Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zuma]

Pisem sa telefona pa je muka.. Elem, jel kapirate koliko je sve ovo crtez, ljudi.. To je c r t e z i nista vise

... koji pokazuje nameru. Vrstu namere, ideju korišćenja, koja će, bar na samoj obali, ozbiljno pokušati da se relizuje bilo po ovom, bilo po nekom drugom crtežu. Sasvim je svejedno, jer je loše. Pa ako se na OVOM CRTEŽU, ne objasni zašto je loše, tako da to svima bude jasno, realizovaće se bilo po njemu bilo po nekom drugom od iste vrste, pa će svejedno biti jednako loše.

 

[hazard]

Tako se govorilo i za Most preko Ade za koji su i moji prijatelji u francuskoj culi da je najvisi na svetu.

Babe i žabe. Most je infrastrukturni projekat, bio je konkurs, tender, medjunarodni kredit, jedan izvodjač i jedan investitor (grad). ,,Beograd na vodi" je još jedan u nizu bajki u stilu Mrkinog ,,Europolisa", priča koja se priča decenijama i od koje decenijama nema ništa, jer sve zavisi od priče bez kraja zvane beogradski železnički čvor, čišćenja terena, samih Železnica, i gradske i republičke vlasti, mnogobrojnih potencijalnih izvodjača i nepostojećih investitora sa milijardama evra na raspolaganju, kao sveukupne ekonomske situacije u zemlji i gradu pa i u Evropi i svetu od koje zavisi tržišna potreba za takvom vrstom gradnje baš na tom mestu.

Mogao bi da nabrajam još, ali i bez svega toga je jasno da je sve to još jedna prazna predizborna priča kakvih smo se naslušali onoliko.

Sent from my HTC Legend using Tapatalk 2

 

[Somi303]

Pogledaj sta se 1930. godine gradilo u Njujorku na uglu 34. ulice i 5. avenije. Gradnja je pocela 17.marta 1930 i zavrsena 1. maja 1931. znaci ni punih 14 meseci :

Ovde danas jedan vrtic ili skola se grade 2 godine :laugh: ...

Construction started 1929 :wink:
Completed 1931
http://en.wikipedia.org/wiki/Empire_State_Building

 

[Karlo del Ponte]

@Karlo del Ponte
Sto se tice hipotetickih pruga ka Obrenovcu, Borci, Surcinu, Grockoj, to zaboravi, jer zeleznice nemaju pare ni za postojece.

Овде када пишеш "железнице" из контекста схватам да мислиш на "АД Железнице Србије". Конкретно питање, да ли ГСП Београд и Ласта све заједно са осталим аутобуским превозницима имају пара за изградњу и одржавање путева, које урнишу кршењем прописа о дозвољеном осовинском оптерећењу? И да ли им се то обрачунава у трошкове пословања? Да ли им се наплаћују бука, загађење и узурпирање најлепших градских тргова? Не него им се чак и непосредни трошкови самог превозника субвенционишу 70%, при чему се нуди аутобуски превоз који технички ни не може бити поуздан, брз удобан и економичан у тако великом граду за највећи број кретања.

Све у свему, политика развоја система превоза укључујући и шински превоз зависи од развојне политике града. Под претпоставком да писање квалитетних пројеката није проблем (као што јесте ), за пројекте шинског превоза је далеко лакше добити кредите него за пројекте булевара и аутопутева. Стога уколико нам падне на памет да направимо развојну стратегију и поправимо кадровску структуру доносиоца одлука, шински системи према Борчи, Гроцкој, Обреновцу, Сурчину и Аеродрому, па чак и метро ће се развијати "сами од себе" у наредних неколико деценија.

A vozovi sa postojecih pruga se ukidaju jer su nerentabilni. Jedva su uspeli da spasu Beovoz za Valjevo iako je pun, jer on ne moze da se finansira od karata.

И, шта су још полуписмени партијски другови без икаквог знања о економији и транспортним ситемима издиктирали новинарима?

A neko je mislim pisao, mozda cak i ti, da BG voz jos nije postigao ni priblizan promet jedne tramvajske linije i pored veoma cestih termina.

Транспортни производ нису путници него путнички километри. Просечан пут путника у Беовозу/БГ:Возу је 15-20 километара, а за ГСП 5-7 километара. Од још већег значаја је то што је БГ:ВОЗ најуспешнији транспортни систем за приградски превоз по читавом низу критеријума: еколошки, енергетски, економски, просторни развој, функционални (долазак на време), социјални и остали критеријуми.

Уколико би у Савском амфитеатру на позицији садашње железничке станице (пофземно) постојала озбиљна станица приградских класичних и лаких железница, имала би 60.000-120.000 путника дневно. Тај број путника изражен у аутомобилима је 3-6 пута већа површина од Савског амфитеатра. Уопште, са 9 праваца (Борчански, Панчевачки, Грочански, Умчарски, Младеновачки, Лазаревачки, Обреновачки, Сурчински и Пазовачки), коришћењем оба железничка чвора и доградњом, подсистем класичних и лаких приградских железница би за 20-30 година задовољио око 20% потреба за моторизованим кретањима, или 400.000 до 500.000 кретања. Толико сматрам да би имале и 2 линије метро-а, које би уз највећи оптимизам саградили у том периоду.

