Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Mair]

Ne moraš baš sa govnima da u poređuješ. Mogao si da kažeš pita sir ili pita jabuke.

Zalim slucaj, govna su govna, nikako sir, koliko god se ti trudio da to ne vidis (osetis).

Ako smatras da je uspeh i vrhunac koji Beograd moze da postigne da se sa

fancy splavova ide u shopping mall ili hotel

onda to samo ide u prilog mojim gastronomskim poredjenjima :blah:.

A posto izjavljujes da je pozeljan princip projektovanja grada

Nekoj ribi se svidi onaj "ljubičasti zid" od mosta i onda... ako tip ima love napravi će joj tako nešto po sred SA u Beogradu.

pozivam te ili da se ozbiljno prikljucis diskusiji argumentovanim stavovima ili da se vratis medju kibicere i nastavis da uzivas. U suprotnom ce te i dalje po sred lica stajati sramno ispisano "bot".

Sarkazam je bio moj pokušaj, izvini ako si se uvredio što sam se usudio da komentarišem tvoj post. Jer "govna" su teška reč za ozbiljnu raspravu.
Ovo za "kibicere" i "bot" boli .
Nemam para ni za splavove ni za mall-ove da u njima boravim češće i duže i da kupujem, ali ti koji to posećuju imaju i troše tako da će trošiti i u Savskom amfiteatru kada se izgradi, a rast privrede će uticati i na mene u pozitivno smislu, ja ću kroz SA najčešće proći kao i do sada samo na biciklu u prolazu. Čisto zbog starih vremena da uporedim prošlost i sadašnjost te 20xx god. .

 

[zidar]

@Mair,

Nema ovde nikakve uvrede, daleko od toga, jednostavno ako ulazis u diskusiju moras da postujes ozbiljnost ostalih ucesnika i to je sve.

Kibicer nije uopste losa rec naprotiv, kao ni navijac, vecina posetilaca foruma cita postove bez ucesca u diskusiji, kao sto i mnogi od nas rade na drugim forumima.

A bot je samo dok se ne dokaze suprotno, sta ces surova su vremena a ova diskusija krajnje polemicna...


Uostalom dugujem ilustraciju:

Pita od sira, za one koji vole slano.
Vizija grada buducnosti, i to u diktaturi Arapskih emirata.
Ozbiljna studija, ozbiljan arhitektonski biro (Norman Foster), ozbiljan masterplan, ozbiljan projekat, izvodjenje u toku.

http://www.fosterandpartners.com/projec ... velopment/

Pita od jabuka za one koji vole slatko.
Vizija grada buducnosti, evropska varijanta.
Ozbiljna studija, genijalni umetnik projektant (Fridensreich hundertwasser), ozbiljan masterplan, ozbiljan projekat, izvedeno na vise lokacija.

A za pitu od govana gledajte RTS.


Da pricamo o nekoj sporednoj zabacenoj lokaciji mozda bi i bilo malo prostora za blagonaklonost, ali posto se ovde radi o centralnoj zoni visevekovnog grada, o projektu koji je automatski sam po sebi ilustracija nase buducnosti, one koju zelimo i one koju cemo dobiti, jednostavno se ne smemo zadovoljiti mediokritetom.

Narocito kada nas nosioci projekta otvoreno nipodastavaju u maniru najbahatijih skorojevica tipa "znam ja dobro sta valja za vas", "postujte tudj novac, novac je vazniji od svega ostalog", "dosli ljudi da investiraju a vi se usudjujete da postavljate pitanja", "radovi su vec poceli", "bice zavrseno ovo i ono za godinu dana"...

 

[Zuma]

Da bi se tokom izbora i kasnije sva ova obećanja mogla staviti u pravi kontekst, da bi narod lakše pratio nešto što obećava da će biti dugačka saga, ali i da bi se malo kompenzovao progandni uticaj budućih rendera (jer im je to u praksi jedina svrha), bilo bi lepo imati na jednom mestu informacije o potrebnim radovima, konkretnim planovima i načinu finansiranja izmeštanja infrastrukture u Savskom amfiteatru. Pa ko ima spremne linkove ili zna da ukratko objasni sve do sada poznato o izmeštanju:

1. Kargo terminala. Gde treba da se premesti, kolika je površina planirana, očekuju li se tamo problemi sa eksproprijacijom, postoje li gotovi planovi, kakva je tamo postojeća pristupna infrastruktura, procena cene i vremena radova, zna li se nešto o planovima finansiranja? Ko će snositi troškove?

