Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.457
- Pohvaljen
- 49.245
@Заступницима тезе "ми као имамо нешто што ваља, па нам ово не ваља"
Много грешите.
Може се рећи да је Београд, од ослобођења од Турака до данас, имао два "мегапројекта" упоредива са подухватом урбанизације Савског амфитеатра: реконструкцију Вароши у шанцу, осмишљену у време кнеза Михаила, и градњу Новог Београда. Оба су у великој мери успела и највише захваљујући томе Београд је данас поприлично озбиљан европски град.
Последица првог "мегапројекта" је ЕВРОПСКИ центар града са пешачком Кнез Михаиловом улицом. Ако смо, дакле, ми у Београду "ненавикнути на квалитетну архитектуру" (не знам, стварно, одакле вам таква којештарија), онда није објашњиво како Кнез Михаилова не заостаје уопште за бечком Кертнер штрасе (планска изградња Београда, иначе, траје безмало исто колико и планска изградња Беча).
Последица другог "мегапројекта" је, по оцени европских архитеката, најуспелији модернистички град/велики део града у Европи, свакако и шире.
Ето, зато нам не треба трећи "мегапројекат", чија последица би била уметање блискоисточно-северноамеричке-недефинисане урбане матрице, осредње или чак кичасте архитектуре, у најдрагоценији градски простор.
Ми овде нисмо сви никакве блентаве коњине, нити овце, па да паднемо на примитивне и аутошовинистичке опсервације Владаоца из Блока 45 о сопственом народу и о његовој култури, или да заћутимо после салви хушкачких текстова из медија произвођача глупости.
@Delija
Који црни Недић, преврће се човек у гробу...
Много грешите.
Може се рећи да је Београд, од ослобођења од Турака до данас, имао два "мегапројекта" упоредива са подухватом урбанизације Савског амфитеатра: реконструкцију Вароши у шанцу, осмишљену у време кнеза Михаила, и градњу Новог Београда. Оба су у великој мери успела и највише захваљујући томе Београд је данас поприлично озбиљан европски град.
Последица првог "мегапројекта" је ЕВРОПСКИ центар града са пешачком Кнез Михаиловом улицом. Ако смо, дакле, ми у Београду "ненавикнути на квалитетну архитектуру" (не знам, стварно, одакле вам таква којештарија), онда није објашњиво како Кнез Михаилова не заостаје уопште за бечком Кертнер штрасе (планска изградња Београда, иначе, траје безмало исто колико и планска изградња Беча).
Последица другог "мегапројекта" је, по оцени европских архитеката, најуспелији модернистички град/велики део града у Европи, свакако и шире.
Ето, зато нам не треба трећи "мегапројекат", чија последица би била уметање блискоисточно-северноамеричке-недефинисане урбане матрице, осредње или чак кичасте архитектуре, у најдрагоценији градски простор.
Ми овде нисмо сви никакве блентаве коњине, нити овце, па да паднемо на примитивне и аутошовинистичке опсервације Владаоца из Блока 45 о сопственом народу и о његовој култури, или да заћутимо после салви хушкачких текстова из медија произвођача глупости.
@Delija
Који црни Недић, преврће се човек у гробу...
Karlo del Ponte
Advanced
Ово оглашавање архитеката ме је јако обрадовало. Обратите пажњу на који начин је Курир спиновао! Нешто размишљам, да када сам из Удружења љубитеља железнице послао жалбу савету за штампу, да је ове у Куриру ипак ухватила прпа. Без обзира што је одлучено да "новинар Курира није погрешно схватио да је УЉЖ против Београда на води", и то да су ме игнорисали када сам тражио потписан извештај од стране Савета за штампу, мислим да су у Куриру тежили да не искриве ни једну изјаву Др Игора Марића извртањем онога што је рекао, па су се побринули да то ураде наметањем својих ставова.