Све у свему, прихватити онај аутомобилско-аутомобилски мастер план, и одрећи се постојећег Топчидерског коридора, значи одрећи се визије просторног развоја. Ако је саобраћај зло, брзи шински саобраћај је најмање зло, а преко пруге би у Топчидерској долини преко пруге могли направити "зелени надвожњак", како би се спојиле просторне целине раздвојене пругом.

 

[owim]

Zdravo svima, pratim temu, prvi put se javljam i to posle današnjeg nastupa PPV u Utisku nedelje gde je jedna od celina bila Beograd na vodi; svako ko je gledao mogao je oseti potpunu izvesnost da će se projektu pristupiti. Izbori su praktično raspisani, pobednik se prepoznaje. U javnosti i mainstream medijima nije bilo debate na ovu temu, sa imenom i stavom, bliže struci a dalje od politike (koliko je moguće).

Ovo je copy-paste sa B92 portala, izvučeno iz današnje emisije:

"Volimo više Miškovića od Arapa samo dajte tri milijarde"

Govoreći o projektu "Beograd na vodi", rekao je da je to nešto što će da promeni lice grada, da zaposli ljude, i da Beograd postavi na mesto regionalnih centara. Vučić je ocenio da bi realizacija tog projekta bila velika stvar za našu zemlju.

"Daću sve što mogu, ako SNS pobedi na izborima, da se taj projekat ostvari", dodaje.

Na konstataciju da srpski biznismen Milan Beko tvrdi da je deo projekta pokraden od njega, njegovog projekta, da je to projekat "Arapi na vodi protiv Srba na vodi", i da se radi o nečemu što je suprotno propisima EU, a da je deo toga i to što nije sproveden međunarodni konkurs, Vučić je rekao: "Mi nismo sklopili nikakav pravni posao, kad to budemo sklopili objasnićemo proceduru".

Dodao je da tvrdnje Milana Beka nisu tačne, i da će procedura biti poštovana, kao i da je sve po propisima EU. "Može država da stoji iza takvog projekta...Sve će biti po zakonu, i svi će moći to da vide".

"To je projekat od nacionalnog značaja – po kriterijumu Vlade, po kriterijumu da će neko da uloži 3 milijarde dolara, a čini mi se da gospodin Beko i gospodin Mišković ipak nemaju te tri milijarde".

"Ako imaju tri ili tri i po milijarde daćemo Miškoviću i Beku, daćemo na konkurs, ali niko nema te pare...Volimo više Miškovića nego Arape, samo dajte tri milijarde“, rekao je Vučić. On je istakao da je to mesto danas ruglo grada.

 

[vranac]

Ako je ON rekao onda nema da sumnjamo :bash:

 

[stf]

Да ли ће се Београд на води остварити видећемо. Досадашња пракса нас учи да - неће. И да је то само предизборни памфлет.

Међутим, политичка ситуација је мало другачија него ранијих година. СНС-у не треба памфлет "Београда на води", они деру и без тога. То мени лично говори да ће се реализацији сигурно приступити. Е, сад је само питање, до које мере ће се успети реализовати и на шта ће то да личи.

Јасно је да мастер план није квалитетан, али имајмо у виду да је поприлично условљен фазама, а фазе су условљене фазним измештањем железнице. Главне саобраћајне артерије које личе на Белвил (како Зидар написа) су директно условљене тим колосеком који ће остати после 1. и 2. фазе пројекта (док се не изграде ТПС Земун, Макиш, Винча ...

Значи, растер блокова је условљен. Али зграде на кеју нису, мањак зеленила није, толики огаван шопинг мол - није (сем економски)....

И опет ... а јавни превоз? А метро?

 

[direktor]

OGLAS
Uprava grada Beograda daje zemljiste u savskom amfiteatru oivceno mostom gazela ,mostom ucitelja zarica ,kejom i ulicom savskom

U zamjenu za 1 liniju Metroa kompletnu funkcjonalnu operativnu sa 15 stanca ,teskog podzemnog ,preko terazija i novg metro mosta do zemun gornji grad

Po pustanju linije u saobracaj investitor moze da krene u izgradnju na prostoru amfitetra

Grad se obavezuje da ce do pustanja metro linije ukloniti zeljeznicki saobracaj osim 2 kolsjeka za liniju tramvaja na normalnom kolsjeku linije ada huja /obrenovac koju je investitor duzan da ukomponije u plan

U Beogradu 27 .01.2014.

 

[Bivis]

Међутим, политичка ситуација је мало другачија него ранијих година. СНС-у не треба памфлет "Београда на води", они деру и без тога. То мени лично говори да ће се реализацији сигурно приступити. Е, сад је само питање, до које мере ће се успети реализовати и на шта ће то да личи.

Ne bih se sasvim složio sa time, uostalom videćemo na kraju rezultate izbora. Meni padaju na pamet prošli izbori, kada im je beograd na vodi takođe bio jedan od glavnih ''aduta''. Naravno, politička situacija tada i sada su veoma različite, ali ipak beograđani su čudna sorta, i teško da su radikali imali prođu osim u prigradskim naseljima i nekim opštinama poput Zemuna.

Teško se živi, a hleba tj. hapšenja i igara polako bledi, reforme se ne sprovode, a osinje gnezdo zvano javni sektor i višak zaposlenih tamo ova vlast isto kao i ona prethodna nema nameru da dira, čak štaviše još se i uvećava broj zaposlenih.

