zidar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 23.03.2010.
- Poruke
- 2.087
- Pohvaljen
- 3.106
Sve nas ovde i te kako zanima konstruktivno unapredjenje projekta i otklanjanje mana.
Prva mana je uvodjenje lex specijalisa zarad projekta koji ni po cemu nije od nacionalnog znacaja.
Projekat se moze konstruktivno unaprediti time sto ce se lex specijalis ponistiti a one koji su ga na prevaru doneli pravno procesuirati.
Druga mana je sto se zemljiste u centru grada poklanja privatnom preduzecu pod zastitom strane diktature, nije ovo nikakav PPP, a zauzvrat se drzava kod tog istog preduzeca zaduzuje.
Projekat se moze konstruktivno unaprediti time sto ce se ponistiti ugovor sa preduzecem pod pokroviteljstvom robovlasnicke drzave, povratiti drzavno zemljiste u drustvenu svojinu, i pravno procesuirati ucesnici u prethodnoj otimacini.
Treca mana je to sto se prvo rade marketing, privatne kafane, malo sminke na obali i par zgrada da se uzme neki dinar a ne ono sto je neophodno: infrastruktura. Pa ne moze da se dize krov pre temelja.
Projekat se moze konstruktivno unaprediti time sto se prvo napraviti neophodna infrastruktura: obaloutvrda, saobracajnice, telekomunikacije, kanalizacija, transport itd pa tek onda bilo sta drugo. i naravno pravno procesuirati oni koji su drzavne pare otudjili radi privatnog interesa, oni koji su im u tome pomogli, i svi oni koji nisu postovali propise za gradjevinske postupke (dozvola za obalautvrdu) i time ugrozili bezbednost Beogradjana.
Cetvrta mana je to sto projekat ni po cemu ne doprinosi razvoju drustva i privrede. Niti je toliko lep da postane atrakcija i ponos, jednostavno je osredan i ruzan. Niti omogucava ikakvu produktivnu privatnu delatnost. Mozda ce novi objekti stvoriti nesto radnih mesta za konobara, sobarice i portire, ali to je to, a ne zivi od toga drustvo.
Ako vec treba da se urbanizuje prostor u samom centru grada onda taj savrseno lociran kvart treba da povuce na gore celokupnu privredu to jest da omoguci nesto sto do sada nije postojalo: prostor za rad i stvaranje gde ce klinci sa idejama moci da ih realizuju, gde ce uspesne domace firme moci dalje da se razvijaju, gde ce ljudi moci da se sretnu, razmene iskustva i zajedno stvaraju. Na toj lokaciji je potrebno nesto sasvim suprotno od stambenog naselja za pljackacku elitu i shoping malla. Potreban je privredni prostor gde su obrazovanje, stanovanje i proizvodnja izmesani, prostor koji je dostupan svakome, prostor uz pomoc kojeg ce Beograd i Srbija izaci iz statusa ekonomske kolonije i ponovo postati samostalni subjekt.
Naravno sve one koji danas rade za suprotni cilj, zidanje takozvanog elitnog naselja u cilju dubljeg porobljavanja gradjana i unistavanja svake perspektive kroz zaduzivanje buducih narastaja cemo pravno procesuirati.
Peta mana, kada smo vec kod finansiranja, je to sto se drzava oslanja na sumnjivog stranog invetitora i jos se dodatno kod njega zaduzuje u trenutku kada su kamatne stope u Evropi negativne a novca ima na pretek prvenstveno za infrastrukturne poduhvate. Jednom recju danasnje drzavno rukovodstvo bespotrebno zaduzuje nase potomke zarad zidanja necega sto im nece doneti nista a sto ce isplacivati ceo zivot, umesto da podigne novac sa negativnom kamatom i sazida onon sto ce tim buducim generacijama omoguciti da procvetaju i da uz pomoc sopstvenog rada i kreativnosti zive bolje od Norvezana.
