Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[direktor]

ma kako se neradi delija vidis da su sve prerovali

 

[laki72]

Belka :lool: :laugh:
svaka cast + :kk:

 

[Express]

ma kako se neradi delija vidis da su sve prerovali

Dobro si postavio da se lepo vidi.

Oni hoce da izmeste kompletnu zeleznicku infrastrukturu a "right of way" asfaltiraju tj. posade bulevar umesto pruge za heavy rail. Posle ce da kazu kako je heavy rail skup zbog tunela i vijadukata. Hajde da vidimo koliko ce 6 traka da kosta iznad tih koloseka? Kao i prilaz Mostu preko Ade iz pravca NBG.

U startu ih treba spreciti jer namere su vrlo jasne - automobilizacija svega sto se automobilizovati moze.

Oni ukidanjem 2 koloseka (i jednog ispod Brankovog) automatski ukidaju mogucnost za uspostavljanje BG:Voz linije 2A (Topciderski Krak linije 2 gde drugi Dedinjski vodi za Prokop).

 

[Bivis]

Образложење оставке Саше Радуловића на место Министра привреде у Влади Републике Србије
28.01.2014.

ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ



На основу члана 133. став 1. Устава Републике Србије и члана 23. став 1. Закона о Влади подносим оставку на место Министра привреде у Влади Републике Србије.


О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Правни основ

Одредбом члана 133. став 1. Устава Републике Србије и члана 23. став 1. Закона о Влади регулисано је да министар може поднети оставку председнику Владе, коју председник Владе прослеђује председнику Скупштине.

Разлози оставке

У поступку реконструкције Владе, именован сам 02. септембра 2013. године за министра привреде. Економски део експозеа председника Владе који сам писао са министром финансија, и који је представљао и основ за економску политику Владе, садржи план неопходних и више деценија одгађаних реформи које су подељене у пет кључних тачака. Оне треба да омогуће привредни раст, запошљавање и раст животног стандарда грађана:

1. Регулаторна реформа - стварање повољнијег привредног амбијента – измене Закона о стечају, Закона о приватизацији, Закона о раду и Закона о планирању и изградњи

2. Смањење намета на рад – као кључна мера подстицања привреде и главна претпоставка за борбу против сиве економије, запошљавања на црно и црног тржишта

3. Завршетак деценијског реструктурирања 153 предузећа у реструктурирању које по студији Светске банке коштају државу преко 750 милиона долара годишње

4. Увођење реда у јавни сектор, посебно јавна предузећа, корпоративно управљање, смањење државног учешћа у привреди, ослањање на приватни сектор, здрава држава

5. Сређивање банкарског сектора који је оптерећен последицама катастрофално спроведене приватизације, неодговорношћу нових власника-менаџера, као и самих банака, што је све довело до високог нивоа НПЛ-а и високих каматних стопа кредита за привреду

Ниједна од ових реформи није спроведена. Највише се одмакло у припреми закона о стечају и приватизацији, изради личних карата предузећа и припреми финансијског реструктурирања за преостала 153 предузећа. На крају је и ова реформа заустављена.

Пакет мера економске стабилизације је потпуно промашен. У његовој изради није учествовала ни Влада као колективно тело, ни Министарство привреде. На њему је радило Министарство финансија и кабинет Првог потпредседника. Министар привреде из протеста није био присутан на јавној седници Владе на којој је представљан овај пакет јавности.

Донети буџет за 2014. годину је неодржив, у деловима неозбиљан и ни приближан ономе што је Србији потребно. Да поменем само једну ствар: без икаквог писаног документа, само на основу усмених информација из треће руке, очекујемо 3 милијарде евра од УАЕ.

Смањење намета на рад и увођење прогресивног опорезивања као кључна мера подстицања привреде и сузбијање сиве економије је напуштено без озбиљне расправе не само као део буџета за 2014. годину већ и у 2015. и 2016. години. Политика повећања пореза и смањења потрошње без смањења намета на рад је економски неодржива. На самом почетку мандата ове Владе 2012. године, донет је пакет за фискалну консолидацију који је повећао порезе и смањио потрошњу. Као резултат имамо повећање дуга за 4 милијарде евра, повећање дефицита, смањење пореских прихода и пад економске активности. Након реконструкције, покушавамо исто очекујући другачији резултат.

Партијско запошљавање и наметање страначких личности без озбира на стручност је очигледно званична политика Владе и по мишљењу Министра привреде неприхватљив део коалиционог споразума. Одбијање прихватања овакве политике је довело Министарство привреде у озбиљан конфликт са кабинетом Првог потпредседника. Готово три месеца је трајала борба са кабинетом око постављења директора агенција у надлежности овог министарства. Уместо подршке министру и реформама, подршка је дата постојећим директорима агенција који су на све могуће начине подривале политику Министарства привреде. Због овога нисам месец дана долазио на Владу као једини метод притиска који сам имао у том тренутку да откочим реформе. Ту битку смо добили тек крајем новембра месеца.

