike i Grada biće najdirektnije odgovorne za sav haos koji bi u Beogradu uskoro mogao nastati. "Beograd na vodi" je potpuni promašaj i nikakva naknadna upumpavanja navodnih korekcija ne mogu mu pomoći da zaživi načinom koji odgovara tehničkim zahtevima i potencijalu prostora u koji bi neko da ga useli.
Iz svega dosad navedenog nameće se jedini smisleni zaključak:
HITNO OBUSTAVITI projekat "Beograd na vodi"!"
http://aas.org.rs/
