Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.248
- Pohvaljen
- 2.777
Пантограф":hf6esdne je napisao(la):Па, кад се спојимо са Раљом, Пазовама и Моштаницама бићемо мегалополис (Земун смо већ отели)
Јбг, шта зна дете шта је "метрополис", "мегалополис"...
^^^Jao Pantografe kako to kada od Ralje nema dalje! :lool:
Salim se naravno. :wink:
Najmanje dva spojena metropolisa = jedan megalopolis. Bunca covek pred izbore.
Galeks
Advanced
- Učlanjen(a)
- 17.11.2011.
- Poruke
- 2.174
- Pohvaljen
- 2.099
Ovaj hibrid idejnog resenja i polu rendera je sramota zvati projektom. Ja predlazem da u tekovine aritekture uvedemo pravac koji se 90tih javio u Beogradu kao ZBUDzIZAM i pravac koji se ponovo javio kao NEO ZBUDzIZAM. Znam da ovde ime ljudi koji se bave projektovanjem, arhitekturom, renderovanjem i slicno, dajte ljudi pa makar iz sprdnje napravite crtez samo da izgleda bolje.
Zidar npr verujem da to moze da spuca za par dana... Sta bi sa onim paralelnim Beogradom, pa mozda preko toga nesto da se uradi sta mislite. Ponudite alternativu pa da se nadamo da ce da usvoje i da ne prodje ova glupost.
PS. komentar sam napisao premoren pa deluje neozbiljno ali boli me kada vidim da se grad ovako unazadjuje.
PPS. clan sam SNS-a nemojte me mrzeti, imam svoje stavove kako i zasto, ali ovo mi se ne svidja za sta takodje imam stavove kako i zasto. hvala ako ste procitali malo poduzi post
Zidar npr verujem da to moze da spuca za par dana... Sta bi sa onim paralelnim Beogradom, pa mozda preko toga nesto da se uradi sta mislite. Ponudite alternativu pa da se nadamo da ce da usvoje i da ne prodje ova glupost.
PS. komentar sam napisao premoren pa deluje neozbiljno ali boli me kada vidim da se grad ovako unazadjuje.
PPS. clan sam SNS-a nemojte me mrzeti, imam svoje stavove kako i zasto, ali ovo mi se ne svidja za sta takodje imam stavove kako i zasto. hvala ako ste procitali malo poduzi post
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.973
- Pohvaljen
- 16.457
Mozemo ovde da projektujemo i da zamisljamo sta god hocemo, nece pomoci mnogo, samo ce projektanti da gube vreme uzalud. Zna se ko upravlja ovim gradom, ko se pita i gde se odigravaju stvari.
U tim poslovima, ili si IN ili si OUT.
Tu ne pomazu ni entuziazam, ni uticajne grupe ni nista od toga.
Pomazu druge stvari, je*******iga surova realnost...
U tim poslovima, ili si IN ili si OUT.
Tu ne pomazu ni entuziazam, ni uticajne grupe ni nista od toga.
Pomazu druge stvari, je*******iga surova realnost...
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.465
- Pohvaljen
- 11.831
Ево ја не знам ко управља овим градом,ко пројектује,ко се пита и где се одигравају ствари?
Баш бих волео да знам ко је деловао на овај начин:
- Може кинески мост али да му прво укључење на зрењаниснки пут буде у пичковцима како би сав народ и даље ишао на Панчевац,чисто да Београђани имају што мање користи од новог моста.
- Ма може УМП и мост али да прва и једина фаза не кошта мање од 450 милиона евра и да повезује локације од великог значаја као што су Милошев Конак и бувљак.
- Може и лука али да је изградимо узводно од првог моста на Дунаву од Црног мора,чисто да Београд нема неограничене могућности транспорта речно-морским бродовима и фактички излаз на море.
- Може и метро али да то не буде метро него да буду два спојена трамваја ал по цени метроа,да буду нископодни и малог капацитета,да се прва линија трасира испод пешачке зоне чисто да Београђани немају никакве користи од прве линије и да се цена упетостручи пошто ће се тунел копати у старом језгру града где у једном кубику земље нађеш трагове Сингидунума,Келта,средњовековног Београда,две бомбе (једну швабску,другу савезничку) и 500.000 непријављених Кинеза.
Баш бих волео да знам ко је тај.
Баш бих волео да знам ко је деловао на овај начин:
- Може кинески мост али да му прво укључење на зрењаниснки пут буде у пичковцима како би сав народ и даље ишао на Панчевац,чисто да Београђани имају што мање користи од новог моста.
- Ма може УМП и мост али да прва и једина фаза не кошта мање од 450 милиона евра и да повезује локације од великог значаја као што су Милошев Конак и бувљак.
- Може и лука али да је изградимо узводно од првог моста на Дунаву од Црног мора,чисто да Београд нема неограничене могућности транспорта речно-морским бродовима и фактички излаз на море.
- Може и метро али да то не буде метро него да буду два спојена трамваја ал по цени метроа,да буду нископодни и малог капацитета,да се прва линија трасира испод пешачке зоне чисто да Београђани немају никакве користи од прве линије и да се цена упетостручи пошто ће се тунел копати у старом језгру града где у једном кубику земље нађеш трагове Сингидунума,Келта,средњовековног Београда,две бомбе (једну швабску,другу савезничку) и 500.000 непријављених Кинеза.
Баш бих волео да знам ко је тај.
dosen
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.04.2009.
- Poruke
- 549
- Pohvaljen
- 591
Re: rezervisanih 150 m uz obalu za zelenu zonu.