2. Autobuske stanice. Isto.

3. Lastine stanice. Isto.

4. Završetak Prokopa. Šta je to što je na samoj stanici neophodno završiti po poslednjim planovima? Koliko će koštati i kako će se finasirati? Koliko dugo mogu trajati radovi ako se radi normalnim tempom?

5. Izmeštanje pruga odnosno gradnja novih, eventualno tunela ili mostova. ŠTA je sve neophodno? Šta od planova postoji konačno definisano? Može li neko postaviti plan trasa kuda te nove pruge treba da prođu? Kuda će ići teretni saobraćaj, kuda putnički, gde ide gradska železnica, gde su trase ostavljene za budući metro? Gde će ove pruge prelaziti reke? Šta se od ovoga sigurno zna, šta tek treba dogovarati?

6. Izmeštanje sadašnje glavne železničke stanice. Gde će biti nova stanica? Šta je sve, sem infrastrukture iz stavki 4 i 5, potrebno da se ona premesti? Naprimer, objekti održavanja lokomotiva i vagona, prostor za ranžiranje vozova, prostor za putnike i osoblje, terminalski prostor za pretovar pošiljki i pošte, stanici pridružena pošta odnosno drugi prenosioci pošiljki koji sve to prihvataju sa njihovim objektima, kontrolni centri za upravljanje čitavim sistemom Srpskih železnica. Gde se on nalazi? Zatim, železnička stanica ima čitav niz telekomunikacionih i kontrolnih veza koje treba izmestiti (Optički kablovi, klasične žičane i bežične veze, stari sistemi upravljanja skretnicama, itd). Kuda sve to ide, i za koje vreme se može premestiti i pustiti? Kako rešiti prelazni režim? Kako će se sve to finansirati?

7. Ko rešava stambene probleme ljudi koji stanuju u Savskom amfiteatru? Ili tu imaju imovinu? Bez obzira da li su tu legalno ili ne, većina je tu već decenijama. Koliko takvih slučejeva ima? Ovde će biti i komplikovanih socajlnih problema. Ko će to platiti?

8. Ostale firme i njihovi objekti, uglavnom pored obale Save. Postoje li neke koje imaju funkcije vezane za ono što se trenutno nalazi ovde (železnica, kargo, autobuske stanice, itd), pa i ubuduće moraju dobiti prostor blizu njih? Gde se one mogu premestiti? Postoje li neki posebni problemi eksproprijacije zemljišta?

9. Koliko sam razumeo, zgrada pošte je jedna od bitnih, i veoma starih, telekomunikacionih čvorišta Srbije. Postoje gomile optičkih kablova koje treba premestiti i prevezati, pošto se prethodno napravi kontrolni centar na nekom drugom mestu. Isto važi i za druge komunikacione tehnologije i druge vrste kablova koje je ova pošta (ranije veoma važna, uz glavnu železničku stanicu!) tokom niza decenija svog postojanja koristila, a koji se i dalje za nešto koriste. Šta će od toga moći da ostane, a šta će smetati, ili prosto biti besmisleno i preskupo da, zajedno sa ljudima, ostane ovde?

10. Saobraćajnice vezane za odnos ovog prostora i ostatka Beograda. Da će jednog dana, bez obzira koliko daleko u budućnosti, postati apsolutno neophodno da se negde ovde napravi još jedan gradski most (metro ili saobraćajni), budući da je teško videti da on uopšte i može biti bilo gde drugde na čitavom ovom delu Save? Ili će ovaj prostor biti važan za neki tranzit koji se ne može drugačije rešiti? Naprimer, da li će sređivanje saobraćaja u, recimo Nemanjinoj, ili bilo gde drugde, biti neophodno rešavati korišćenjem ovog prostora, pošto se recimo obeshrabruje saobraćaj ka Kalemegdanu? Nije bitno šta, želim samo da kažem da mi izgleda da je bez jasne i dugoročne vizije kako će konačno izgledati saobraćaj u Starom Gradu veoma rizično konačno fiksirati saobraćajnice u Savskom Amfitetru. Dakle, kako ih rešiti, a da budemo bar donekle sigurni da nećemo napraviti tragičnu grešku što se tiče saobraćaja u Starom Gradu? Postoje li bilo kakve iskristalisane ideje vezane za ovaj problem koje uživaju većinsku podršku? Bez ozbiljne analize apsolutno nije moguće da par ljudi bog te pita odakle jedostavno iz rukava izvuku nešto što konačno opredeljuje dobar deo budućeg saobraćaja u Starom Gradu.