Meni samo ne ulazi u glavu, ako su već ozbiljni sa tom pričom beograd na vodi, kako im na pamet nije pao recimo mnogo značajniji projekat a to je Metro, da nisu možda radili neko istraživanje javnog mnjenja gde im je možda rečeno da beograđani nisu zainteresovani za to?

 

[Feanor]

Zalosno je sto ja nikako ne mogu da zaokruzim Djilasa da bih zaustavio Beograd na vodi...

 

[stf]

videćemo na kraju rezultate izbora.

Сви локални избори од доласка на власт СНС су добили са 36-46%. Н

Meni padaju na pamet prošli izbori, kada im je beograd na vodi takođe bio jedan od glavnih ''aduta''. Naravno, politička situacija tada i sada su veoma različite, ali ipak beograđani su čudna sorta, i teško da su radikali imali prođu osim u prigradskim naseljima i nekim opštinama poput Zemuna.

Нема више толико младог становништва у централним општинама на којима је до сада ДС добијао Београд. Они који су остали (да нису побегли напоље су у великом броју постали у међувремену разочарани "бели листићи"). Централне општине су старе и много је пензионера. Насупрот томе, приградске оптштине нису пуне дивљака па зато на њима царује СНС (некад Радикали) већ је Београд до те мере запоставио свој приград да ДС у тим општинама нема више никакву шансу. Изгубили су чак и Сурчин, а они су га направили.

Meni samo ne ulazi u glavu, ako su već ozbiljni sa tom pričom beograd na vodi, kako im na pamet nije pao recimo mnogo značajniji projekat a to je Metro, da nisu možda radili neko istraživanje javnog mnjenja gde im je možda rečeno da beograđani nisu zainteresovani za to?

Не, него просто и једноставно - Београд финансијки више није у стању да га гради. Нешто га ни ДС ни СПС ни ДСС не помињу много ...

 

[Nurko7000]

Сунце је на северу!

Nikodijević: Prva faza projekta "Beograd na vodi" u septembru
Tanjug | 27. 01. 2014. - 14:07h | Komentara: 11

Član privremenog organa Beograda Nikola Nikodijević najavio je danas da će realizacija projekta "Beograd na vodi" početi već u septembru.

- Projekat "Beograd na vodi" će se graditi po fazama, tačnije u četiri faze. Prva faza je spremna i verujem da već u septembru može da se krene u realizaciju. Izgradnjom takvog kompleksa Beograd će postati regionalni, uslužni centar u ovom delu Evrope, uposliće se kompletna građevinska industrija, tačnije pokrenuće se celokupna privreda i otvariće se nova radna mesta - rekao je Nikodijević.


"Sigurnim koracima idemo ka realizaciji projekta "Beograd na vodi", koji je zasigurno najveća investicija u poslednjih nekoliko decenija", kazao je Nikodijević koji je dodao da su benefiti višestruko veći, pa se procenjuje da će ovaj projekat doneti glavnom gradu i državi investiciju od oko 2,7 milijardi dolara.


Najpre mora da se završi stanica "Prokop" i da se tamo izmesti Glavna železnička stanica, a potom i Glavna autobuska stanica sa sadašnje na novu lokaciju na Novom Beogradu, rekao je on i dodao da je potrebno i saobraćajno povezati te nove destinacije sa centrom grada kako bi svim putnicima one bile dostupne i lako pristupačne.

Nikola Nikodijević

- Kada je reč o imovinsko-pravnim odnosima, 95 odsto zemljišta nije sporno, jer se nalazi u državnom vlasništvu, tačnije njime raspolaže JP „Železnice Srbije", a eksproprijacija preostalog zemljišta išla bi lakše nakon usvajanja zakonske regulative koja bi ovaj poduhvat proglasila projektom od nacionalnog značaja - objasnio je on.


Član Privremenog organa je rekao da bi se nakon toga osnovalo preduzeće koje će upravljati aktivnostima, a Grad će u urbanističkom smislu imati svoje učešće i zaduženje.


On je naveo da se Privremeni organ na svakodnevnim sastancima ne bavi politikom već dnevnim i akutnim problemima građana i njihovim rešavanjem i podvukao da se sistem u Beogradu mora očuvati do održavanja izbora i formiranja nove vlasti.


- Nadam se da u tome i uspevamo i da ćemo na kraju moći da konstatujemo da je Privremeni organ imao uspešan mandat - rekao je Nikodijević.


Nikodijević je kazao da je posredstvom Gradske izborne komisije, Privremni organ zadužen za sprovođenje izbornih radnji, koje počinju da teku 29. januara.


- Budući da će istovremeno biti održani i parlamentarni izbori, situacija se donekle menja, pa će birački odbori raditi objedinjeno. Na GIK-u je da pripremi biračke spiskove, odštampa materijale i isprati proceduru kandidovanja političkih stranaka, a ostale tehničke stvari preuzima Republička izborna komisija. To nama u finansijskom smislu olakšava stvari - rekao je Nikodijević.

Извор: http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/4378 ... -septembru

 

[Express]

Сунце је на северу!