Претходни министар финансија и привреде је остао део Владе и активан део кабинета Првог потпредседника Владе. Борба за заустављање пропалих пројеката субвенционисања, јавашлука и криминала у СИЕПА, АЛСУ, Фонду за развој и Агенцији за приватизацију, штетних приватизација Вршачких винограда и Прве петолетке је трајала од самог почетка до данашњег дана. Људи из кабинета Првог потпредседника су директно учествовали у фијаску око Вршачких винограда и то и са стране продавца, државе, и са стране купца преко повезаних родбинских веза и њихових фирми. Директно из кабинета и без знања Министарства привреде су ишли налози директорки Фонда за развој да скида блокаде за поједине тајкунске фирме.

Непоштовање институција система, Министарства привреде и агенција у његовој надлежности, је очигледно део економске стратегије разних кабинета и политичких странака. Пуно поверење у арапска, кинеска, руска, белоруска и друга чуда, нетранспарентне уговоре, субвенције, и све остале пропале политике претходног министра су изгледа једина политика на коју се заиста и искрено рачуна.

Надлежности овог министарства покушали су и даље покушавају да обављају представници кабинета Првог потпредседника без икакве процедуре, без јавности и без економске анализе да ли су ти послови корисни или штетни за Републику Србију. Сви желе да буду део некаквог дила који ће се направити. Сви ови ванинституционални пројекти су успешно заустављени од стране Министарства привреде, али је потрошена велика енергија уз велики губитак времена. Примери су сви „арапски послови“, посао са Etihadom, Ал Дахра, послови везани за Фијат, послови обећавања и додељивања субвенција, стварања заједничког предузећа са Горењем.

Штетан тајни уговор Републике Србије, ЈАТ-а и Etihadа, а посебно његова ванституционална имплементација је најбољи пример оваквог деловања. Кабинет Првог потпредседника је месецима спречавао Министарство привреде да добије личну карту ЈАТ-а, процену вредности имовине и спречи спровођење финансијског реструктурирања. Поруке које су добијали неодговорни директори о томе како политика Министарства привреде не ужива подршку Владе директно су се одразиле на ниво њихове сарадње. Пошто је Министарство привреде одбијало да Влади предлаже штетне уговоре по Републику Србију, ту улогу предлагача је супротно Закону о министарствима, преузео кабинет Првог потпредседника. Када је Министарство привреде давало негативно мишљење на закључке Владе којим се одобравају ти послови, рецимо уношење ЈАТ Кетеринга у ЈАТ, таква мишљења нису долазила на дневни ред а закључци су се усвајали.

Посебно је отежан рад Министарства привреде када је предложило укидање фискалних субвенција у буџету 2014. године. При томе су се више узбунили представници власти, кабинети и политичке странке него страни инвеститори. Усвојен је буџет у коме нема више субвенција и по коме је предвиђено укидање СИЕПА, а са друге стране је настављено слање порука како јавности тако и неким страним инвеститорима директно, како треба наставити субвенције и како ће оне у ствари бити настављене.

Влада за сво ово време није никада радила као тим. Дневни ред за седнице Владе познат је пет минута пред саму седницу Владе. На Влади се ништа не дискутује. Осетан је страх чланова Владе. И други чланови Владе имају сличне проблеме, али се не усуђују да о њима јавно говоре.

Медијски линч којем сам изложен преко таблоидних медија је прешао све границе. Од прича како сам шпијун, лажних прича о возачима, лажи о томе колико сам новца зарадио, до последњег провлачења лажних вести о мојој деци на насловној страни таблоида. Медијски линч је део медијског мрака који сеје страх. Самоцензура је на невероватном нивоу. Од гушења вести до менталног разгибавања, ово је значајан део блата у коме пропадамо.

Данашњи наручени протест синдиката предузећа у реструктурирању против доношења закона о приватизацији и стечају и јучерашњи штрајкови, али и све досадашње синдикалне активности, попут демонстративног напуштања радне групе и бојкотовања јавне расправе поводом израде Нацрта закона о раду, директно су инструисани од стране политичких партија, у циљу заустављања започетих реформи, које желе да задрже пропалу економску политику вођену последњих десет година, да задрже и партијске и синдикалне привилегије у јавном сектору, а све на штету грађана Србије. У томе их подржавају и неодговорна руководства предузећа у овом сектору.