11. Rekreativno-turističko-ekološko-saobraćajno povezivanje severa i juga Beograda, duž obale Save. Dakle, apsolutno neophodna obalska javna zona (kej, obe staze i zelenilo) koja povezuje oblasti centra grada kojima je težište Kalemegdan (tj sam Kalemegdan i donji grad, Dunavska i Savska obala, Ratno Ostrvo, buduće eko ostrvo na levoj obali Dunava), sa zonom grada oko Ade Ciganlije, Košutnjaka, Topčidera i Hipodroma.

12. Verovatno ima još pitanja oko kojih stvari moraju biti sasvim jasne pre nego što se uđe u ovako ambiciozan projekat, ali za sad je dovoljno i ovo.

Dakle, kao što vidite, interesovanje je toliko da dobijamo i nove ljude, pa ko god može da svima pomogne sa linkom ili kratkom informacijom iz gornjeg spiska, samo napred.

 

[direktor]

Zuma Brana Jovin se slaze sa tobom oko pojasa uz rijeke 150 m od vodene povrsine mora biti slobodno da se formira kej zelena povrsina javnog karaktera naravno detaljnije u istoriji bg urbanizma u petak naj ranije
ZIDAR dobro te ide pravljenje pita
Sto se tice zemljista jovin je objasno da postoji ugovor izmedju grada tada JZ tj sledbenika ZS o zamjeni zemljsta grad je dao zemljiste za novi cvor u razmjenu za zemljiste starog cvora kad ovaj bude izmjesten

 

[Bivis]

Vučko, Vučko sve se menja
slaviće te pokolenja
ti si prvi koji kaže
ko to krade ko to laže
Bin Zajede, ti rođeni brate
dovedi mi tvoje Emirate
Moravom će zaploviti šajka
a Srbija biće zemlja kao bajka.

by M.Đ.

 

[Karlo del Ponte]

Данас сам бацио поглед са савског моста.Не да ништа није уклоњено него је теретни терминал у средишту СА никад пунији са много оних металних теретних контејнера.

Kontejnerski terminal je dobio dve godine rok da se iseli u Makiš. Znači, imamo zvaničnu verziju rokova (predizbornu) i onu realnu koja se za sada sprovodi.

Ова локација је бар сто пута предлагана, и бар сто пута одбијана за контејнерски терминал због водоизворишта. Добановци, Јајинци, Ресник и Батајница су много реалније локације за ову сврху, али свакако је најбоље оно што сам раније предлагао, два робно транспортна центра по дијагонали и везана за луке, Панчево и Обреновац.

Све у свему, нови контејнерски терминал би морао бити наплаћен преко експропријације , уз евентуалну помоћ државе да се унапреди овај за целу Србију важан терминал.

 

[Express]

Vučko, Vučko sve se menja
slaviće te pokolenja
ti si prvi koji kaže
ko to krade ko to laže
Bin Zajede, ti rođeni brate
dovedi mi tvoje Emirate
Moravom će zaploviti šajka
a Srbija biće zemlja kao bajka.

by M.Đ.

Emirati bar imaju postenog coveka Bin Zajeda a mi kad bi imali seika zvao bi se Bin Zaje*******. :lool:

Bio bi taj nas isto neki posten covek samo ako bi se postenje merilo u promilima. :lol:

 

[Zuma]

Zuma Brana Jovin se slaze sa tobom oko pojasa uz rijeke 150 m od vodene povrsine mora biti slobodno da se formira kej zelena povrsina javnog karaktera naravno detaljnije u istoriji bg urbanizma u petak naj ranije

Drago mi je. Jer šta god da sam čitao ili gledao od novih projekata, to je jedna od retkih stvari koje su praktično obavezne. Puno međusobno povezanog javnog i zelenog prostora, dobijenog na račun odlaska u visine. A ako postoji reka, ona je obavezno fokus, apsolutno središte tako dobijene slobodne površine, pa se samo po sebi podrazumeva da na obalama ima dovoljno mesta. Jedini izuzetak su gradovi gde je linija zgrada već formirana blizu obale, pa se umetanjem visokog objekata često i dobije na prostoru uz reku, tako što one onda mogu da otvore prizemlje. Ali ako mesta uz reku ima, ili se on rušenjem može obezbediti, onda nikako, to se ne prosto više ne radi. Tim pre što ni vidici iz grada na njih, ni vidici iz visokih zgrada ustvari ništa bitno ne gube time što nisu baš na samoj obali, pa je ceo koncept čista pohlepa, sebičnost i korupcija koja povlađuje "svom" investitoru na račun svih ostalih iza njega.