Nikodijević: Prva faza projekta "Beograd na vodi" u septembru
Tanjug | 27. 01. 2014. - 14:07h | Komentara: 11

Najpre mora da se završi stanica "Prokop" i da se tamo izmesti Glavna železnička stanica, a potom i Glavna autobuska stanica sa sadašnje na novu lokaciju na Novom Beogradu, rekao je on i dodao da je potrebno i saobraćajno povezati te nove destinacije sa centrom grada kako bi svim putnicima one bile dostupne i lako pristupačne.

Ne sme da kaze "saobracajno povezati LRT-om"...

 

[Karlo del Ponte]

Не заборави да су они који су предложили приобални ЛРТ проглашени за "непријатеља напретака". А и ако би се према Теразијама и НБГ направио чак и ЛРТ, то би био огромни цивилизацијски искорак напред.

По питању метро линије, ако би Арапи пристали да одраде од Ташмајдана до Арене, то је огромна ствар! Са те позиције се много лакше закрпити да се продужи за по пар станица на исток и запад. Мислим да је оваква линија чак и услов успешности пројекта, а могуће је да ће организовати неки монорејл...

 

[direktor]

gradu i državi investiciju od oko 2,7 milijardi dolara.
A gdje se dede 3 miljarde pade cifra nego da raspisem tender jojedared
OGLAS
Uprava grada Beograda daje zemljiste u savskom amfiteatru oivceno mostom gazela ,mostom ucitelja zarica ,kejom i ulicom savskom

U zamjenu za 1 liniju Metroa kompletnu funkcjonalnu operativnu sa 15 stanca ,teskog podzemnog ,preko terazija i novg metro mosta do zemun gornji grad

Po pustanju linije u saobracaj investitor moze da krene u izgradnju na prostoru amfitetra

Grad se obavezuje da ce do pustanja metro linije ukloniti zeljeznicki saobracaj osim 2 kolsjeka za liniju tramvaja na normalnom kolsjeku linije ada huja /obrenovac koju je investitor duzan da ukomponije u plan

U Beogradu 27 .01.2014.

 

[Express]

Не заборави да су они који су предложили приобални ЛРТ проглашени за "непријатеља напретака". А и ако би се према Теразијама и НБГ направио чак и ЛРТ, то би био огромни цивилизацијски искорак напред.

По питању метро линије, ако би Арапи пристали да одраде од Ташмајдана до Арене, то је огромна ствар! Са те позиције се много лакше закрпити да се продужи за по пар станица на исток и запад. Мислим да је оваква линија чак и услов успешности пројекта, а могуће је да ће организовати неки монорејл...

Beograd sam od svojih prihoda moze da izgradi sekciju linije B Pozeska-Terazije i time nadoveze drugi najoptereceniji pravac na liniju A koju bi recimo hipoteticki gradili Arapi. Nakon toga bi umesto jednakih ulaganja i u liniju B ta linija zbog svoje jeftinoce imala znatno manja ulaganja od cega bi ostatak bio preusmeren na produzavanje linije A jer su Arapi vec uradili svoj posao tj. fazu I i otisli.

Budzet je ogranicen ali su ulaganja u "drumski sektor" na prvi pogled neogranicena, odnosno procenat ulaganja u isti je toliki da je procenat koji se odvaja za sinske sisteme zanemarljiv do te mere da ljudi u medijima slusaju vesti ova petlja onaj most tunel spejssatl na pneumaticima, ona rupa zakrpljena onaj novi model ikarbusa pred bankrotom ce biti predstavljem na sledecem sajmu komercijalnih vozila umesto da slusaju kao recimo u Sofiji ili Becu otvraraju se 3 nove metro stanice.

Ukoliko samo smanje procenat ulaganja u drumski odlaganjem gradnje alternativnih drumskih pravaca (kao recimo ostatak UMP-a jer metro moze da preuzme dobar deo kretanja na drugim zagusenim trasama koje ne mogu nikako drugacije biti resene sem metroom osim ukoliko ne zele da grade autoput na Terazijama) ostatak ce moci da uloze u samo zapocinjanje gradnje tako skupog projekta. Mic po mic i eto ti linije.

Druga stvar je sama trasa linije B a to je samo 25% trase u tunelu ukoliko ide preko SA i DA naspram njihovog bolesnog tramvaja koji ima duplo vise podzemnih stanica i deonica u tunelu hvatajuci Prokop i Slaviju do Terazija pa onda opet za Karaburmu i to dalje tunelom ispod Bul. Despota Stefana umesto na stubovima kroz Dunavski Amfiteatar. Posto linija A nema drugog izbora nego da se provlaci kroz stari deo grada tunelima ukoliko bi prvu fazu linije A radili Arapi onda bi Beograd uz znatno pojeftinjenu liniju B mogao ostatak sredstava da preusmeri na skuplje produzavanje trase A i to ka nesrecnom Mirijevu u onoj rupi. Bolje da su mu dali ime Zaklopaca. Vazno je da trasa B koja bi bila neuporedivo jeftinija ide makar od Terazija do B.Brda da bi i taj potez bio obuhvacen i pored toga sto bi 75% sredstava odlazilo na trasu A. Opet za trasu A bi nas izvukli Arapi.

Zato bolje da menjaju GUP u korist teskog metroa i sve to u kompletu uklope u Beograd na vodi.