Мислим да би Удружење љубитеља железнице требало поново да се огласи, овај пут алудирајући на потпуни саобраћајни хаос, који би настао уколико се мастер план не би мењао. Овај пут би требали наглашавати и метро, који би овим погушћавањем градских садржаја био још неопходнији, те указали на то да пројекат метро моста у тој зони постоји још од 1976. године. Укратко, уместо да помогне, Београд на води са оваквим мастер планом би спречио градњу метро-а. Наравно, ту би мало већи фокус ставили на приградске железнице, наглашавајући потребу за шинским саобраћајем преко Старог жечезничког, и неопхосност остајања пруге Сајам - Раковица кроз Топчидер. За приобаље, наравно лакошински систем са оним нашим рендером!
Ваша мишљења?
Мислим да би Удружење љубитеља железнице требало поново да се огласи, овај пут алудирајући на потпуни саобраћајни хаос, који би настао уколико се мастер план не би мењао. Овај пут би требали наглашавати и метро, који би овим погушћавањем градских садржаја био још неопходнији, те указали на то да пројекат метро моста у тој зони постоји још од 1976. године. Укратко, уместо да помогне, Београд на води са оваквим мастер планом би спречио градњу метро-а. Наравно, ту би мало већи фокус ставили на приградске железнице, наглашавајући потребу за шинским саобраћајем преко Старог жечезничког, и неопхосност остајања пруге Сајам - Раковица кроз Топчидер. За приобаље, наравно лакошински систем са оним нашим рендером!
Ваша мишљења?
треба обвезно планирати шински превоз. ја сам и даље за то да остане главна, с тим да колосеци оду под земљу. може и да се продужи кроз гребен до Дунав станице, тако да имамо и тунел испод самог центра. Стари железнички треба реконструисати и подићи на висину за безбедан речни саобраћај
Stari železnički može i da se ruši, ili da se uradi prenamena kao što je i planirano.
Ideja da se jedan ili 2 koloseka spuste dole i da ostanu je odlična! Može i da ostane posle stari kolosek dalje ka pančevcu. Takva linija ne bi smetala SA, ne bi menjala spoljni izgled a doprinela bi efikasnosti saobraćaja. Posle može da se uradi krak pruge do Surčina, tamo nije ptorebno puno i imaš direktnu liniju do SA, Prokopa, i ostalih mesta. Mala investicija i veliki učinak, to bi bile 2 odlične METRO linije. To što ga mi zovemo beovoz je naš problem.
Ideja da se jedan ili 2 koloseka spuste dole i da ostanu je odlična! Može i da ostane posle stari kolosek dalje ka pančevcu. Takva linija ne bi smetala SA, ne bi menjala spoljni izgled a doprinela bi efikasnosti saobraćaja. Posle može da se uradi krak pruge do Surčina, tamo nije ptorebno puno i imaš direktnu liniju do SA, Prokopa, i ostalih mesta. Mala investicija i veliki učinak, to bi bile 2 odlične METRO linije. To što ga mi zovemo beovoz je naš problem.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
Karlo
Преопширно и преагресивно. Не треба алудирати на то да се мастерплан мора мењати или да ће направити хаос, јер ће вас Вучић опет поклопити а не заборавите, медији и 40% гласача је за њега. Не ускачите себи у стомак поново.
Треба се огласити са једноставним питањем: Какво је решење јавног превоза планирано за Београд на води? Нисмо га видели, нико га не помиње. Указати на то да се последње урбанистичке тенденције окрећу искључиво шинско-бициклистичким системима и да се слични пројекти по свету раде чак и са потпуним ДЕстимулисањем аутомобила. Рецимо, исти ти Арапи недалеко од Дубаија граде Масдар који неће уопште имати улице за аутомобиле већ метро+ПРТ.
Дакле, какво је решење јавног саобраћаја планирано и онда понудити нека решења и указати на тај мост из 76 који је немогуће изградити ако се мастерплан не прилагоди томе. Да један такав пројекат мора да буде накачен на метро....
Преопширно и преагресивно. Не треба алудирати на то да се мастерплан мора мењати или да ће направити хаос, јер ће вас Вучић опет поклопити а не заборавите, медији и 40% гласача је за њега. Не ускачите себи у стомак поново.