Koliko sam razumeo filozofiju takvog pristupa, prednosti postojanja većih slobodnih i zelenih površina nisu samo oni uobičajeni, zdravlje, rekreacija, ekologija, psihološke i socijalne potrebe, viši kvalitet života, već se usput dobija i izrazito fleksibilna urbanistička površina, nešto što se daleko bolje prilagođava promenljivim i nepredvidljivim potrebama.

 

[Zuma]

I kad ponovo spominjem obale, da dopunim i slike. Ranije sam postavio fotografije kako je uređena i koliko je mesta ostavljeno na levoj obali Save, što je prostor nasuprot Beograda na Vodi. To je ova poruka, i pet od devet slike iz nje:

http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=261674#p261674

Evo sada još jednog primera za ugled. Ovo je sada nije leva nego desne obale Save. Projektanti Beograda na Vodi se praktično nastavljaju na ovaj, već postojeći kej. Iako ovo nije ravnica Novo Beogradske obale, gde ima mesta, ipak je obalsko šetalište i u starom delu grada ostalo slobodno koliko je god to pruga dozvoljavala. Čak toliko da su potrebne TRI slike sa istog mesta da bi se predstavila puna širina slobodnog prostora koji su nam ostavili naši stari projektanti, oni koji su o Beogradu brinuli pre ovih danas. Očigledno da niko nije posadio još koju sajamsku halu u vodu, niti baš ovde napravio sedište opštinskog komiteta kapitalističke partije. I kako se nastavlja ovaj kej u novom projektu? Videli ste.

 

[Nurko7000]

Srbija | četvrtak 30.01.2014. | 09:25
Vesić: BG pretvaramo u megalopolis
Izvor: Beta

Beograd -- Važni projekti za razvoj glavnog grada, poput Beograda na vodi i metroa, mogu se sprovesti isključivo uz snažnu političku volju, smatra Goran Vesić.

Goran Vesić (Beta)

U intervjuu za televiziju Pink, sekretar Privremenog veća Beograda Goran Vesić rekao je da nijedan takav projekat nije moguće sprovesti bez takozvane političke volje i da je tako bilo i ranije, kao kada se gradila petlja Gazela.

Prema njegovim rečima, trenutno se intenzivno radi na stvaranju uslova za izgradnju Beograda na vodi, određuju se parcele i mesta na koja će se izmestiti delovi ranžirne železničke stanice i autobuske stanice, ali se i planiraju nove linije prevoza koje će služiti za dolazak i odlazak sa tih novih stanica.

"I da nema Beograda na vodi, potpuno je jasno da autobuska stanica ne može da bude u centru grada. Jer sada imate situaciju da nekome ko dolazi iz Valjeva ili Ljiga više vremena treba da prođe kroz Beograd nego što im treba da dođe u Beograd", rekao je Vesić i nagovestio da bi nova lokacija te stanice mogla da bude kod Buvlje pijace na Novom Beogradu.

Govoreći o kritikama tog projekta, on je rekao da je Beograd na vodi veoma važan projekat i za glavni grad i za Srbiju, jer će dugoročno uposliti domaću građevinsku industriju, privući strane kompanije i investitore i promeniti fizionomiju Beograd i od njega napraviti "centar jugoistočne Evrope i prvi megalopolis posle Istanbula i Atine".

Prema rečima Vesića, na tom prostoru gradiće se hoteli, objekti kulture, poslovne zgrade, tržni centri ali i zgrade za stanovanje, pa će taj deo postati "središte kulturnih i političkih dešavanja".

Vesić je rekao da je sledeći veliki razvojni projekat u Beogradu izgradnja metroa, jer je Beograd došao do trenutka kada bez metroa teško može da nastavi svoj razvoj.

On je rekao da je projekat metroa nasleđen od prethodne vlasti i da se, u tom smislu, već vode razgovori s francuskim partnerima.

Govoreći o sredstvima potrebnim za njegovu izgradnju, Vesić je rekao da Beograd ima resurse koji nisu dovoljno iskorišćeni, poput imovine, ali je i podsetio da glavni grad, za razliku od nekih drugih velikih gradova, nikada nije emitovao obveznice.

Извор: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=01&dd=30&nav_id=806066

 

[stf]

На јучерашњем предавању о урбанизму Београда Јовин је изјавио следеће, и овде се, чини ми се, сви слажемо са изјавом:

"Обални појас у ширини од 150 метара од ивице обалоутврде је апсолутни јавни простор у свим развијеним градовима"

 

[spatiotecte]

A sta ce nam taj pojas od citavih 150 metara od obale? Tu treba da budu zgrade sa prakovima eventualno i da se sredi setaliste i kej. 150 metara je ogromna izgubljena povrsina u centralnom delu grada. Proslo je vreme komunizma, vise se ne planiraju tako gradovi uvuceni u odnosu na reku.