 

[owim]

Ako je ON rekao onda nema da sumnjamo :bash:

 

[Zuma]

U zemlji bez novca i poverenja u političare, izbor većih projekata ne zavisi od urbanističkih potreba, već jedino od potrebe da se nadoknadi ono što fali. Dakle isključivo od količine novca koju projekti aktiviraju, i političkih poena koje donose. I tek ponekad, samo ako negde zaista već gori pod nogama, i od onog što se nužno mora popraviti jer je postalo kritično. Međitim, čak i to će se raditi samo ako je potreba svima vidljiva. Naprimer, most na Adi je rađen da bi se sprečio kolaps saobraćaja koji je polako postajao očigledan, ali i zato da bi Đilas imao šta da pokazuje.

Lajtmotiv Beograda na Vodi je izgleda "Sve, sve, ali tri milijarde dolara!"

Ako neko godine provodi tako što se svaki dan po pedeset puta suoči sa istim pitanjem, kako da stvori novac koga nema, lako je zamisliti da na kraju može da dođe do stava da ćemo za ovakvu cifru uraditi sve što je potrebno. Svaka prepreka će se prevazići kako god bude neophodno. Sem stvaranja novca, zapošljavanje je drugi javno proklamovani cilj koga je isto tako teško ostvariti kao i ovaj prvi. Treća stvar koja ovakav projekat čini privlačnim u očima političara je njegova vidljivost i potencijalno veliki propagandni uticaj. Ako već Đilas može da se hvali mostovima, politička logika diktira da i druga strana mora da ima nešto slično, ali veće. Ako projekat pomaže gradu sada, u ovom trenutku, bar malo, političarima sa uvek vremenski ograničenim mandatom je sasvim svejedno kakve će biti dugotrajne posledice po Beograd. Oni neće biti na vlasti, a moći će uvek da kažu da je to tada bilo potrebno. Izgradnja čitavog priobalja Save, pogotovo sa zgradama koje narodu deluju moderno i sugerišu bogatstvo, pruža bezbrojne prilike za slikanja i otvaranja. Kopanje mračnog tunela metroa, u kome se možda nalaze nevidljivi crnci, a možda ih i nema, je daleko manje zanimljivo za TV. Sve je manje vidljivo, manje je firmi angažovano, manje je zapošljavanje, manje je zvučnih imena, a u odnosu na izgradnju čitave obale reke, zainteresovanih investitora i dobrih ponuda ima bitno manje. Niko zbog metroa neće da dođe sa obećanjem o tri milijarde dolara. Tu je verovatno i lični momenat, potreba da se ostavi lični pečat i ovekoveči vreme kada ste bili na vrhuncu. Novac i vlast posle nekog vremena više nisu dovoljni. Malo je vođa u istoriji odoleleo takvom izazovu. Tim pre što, ako su komentari negativni, svi mogu da se teše da reakcije savremenika obično nemaju mnogo veze sa sudom potomaka.

Šta je od ovoga realno ostvarivo, a šta je samo želja, trenutno je manje važno. Tako veruju u SNS-u, ili bar kažu da tako veruju. Međutim, neverovatna, višegodišnja upornost investitora poslovnih kompleksa kod Kalemegdana i Hotela Jugoslavija, i pored niza problema koje imaju, jasno govori da je prva, obalska faza projekta Beograda na Vodi, komercijalno zanimljiva. Teško da će u Beograd doći tri milijarde, ali neke pare će za komercijalno zanimljiv deo projekta na samoj obali ipak doći, a to je sve što je našoj strani potrebno da za dugo vreme ubira ozbiljne političke poene, da zaposli deo ljudi, da godinama ima šta da pokazuje, i da najzad ostavi svoj pečat na Beogradu.

Šta će od infrastrukture u ostatku Savskog Amfiteatra stvarno biti izmešteno, a šta neće, nemoguće je sada predvideti. Ali neki radovi će početi, u to nema sumnje, pa opet moram da ponovim da je važno da se pre njih poprave makar osnovni elementi plana, oni koji se neće menjati.

Pre svega da se smanji apsolutna komercijalizacija i zauzimanje čitave Savske obale. Dakle, da se uz obalu ostavi više javnih površina sa zaštitnim zelenilom, i da se omogući rekreativna veza većeg kapaciteta koja povezuje sever i jug grada. Totalni je apsurd i jedna vrsta surovog urbanističkog zločina, da se u 21. veku BETONIRA čitava obala uz postavljanje JEDNOG simboličnog drveta po dubini (po pravcu od zgrade do reke). Naravno, tamo gde i to jedno jedino drvo nisu zamenile kule i soliteri.

Takođe, treba ozbiljno razmotriti pitanje kompletnog saobraćaja i veza sa ostatkom grada, tj budućih transportnih koridora svih vrsta. Na primer, da li ovakav plan znači da bilo kakav most, automobilski ili metro, postaje trajno nemoguć od Ade pa sve do ušća u Dunav? Metro most je već spomenut. Meni izgleda da nije sasvim iskljućena ni mogućnost nastavljanja Bulevara Zorana Đinđića. U bloku 19 izgleda da i dalje ima dovoljno mesta da on nastavi po istom pravcu (iste širine kolovoza ali ukupno uži, tj bez zelenog ostrva u sredini). Divlje naselje u bloku 18 će kad tad morati da ode. Tako bi bulevar izbio tačno na mesto gde se sad predviđa pešački most. Možda bi tu mogao da bude i pravi most, sa dve radijalne ulice koje se levo i desno račvaju na desnoj obali Save, slično rešenju ulica u trenutnom planu? Ali onda bi kula morala da ode ili da se pomeri. Itd, ovde postoji niz mogućnosti o kojima se može razgovarati.