To bi trebao da bude jedno od pravila za oblikovanje ovog prostora. Iz mnogo razloga. Jedan bi bio da je silueta Bg. drugacija od siluete Docklands-a, ili nekog luckog grada u Holandiji. Taj otvoren prostor je u stvari KARAKTER Beograda, i sve to sto se spontano i poludivlje dogadja na rekama. Kada se priobalje zauzme zgradama, onda su dobitnici malobrojni a gubitnici mnogobrojni. U vreme kada su radjeni pionirski projekti u Docklands-u, na vlasti je bila Tacerka, i takav urbanizam se formirao. Danas, postoji pokret u L. da se taj prostor vrati javnosti, to jest prilagodi setacima, biciklistima, otvore gde je moguce zelene povrsine.
O Dubiji-ima necu ni da govorim, to je pogresno i tuzno na toliko mnogo nivoa...
Prostori za canalside/riverside development postoji preko reke u bivsem brodogradilistu koje je kupio Cepter i Luci Beograd na Dorcolu. Ali opet urbanisticki pazljivo.
Grad na kanalu/reci sa svim svojim elemetima ima mnogo kvaliteta i sharma. Nema lepse biciklisticke rute od putovanja od Zapadnog do Istocnog Lon. pored Grand Union Canal-a. Grad na Temzi sa juzne strane i u Docklandsu, na momente izgleda jako uzbudljivo, po pravilu u zonama gde se mesa vise slojeva urbanistickih i arhitektonskih. Ali mi nismo taj slucaj, tako da ne treba sve sto se nekom svidja i sto je negde video, da primeni u najvaznijoj zoni u zemlji. Pogotovo sto vi - pisci ovih komentara sigurno necete sedeti na tim terasama koje izlaze na reku, niti cete parkirati svoj brod ispod terase.
Pitanje je da li ce u opste kupaca za to u opste i biti, jer mi smo zemlja u velikom opadanju u svakom pogledu, a sastojci koji bi privukli kupce iz inostranstva - ne postoje.
Postoji mogucnost da bilo koja masivna gradnja tipa Belvil (sto je jedino realno), postane veliki haustor za 20-ak godina. Pogledajte blokove duz Savske/Karadjordjeve, zasto su oni propali. Yu biznis centar, jos jedan primer agresivnog osvajanja koji je propao. Jer je trosak amortizacije veci od platezne moci korisnika, i jer ne postoji odrzivi sistem upravljanja.
Znaci umesto masivne izgradnje treba da razmisljamo o velikom parku sa dosta sadrzaja i novim nacionm upravljanja, oblikovanja i koriscenja porostora. Pre svega upravljanja, jer smo dokazali da ne umemo da upravljamo prostorom.
Beograd ce na mapu Evrope da stavi novi park, a ne novi Arapsko-Kinesko-radikalski Kazahstan na vodi.
To bi trebao da bude jedno od pravila za oblikovanje ovog prostora. Iz mnogo razloga. Jedan bi bio da je silueta Bg. drugacija od siluete Docklands-a, ili nekog luckog grada u Holandiji. Taj otvoren prostor je u stvari KARAKTER Beograda, i sve to sto se spontano i poludivlje dogadja na rekama. Kada se priobalje zauzme zgradama, onda su dobitnici malobrojni a gubitnici mnogobrojni. U vreme kada su radjeni pionirski projekti u Docklands-u, na vlasti je bila Tacerka, i takav urbanizam se formirao. Danas, postoji pokret u L. da se taj prostor vrati javnosti, to jest prilagodi setacima, biciklistima, otvore gde je moguce zelene povrsine.
O Dubiji-ima necu ni da govorim, to je pogresno i tuzno na toliko mnogo nivoa...
Prostori za canalside/riverside development postoji preko reke u bivsem brodogradilistu koje je kupio Cepter i Luci Beograd na Dorcolu. Ali opet urbanisticki pazljivo.
Grad na kanalu/reci sa svim svojim elemetima ima mnogo kvaliteta i sharma. Nema lepse biciklisticke rute od putovanja od Zapadnog do Istocnog Lon. pored Grand Union Canal-a. Grad na Temzi sa juzne strane i u Docklandsu, na momente izgleda jako uzbudljivo, po pravilu u zonama gde se mesa vise slojeva urbanistickih i arhitektonskih. Ali mi nismo taj slucaj, tako da ne treba sve sto se nekom svidja i sto je negde video, da primeni u najvaznijoj zoni u zemlji. Pogotovo sto vi - pisci ovih komentara sigurno necete sedeti na tim terasama koje izlaze na reku, niti cete parkirati svoj brod ispod terase.
Pitanje je da li ce u opste kupaca za to u opste i biti, jer mi smo zemlja u velikom opadanju u svakom pogledu, a sastojci koji bi privukli kupce iz inostranstva - ne postoje.
Postoji mogucnost da bilo koja masivna gradnja tipa Belvil (sto je jedino realno), postane veliki haustor za 20-ak godina. Pogledajte blokove duz Savske/Karadjordjeve, zasto su oni propali. Yu biznis centar, jos jedan primer agresivnog osvajanja koji je propao. Jer je trosak amortizacije veci od platezne moci korisnika, i jer ne postoji odrzivi sistem upravljanja.
Znaci umesto masivne izgradnje treba da razmisljamo o velikom parku sa dosta sadrzaja i novim nacionm upravljanja, oblikovanja i koriscenja porostora. Pre svega upravljanja, jer smo dokazali da ne umemo da upravljamo prostorom.