 

[Feanor]

Iskreno, ja sam za jos neki sadrzaj osim 150 metara cistine... Na zuminim fotografijama se vidi koliko je to sve zapusteno i neiskorisceno...

 

[stf]

Ovaj ... mislim da je čovek izjavio: "150 metara javnog prostora" a ne "150 metara livade".

Taj prostor leve strane SA je zapušten jer nema korisnike, izolovan je od grada i nedostupan a do njega se nalazi selendra a ne grad.

 

[MilisaV]

meni je recimo lepše da se šetam zemunskim delom keja, gde nepostoji taj pojas od 150 metara, nego je ulica i zgrade relativno blizu, nego da se šetam delom keja koji je paralelan sa SIV-om gde ne postoji ništa stotinama metara unaokolo.


a smatram da to misle većina beograđana,

 

[Delija]

Ја се не слажем са Јовином у потпуности по том питању.Занимљиво је да је по изруцању те реченице.Сам себе исправио: "Ово је свето писмо за све нове градове",наглашујући ово "нове". Да ли је Савамала на 150 метара од обале? Да ли су Беч и Будимпешта на 150метара од обале? И на крају да ли десни део СА требамо да третирамо као нови део града или пак треба у солидној мери да се ослони на оно добро из урбанистичке матрице старог дела града?Не заборавите да сви овде хвалимо Либескиндов град на води а он управо има тај одличан спој старог и новог и нема тих 150 метара уз реку.

Ово је још једна последица тога што се овим арапским планом не обухвата и лева обала Саве и то што нема конкурса.Да се обухватају обе обале ствар би барем мени била више него јасна па чак и лака за решавање:

Имамо лепе урбанистичке целине које се спуштају ка СА: Потез између адмирала гепрата и Карађођеве,Задруга са Савамалом и лепо заокружени потез са улицама под правим углом између Кнеза Милоша и Савске.Дакле са те три стране би само требало "напасти" СА у сличним матрицама (Либескинд радио исто) а потом идући ка обали матрица би била све слободнија па и разуђенија.

Ја бих рецимо имао тих неких 150метра уз реку који би били ређе изграђени али не само због саме обале већ и због односа према НБГ-у.То би по мени био леп симболизам. Модерни град је направио продор и на десну обалу Саве али се идући дубље у стари град постепено губи пред српском и београдском традицијом.

Ја рецимо не бих ишао баш на оволику густину уз саму реку али концепт је врло логичан и добар.

За леву обалу СА нема филозофије. Насатавак развоја НБГ-а у 21. веку,тачкасти урбанизам,велике слободне површине.

И још нешто,не граде по светским и европским метрополама,Холандији,Скандинавији случајно тик уз обалу. То неретко обогаћује и саму обалу а амбијент поред реке у коме многи раде и/или живе је фантастичан. Па свима је најпријатнији део београдског приобаља управо онај земунски подно Гардоша где је град са својим садржајима сишао на саму обалу.Ту је обала жива,увек има доста људи,има доста кафана,једино релативна неуређеност и бахати аутомобилсти кваре тај амбијент. Овде многи површно гледају на урбанизам. Мисле да ако су насумично дркнули 200метара пољане да је то апсолутно добра ствар. Није баш увек тако.

 

[Feanor]

STF ako je u pitanju javni prostor sa razlicitim vidom sadrzaja onda podrzavam. Ovo zapustelo ne mogu da podrzim. Sta cemo sa tim selom pored?

"За леву обалу нема филозофије. Насатавак развоја НБГ-а у 21. веку,тачкасти урбанизам,велике слободне површине."

+1

 

[spatiotecte]

Prvo cela ideja da se zgrade na Novom Beogradu povuku u odnosu na reku je teska glupost u vreme planiranja NBG posle 1945te.

Kao sto Milisav rece iznad, cemu tolike prazne povrsine veoma vrednog zemljista gde ne postoji ništa stotinama metara unaokolo?

I nemojte reci da su to parkovi, oaze zeleznila ili ne znam sta, to su obicne livade gde nema nista i koje su zapustene i ne odrzavaju se.