Naravno za sve ovo sledi krivicno gonjenje, za veleizdaju.
Prva mana je uvodjenje lex specijalisa zarad projekta koji ni po cemu nije od nacionalnog znacaja.
Projekat se moze konstruktivno unaprediti time sto ce se lex specijalis ponistiti a one koji su ga na prevaru doneli pravno procesuirati.
Druga mana je sto se zemljiste u centru grada poklanja privatnom preduzecu pod zastitom strane diktature, nije ovo nikakav PPP, a zauzvrat se drzava kod tog istog preduzeca zaduzuje.
Projekat se moze konstruktivno unaprediti time sto ce se ponistiti ugovor sa preduzecem pod pokroviteljstvom robovlasnicke drzave, povratiti drzavno zemljiste u drustvenu svojinu, i pravno procesuirati ucesnici u prethodnoj otimacini.
Treca mana je to sto se prvo rade marketing, privatne kafane, malo sminke na obali i par zgrada da se uzme neki dinar a ne ono sto je neophodno: infrastruktura. Pa ne moze da se dize krov pre temelja.
Projekat se moze konstruktivno unaprediti time sto se prvo napraviti neophodna infrastruktura: obaloutvrda, saobracajnice, telekomunikacije, kanalizacija, transport itd pa tek onda bilo sta drugo. i naravno pravno procesuirati oni koji su drzavne pare otudjili radi privatnog interesa, oni koji su im u tome pomogli, i svi oni koji nisu postovali propise za gradjevinske postupke (dozvola za obalautvrdu) i time ugrozili bezbednost Beogradjana.
Cetvrta mana je to sto projekat ni po cemu ne doprinosi razvoju drustva i privrede. Niti je toliko lep da postane atrakcija i ponos, jednostavno je osredan i ruzan. Niti omogucava ikakvu produktivnu privatnu delatnost. Mozda ce novi objekti stvoriti nesto radnih mesta za konobara, sobarice i portire, ali to je to, a ne zivi od toga drustvo.
Ako vec treba da se urbanizuje prostor u samom centru grada onda taj savrseno lociran kvart treba da povuce na gore celokupnu privredu to jest da omoguci nesto sto do sada nije postojalo: prostor za rad i stvaranje gde ce klinci sa idejama moci da ih realizuju, gde ce uspesne domace firme moci dalje da se razvijaju, gde ce ljudi moci da se sretnu, razmene iskustva i zajedno stvaraju. Na toj lokaciji je potrebno nesto sasvim suprotno od stambenog naselja za pljackacku elitu i shoping malla. Potreban je privredni prostor gde su obrazovanje, stanovanje i proizvodnja izmesani, prostor koji je dostupan svakome, prostor uz pomoc kojeg ce Beograd i Srbija izaci iz statusa ekonomske kolonije i ponovo postati samostalni subjekt.
Naravno sve one koji danas rade za suprotni cilj, zidanje takozvanog elitnog naselja u cilju dubljeg porobljavanja gradjana i unistavanja svake perspektive kroz zaduzivanje buducih narastaja cemo pravno procesuirati.
Peta mana, kada smo vec kod finansiranja, je to sto se drzava oslanja na sumnjivog stranog invetitora i jos se dodatno kod njega zaduzuje u trenutku kada su kamatne stope u Evropi negativne a novca ima na pretek prvenstveno za infrastrukturne poduhvate. Jednom recju danasnje drzavno rukovodstvo bespotrebno zaduzuje nase potomke zarad zidanja necega sto im nece doneti nista a sto ce isplacivati ceo zivot, umesto da podigne novac sa negativnom kamatom i sazida onon sto ce tim buducim generacijama omoguciti da procvetaju i da uz pomoc sopstvenog rada i kreativnosti zive bolje od Norvezana.
Naravno za sve ovo sledi krivicno gonjenje, za veleizdaju.
) 