Противљење реформама од стране кабинета Првог потпредседника Владе је најозбиљније почело почетком децембра када је Министарство привреде, након спроведене јавне расправе, упутило предлоге Закона о приватизацији и измена Закона о стечају Влади Србије на усвајање. Ово одустајање од реформи је јасно указивало да се планирају избори. Крајем децембра, очигледно под притиском међународних институција закони су прошли Владу и послати у скупштину, али Влада током јануара, и поред више писаних ургенција Министарства привреде који су указивали на катастрофалне последице неусвајања закона пре избора, није заказала ванредну седницу скупштине на којој би се расправљало о законима. Тиме су практично и закочене реформе.

Најава коначног одустајања од реформи и изласка на изборе био је ничим изазван неформални састанак одржан у понедељак 20. јануара 2014. године, у облику „колегијума Социјално економског савета“, који не познаје нити Закон о Социјално економском савету, нити Пословник о раду овог тела. Фарсом са тим нарученим састанком и нарученим протестима сидиката, жели се створити привид широког противљења реформама.

Истог дана када је одржан поменути састанак, Министарство рада било је спремно да текст Нацрта закона о раду, после свих пристиглих предлога и сугестија након завршетка јавне расправе, упути министарствима на мишљење. У току су били и преговори са осталим синдикатима око усаглашавања ставова и назирала се и очекивала сагласност свих страна до краја ове недеље. Сви ови напори су без икаквог повода, најаве и образложења обесмишљени у понедељак. Све се ово десило без било каквих консултација са Министарством привреде.

На том састанку је, у сенци отпора Нацрту закона о раду, најављено и повлачење предлога закона о приватизацији и стечају и два пратећа закона, који су у скупштинској процедури и које је Влада једногласно усвојила 30. децембра 2013. године. Очигледно ја да нам као друштву није доста Вршачких винограда, неодговорних директора и неодговорних државних службеника који не раде у интересу друштва.

Више је него јасно да усиљени синдикални протести мале групе синдикалних и партијских активиста не могу бити разлог за неусвајање закона, већ само изговор и параван за прикривање недостатка политичке воље и жеља за одржавање блата у коме као друштво пропадамо.

У досадашњем току рада, председник Владе није био препрека реформским активностима. Са друге стране, није био ни подршка. Премијер, који делује као да је такође под великим притиском свакодневних напада преко жуте штампе, до сада није показивао велики интерес, нити се бавио економским активностима Владе. Главни кочничар свих реформи је био и остао кабинет Првог потпредседника.

Одустајањем од усвајања закона о приватизацији, стечају и још два пратећа закона, владајућа коалиција је показала велику неодговорност. Да су уместо опструкције закони били усвојени у децембру месецу, Агенција за приватизацију би у складу са плановима у јануару поднела план финансијског реструктурирања за 10 предузећа и не само испунила обавезе према Светској банци за кредит од 250 милиона $, већ би и те прве фирме могле да успешно заврше финансијско реструктурирање у фебруару, добију обртна средства од Фонда за развој и почну нормално да функционишу на здравим тржишним основама. Ни да се закони усвоје у јануару није било касно. Уместо тога, ове урушене друштвене фирме су осуђене на даље пропадање, а запослени остављени у даљој неизвесности. Трошак за буџет је велики.

Ови закони заједно са буџетом су предвидели и исплату свих заосталих зарада на нивоу минималца и повезивање радног стажа за све раднике, као и конверзију потраживања радника изнад минималца у власништво над компанијама у реструктурирању. Финансијско реструктурирање је и коначно решење питања здравствених књижица за све запослене. Без ових закона не може ни да се спроводи буџет у делу Гарантног фонда и стварања Venture Capital индустрије за иноваторе.

Сматрам да ово није одговорно понашање. Усвајање ових закона и постављање предузећа у реструктурирању на здраве ноге је разлог због кога сам пристао да будем део ове владе, да као члан тима прихватим одлуку Владе о лошим мерама фискалне консолидације, подизању пореза, недостатку чак и планова реформи пореске политике, пореске управе, пензионог система, здравства, образовања, система социјалне заштите, толеришем све опструкције и неодговорност јавних предузећа. Тог разлога више нема. Овим је обесмишљен мој сваки даљи останак у оваквој Влади.

За Србију постоје два пута – један је пропала економска политика субвенционисања, корупције, партијског запошљавања, самовоље појединаца, пљачкашке приватизације, паразита који живе на леђима друштва и други, много тежи, пут одговорности, напорног рада, домаћинског понашања, пристојности, институција система. Доста је било.



У Београду, 24.01.2014. год.