 

[stf]

To je jedan od promašaja "Atinske povelje" koji je kasnije došao do izražaja. Planirani su gradovi sa velikim javnim i zelenim prostorima koji se ne koriste. "Gradovi bez ljudi" je još jedan naziv za gradove izgrađene po tom principu. To je i razlog "humanizacije" tih gradova, što je u Beogradu pretvoreno u "dehumanizaciju" jer su naši vrli urbanisti malko preterali.

Na predavanju je Jovin prikazao jedan slajd za koji se nadam da je Direktor uspeo da fotografiše, slajd koji prikazuje "revidirani" metro projekat na NBG-u iz 1993. Na njemu su revidirane i te zelene površine do reka na NBG-u tkz. "livade". U njih su ubačeni javni sadržaji, muzeji, opere, filharmonije, kongresni centri i hoteli.

 

[Gorstak89]

Lepota Beograda je u tome što imamo i taj deo od nekoliko km gde je ogromna čistina i zelenilo, a isto tako i deo gde su zgrade blizu. Pa ko šta voli, neka izvoli. No, jedna staza širine 3m bi bila odlična, makar i ne bila konstantno uz reku. Ili, još bolje, jedan pojas od desetak metara sa drvoredima sa obe strane, stazom za bicikle, stazom za pešake i hitne službe i službe za održavanje. Resto? Za izgradnju, uz parkove. Tj. da bude mešoviti sadržaj prilagođen današnjem vremenu i modernim potrebama naroda. Uz sve to, mora projekat da bude komercijalno isplativ.
Gore može da se vidi kako su ove površine sa leve strane Save zapuštene i neposećene. Tu nešto fali.

Što se tiče gornjih tačaka (12 tačaka) na dosta ako ne na sve je odgovoreno na forumu, pitanje je samo šta je ušlo u neki plan izvođenja.

Za kraj, možda je bolje samo pripremiti zemljište i sačekati koju godinu da se planeta malko izvuče iz krize, no... možda su nam pare neophodne (o tome već govorih)

 

[direktor]

Sto se tice prosotra pored rijeke sto je neurednje zapusten i neodrzava se nije kriv projektant planer kako god vec gradska uprava .
Meni to zelenilo sasvim ok opet kazem to sto trava nije zelena jer se nezaljeva ,odrzava to je drugi problem .
Takodje na izgled obaloutvrde i prostora imao je i uticaj kretanja voda tj poplavni talas.
U Zemunu takodej postoji zeleni pojas samo na vecoj kosini i dobrim djelom neuredjen takodje i neodrzavan sa raznim propalim sadrzajima .
Primjer MSU je meni odlican samo opet to neodrzavanje ,znaci zgrada sa finom zelenom povrsinom spomenicima itd

 

[stf]

Sto se tice prosotra pored rijeke sto je neurednje zapusten i neodrzava se nije kriv projektant planer kako god vec gradska uprava .
Meni to zelenilo sasvim ok opet kazem to sto trava nije zelena jer se nezaljeva ,odrzava to je drugi problem .

Zapravo ne. To je isključivo problem lošeg urbanizma. U Srba se to dodatno zapustilo našim vrlim "održavanjem", ali je poenta što u Beogradu ima mnogo javnih i totalno zapuštenih prostora koji su i pored zapuštenosti prepuni korisnika. Livade po NBG-u nemaju dovoljno korisnika nasuprot svojim površinama što je rezultat lošeg urbanizma.

 

[Zuma]