Треба се огласити са једноставним питањем: Какво је решење јавног превоза планирано за Београд на води? Нисмо га видели, нико га не помиње. Указати на то да се последње урбанистичке тенденције окрећу искључиво шинско-бициклистичким системима и да се слични пројекти по свету раде чак и са потпуним ДЕстимулисањем аутомобила. Рецимо, исти ти Арапи недалеко од Дубаија граде Масдар који неће уопште имати улице за аутомобиле већ метро+ПРТ.
Дакле, какво је решење јавног саобраћаја планирано и онда понудити нека решења и указати на тај мост из 76 који је немогуће изградити ако се мастерплан не прилагоди томе. Да један такав пројекат мора да буде накачен на метро....
Pošto smo svrstani u talog od strane E-novina kao vernih branitelja aktuelne vlasti, moramo preneti vest i zvanični podatak Uprave za javni dug RS: javni dug na kraju 2013. godine iznosi 20,09 milijardi evra. U trenutku kada je DS predala vlast i Boris Tadić prestao da bude predsednik RS tj u momentu formiranja Vlade RS 27. jula 2013. godine, javni dug je iznosio 15,1 milijardi evra. Tričavih 5 milijardi evra za godinu i po dana pokazuje zavidnu veštinu upravljanja državom i moramo tome odati priznanje. To je samo javni dug i to je glavnica bez kamata.
Stanovništvo Srbije - fizička lica imaju dug prema bankama od oko 6 milijardi evra (stambeni krediti, gotovinski krediti, potrošački krediti i prekoračenje tekućeg računa). U trenutku formiranja ove Vlade RS taj dug je iznosio 5 milijardi evra.
Privreda (privredna društva i preduzetnici) prema domaćim bankama i prema inostranim bankama (tzv krosborder krediti) duguje oko 25 milijardi evra glavnice, bez kamata. U trenutku formiranja ove Vlade RS, taj dug je bio oko 21 milijardu evra.
Sve zajedno ukupan dug iznosi 51 milijardu evra glavnice, bez kamata i povećan je za tričavih 10-11 milijardi evra za period od godinu i po dana vlade Aleksandra Vučića. Stvarno hvale vredan rezultat, kojim bi se i Petar Luković iz E-novina mogao zakititi.
Izvinjavam se na off-u.
Stanovništvo Srbije - fizička lica imaju dug prema bankama od oko 6 milijardi evra (stambeni krediti, gotovinski krediti, potrošački krediti i prekoračenje tekućeg računa). U trenutku formiranja ove Vlade RS taj dug je iznosio 5 milijardi evra.
Privreda (privredna društva i preduzetnici) prema domaćim bankama i prema inostranim bankama (tzv krosborder krediti) duguje oko 25 milijardi evra glavnice, bez kamata. U trenutku formiranja ove Vlade RS, taj dug je bio oko 21 milijardu evra.
Sve zajedno ukupan dug iznosi 51 milijardu evra glavnice, bez kamata i povećan je za tričavih 10-11 milijardi evra za period od godinu i po dana vlade Aleksandra Vučića. Stvarno hvale vredan rezultat, kojim bi se i Petar Luković iz E-novina mogao zakititi.
Izvinjavam se na off-u.
Kada je projektovan dunavski Beograd na vodi kod od strane Libeskinda vodilo se racuna o saobracaju. Ovako nesto se treba traziti i od buduceg projekta savskog grada:
Postojeća tramvajska mreža(crvena linija) biće produžena na Novi dunavski bulevar, sa mogućim budućim produženjem dalje od Pančevačkog mosta.