Министар привреде

Саша Радуловић

Извор:http://www.privreda.gov.rs/newsitem.php?id=10096

Kako se usudio da kaže nešto protiv reformatora i vrhovnog boga PPV, treba da se stidi, u Vučića se veruje, on se nikada ne dovodi u pitanje.

Šalu na stranu, Delija je u pravu, danas prođoh tim pravcem i baš bacih pogled, čini mi se da kontejnera nikada više nije bilo. :kafa:

Nego, šta ako stvarno dođe do čišćenja SA, a od svih objekata podignu samo onaj gigantski šoping mol, i posade malko drveća, i to je to, zacementiraju sudbinu SA za vjek i vjekova.

 

[Express]

Nego, šta ako stvarno dođe do čišćenja SA, a od svih objekata podignu samo onaj gigantski šoping mol, i posade malko drveća, i to je to, zacementiraju sudbinu SA za vjek i vjekova.

Ja se samo plasim da ni kornison od 180m necemo dobiti nego fensi Stepu Stepanovica sa tramvajima i autobusima sto je inace veliki pomak u odnosu na 0 istih u Stepi. :|

 

[Mair]

Pozdrav svim članovima foruma, a najsrdačniji pozdrav aktivnim članovima foruma.
Pratim forum odavno, imao sam nekad "korisničko ime", ali sam zaboravio svoju šifru jer nisam mogao da pratim tako često da bi učestvovao u raspravi, a nisam baš ni stručan. Ponovo se prijavljujem ne zbog aktuelnih političkih izbora već što vidim da će se u priobalju reke Save "Savski amfiteatar" nešto graditi.

Protiv gradnje u SA nema ništa protiv niti protiv prikazane arhitekture i rešenog saobraćaja u projektu kao ni protiv investitora njihove je novac i njihov je problem, ali most sa ovih animacija "Beograd na vodi" ako ne izmenimo postaće Beogradski problem, a posle I Republički problem.

Hteo bi da vam kažem da stručno krenete u razradu njihovog plana, samo da im pomognemo za SA jer će i oni sami dati ovaj projekat "Beograd na vodi" na javnu raspravu. Javna rasprava je počela sa prikazivanjem prvih animiranih slika ovog projekta.
Ne znam kao ste uspeli (forumaši) da uglavite u GUP most po sred SA, ali isto tako sada možete i da ga sredite da ne bi ispao kao hidrocentrala na reci Savi u Beogradu. Zbog kako se vidi na animaciji niskog težišta tog mosta neko je bio u Austriji ili Češkoj, pa sada svoj kompleks pokušava da leči sa ovim za sada samo animacijom. Znam da je pešacima teže da se penju na viši most, ali moraće da ga dignu, kada već ono što treba nisu.

Zuma je pre par dana postavio pitanje niskog mosta i nisam primetio da je neko drugi nastavio jer vidim da svi (većina)pričate o metrou, saobraćaju u ostavljanju starih pruga u SA neki čak i produžetku Bul. Z. Đinđića preko mosta što je tek realnost do bola. Znam da neke brine zgrada Pošte kod Ž.Stanice neke čak i zgrada "Simpa", ali ja uviđam da će prvi temelji ovog "Beograda na vodi" biti od obale Savskog keja i biciklističke staze. Možete da barem ukažete na to da je reka Sava u proleće i do 4m visine veća negu u januaru mesecu.
Nešto iz bliske prošlosti: 2006 god. bile su "stogodišnje vode", a 2013 opet "stogodišnje vode" s tim da smo 2013 bili za 1m niže od 2006 god. Svakog proleća Sava nosi suva drva i to cela drva po par stotina kilograma koja će se zaustaviti u onoj marini kod kule na ovim animacijama "Beograda na vodi". Ta marina će biti idealna za kupovinu drveta za grejanje u sezoni jer će se sve u njoj napuniti drvima.

Most jeste za pešake, ali mora se dići bar na visinu "Starog savskog" poznatiji kao tramvajski mosta (sada nosi ime po Zariću, kako čujem po osobi koja ga je spasla od miniranja u drugom svetskom ratu). Dakle ako su znali te 1942 godine. kada su napravili tada fašistički Nemci taj most za svoje potrebe da premoste reku Savu i da im taj novi most ne zakrči rečni saobraćaj kada nadođe reka Sava i poplavi grad, onda bi to za današnje znanje o objektima preko vode ovaj most po sred SA bio kolokviju na trećoj godini usmerenog fakulteta (arhitektonski, građevinski, mašinski i naravno megatrend univerzitet).