Grešite. Kad se kaže 150 metara od obale niko nema na umu 150 metara puste livade. Ni ja, a sigurno ni Jovin. To se dešava samo ako se prostor ne održava, ako nema lakog pristupa i sadržaja. Dobar način da se to vizualizuje jeste zamisliti Knez Mihajlovu i promenu koja se sa njom desila kad je proteran saobraćaj i oslobođeno dovoljno mesta da ga ljudi oblikuju za svoje slobodno vreme. Prava ideja "Silaska na reke" u Beogradskom urbanizmu je uvek bila da reke postanu žive, da ONE bude pravi centar društvenog života i slobodnog vremena (a ne da budu klasični MASOVNI tržni i biznis centri, to je travestija čitavog koncepta). Obala treba da bude Knez Mihajlova na reci. Samo zamislite da je šira i da sa jedne strane nisu zgrade već otvoreni vidik. Da ima mesta za sve ulične muzičare, žonglere, cirkusante, za uličnu prodaju knjiga, suvenira, za fontane, za klizalište, za ulični biskop ili samba igranke. A da ljudi i dalje mogu da prođu ili da sednu i slušaju, ili prosto gledaju cveće, i da niko nikom ne smeta. Ili se setite gužve i potražnje na keju kod Hotela Jugoslavija (pod pretpostavkom da se ne razvija baš haotično i nalik seoskom vašaru kao sad). Šta je razlika? Puno mesta da se postave sadržaji za kojima vlada potražnja, lake i brze izmene sadržaja (od cirkusa do sladoleda), lak pristup, puno klupa, puno zelenila i trave, blizina reke, čamci i splavovi. Apsurdno je zamisliti zapušteni travnjak pa misliti da je to nekome cilj. Čitava razlika u odnosu na Knez Mihajlovu treba da bude da su iste takve zgrade sa istim takvim izlozima nešto dalje od reke, pa ima mesta za sve, za mnogo više potreba nego što se u njoj danas može zadovoljiti. Za izloge, brand name prodavnice svih vrsta, za prostrane kafanske bašte, za zelenilo za decu, za šetališta, za pecaroše, kućne ljubimce, za posebne biciklističke staze, za sam kej i neometan pristup brodovima, za mini montažne objekte, za svaku vrstu skupova, promocija i izložbi na otvorenom. Za puno zelenila. Ali apsolutni ključ za sve ovo je postojanje DOVOLJNO prostora na mestu gde je ljudima prijatno, gde ima širine i svežine. Bez toga ništa nije moguće, a dalje sve zavisi samo od toga da li iko brine o obali ili ne. Što je naš slučaj, pa su samo zato tužne i ponekad puste. Zbog TOGA je neophodno 150 metara (ja sam pričao o 100 metara, ali Jovinova verzija je bolja).

Dalje, razlika između novih i starih gradova (u ovom pogledu) je samo u tome što u starim nema mesta za 150m. Ne žive u njima neki drugačiji ljudi koji imaju drugačije potrebe. Drugačija urbana matrica samo definiše šta je moguće, pa se ljudi tome silom prilika prilagođavaju. To je najboljem slučaju tek navika, ne ono što bi oni obavezno želeli kad bi mogli da biraju.

Dalje, popularnost Zemunskog keja leži baš u tome što je šetalište široko i odvojeno prilično širokim travnjakom od ulice, tako da se ona uopšte ne oseća. Za grad koji je star više od 1000 godina prostor koji je ostavljen je izuzetno širok, ima oko 37 metara od ulice do ivice gonjeg keja, pa onda još minimalno dvadesetak metara donjeg keja. Baš je ZATO je on popularan (uz vidik, naravno), a ne obrnuto, zato što je mali i uzak. A stare kućice uz kej su prizemne i male, imaju po jednu sobu u kišnom kanalu, maltene da su ispod nivoa nasipa, nisu kule od XXX spratova. Setite se pobune Zemunaca i Đilasove intervencije kad su hteli da skrate travnjak i naprave parkinge na njegov račun. Ili uporedite bitno manju ocenu uske obale ispred Zemunskih solitera u odnosu na širi, stari deo keja. Veća širina obale uvek biva nagrađena i uvek joj se nađe hiljadu primena.

Dalje, takozvane "puste" livade u NBG nasuprot punim i uskim trotoarima u starom Beogradu. Širina i prostor se nikada ne bacaju, oni su potencijal koji se kad tad iskoristi. Tamo gde nema mesta nemoguće ga je napraviti, tamo gde ga ima, lako ga je privesti nameni za kojom u nekom trenutku vlada potražnja, pa čak, ako baš treba, i zauzeti zgradama. "Praznih livada" po NBG uskoro neće biti. Popunjavaju se trim stazama, dečijim igralištima potpuno novog dizajna, vrtićima, prodavnicama, uličnim baštama, skejt centrima i nizom sadržaja koji grad čine modernim i koje njegovi tvorci nikako nisu mogli predvideti, ali su ipak bili toliko pametni da znaju osnovne principe. Usput, izraz "prazna livada" je prilično neobičan za moderna saznanja iz ekologije. Ljudi moraju nešto i da dišu. Razlika između širokog i "praznog" NBGa, i starog Beograda, je što NBG, baš zbog te širine, postaje centar grada u skoro svakom pogledu, a stari grad eventualno možemo "prodati" turistima, a i to samo ako budemo pametni, i ne budemo gradili gluposti tamo gde ne treba.