Poslednji zaključak je, nažalost, da na metro možemo zaboraviti na veoma dugo vreme. Kad se uzmu u obzir pobrojane političke prednosti, verujem da će će ipak krenuti u DELIMIČNU realizaciju ovog projekata, kao prvog prioriteta. Međutim vezani troškovi su tako ogromni da, bez obzira u koji njihov deo da se upustimo, biće potpuno nemoguće finansirati još i metro. Postoji granica zaduživanja, odnosno granica bilo kakve vrste drugih obaveza, koju neće biti moguće preći. Ukratko, sem ako se političke prilike na neki neverovatan način bitno ne promene, o metrou ima smisla pričati samo u kontekstu ostavljanja mesta za njega. Beograd na Vodi u bilo kojoj verziji znači da metro nužno postaje pokojnik, a na reinkarnaciju bi mogao čekati veoma dugo.

 

[Nurko7000]

Образложење оставке Саше Радуловића на место Министра привреде у Влади Републике Србије
28.01.2014.

ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ



На основу члана 133. став 1. Устава Републике Србије и члана 23. став 1. Закона о Влади подносим оставку на место Министра привреде у Влади Републике Србије.


О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Правни основ

Одредбом члана 133. став 1. Устава Републике Србије и члана 23. став 1. Закона о Влади регулисано је да министар може поднети оставку председнику Владе, коју председник Владе прослеђује председнику Скупштине.

Разлози оставке

У поступку реконструкције Владе, именован сам 02. септембра 2013. године за министра привреде. Економски део експозеа председника Владе који сам писао са министром финансија, и који је представљао и основ за економску политику Владе, садржи план неопходних и више деценија одгађаних реформи које су подељене у пет кључних тачака. Оне треба да омогуће привредни раст, запошљавање и раст животног стандарда грађана:

1. Регулаторна реформа - стварање повољнијег привредног амбијента – измене Закона о стечају, Закона о приватизацији, Закона о раду и Закона о планирању и изградњи

2. Смањење намета на рад – као кључна мера подстицања привреде и главна претпоставка за борбу против сиве економије, запошљавања на црно и црног тржишта

3. Завршетак деценијског реструктурирања 153 предузећа у реструктурирању које по студији Светске банке коштају државу преко 750 милиона долара годишње

4. Увођење реда у јавни сектор, посебно јавна предузећа, корпоративно управљање, смањење државног учешћа у привреди, ослањање на приватни сектор, здрава држава

5. Сређивање банкарског сектора који је оптерећен последицама катастрофално спроведене приватизације, неодговорношћу нових власника-менаџера, као и самих банака, што је све довело до високог нивоа НПЛ-а и високих каматних стопа кредита за привреду

Ниједна од ових реформи није спроведена. Највише се одмакло у припреми закона о стечају и приватизацији, изради личних карата предузећа и припреми финансијског реструктурирања за преостала 153 предузећа. На крају је и ова реформа заустављена.

Пакет мера економске стабилизације је потпуно промашен. У његовој изради није учествовала ни Влада као колективно тело, ни Министарство привреде. На њему је радило Министарство финансија и кабинет Првог потпредседника. Министар привреде из протеста није био присутан на јавној седници Владе на којој је представљан овај пакет јавности.

Донети буџет за 2014. годину је неодржив, у деловима неозбиљан и ни приближан ономе што је Србији потребно. Да поменем само једну ствар: без икаквог писаног документа, само на основу усмених информација из треће руке, очекујемо 3 милијарде евра од УАЕ.

Смањење намета на рад и увођење прогресивног опорезивања као кључна мера подстицања привреде и сузбијање сиве економије је напуштено без озбиљне расправе не само као део буџета за 2014. годину већ и у 2015. и 2016. години. Политика повећања пореза и смањења потрошње без смањења намета на рад је економски неодржива. На самом почетку мандата ове Владе 2012. године, донет је пакет за фискалну консолидацију који је повећао порезе и смањио потрошњу. Као резултат имамо повећање дуга за 4 милијарде евра, повећање дефицита, смањење пореских прихода и пад економске активности. Након реконструкције, покушавамо исто очекујући другачији резултат.

Партијско запошљавање и наметање страначких личности без озбира на стручност је очигледно званична политика Владе и по мишљењу Министра привреде неприхватљив део коалиционог споразума. Одбијање прихватања овакве политике је довело Министарство привреде у озбиљан конфликт са кабинетом Првог потпредседника. Готово три месеца је трајала борба са кабинетом око постављења директора агенција у надлежности овог министарства. Уместо подршке министру и реформама, подршка је дата постојећим директорима агенција који су на све могуће начине подривале политику Министарства привреде. Због овога нисам месец дана долазио на Владу као једини метод притиска који сам имао у том тренутку да откочим реформе. Ту битку смо добили тек крајем новембра месеца.