Nema govora da most bude pokretni ili nešto slično neka leči taj naš čovek (pare su arapske) komplekse u stručnoj ustanovi (uplati letovanje u Češkoj ili nekoj sličnoj srednje Evropskoj zemlji gde je Dunav i ostale reke veličine naše reke Morave), a ne na ovim animacijam.

Malo preterujem za prvi post, ali sigurno je da će napraviti rečni problem ako kulu od 180m i ovaj most sa njom ovako naprave. Zbog toga treba temelje i prizemlje kule od 180m koja će početi da se gradi među prvim objektima prilagoditi mostu srazmernim potrebama reke Save. Most nikao ne bi smeo da gazi reku tim pre što je rastojanje obala najkraće na toku reke Save od grada Šabca do ušća u reku Dunav. Čak i da nije, opet ne treba da gazi reku zbog samog rečnog saobraćaja koji je baš tu najveći tokom sezone od 1. maja do 1 oktobra, a i na kraju zato što je XXI vek i niko ne peva na playback. Tehnologija postoji i nije skupa.
Budite sigurni da će krenuti od obale sa gradnjom i naravno sa tržnim centrom, zato što je uz obalu sve spremno čak ima i ulica. Uz obalu je i najatraktivnije.

 

[Борчанац]

[img=http://s29.postimg.org/4mdfqbqbn/P6290028.jpg]
[img=http://s14.postimg.org/fv44qa899/P6290019.jpg]
Ево две моје слике са Саве у Сремској Митровици, пешачки мост. Дужина се уклапа, потребна је нешто већа ширина од овога и може се приметити да висок мост, да није обавезно ружно решење. То је неизбежно, подићи висину моста, тако да ту, због евентуалног мишљења јавности, не очекујем отпор потенцијалних инвеститора.

 

[milos.tro]

28.01.2014.
Beograd na vodi u javnosti u martu
Izvor: Beta

Beograd -- Predsednik Privremenog organa Siniša Mali kaže da će idejno rešenje za projekat "Beograd na vodi" biti završeno u februaru i predstavljeno javnosti u martu.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=805520 (ceo tekst)

 

[direktor]

bice kako PPv presjece nazalost

 

[MilisaV]

@mair

nemoj da te brine pešački most.



ovo je sve farsa samo da bi se izgradio tržni centar. posle tržnosg centra sve će stati.

 

[Mair]

Treba da seče ako ima podršku građana zato ga i biraju i njega ili bilo kog drugog pre i posle njega. Njemu da kažeš šta treba da se promeni ili doradi u projektu "Beograd na vodi" on bi te saslušao i to preneo svom prijatelju ulagaču, ako su kritike realne i dobro namerne. Javna rasprava tome i služi. Kada krenu bageri i šipovi posle je kasno i mnogo skuplje za izmenu projekta.

 

[belka]

Siniša Mali nam je sve rekao i hvala mu što nas je bar malo poštedeo, znači do 1. marta neće se baš divljati sa pričom o gradnji u SA, a onda sledi tornado od 15 dana u kome ćemo doživeti lobotomiju i fizičko usađivanje projekta Beograd na vodi u našu svest i naš um. Dobro, neće biti toliko strašno, samo 15 dana. Izdržaćemo, jer znamo da posle toga sledi tišina i muk na tu temu, i to trajno. Imam čak neki osećaj da se niko posle 16. marta neće ni setiti da priupita: šta bi sa Beogradom na vodi?

Imaćemo najkraću, ali najluđu kampanju svih vremena, u kojoj će ključno biti to da sve što političke stranke budu govorile građanima, neće imati blage veze sa onim što će raditi posle izbora, a što je još fenomenalnije, građani će posle izbora podržavati sve što stranke na vlasti budu radile, baš zbog toga što im to (već upravo suprotno) uopšte nisu obećale pre izbora. Zar to nije divno? Pa ovo je izmišljena zemlja za ludilo. Danas uspeva samo ludilo, i što blesavije i luđe neko predloži, ili što praznije i besmislenije izjavi, to će bolje proći i biti primljen, dobiće veću podršku za svoje ništa i tako narednih 4 godine. Možda i 8. Od kad ovo traje? Pa jedno 10 plus 14 godina. Samo 24 godine, šta je to? Šta fali još 6,7 godina, da zaokružimo na 30. Šta je 30 godina ludila u našem životu? Ništa, šta je to za nas, pa mi smo humanitarci. Mi smo humanitarna ludnica za lečenje psihopata svih vrsta. Čim nekome proradi psiha, a mi odmah, daj ga za predsednika, premijera, ministra, direktora, daj da pomognemo čoveku.

Neka, dobri smo mi ljudi. Bar nam to ne mogu oduzeti. Da budemo ljudi. Dobri ljudi.