Dalje, u Holandiji i Sakandinaviji su kuće tik uz obalu zato što je čitav njihov identitet i istorija formirana na nasleđu velike pomorske super sile koja je nastala od malog naroda. Oni su vladali morima i živeli od njih, tamo je luka bila svetinja. Tako da tamo već postoje zgrade uz obalu, pa i zbog toga i zbog tradicije ne žele da radikalno menjaju imidž svojih starih gradova. To dakle nema veze sa situacijom u Beogradu gde su obale ionako ruglo koje treba rušiti, gde ima mesta, i gde u stvari treba da se vratimo na obale gde su naši preci nekada provodili najveći deo dana. Ali ne tako što će iz njih da rastu soliteri za prodaju frižidera, nego što će se tu praviti široke bašte sa kafanama, uz marine, brodove, igrališta, uz zelenilo i puno mesta za svakoga. Prve zgrade će se prosto malo pomeriti unazad i to je jedini i sasvim smešan "gubitak".

 

[arsa.arsa]

Zuma bravo za onaj kilometarski post gde je pobrojano sve sto treba da se dogodi pre realizacije SA. Imas moju podrsku i plusic naravno.

 

[Express]

Srbija | četvrtak 30.01.2014. | 09:25
Vesić: BG pretvaramo u megalopolis
Izvor: Beta

Beograd -- Važni projekti za razvoj glavnog grada, poput Beograda na vodi i metroa, mogu se sprovesti isključivo uz snažnu političku volju, smatra Goran Vesić.

^^^On nije normalan ocigledno.

Da li Vesicu ti uopste znas sta je megalopolis? Drugi naziv za taj tip grada, preciznije urbanog podrucja jeste megaregion.

Megalopolis (megaregion) je lanac funkcionalno povezanih gradskih regiona velikih gradova (metropola) koji sami po sebi predstavljaju konurbacije. Pa da li je Vesicu Novi Sad metropola kad je obicna opstina sa 335.000, dakle ne 1.000.000+? Beograd jeste, to nije sporno ali za megalopolis ti treba jos jedan Beograd.

Konurbacija je lanac funkcionalno povezanih urbanih naselja koja mogu biti i manji gradovi. Konurbacije mogu imati primarni veci grad. U prevodu vecina metropola su takoreci konurbacije a posebno Beograd jer Zemun, Novi Beograd i Pancevo su 3 razlicita grada koja spadaju u funkcionalni region koji se naziva Grad Beograd. Dakle imamo 1 region, a za megalopolis treba da imamo dva spojena regiona sa zajednickim predgradjima izmedju.

Ta 2 Beograda sa zajednickim predgradjima predstavljaju najnizi oblik megalopolisa.

Vesicu bolje prestani da se blamiras sa nemogucim predizbornim obecanjima kada i sam znas da od megalopolisa nece biti ama bas nista.

Mi kao gradjani ove zemlje i ovog grada trazimo prvo da ovaj grad postane samo normalan grad svoje velicine i nista vise.

Jedan Prag ima 3 linije teskog metroa najvise koriscenog po glavi stanovnika na svetu pa opet nije megalopolis. Zasto Beograd ne obori taj rekord kada ima daleko vise potencijala Vesicu? Beograd nema 25 tramvajskih poprecnih fider linija jer ce i ove glavne radijalne biti ukinute zato sto se nalaze na trasi metroa (ne racunajuci 2, 13 preko novog mosta, 10, eventualno 3). Autobusi ce biti skraceni pa ce putnici biti primorani na metro zbog cega isti mora biti brz, pouzdan i velikog kapaciteta. Dodaj congestion charge za automobiliste i em ces smanjiti guzvu u sirem centru sto ce omogucili otvaranje novih pesackih zona koje privlace turiste, em ce bar 30% tih ljudi koristiti taj isti metro kao i svi ostali dodatno povecavajuci ridership. Time istovremeno smanjuje predjenu kilometrazu automobila sa prosecno 1,2 putnika i to bas u centru gde su guzva i zagadjenje najveci.

Taj isti Prag ima "oblakodera" kao i Beograd sada. Beograd kao pokusava da privuce turiste i poslovne ljude? Cime? Da idu peske ili da se kuvaju na 40C u autobusu ili mozda debelom tramvaju koji tu i tamo udje u tunel? Beograd ima daleko vise potencijala od Praga jer ima dve velike reke cije obale treba pametno da iskoristi. Ti Vesicu te ljude moras dovesti metroom do tih novih delova grada hteo-ne hteo bio Beograd megalopolis ili najveca palanka u Evropi.

Ako Prag bez 150+m oblakodera i citavih mini Menhetna ima metro sta onda Beograd treba da ima sa svim ovim projektima? Svemirski brod? Ne Vesicu, isti taj metro jer on ima mnogo visi limit od ponudjenih resenja koja niti su alternativna niti su mu konkurencija. Konkureciju ce dobiti samo kada se izmisli teleportacija.