Претходни министар финансија и привреде је остао део Владе и активан део кабинета Првог потпредседника Владе. Борба за заустављање пропалих пројеката субвенционисања, јавашлука и криминала у СИЕПА, АЛСУ, Фонду за развој и Агенцији за приватизацију, штетних приватизација Вршачких винограда и Прве петолетке је трајала од самог почетка до данашњег дана. Људи из кабинета Првог потпредседника су директно учествовали у фијаску око Вршачких винограда и то и са стране продавца, државе, и са стране купца преко повезаних родбинских веза и њихових фирми. Директно из кабинета и без знања Министарства привреде су ишли налози директорки Фонда за развој да скида блокаде за поједине тајкунске фирме.

Непоштовање институција система, Министарства привреде и агенција у његовој надлежности, је очигледно део економске стратегије разних кабинета и политичких странака. Пуно поверење у арапска, кинеска, руска, белоруска и друга чуда, нетранспарентне уговоре, субвенције, и све остале пропале политике претходног министра су изгледа једина политика на коју се заиста и искрено рачуна.

Надлежности овог министарства покушали су и даље покушавају да обављају представници кабинета Првог потпредседника без икакве процедуре, без јавности и без економске анализе да ли су ти послови корисни или штетни за Републику Србију. Сви желе да буду део некаквог дила који ће се направити. Сви ови ванинституционални пројекти су успешно заустављени од стране Министарства привреде, али је потрошена велика енергија уз велики губитак времена. Примери су сви „арапски послови“, посао са Etihadom, Ал Дахра, послови везани за Фијат, послови обећавања и додељивања субвенција, стварања заједничког предузећа са Горењем.

Штетан тајни уговор Републике Србије, ЈАТ-а и Etihadа, а посебно његова ванституционална имплементација је најбољи пример оваквог деловања. Кабинет Првог потпредседника је месецима спречавао Министарство привреде да добије личну карту ЈАТ-а, процену вредности имовине и спречи спровођење финансијског реструктурирања. Поруке које су добијали неодговорни директори о томе како политика Министарства привреде не ужива подршку Владе директно су се одразиле на ниво њихове сарадње. Пошто је Министарство привреде одбијало да Влади предлаже штетне уговоре по Републику Србију, ту улогу предлагача је супротно Закону о министарствима, преузео кабинет Првог потпредседника. Када је Министарство привреде давало негативно мишљење на закључке Владе којим се одобравају ти послови, рецимо уношење ЈАТ Кетеринга у ЈАТ, таква мишљења нису долазила на дневни ред а закључци су се усвајали.

Посебно је отежан рад Министарства привреде када је предложило укидање фискалних субвенција у буџету 2014. године. При томе су се више узбунили представници власти, кабинети и политичке странке него страни инвеститори. Усвојен је буџет у коме нема више субвенција и по коме је предвиђено укидање СИЕПА, а са друге стране је настављено слање порука како јавности тако и неким страним инвеститорима директно, како треба наставити субвенције и како ће оне у ствари бити настављене.

Влада за сво ово време није никада радила као тим. Дневни ред за седнице Владе познат је пет минута пред саму седницу Владе. На Влади се ништа не дискутује. Осетан је страх чланова Владе. И други чланови Владе имају сличне проблеме, али се не усуђују да о њима јавно говоре.

Медијски линч којем сам изложен преко таблоидних медија је прешао све границе. Од прича како сам шпијун, лажних прича о возачима, лажи о томе колико сам новца зарадио, до последњег провлачења лажних вести о мојој деци на насловној страни таблоида. Медијски линч је део медијског мрака који сеје страх. Самоцензура је на невероватном нивоу. Од гушења вести до менталног разгибавања, ово је значајан део блата у коме пропадамо.

Данашњи наручени протест синдиката предузећа у реструктурирању против доношења закона о приватизацији и стечају и јучерашњи штрајкови, али и све досадашње синдикалне активности, попут демонстративног напуштања радне групе и бојкотовања јавне расправе поводом израде Нацрта закона о раду, директно су инструисани од стране политичких партија, у циљу заустављања започетих реформи, које желе да задрже пропалу економску политику вођену последњих десет година, да задрже и партијске и синдикалне привилегије у јавном сектору, а све на штету грађана Србије. У томе их подржавају и неодговорна руководства предузећа у овом сектору.

Противљење реформама од стране кабинета Првог потпредседника Владе је најозбиљније почело почетком децембра када је Министарство привреде, након спроведене јавне расправе, упутило предлоге Закона о приватизацији и измена Закона о стечају Влади Србије на усвајање. Ово одустајање од реформи је јасно указивало да се планирају избори. Крајем децембра, очигледно под притиском међународних институција закони су прошли Владу и послати у скупштину, али Влада током јануара, и поред више писаних ургенција Министарства привреде који су указивали на катастрофалне последице неусвајања закона пре избора, није заказала ванредну седницу скупштине на којој би се расправљало о законима. Тиме су практично и закочене реформе.

Најава коначног одустајања од реформи и изласка на изборе био је ничим изазван неформални састанак одржан у понедељак 20. јануара 2014. године, у облику „колегијума Социјално економског савета“, који не познаје нити Закон о Социјално економском савету, нити Пословник о раду овог тела. Фарсом са тим нарученим састанком и нарученим протестима сидиката, жели се створити привид широког противљења реформама.

Истог дана када је одржан поменути састанак, Министарство рада било је спремно да текст Нацрта закона о раду, после свих пристиглих предлога и сугестија након завршетка јавне расправе, упути министарствима на мишљење. У току су били и преговори са осталим синдикатима око усаглашавања ставова и назирала се и очекивала сагласност свих страна до краја ове недеље. Сви ови напори су без икаквог повода, најаве и образложења обесмишљени у понедељак. Све се ово десило без било каквих консултација са Министарством привреде.