Tramvaj će ići trakom za vozila, kao kod postojećeg sistema u preostalom Beogradu. Prolaziće ispod železničke pruge kroz novi podvožnjak. Dva loklana autobusa( žuta linija) - jedan zapadno, jedan Istočno od lučkog basena
povezivaće sve kvartove sa tramvajskom linijom, kao i sa stanicom Beovoza na Pančevačkom mostu. Postojeća autobuska linija u Francuskoj će postati frekventnija kako bi opslužila povećan promet.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.853
- Pohvaljen
- 26.091
stf":lle2j8tk je napisao(la):
Uz dodatak da se ogromnim zgradama na samoj obali razbija pešačko rekreativna komunikacija i zelena veza koja bi morala da povezuje sever i jug grada, odnosno Kalemegdan i Adu, cime se degradira vrednost obe ove zone.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.449
- Pohvaljen
- 17.596
Ima i Libeskindov projekat svoje mane i ako je bolji od ovog za savski amfiteatar.
Odakle su podaci?
A kad smo tu, da ponovim da mi kao država još od 80ih idemo stramputicom. Neodrživ je još tada bio sistem koji imamo. Onda 90te i sve što je sa njima došlo. Spiskani fondovi, stara štednja i sve ostalo što je moglo. Teška kriza. Onda od promena na ovamo, imaš donacije na veliko da se sve izgradi, nemaš reforme i dalje, spiskane donacije. Onda imaš privatizacije, neke mahinacije pride, imaš povratak para sa kipra u neke institucije (ja sam neke stvari načuo ali stvarno ne posedujem ništa konkretno tako da neću više od toga spomenuti). E, onda se od jednom ostalo bez tih aduta, i smislili smo novu stvar: Krediti. Kredit za ovo, kredit za ono... Inače, nešto što je i Tito radio. I dalje nema reformi. Sad imamo ništa, reforme su pod pitanjem. Čekamo da nas izvuku kinezi sa 10 000 milijardi evra? Rusi sa gasom? EU? Arapi? I tako dobismo SA, Gasovod..
Od tih proejakta nema napretka, samo pokrivanje minusa u budžetu i odlaganje jako bolnih reformi koje narod NE ŽELI.
Dok ne dignemo privredu, a to znači mnogo toga i dok ne otpustimo jako puno ljudi koji primaju platu od države i dok penzioni fond ne dovedemo u red NEMA BOLJITKA. I onda krenu ovako svi jedni druge da pljuju vi ste ovo, milijarda tamo, milijarda ovamo, sve to samo maskira glavni problem na kome se ne radi.
Voleo bih da vidim kompletnu analizu budžeta. preko 65% poreza plaćamo od onoga što nam poslodavac daje na ime zarađenog. možda i celih 70, zavisi od visine plate, cigara, goriva.. Koliko ja dana u mesecu radim da bi neko u upravi imao platu a da ne radi ništa?
Hajmo nazad na SA. Ja i dalje glasam na železnicu ili kakav slični šinski sistem tu. BIla bi odlična linija Beograd Dunav - turska kula - SA - Petlja radnička - neka stanica - rakovica - neka stanica - neka stanica - surčin.
A kad smo tu, da ponovim da mi kao država još od 80ih idemo stramputicom. Neodrživ je još tada bio sistem koji imamo. Onda 90te i sve što je sa njima došlo. Spiskani fondovi, stara štednja i sve ostalo što je moglo. Teška kriza. Onda od promena na ovamo, imaš donacije na veliko da se sve izgradi, nemaš reforme i dalje, spiskane donacije. Onda imaš privatizacije, neke mahinacije pride, imaš povratak para sa kipra u neke institucije (ja sam neke stvari načuo ali stvarno ne posedujem ništa konkretno tako da neću više od toga spomenuti). E, onda se od jednom ostalo bez tih aduta, i smislili smo novu stvar: Krediti. Kredit za ovo, kredit za ono... Inače, nešto što je i Tito radio. I dalje nema reformi. Sad imamo ništa, reforme su pod pitanjem. Čekamo da nas izvuku kinezi sa 10 000 milijardi evra? Rusi sa gasom? EU? Arapi? I tako dobismo SA, Gasovod..