Beograd ce na mapu Evrope da stavi novi park, a ne novi Arapsko-Kinesko-radikalski Kazahstan na vodi.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.227
- Pohvaljen
- 24.594
Tih pokreta da se u starim gradovima obale vrate ljudima ima koliko hoćete. Evo samo prvi koji izleće kad se otvori Google, u Francuskoj. Obratite pažnju koliko se ljudi bukvalno grče da otmu makar par bednih metara obale, pa onda postavljaju visoki zid ili bilo kakvu zgodnu vizuelnu prepreku, samo da bi zgrade prividno odvojili od reke i stvorili iluziju većeg prostora i prirode u centru grada. A nama se daleko kvaliteniji i veći prostor nudi sam od sebe, i to maltene duž svih Beogradskih obala! I sad da takvu šansu bacimo u vodu?
Ja za Savski amfitetatar ne predlažem isljučivo stazu i zelenilo, kao na ovim slikama, već sam za relativno ravnopravnu mešavinu zelenila i drugih malih i privlačnih urbanih sadržaja prigodnih obalama reke. Mi imamo, ili bi bar mogli da imamo ako nam ne otmu, više mesta nego ovi na slikama, pa to možemo da izvedemo. A da pri tome bude i dosta zelenila i dosta privlačnih sadržaja koji će čitav prostor pretvoriti u neku vrstu nove, bogate, mnogo šire i zelenije Knez Mihajlove ulice, dakle u javnu pešačku zonu pored reke koja će biti centar okupljanja i društvenog života. Ali, pročitajte tekst i pogledajte samo koliki je kulturološki bezdan između ovoga što rade Francuzi, i nasih N x 100.000 m2 biznis prostora u staklu, koji rastu direktno iz vode. To je običan primitivizam.
Evo šta kažu
The Rives de Saône (Banks of the Saone) project is part of the process of reclaiming the city’s rivers, a project which was initiated by the Greater Lyon in 2002 with the Berges du Rhône (Banks of the Rhone). This ambitious city planning and public art program which spreads out over 14 townships in the whole Lyon built-up area, including 5 districts in the City of Lyon, is all about giving back the Saone to the people who live around it. This original project, which extends over an area of 50 km of river banks, will encourage visitors to feel part of a moment of gentleness, tranquillity and intimacy… a reflection of the very spirit of the river itself.
The Rives de Saone project has many stages to it, the first of which is to be completed by 2013: an almost continuous 11km pathway from the Confluence to the île Barbe as well as 4 km in the Val de Saone (Valley of the Saone). The aim is all about looking after the environment and consolidating the biodiversity, by spreading out the vegetation from its naturally occurring sectors, including the Val de Saone, right up to the heart of the built up area as a way of re-introducing nature into the city.
The Rives de Saône project will be organised in several sequences involving the rehabilitation of contrasting sites which each have their own strong identity: from the city to the countryside, from the medieval architecture to the industrial and ecological heritage. For all the strollers these different sites will be like the scenes which form the plot of a film, that, like rambling poetry, recounts the story of a river and a city.
The banks of the Saône, modelled by a river sometimes calm and sometimes bursting its banks, offer a contrasting and very surprising panorama. Together, architects, landscapers and artists will unveil the river. The redevelopment work will see them produce a walkway which will combine the natural, historical and cultural heritage, by enhancing and developing all the uses associated with the Saone and its embankments: strolling along the water front, cycling on the upper quays, immersing in nature. The continuous mineral pathway will make it easy for strollers to find their way but will, above all, offer protection for the natural species found nearby. The teams which have been chosen will reintroduce greenery to the banks of which certain parts are inexistent or very barren, by creating a quasi-natural cordon of vegetation, parks and aquatic gardens, meadows, beaches or wide open spaces.
http://www.lesrivesdesaone-grandlyon.co ... roduction/
Ja za Savski amfitetatar ne predlažem isljučivo stazu i zelenilo, kao na ovim slikama, već sam za relativno ravnopravnu mešavinu zelenila i drugih malih i privlačnih urbanih sadržaja prigodnih obalama reke. Mi imamo, ili bi bar mogli da imamo ako nam ne otmu, više mesta nego ovi na slikama, pa to možemo da izvedemo. A da pri tome bude i dosta zelenila i dosta privlačnih sadržaja koji će čitav prostor pretvoriti u neku vrstu nove, bogate, mnogo šire i zelenije Knez Mihajlove ulice, dakle u javnu pešačku zonu pored reke koja će biti centar okupljanja i društvenog života. Ali, pročitajte tekst i pogledajte samo koliki je kulturološki bezdan između ovoga što rade Francuzi, i nasih N x 100.000 m2 biznis prostora u staklu, koji rastu direktno iz vode. To je običan primitivizam.
Evo šta kažu
The Rives de Saône (Banks of the Saone) project is part of the process of reclaiming the city’s rivers, a project which was initiated by the Greater Lyon in 2002 with the Berges du Rhône (Banks of the Rhone). This ambitious city planning and public art program which spreads out over 14 townships in the whole Lyon built-up area, including 5 districts in the City of Lyon, is all about giving back the Saone to the people who live around it. This original project, which extends over an area of 50 km of river banks, will encourage visitors to feel part of a moment of gentleness, tranquillity and intimacy… a reflection of the very spirit of the river itself.
The Rives de Saone project has many stages to it, the first of which is to be completed by 2013: an almost continuous 11km pathway from the Confluence to the île Barbe as well as 4 km in the Val de Saone (Valley of the Saone). The aim is all about looking after the environment and consolidating the biodiversity, by spreading out the vegetation from its naturally occurring sectors, including the Val de Saone, right up to the heart of the built up area as a way of re-introducing nature into the city.
