Борчанац":srx88wam je napisao(la):
Не треба претеривати са неком жељом да се гради а да је све око тебе природа. Ту се и гради да буде искоришћење локације максимално, то је оно што продајемо, да тако кажем. Ако појаса од 150 метара буде, буде. Нека зелена површина и у најгорим условима остане, парк је загарантован, увек. А зов природе тешко да можеш да тражиш у граду.
У једној реченици где Зума спомиње Београд 3, се слажемо. Ту могу да се одреде површине које ће бити благо уређене и по неки рекреативни кутак уз стазе. Ништа посебно не мењати, оставити дивље стазе, канале, шипражја, шумице, прилазе Дунаву, Ушћу. А из будућег центра се туристичким чамцем стиже за 3 минута.
Шта год од СА да испадне, шта год се планирало, треба заборавити да план подразумева ливаду. Сигурно не подразумева!
Ко хоће природу, нека иде у њу, није далеко...
Borčanac, predstavio si stvar potpuno suprotno nego što jeste. Nigde ja nisam tražio ovo što kažeš. Druga strana je ta koja preteruje, jer su zbog nepostojanja organizovane opozicije zauzimanju obala i ostalih najboljih prostora kod drugih projekata u Beogradu, ispravno zaključili da nama više uopšte i ne treba normalna količina javnog prostora na obali, pa su ga ovde lepo dodelili zgradama. Ako se u kapitalizmu ne boriš za nešto, to je jasna poruka da ti ne treba čak ni toliko da bi za to žrtvovao delić svog vremena za računarom. Ne bi mogla biti jasnija i da si dao javni oglas, "meni to nije značajno". Ne treba se plašiti insistiranja na nečemu, ako to koristi vidljivosti poruke i jasnijoj formulaciji potreba, jer druga strana sasvim sigurno neće odustati od svog interesa. Mi smo ovde drastično slabija strana, a ne kapital. Otvoreno tržište je stvar balansa jasnih zahteva organizovanih interesnih grupa i investitora, a ne nemuštih i neizrečenih želja koje neki telepata mora da pogađa. Obe strane moraju prvo da postoje da bi se uopšte mogla pronaći optimalna ravnoteža interesa. Ja ovde govorim najviše o ekološkim aspektima, ne zato što nisam savršeno svestan da grad živi od biznisa, ili što ne bih voleo lepe zgrade, već samo zato što druga strana ima i previše zagovornika, a ova maltene ni jednog, pa nema čak ni simbolične ravnoteže.
Takođe, nigde nisam zagovarao "praznu livadu" u gradu. Tome bi se najviše mogao približiti jedino moj predlog da se zeleni prostor Ušća pretvori u luksuzan centralni park najvišeg nivoa i otvorenu botaničku baštu Beograda. Ali to je park, i to veoma poseban, a ne "livada". Što se tiče svega ostalog, obala reka, Donjeg Grada kod Kamegdana i obale kod Hotela Jugoslavija, uvek sam imao na umu jedino mešavinu zelenila i ne previše upadljivih uslužnih objekata (bez standardnih zgrada normalnih i većih razmera). Dakle male kafiće s baštama, letnje pozornice, mini trgove sa klupama, travnate terene za sportove sa loptom, fontane, puno česama, otvorene galerije, zabavne sadržaje i prostor gde je dozvoljeno ležati na travi. Sve je to naravno u bogatom zelenilu, pri čemu odnos zelenila i ostalih ne-zelenih delova tog pojasa zavisi samo od prostora koji nam ostave. Ako je to svega par metara uz obalu, očigledno da tu može doći samo kombinovana pešačko-biciklistička staza i simbolično malo zelenila. Što više prostora na obali ima, to se može smestiti i više servisnih objekta, i više zelenih površina. Od 100 do 150 metara pored reke je prava mera, sem tamo gde zaista nema mesta pa je neophodno prilagođavati se postojećem stanju. Što se mene tiče, sve ostalo može biti uobičajeni urbani prostor za biznis ili bilo šta drugo, gde je količina zelenila određena uobičajenim pravilima.
Dakle, moj predlog je uvek bio daleko od prazne livade, tim pre što se u svetu ne prave kompromisi kao ovaj koji sam opisao u prethodnom paragrafu. Oni sada bukvalno žele da prirodu uvedu u grad, tako da ga ona potpuno prožima, u neprekinutim povezanim trakama koje vijugaju kroz grad, bukvalno i svuda, koje se šire i tanje, zajedno sa potocima, malim zalivima, šipražjem, mini močvarama, ostrvima, malim staništima životinja i svim ostalim. Bez kompromisa. Nekada je grad bio izuzetak, a priroda pravilo. Sada postaje obrnuto, naselja su pravilo, a priroda je ta koja je u rezervatima, kao nekada Indijanci, uz beskrajne pustare i poljoprivredno zemljište koje ne doprinosi prirodnim ciklusima već ih samo zagađuje. Ljudi koji razmišljaju malo dalje su bukvalno u panici. Uz zagađenje i sve ostalo, globalni eko sistem ne može dugo funkcionisati na taj način. Ali daleko pre nego što efekti postepenih promena postanu svima vidljivi, to će se odraziti na cene nekretnina i poželjnost pojednih gradova. Uz elementarnu zavisnost cene kvadrata i kvaliteta života koji grad pruža, što važi uvek, i ovakva razmišljanja su razlog zašto se na zapadu radi to što se radi. Nažalost, mi smo svetlosnim godinama daleko od tog nivoa svesti koji shvata šta nas sutra čeka, šta će se ceniti, šta će biti skupo, i gde će biti razlika između gradova prvog i trećeg sveta, počevši od Beobuilda pa nadalje, pa ja uopšte i ne pokušavam da insistiram na tome. Dovoljno je teško postići i to da se sutra ne probudimo u gradu koji je "sišao na reku" tako što je betoniran od početka pa do ivice reke, gde se jedan drvored naziva zelenilom, a lukuzni restoran u prizemlju poslovne zgrade, obalom.
Ukratko, pričam samo o 100 do 150m metara mešanih sadržaja pored reke, bez normalnih i većih zgrada (tj bez vizuelno previše upadljivih objekata, dok je naprimer nešto tipa niskih montažnih drvenih kućica i kafića sa baštama prihvatljivo), sa udelom zelenila od bar 50% do 60% na tom pojasu. To je sve. U ostalom delu može biti bilo šta za čime postoji potreba. Uzevši u obzir šta se u svetu danas radi, i naše sopstvene dugoročne interese, to je sasvim razumno.
Koliko znam i ne postiji nijedna investiciona banka u Srbiji, a Beogradska berza je bila mrtvorodjence u startu. I komercijalne banke su 90% u stranim rukama. Mi zivimo od kredita MMF tako da su nase finansijske institucije u Njujorku.