 

[zidar]

@Mair

Dobrodosao na javni deo foruma

Hteo bi da vam kažem da stručno krenete u razradu njihovog plana, samo da im pomognemo za SA jer će i oni sami dati ovaj projekat "Beograd na vodi" na javnu raspravu.

Pa znas kako, ne mozes od pite od govana da napravis pitu od jabuka. Mozes govanca drugacije da oblikujes, da ih zacinis, dinstas, ali i dalje ce ostati govna i nece prestati da smrde.

Sa retrogradnim projektom i retrogradnim bahatim ponasanjem nosilaca projekta ima nekoliko mogucih reakcija:

- Ignorisati ih.
- Ismevati ih.
- Ponuditi dobar projekat.

Opcija 3 odradjuje posao opcija 1 i 2, ali je i najteza. Cela ova diskusija zapravo tezi ka tome.

Ali pomagati bagri da napravi svinjariju nikako nije dostojno postenih gradjana, to je kao da pomazes Djilasu da brze i kvalitetnije posece platane na bulevaru.

 

[spatiotecte]

Da ali mozemo da ponudimo ovde 10 planova koji bi bili bolji od njihovog, ne bi nam nista pomoglo...

 

[Bivis]

Šta ako je Mair (a ovo je samo pretpostavka) u stvari niko drugi do sam Vučić, koji je eto želeo da se uključi u raspravu i zatraži savet od samih članova beobuilda, a umesto potencijalnih predloga dobio samo kritike.

Razmislite o tome.

 

[spatiotecte]

Šta ako je Mair (a ovo je samo pretpostavka) u stvari niko drugi do sam Vučić, koji je eto želeo da se uključi u raspravu i zatraži savet od samih članova beobuilda, a umesto potencijalnih predloga dobio samo kritike.

Razmislite o tome.

To bi bas bilo zanimljivo!

 

[Гага]

Zuma je pre par dana postavio pitanje niskog mosta i nisam primetio da je neko drugi nastavio jer vidim da svi (većina)pričate o metrou, saobraćaju u ostavljanju starih pruga u SA ........

Most jeste za pešake, ali mora se dići bar na visinu "Starog savskog" poznatiji kao tramvajski mosta (sada nosi ime po Zariću, kako čujem po osobi koja ga je spasla od miniranja u drugom svetskom ratu). Dakle ako su znali te 1942 godine. kada su napravili tada fašistički Nemci taj most za svoje potrebe da premoste reku Savu i da im taj novi most ne zakrči rečni saobraćaj kada nadođe reka Sava i poplavi grad, onda bi to za današnje znanje o objektima preko vode ovaj most po sred SA bio kolokviju na trećoj godini usmerenog fakulteta (arhitektonski, građevinski, mašinski i naravno megatrend univerzitet).

Nema govora da most bude pokretni ili nešto slično neka leči taj naš čovek (pare su arapske) komplekse u stručnoj ustanovi (uplati letovanje u Češkoj ili nekoj sličnoj srednje Evropskoj zemlji gde je Dunav i ostale reke veličine naše reke Morave), a ne na ovim animacijam.

Маир, добро дошао на форум.

Па јесте после Зуме и пре њега, било говора баш о висини пешачког моста. Зна се да он не може ни под разно да буде те висине или да буде покретни, а још мање понтонски(!), ипак постоји међународна комисија за пловидбу реком Савом, и о томе је баш расправљано на овој теми. Пошто је ово, односно више њих, цртеж(и), ко зна како ће то (СА) све изгледати, а јавна расправа је близу, па ће мо видети.

Још нешто, "стари Савски мост" још не носи име по учитељу Миладину Зарићу, тек је још предлог, а надамо се сви да ће градска комисија за доделу имена улицама, трговима, мостовима, прихватити овај и те како вредан предлог. На форуму постоји и тема о овом мосту: viewtopic.php?f=16&t=282&hilit=zari%C4%87ev+most&start=575

 

[Karlo del Ponte]

@ NURKO

Druze da nisi malo zalutao sa ovom temom na ovoj stranici i kakve veze ovo ima sa projektom beograd na vodi? Inace ovo se vrti vec ceo dan na raznim sajtovima, od fejsa pa nadalje a ima i ovde ali na pravoj adresi :

viewtopic.php?f=13&t=452&start=1675

Ни мало! "Београд на води" је део плана оживљавања привреде, тако што би се 3 милијарде евра у кратком року слиле у Србију, а њим се избегавају неке друге сложеније и по трутове болније мере.