The Rives de Saône project will be organised in several sequences involving the rehabilitation of contrasting sites which each have their own strong identity: from the city to the countryside, from the medieval architecture to the industrial and ecological heritage. For all the strollers these different sites will be like the scenes which form the plot of a film, that, like rambling poetry, recounts the story of a river and a city.
The banks of the Saône, modelled by a river sometimes calm and sometimes bursting its banks, offer a contrasting and very surprising panorama. Together, architects, landscapers and artists will unveil the river. The redevelopment work will see them produce a walkway which will combine the natural, historical and cultural heritage, by enhancing and developing all the uses associated with the Saone and its embankments: strolling along the water front, cycling on the upper quays, immersing in nature. The continuous mineral pathway will make it easy for strollers to find their way but will, above all, offer protection for the natural species found nearby. The teams which have been chosen will reintroduce greenery to the banks of which certain parts are inexistent or very barren, by creating a quasi-natural cordon of vegetation, parks and aquatic gardens, meadows, beaches or wide open spaces.
http://www.lesrivesdesaone-grandlyon.co ... roduction/
Karlo del Ponte
Advanced
Не знам по чему си закључио да је ико хтео Менхетн.louderick":11sp38bb je napisao(la):hahahaha... odjednom necete menhetn u centru nego zelenu oazu??
Вучић и Рупар нису хтели Менхетн, већ аутомобилско аутобуски Бангладеш, јер Менхетн има и метро, и приградске железнице, и станицу за возове великих брзина. Уз све то, на Менхетну је тежња затварања појединих улица за аутомобиле.
Маса форумаша и архитеката уопште није хтела Менхетн на том месту, јер је потребно ограничити спратност да се не наруши визура старог дела Београда, због нескладног развоја града, саобраћајног и комуналног колапса, као последице превише квадрата на том месту. Оцењено је да је једина локација, која може да прихвати некакав Менхетн околина Железничке станице Нови Београд.
Љубитељи приобаља су хтели, да ако је и Менхетн, да буде мало пермутован, односно да Централ парк буде на приобаљу, а не између стамбених блокова.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.465
- Pohvaljen
- 11.831
Ја немам проблем са спратношћу у СА пошто никакве визуре и онако не постоје.Онај телекомуникациони монструм испред храма Светог Саве,клинички центар који ће по реконструкцији и довршетку бити још виши и још масивнији,као и многи други објекти обесмишљавају било какву забрану спратности зарад непостојећих визура.Једино не бих волео да видим било шта више од 200 и евентуално 250м на некој прилкладнијој локацији.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.249
- Pohvaljen
- 13.002
Слажем се. Нама никакве вредне визуре која би требало да се чува.
Али, рецимо, НБГ страна амфитекатра већ има проблем. На тој локацији би куле имале негативан утицај на визуре према Ади са Калемегдана. Староградски без проблема може да буде Менхетн.
Али, рецимо, НБГ страна амфитекатра већ има проблем. На тој локацији би куле имале негативан утицај на визуре према Ади са Калемегдана. Староградски без проблема може да буде Менхетн.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.465
- Pohvaljen
- 11.831
Визуре према чему,каквој ади? Сад треба и да измишљамо и неке визуре ка мостовима и она три димњака топлане преко пута Белвила? То насумично измишљање неких визура које је потекло од Жаклине је једна надреална појава у Србији. Сад ја станем негде и побуним се јер одатле нећу видети нешто на рецимо 60 степени лево.Ниђе везе.
Визуре се по правилу односе на неке претходно урбанистички дефинисане правце као што је нпр она оса која се протеже кроз центар Париза према Дифенсу или оса на Менхетну која иде преко централ парка и повезује два кластера (но и њу управо нарушују).Или у нашем случају када рељеф сам намеће неке визуре као што је поглед са Калемегдана на Ушће.
Визуре се по правилу односе на неке претходно урбанистички дефинисане правце као што је нпр она оса која се протеже кроз центар Париза према Дифенсу или оса на Менхетну која иде преко централ парка и повезује два кластера (но и њу управо нарушују).Или у нашем случају када рељеф сам намеће неке визуре као што је поглед са Калемегдана на Ушће.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.227
- Pohvaljen
- 24.594
MilisaV":67ma3ar9 je napisao(la):
A naravno, zid nikako ne moze imati vise od jedne funkcije? Naprimer da neka pametna osoba shvati da vec postojeci objekat bez obzira na njegovu primarnu funkciju moze lepo posluziti i za nesto drugo? Da li si uopste gledao slike? Na sest od sedam slika se obalski prostor zavrsava nekom vrstom zida, a na sedmoj su tu postavili drvece. I nigde nije moguce videti sta se nalazi iza. Slucajno?
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.248
- Pohvaljen
- 2.777
louderick":2oexutnu je napisao(la):hahahaha... odjednom necete menhetn u centru nego zelenu oazu??
A koji to Menhetn?
Pazi sve sto je grupisano sa visinom preko 100m ne predstavlja Menhetn a posebno ne novi centar grada sa PKB halom za muzu krava ispod jednog kornisona od 180m.
Menhetn je dzungla naspram predlozenog siprazja tako da dzungli daleko lepa kuca.
Potrebna nam je neka sumica vecih oblakodera (150-250m eventualno 1-2 300m) gde ce kule biti postavljene na plato za ljude ispod kog su pristupne saobracajnice, podzemne garaze i cvor metroa i regionalnog metroa. Dakle radi se o gradu koncipiranom za ljude - ne za automobile. Oko takvog highrise distrikta treba da bude zeleni pojas do Savske. Primera radi oni su rasirili lowrise sve do Savske da bi ga fizicki spojili sa starim delom grada formirajuci jedinstvenu celinu sto nikako nisu smeli da urade zbog kula u SA. Pariz to nije radio. La Defense je fizicki odvojen Senom.