На том састанку је, у сенци отпора Нацрту закона о раду, најављено и повлачење предлога закона о приватизацији и стечају и два пратећа закона, који су у скупштинској процедури и које је Влада једногласно усвојила 30. децембра 2013. године. Очигледно ја да нам као друштву није доста Вршачких винограда, неодговорних директора и неодговорних државних службеника који не раде у интересу друштва.

Више је него јасно да усиљени синдикални протести мале групе синдикалних и партијских активиста не могу бити разлог за неусвајање закона, већ само изговор и параван за прикривање недостатка политичке воље и жеља за одржавање блата у коме као друштво пропадамо.

У досадашњем току рада, председник Владе није био препрека реформским активностима. Са друге стране, није био ни подршка. Премијер, који делује као да је такође под великим притиском свакодневних напада преко жуте штампе, до сада није показивао велики интерес, нити се бавио економским активностима Владе. Главни кочничар свих реформи је био и остао кабинет Првог потпредседника.

Одустајањем од усвајања закона о приватизацији, стечају и још два пратећа закона, владајућа коалиција је показала велику неодговорност. Да су уместо опструкције закони били усвојени у децембру месецу, Агенција за приватизацију би у складу са плановима у јануару поднела план финансијског реструктурирања за 10 предузећа и не само испунила обавезе према Светској банци за кредит од 250 милиона $, већ би и те прве фирме могле да успешно заврше финансијско реструктурирање у фебруару, добију обртна средства од Фонда за развој и почну нормално да функционишу на здравим тржишним основама. Ни да се закони усвоје у јануару није било касно. Уместо тога, ове урушене друштвене фирме су осуђене на даље пропадање, а запослени остављени у даљој неизвесности. Трошак за буџет је велики.

Ови закони заједно са буџетом су предвидели и исплату свих заосталих зарада на нивоу минималца и повезивање радног стажа за све раднике, као и конверзију потраживања радника изнад минималца у власништво над компанијама у реструктурирању. Финансијско реструктурирање је и коначно решење питања здравствених књижица за све запослене. Без ових закона не може ни да се спроводи буџет у делу Гарантног фонда и стварања Venture Capital индустрије за иноваторе.

Сматрам да ово није одговорно понашање. Усвајање ових закона и постављање предузећа у реструктурирању на здраве ноге је разлог због кога сам пристао да будем део ове владе, да као члан тима прихватим одлуку Владе о лошим мерама фискалне консолидације, подизању пореза, недостатку чак и планова реформи пореске политике, пореске управе, пензионог система, здравства, образовања, система социјалне заштите, толеришем све опструкције и неодговорност јавних предузећа. Тог разлога више нема. Овим је обесмишљен мој сваки даљи останак у оваквој Влади.

За Србију постоје два пута – један је пропала економска политика субвенционисања, корупције, партијског запошљавања, самовоље појединаца, пљачкашке приватизације, паразита који живе на леђима друштва и други, много тежи, пут одговорности, напорног рада, домаћинског понашања, пристојности, институција система. Доста је било.



У Београду, 24.01.2014. год.

Министар привреде

Саша Радуловић

Извор:http://www.privreda.gov.rs/newsitem.php?id=10096

 

[Nebojsa]

@ NURKO

Druze da nisi malo zalutao sa ovom temom na ovoj stranici i kakve veze ovo ima sa projektom beograd na vodi? Inace ovo se vrti vec ceo dan na raznim sajtovima, od fejsa pa nadalje a ima i ovde ali na pravoj adresi :

viewtopic.php?f=13&t=452&start=1675

 

[laki72]

@Nebojsa
pa verovatno zbog ovog dela

Донети буџет за 2014. годину је неодржив, у деловима неозбиљан и ни приближан ономе што је Србији потребно. Да поменем само једну ствар: без икаквог писаног документа, само на основу усмених информација из треће руке, очекујемо 3 милијарде евра од УАЕ

Nekako se podudaraju cifre, a zaista nema nikakvog pisanog dokumenta...

 

[Пантограф]

Реч је о државном кредиту УАЕ намењеном буџету Србије, нема везе са БНВ.

 

[Delija]

Данас сам бацио поглед са савског моста.Не да ништа није уклоњено него је теретни терминал у средишту СА никад пунији са много оних металних теретних контејнера.

 

[belka]

Kako te nije sramota da izjaviš tako nešto? Pa Srđan Rupar je rekao da su radovi na izmeštanju već započeli i da se šine i kontejneri i stare kućice već izmeštaju. A on je ispred Glavnog odbora SNS zadužen za projekat Beograd na vodi, tj ispred Aleksandra Vučića. Znači, ako je on rekao da su radovi na izmeštanju započeli i započelo raščišćavanje, šta ti imaš da gledaš sa savskog mosta i zaključuješ da nisu? Ne veruješ valjda više svojim sopstvenim očima, nego Aleksandru Vučiću i Srdjanu Ruparu? S tobom stvarno nešto nije u redu.

 

[Nebojsa]

Sinisa Mali je rekao na beogradskoj hronici da ce projekat biti predstavljen (tek) krajem februara.