А по питању уклањања контејнера, уклањање станице интермодалног саобраћаја без изградње нове би била већа штета и за Београд и Србију, него тих неколико хектара које заузима. Као што Белка каже, не може се без накнаде/замене ништа урадити, сем у каубојском систему. Сама станица за претовар контејнера због потребе привреде/економије/живота не сме ни почети да се измешта, док нова не буде технички примљена!

 

[Delija]

Treba da seče ako ima podršku građana zato ga i biraju i njega ili bilo kog drugog pre i posle njega. Njemu da kažeš šta treba da se promeni ili doradi u projektu "Beograd na vodi" on bi te saslušao i to preneo svom prijatelju ulagaču, ako su kritike realne i dobro namerne. Javna rasprava tome i služi. Kada krenu bageri i šipovi posle je kasno i mnogo skuplje za izmenu projekta.

СНС ботови,немам речи којима могу да опишем моје гађење према тој најезди нељуди и генерално свим партијским пацовима.

 

[Zuma]

Ako uopšte ima smisla spominjati "most" sa prezentacije, onda bar možemo biti malo radikalniji. Nemamo svaki dan privilegiju da razmišljamo o nečemu što po projektantima izgleda sme zaustaviti dobar deo rečnog saobraćaja. Arhitektura tada može biti i vrlo zanimljiva zanimacija. Sledeće tri slike daju predloge koji su jednako korisni kao i most sa prezentacije, dakle vrlo malo, ali su zato bitno jeftiniji i zabavniji. Šta kažete na nešto ovako? Recimo Pariz ... bez obzira na vodostaj, mogu da prodju veci brodovi nego kod nas :lol:

Da nastavim u istom neozbiljnom stilu, ovo bi moglo umesto kule, pa bi bar obale bile ciste... kad je bal, neka bude.

A ako je potreban vidik ... recimo prelaz sa Kalemegdana na Ratno Ostrvo ... ili ovde, na drugu stranu Save ... još jedan, malo ambiciozniji vidikovac koji stremi visinama, bio bi baš zanimljiv i svima zdravstveno koristan ... Samo zamislite košavu na ovakvo visokom, šupljem i otvorenom mestu. Divno ...

 

[stf]

Данас сам бацио поглед са савског моста.Не да ништа није уклоњено него је теретни терминал у средишту СА никад пунији са много оних металних теретних контејнера.

Kontejnerski terminal je dobio dve godine rok da se iseli u Makiš. Znači, imamo zvaničnu verziju rokova (predizbornu) i onu realnu koja se za sada sprovodi.

 

[direktor]

Ovako ce da preurede stari zelejznicki most

 

[danko68]

Ovo je bio plan pesacko-stambeno-poslovnog mosta u Hafen-City-ju u Hamburgu.
Plan je pre tri godine odbacen kao megalomanski.

 

[Mair]

Hvala na dobrodošlici.

[img=http://s29.postimg.org/4mdfqbqbn/P6290028.jpg]
[img=http://s14.postimg.org/fv44qa899/P6290019.jpg]
Ево две моје слике са Саве у Сремској Митровици, пешачки мост. Дужина се уклапа, потребна је нешто већа ширина од овога и може се приметити да висок мост, да није обавезно ружно решење. То је неизбежно, подићи висину моста, тако да ту, због евентуалног мишљења јавности, не очекујем отпор потенцијалних инвеститора.

Svaka čast za primer i to primer iz naše zemlje. Verovatno je u SM tok reke Save uži, ali takav model mosta može i ovde u SA. Da ne gazi reku i da ima visinu. Zbog kosih kablova i led osvetljenja biće dobar i građanima i turistima u Beogradu, a pri tome je pešačko biciklistički. Idealan primer i nije skup preko kog se sa fancy splavova ide u shopping mall ili hotel, na drugu obalu u centru Beograda.

@mair

nemoj da te brine pešački most.



ovo je sve farsa samo da bi se izgradio tržni centar. posle tržnosg centra sve će stati.

Nije farsa stvar je ozbiljna.

@Mair

Dobrodosao na javni deo foruma

Hteo bi da vam kažem da stručno krenete u razradu njihovog plana, samo da im pomognemo za SA jer će i oni sami dati ovaj projekat "Beograd na vodi" na javnu raspravu.

Pa znas kako, ne mozes od pite od govana da napravis pitu od jabuka. Mozes govanca drugacije da oblikujes, da ih zacinis, dinstas, ali i dalje ce ostati govna i nece prestati da smrde.

Sa retrogradnim projektom i retrogradnim bahatim ponasanjem nosilaca projekta ima nekoliko mogucih reakcija:

- Ignorisati ih.
- Ismevati ih.
- Ponuditi dobar projekat.