Eventualno sve preseci kanalom da bi dobili ostrvo. Uz obalu ostaviti slobodan obalski pojas za setaliste i rekreaciju a odmah pored njega na jednom delu napraviti muzejsku straftu gde bi postojala pesacka zona u kojoj bi se na uscu kanala u Savu nalazila i opera. Pesacke zone bi se racvale zrakasto od transportnog haba (metro cvora).
Najblize sto moze da opise takav projekat jeste La Defense. Razlika je u visim, vitkijim objektima na vecoj udaljenosti sa vise prostora i svetlosti izmedju njih.
Ko zeli da vidi sta sam pisao o striktnom limitu gabarita objekata neka pogleda u temi
ИСТОРИЈА БЕОГРАДСКОГ УРБАНИЗМА. Krmace down! :notok:
Centar Hjustona
http://en.wikipedia.org/wiki/Downtown_Houston
ima vise od 150.000 zaposlenih ali ne i 200.000 kako Vucic prica o SA. "Downtown has more than 150,000 workers employed by 3,500 businesses."
Koliki je procenat class A office space preko 40. sprata u SA?
Kada vidimo sliku Hjustona treba da se zapitamo gde su svi ti ljudi u SA kada Hjuston ima takav skajlajn za 150.000?
Prvo Hjuston ima citave blokove namenjene parkinzima pa je broj korisnih blokova manji a samim tim i spratnost veca, drugo je broj kvadrata po zaposlenom i trece odnos izdatog/neizdatog prostora (koliki je procenat vacant space) u odnosu na ukupnu izgradjenu kvadraturu. Ocigledno je da je u slucaju SA sve sto bi u Hjustonu bio parking popunjeno niskim krmacama pa su kule odjednom nize, odnosno ceo skajlajn je splasnuo pa nije toliko dramatican sto nikako nije dobro.
Primer Hjustona sam dao zato sto je to primer kako ne treba koristiti raspoloziv prostor. Moze to daleko bolje. Recimo gore sam predlozio najvise zgrade Hjustona na vecoj udaljenosti sa platoom namenjenim ljudima poput La Defensa. I pored toga onaj prostor gde su u projektu Beograd na vodi predlozene krmace a u Hjustonu parkinzi bio bi pretvoren u park/zoo-vrt/botanicku bastu fizicki izdvojivsi visoko od niskog, novo od starog i to na lep i ekoloski nacin. Dakle ne autoputem kao u Hjustonu ili bulevarom kao u Beogradu na vodi. Bio to expressway ili bulevar asfalt je asfalt samo sto je jedan na Americki a drugi na Evropski nacin sa drvoredom. Namena je ista a to je da dovodi automobile sa prosecno 1,2 putnika po vozilu u sam centar. Suludo i zaprepascujuce resenje za glavni grad zemlje pred ekoloskom EU.
Možda u budućem tržnom centru dobijemo i neki renomirani lanac poslastičarnica, pregovori su izgleda u toku! 
Predsednicu Jahjaga dočekao Šeik Muhammed Bin Zayed Al Nahyan
http://www.president-ksgov.net/?page=3% ... Y.facebook
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.248
- Pohvaljen
- 2.777
http://en.wikipedia.org/wiki/Moscow_International_Business_Center
Evo kako izgleda skajlajn:
Savski Amfiteatar:
Na povrsini od 90ha radi 200.000 zaposlenih ne racunajuci stanare i posetioce, bez metroa, u samom centru grada izmedju dva najopterecenija mosta = urbicid!
Skajlajn nula. PKB muza krava u podnozju jednog krastavca. Ostalo krmace i najobicniji lowrise blokovi. Bljak. Pa dokle bre vise sa tim lowrise blokovima?! I NBG ste poceli da zatrpavate tom zarazom. Ima toga koliko hoces u starom gradu. Sta ce mi i novi takav. Isto kao za tramvaj. Imamo ga, neka hvala za jos, gradi metro koji nemamo.
Evo kako izgleda skajlajn:
Savski Amfiteatar:
Na povrsini od 90ha radi 200.000 zaposlenih ne racunajuci stanare i posetioce, bez metroa, u samom centru grada izmedju dva najopterecenija mosta = urbicid!
Skajlajn nula. PKB muza krava u podnozju jednog krastavca. Ostalo krmace i najobicniji lowrise blokovi. Bljak. Pa dokle bre vise sa tim lowrise blokovima?! I NBG ste poceli da zatrpavate tom zarazom. Ima toga koliko hoces u starom gradu. Sta ce mi i novi takav. Isto kao za tramvaj. Imamo ga, neka hvala za jos, gradi metro koji nemamo.
dosen
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.04.2009.
- Poruke
- 549
- Pohvaljen
- 591
Re: vizure
U BG. postoje sjajne vizure, reke, grad koji se uzdize na bregu, ivica Novog Bg, Zemun, lesni odsek, amfteatar, to ne moze niko da ospori, duh mesta takodje. Ne treba unistiti Beograd da bi licili na Dubai druge klase. Ima tu dobre i lose arhitekture. Postoji jedno pravilo, sto je datum arhitekture i urbanizma blizi danasnjem dadutumu to je arhitetktura gora. Jos jedno pravilo postoji, a to je da sve sto je vec formirano propada. Jedna iurbanisticka ntervencija na N.Beogradu oko arene, ucinila je da dobijemo nesto sto podseca na Kazahstan u pokusaju, u srcu modernistickog grada. Zato sam protiv masivne izgradnje u Beogradu, jer velika izgradnja donosi veliko smece koje buduce generacije ne mogu da uklone. Bolje je popuniti rupe i obnoviti, na razne nacine to sto postoji. Zgradu ptt na patou smatram za dobru arhitekturu svog vremena-brutalizam. Centrala na novom Bg je mocna zagrada. Najlosije na danasnjoj vizuri grada je Usce, i blok oko Hajata, i sa druge strane Savska ulica, i razne nadogradnje iz 90-ih. Zato treba odgoditi gradnju jer cemo da upropastimo prostor. Nas sistem nije u stanju da napravi kvalitet. Park je idealno prelazno resenje.
Znaci sve sto je dobro dala je priroda i prethodne generacije, sve sto nevalja prave ljudi u poslednjih 25-ak godina, bez trenda popravka.
U BG. postoje sjajne vizure, reke, grad koji se uzdize na bregu, ivica Novog Bg, Zemun, lesni odsek, amfteatar, to ne moze niko da ospori, duh mesta takodje. Ne treba unistiti Beograd da bi licili na Dubai druge klase. Ima tu dobre i lose arhitekture. Postoji jedno pravilo, sto je datum arhitekture i urbanizma blizi danasnjem dadutumu to je arhitetktura gora. Jos jedno pravilo postoji, a to je da sve sto je vec formirano propada. Jedna iurbanisticka ntervencija na N.Beogradu oko arene, ucinila je da dobijemo nesto sto podseca na Kazahstan u pokusaju, u srcu modernistickog grada. Zato sam protiv masivne izgradnje u Beogradu, jer velika izgradnja donosi veliko smece koje buduce generacije ne mogu da uklone. Bolje je popuniti rupe i obnoviti, na razne nacine to sto postoji. Zgradu ptt na patou smatram za dobru arhitekturu svog vremena-brutalizam. Centrala na novom Bg je mocna zagrada. Najlosije na danasnjoj vizuri grada je Usce, i blok oko Hajata, i sa druge strane Savska ulica, i razne nadogradnje iz 90-ih. Zato treba odgoditi gradnju jer cemo da upropastimo prostor. Nas sistem nije u stanju da napravi kvalitet. Park je idealno prelazno resenje.
Znaci sve sto je dobro dala je priroda i prethodne generacije, sve sto nevalja prave ljudi u poslednjih 25-ak godina, bez trenda popravka.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.973
- Pohvaljen
- 16.457
Izaberite, hocete grad koji se spusta na reku ili hocete 150 metara zelene povrsine od reke?
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 37.595
- Pohvaljen
- 41.071
Arihtekta Milan Pališaški: O Beogradu na vodi pričaju već decenijama
M. Pejić | 31. 01. 2014. - 17:51h | Foto: M. Perić | Komentara: 1
Cenjeni srpski arhitekta Milan Pališaški (87) predstavio je juče u hotelu "Metropol" svoju monografiju posvećenu zavidnoj karijeri dugoj 60 godina. Pališaški je ostavio svoj stvaralački pečat u Beogradu na mnogim stambenim zgradama, izložbenim prostorima, sajamskim halama, ali će najviše ostati upamćen kao autor nekih od najznačajnijih enterijera kao što su Narodno pozorište, Etnografski muzej, podzemna stanica "Vukov spomenik"...
Da biste bili dobar arhitekta morate dugo da živite - citirao je čuvenog Nikolu Dobrovića arhitekta Branko Bojović koji je govorio na promociji i dodao da je Pališaški poslušao ovaj savet i svojim delima učinio čast arhitektonskoj profesiji.
- Bavio sam se svim i svačim. Od grafičkog dizajna do sviranja džeza na harmonici. Sve svoje ideje, vizije, slike, projekte, sve sam radio rukom. Danas su tu za to kompjuteri i stoga je ova knjiga svojevrsni omaž nekim ranijim vremenima. Danas je olovka gotovo i zaboravljena - priča Pališaški za "Blic".
Pališaški je dobitnik mnogobrojnih domaćih i međunarodnih nagrada i najviših priznanja, njegov rad rasut je svuda po svetu, a na prvoj naslovnici u boji magazina "Duga" našla se upravo njegova fotografija sa još dvojicom kolega kada su osvojili prvo i treće mesto na konkursu za idejno rešenje Trga Republike 1954. godine.
- Pored svega što sam uradio ipak mi je najteže bilo da radim rekonstrukcije. To je kao kad vi treba da nastavite tekst koji je neko drugi pre vas počeo da piše. Ograničeni ste nekim okvirima, niste potpuno slobodni da stvarate već morate da se uklopite u postojeći kalup - kaže on.
Na pitanje kako mu se kao stručnjaku čini najnoviji projekat Beograda na vodi, poručuje da je samo važno da se nešto uradi.
- Ta priča postoji još od mojih studentskih dana, od četrdesetih godina prošlog stoleća. Sećam se da su i moji profesori na Arhitektonskom fakultetu stalno govorili kako je šteta da Beograd ne iskoristi dve reke. Sećam se i glamuroznih najava u vreme Slobodana Miloševića, i sad ovih najnovijih Vučićevih. Zvuči pompezno i mnogi se bune, ali ja nemam ništa protiv da onaj ko uloži tri milijarde evra ponudi projekat, samo da se Beograd konačno spusti na reke - dodaje čuveni arhitekta.
Pališaški priča da je uvek odbijao da bude uključen u politiku, pa čak ni da bude u raznim žirijima i odborima - zanimao ga je samo svoj rad, a vodio je i bogat društveni život. Sa 17 godina priključio se Partizanima i borio protiv Nemaca.