Opcija 3 odradjuje posao opcija 1 i 2, ali je i najteza. Cela ova diskusija zapravo tezi ka tome.

Ali pomagati bagri da napravi svinjariju nikako nije dostojno postenih gradjana, to je kao da pomazes Djilasu da brze i kvalitetnije posece platane na bulevaru.

Ne moraš baš sa govnima da u poređuješ. Mogao si da kažeš pita sir ili pita jabuke. Jedan je slana druga je slatka i nije za istu namenu, a obe se jedu. Dok se za govna ne može reći da se jedu. U ovom "Beogradu na vodi" kada se napravi ljudi će živeti i raditi, odnosno bez obzira da li je pita sir ili pita sa jabukama ljudi će je pojesti, a govna neće. Razlika je što su pite od sira obrok, pite od jabuka poslastica. Previše poslastica dođe do dijabetisa, pa poremećaj pritiska i onda ne može da se diže.

Šta ako je Mair (a ovo je samo pretpostavka) u stvari niko drugi do sam Vučić, koji je eto želeo da se uključi u raspravu i zatraži savet od samih članova beobuilda, a umesto potencijalnih predloga dobio samo kritike.

Razmislite o tome.

:lol: :lol: :lol: Nisam.

Treba da seče ako ima podršku građana zato ga i biraju i njega ili bilo kog drugog pre i posle njega. Njemu da kažeš šta treba da se promeni ili doradi u projektu "Beograd na vodi" on bi te saslušao i to preneo svom prijatelju ulagaču, ako su kritike realne i dobro namerne. Javna rasprava tome i služi. Kada krenu bageri i šipovi posle je kasno i mnogo skuplje za izmenu projekta.

СНС ботови,немам речи којима могу да опишем моје гађење према тој најезди нељуди и генерално свим партијским пацовима.

:x Nemoj tako Delija, prve tvoje postove koje sam video pre oko tri godine pomislio sam koliko kritikuješ most na Adi da si iz neke partije-stranke, ali vremenom si se dokazao i pokazao da si stručan i objektivan. Tada kada se na ovom forumu pričalo o most na Adi u superlativu skoro da nikog nije bilo protiv njega, ja sam tada znao zbog čega je takav most i zbog čega je na tom mestu. Malo zbunjen, ali oduševljen i pod strepnjom da projekat neko ne zaustavi. Relja (ipak umeren) je tada bio među prvim kritičarima mosta na Adi. Na kraju ste svi shvatili zbog žega je most na Adi takav i zašto je na špicu Ade. Ne bi više o mostu.

Tvoju stručnost cenim s obzirom da te ne poznajem. Moja rečenica jeste kao da sam bio dobar đak pred televizorom i upijao izjave svih političara, ali tu moju rečenicu može da upotrebiš za bilo kog političara i namerno nisam u njoj ni jedno ime spomenuo. Samo želim svojim komentarom o projektu "Beograd na vodi" da barem utičem na konstrukciju ideje o mostu po sred SA i njegovim obalama jer ostale stvari na kopnu projekta stvarno ne bio mogao da komentarišem, jer niti se razumem niti su moji novci, a prostor je veliki da primi svačije greške i uspehe na kopnu.

@Zuma

Kapiram da ovo nisi ti crtao, ali ako znaš da crtaš u nekom program nacrtaj im realno rešenje za reku Savu na obalama Savskog amfiteatra. Ovi primeri koje si "okačio" jesu zezanje. ali tako sve krene i onda postane stvarnost. Nekoj ribi se svidi onaj "ljubičasti zid" od mosta i onda... ako tip ima love napravi će joj tako nešto po sred SA u Beogradu. Tako da... svašta može da se desi od mosta.

Od obale sigurno kreću u izradu projekta.

 

[zidar]

Ne moraš baš sa govnima da u poređuješ. Mogao si da kažeš pita sir ili pita jabuke.

Zalim slucaj, govna su govna, nikako sir, koliko god se ti trudio da to ne vidis (osetis).

Ako smatras da je uspeh i vrhunac koji Beograd moze da postigne da se sa

fancy splavova ide u shopping mall ili hotel

onda to samo ide u prilog mojim gastronomskim poredjenjima :blah:.

A posto izjavljujes da je pozeljan princip projektovanja grada

Nekoj ribi se svidi onaj "ljubičasti zid" od mosta i onda... ako tip ima love napravi će joj tako nešto po sred SA u Beogradu.

pozivam te ili da se ozbiljno prikljucis diskusiji argumentovanim stavovima ili da se vratis medju kibicere i nastavis da uzivas. U suprotnom ce te i dalje po sred lica stajati sramno ispisano "bot".