- Bilo je to neko drugo vreme. Profesija je bila slobodna. Nije bilo diskoteka kao danas, ali su se ljudi više družili - priča arhitekta.
Pred prepunom Malom salom hotela "Metropol" odlomke iz monografije pročitao je glumac Goran Sultanović, a u prvim redovima bili su i Duda Ivković sa suprugom, Rada Đuričin i drugi viđeniji gosti.
Monografija će se od ponedeljka naći u prodaji u knjižarama Vulkan, a knjiga napisana na više od tri stotine strana bogato je opremljene svim aspektima stvaralaštva arhitekte Pališaškog: od urbanizma, preko stambene, unutrašnje, izložbene i sajamske arhitekture do akvarela, grafičkog dizajna i dizajna nameštaja, a tu su i sećanja iz privatnog života.
Monografiju "Milan Pališaški – arhitekta" objavila je izdavačka kuća "Sofos" iz Beograda.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/439075 ... decenijama
M. Pejić | 31. 01. 2014. - 17:51h | Foto: M. Perić | Komentara: 1
Cenjeni srpski arhitekta Milan Pališaški (87) predstavio je juče u hotelu "Metropol" svoju monografiju posvećenu zavidnoj karijeri dugoj 60 godina. Pališaški je ostavio svoj stvaralački pečat u Beogradu na mnogim stambenim zgradama, izložbenim prostorima, sajamskim halama, ali će najviše ostati upamćen kao autor nekih od najznačajnijih enterijera kao što su Narodno pozorište, Etnografski muzej, podzemna stanica "Vukov spomenik"...
Da biste bili dobar arhitekta morate dugo da živite - citirao je čuvenog Nikolu Dobrovića arhitekta Branko Bojović koji je govorio na promociji i dodao da je Pališaški poslušao ovaj savet i svojim delima učinio čast arhitektonskoj profesiji.
- Bavio sam se svim i svačim. Od grafičkog dizajna do sviranja džeza na harmonici. Sve svoje ideje, vizije, slike, projekte, sve sam radio rukom. Danas su tu za to kompjuteri i stoga je ova knjiga svojevrsni omaž nekim ranijim vremenima. Danas je olovka gotovo i zaboravljena - priča Pališaški za "Blic".
Pališaški je dobitnik mnogobrojnih domaćih i međunarodnih nagrada i najviših priznanja, njegov rad rasut je svuda po svetu, a na prvoj naslovnici u boji magazina "Duga" našla se upravo njegova fotografija sa još dvojicom kolega kada su osvojili prvo i treće mesto na konkursu za idejno rešenje Trga Republike 1954. godine.
- Pored svega što sam uradio ipak mi je najteže bilo da radim rekonstrukcije. To je kao kad vi treba da nastavite tekst koji je neko drugi pre vas počeo da piše. Ograničeni ste nekim okvirima, niste potpuno slobodni da stvarate već morate da se uklopite u postojeći kalup - kaže on.
Na pitanje kako mu se kao stručnjaku čini najnoviji projekat Beograda na vodi, poručuje da je samo važno da se nešto uradi.
- Ta priča postoji još od mojih studentskih dana, od četrdesetih godina prošlog stoleća. Sećam se da su i moji profesori na Arhitektonskom fakultetu stalno govorili kako je šteta da Beograd ne iskoristi dve reke. Sećam se i glamuroznih najava u vreme Slobodana Miloševića, i sad ovih najnovijih Vučićevih. Zvuči pompezno i mnogi se bune, ali ja nemam ništa protiv da onaj ko uloži tri milijarde evra ponudi projekat, samo da se Beograd konačno spusti na reke - dodaje čuveni arhitekta.
Pališaški priča da je uvek odbijao da bude uključen u politiku, pa čak ni da bude u raznim žirijima i odborima - zanimao ga je samo svoj rad, a vodio je i bogat društveni život. Sa 17 godina priključio se Partizanima i borio protiv Nemaca.
- Bilo je to neko drugo vreme. Profesija je bila slobodna. Nije bilo diskoteka kao danas, ali su se ljudi više družili - priča arhitekta.
Pred prepunom Malom salom hotela "Metropol" odlomke iz monografije pročitao je glumac Goran Sultanović, a u prvim redovima bili su i Duda Ivković sa suprugom, Rada Đuričin i drugi viđeniji gosti.
Monografija će se od ponedeljka naći u prodaji u knjižarama Vulkan, a knjiga napisana na više od tri stotine strana bogato je opremljene svim aspektima stvaralaštva arhitekte Pališaškog: od urbanizma, preko stambene, unutrašnje, izložbene i sajamske arhitekture do akvarela, grafičkog dizajna i dizajna nameštaja, a tu su i sećanja iz privatnog života.
Monografiju "Milan Pališaški – arhitekta" objavila je izdavačka kuća "Sofos" iz Beograda.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/439075 ... decenijama
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.227
- Pohvaljen
- 24.594
spatiotecte":32hk9rmj je napisao(la):
Izgleda da će svako za sebe morati da izabere šta je za njega "grad", odnosno ko ili šta treba da se spusti na reku. Ljudi ili zgrade. Tim pre sto investitore i zgrade ustvari niko i ne tera, već jedino treba da se udalje na sada već uobičajenih 100 ili 150 metara, pa će i dalje oni biti prvi do reke. Zatim, u skupim zgradama bukvalno na samoj ivici reke može da radi tek neznatni procenat građana Beograda, i oni mogu da zarađuju tek neznatni procenat novca koji se u Beogradu zarađuje. Za tih 100 ili 150 metara se apsolutno ne isplati oduzimati zemljište koje bi SVI OSTALI koristili, uključujući tu i radnike SVIH OSTALIH firmi koje takođe zarađuju i plaćaju porez, i usput prekidati najvažnije pešačke, turističke, rekreativne i (sada takođe obavezne) zelene koridore. Pravi smisao spuštanja Beograda na reke je oduvek bio povezati sa rekom što više LJUDI, a ne zgrada, tako da same reke i njihove obale budu centar druženja i svake vrste društvenog života, najživlja, najzdravija i najopuštenija mesta u gradu, a ne da se dopusti investitorskom urbanizmu da ih tiho i "ispod žita" pretvori u poslovnu četvrt i do poslednje šake zemlje ili vode cedi kao najobičnije biznis centre. Čitava splav kultura Beograda pokazuje koliko je ta potrebe žilava i deo naše tradicije, uprkos totalnoj zapuštenosti i nepristupačnosti većine obala.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.227
- Pohvaljen
- 24.594
Još par primera šta se u svetu radi sa obalama reka, čisto da vidite kolika im se pažnja poklanja i da Jovin nije pogrešio sa svojih 150m. Ono ranije je bilo opis, ne bednog dela između dva mosta gde niko i ne zahteva da bude SAMO zelenilo, kao u ovim primerima, već čitavih 50 kilometara neprekidnog parka, šetališta ili običnih staza, šta god uspeju da provuku, u Francuskoj. Sad je neko spomenuo Hjuston. OK, šta se radi u Hjustonu:
Bayou Greenway master plan announced
250 miles of linear parks
Jon Boyd, Jul 21, 2010.
The Greater Houston Partnership and the Quality of Life Coalition endorsed “The Bayou Greenway,” a plan to develop a 250-mile system of “new or upgraded hike-and-bike trails, not to mention canoe trails and more than 50 new parks that would do double duty as flood-retention basins or wetlands that improve the quality of the city’s groundwater” along ten bayous in Harris County, as reported by Lisa Gray of the Houston Chronicle:
How much would it all cost? Roksan Okan-Vick, executive director of the Houston Parks Board, offers a rough estimate in “big round numbers:” $255 million to acquire land for the trails, build them and landscape them with native trees and plants, plus $240 million to add the 50 parks.
http://www.houstontomorrow.org/liva...of-groups-support-bayou-greenway-master-plan/
June 26, 2013 -- Mayor Annise Parker, the Houston Parks Board and the Houston Parks and Recreation Department (HPARD) announced the start of the $205 million Bayou Greenways 2020 initiative designed to create a 150-mile greenway system within the city limits. The project is a result of the 2012 proposition B bond election passed this past November with overwhelming voter support (68% voting margin).
"Thank you Houston! Because of your support the Bayou Greenways 2020 project will create a 150-mile system of parks and trails within the city limits on the banks of our bayous," said Mayor Annise Parker.
http://www.houstontx.gov/mayor/press/20130626a.html
Ako neko ima problema sa Engleskim, priča se o 400 kilometara neprekidne zelene trake koja će se pružati duž obala svih vodenih tokova u čitavoj oblasti, plus 50 novih parkova. I smatraju da to zelenilo vredi, pazite sad, 495 miliona dolara. I to je izglasano sa neverovatnom vecinom od 68%. Ovde pričamo o biznis, "private enterprise" orjentisanim Amerikancima, ne više o Francuzima, ako je neko slučajno posumnjao u njihovo shvatanje ekonomije ili savremenih urbanistickih vrednosti.
Bayou Greenway master plan announced
250 miles of linear parks
Jon Boyd, Jul 21, 2010.
The Greater Houston Partnership and the Quality of Life Coalition endorsed “The Bayou Greenway,” a plan to develop a 250-mile system of “new or upgraded hike-and-bike trails, not to mention canoe trails and more than 50 new parks that would do double duty as flood-retention basins or wetlands that improve the quality of the city’s groundwater” along ten bayous in Harris County, as reported by Lisa Gray of the Houston Chronicle:
How much would it all cost? Roksan Okan-Vick, executive director of the Houston Parks Board, offers a rough estimate in “big round numbers:” $255 million to acquire land for the trails, build them and landscape them with native trees and plants, plus $240 million to add the 50 parks.
http://www.houstontomorrow.org/liva...of-groups-support-bayou-greenway-master-plan/
June 26, 2013 -- Mayor Annise Parker, the Houston Parks Board and the Houston Parks and Recreation Department (HPARD) announced the start of the $205 million Bayou Greenways 2020 initiative designed to create a 150-mile greenway system within the city limits. The project is a result of the 2012 proposition B bond election passed this past November with overwhelming voter support (68% voting margin).
"Thank you Houston! Because of your support the Bayou Greenways 2020 project will create a 150-mile system of parks and trails within the city limits on the banks of our bayous," said Mayor Annise Parker.
http://www.houstontx.gov/mayor/press/20130626a.html
Ako neko ima problema sa Engleskim, priča se o 400 kilometara neprekidne zelene trake koja će se pružati duž obala svih vodenih tokova u čitavoj oblasti, plus 50 novih parkova. I smatraju da to zelenilo vredi, pazite sad, 495 miliona dolara. I to je izglasano sa neverovatnom vecinom od 68%. Ovde pričamo o biznis, "private enterprise" orjentisanim Amerikancima, ne više o Francuzima, ako je neko slučajno posumnjao u njihovo shvatanje ekonomije ili savremenih urbanistickih vrednosti.