Od tih proejakta nema napretka, samo pokrivanje minusa u budžetu i odlaganje jako bolnih reformi koje narod NE ŽELI.Dok ne dignemo privredu, a to znači mnogo toga i dok ne otpustimo jako puno ljudi koji primaju platu od države i dok penzioni fond ne dovedemo u red NEMA BOLJITKA. I onda krenu ovako svi jedni druge da pljuju vi ste ovo, milijarda tamo, milijarda ovamo, sve to samo maskira glavni problem na kome se ne radi.
Voleo bih da vidim kompletnu analizu budžeta. preko 65% poreza plaćamo od onoga što nam poslodavac daje na ime zarađenog. možda i celih 70, zavisi od visine plate, cigara, goriva.. Koliko ja dana u mesecu radim da bi neko u upravi imao platu a da ne radi ništa?
Hajmo nazad na SA. Ja i dalje glasam na železnicu ili kakav slični šinski sistem tu. BIla bi odlična linija Beograd Dunav - turska kula - SA - Petlja radnička - neka stanica - rakovica - neka stanica - neka stanica - surčin.
Podaci su iz medija, javnih institucija i regularni su, nisam ništa naduvao ni smanjivao. Što se tiče teze da su potrebne reforme, slažem se. Prva reforma mora da bude da se otpusti oko 50.000 ljudi koji rade u javnom sektoru, isplaćujemo im svi mi koji radimo plate, znači radimo za njih, stvaramo vrednost za njih, lebom ih ranimo, a oni ništa ne rade. Ne može manje, ne može 30.000 ili 25.000 ili 35.000 ljudi, nego 50.000 ljudi. Kad to uradimo, već možemo malo da odahnemo.
Ali kad bi to uradila ova vlast, čelnici aktuelne vlasti bi mogli samo da zavežu 2 ili tri mikrofona selotepom, da ih priključe na lajavac, i da kao skupljači kućnog otpada ili najava cirkusa u vašem gradu, idu u nekoj šklopociji od pijace do pijace. Toliko o reformama, uostalom ovakava skandalozan rast ukupnog duga je posledica upravo sumanutog novog zapošljavanja od cirka 15-20.000 ljudi u javnom sektoru u zadnjih godinu i po dana. Dakle, ne reforme, nego kanalizacija. Uz naglašenu negativnu selekciju i nevidjenu do sada promociju treš fakulteta ili džiber obrazovanja, obrazovanja sa livade, gde se mozak pre svega pušta na otavu, a ne izlaže mentalnom naporu.
Ovo što je rekao STF je pravi kritički putokaz koji gadja u centar: pitanje saobraćaja, kako će izgledati, ima li rešenja, ideje, bilo šta? To se na printu ne vidi, niti se iko time bavi. Drugo, ko će da izgradi svu infrastrukturu i kome će ona da pripadne? Hoće investitor da izgradi kompletnu infrastrukturu, sve saobraćajnice, kanalizaciju, šine za tramvaje, vodovod, optičke kablove, elektrifikaciju, toplovod, grejanje, sve živo, uz izgradnju kvadrata? Hoće li on biti vlasnik toga ili Grad Beograd ili RS? Iako vam i dalje tvrdim da bez eksproprijacije ništa ne može da se uradi i da za to treba obezbediti 550 miliona evra, neka vam bude da će zemljište biti uneto kao osnivački kapital u zajedničko preduzeće. Hajdemo sad da vidimo dokle sežu bezobrazluk i ludilo. Al Abar donosi pare i gradi mi ulažemo zemljište i treba da dobijemo 25% kvadrata. MI ovde moramo da raspravljamo isključivo o izgradnji 1,5 miliona kvadrata odnosno 2 miliona kvadrata, jer ako je bilo ko od nas rekao da se to neće realizovati, odmah smo svrstani u talog.
Dakle, 2 miliona kvdarata. Neto, neka bude. Nama 500.000 kvadrata, Al Abaru 1,5 miliona. OK. Da vidimo cenu koštanja: 2 miliona kvadrata samo gradnja po 800 evra kvadrat, jednako 1,6 milijardi evra. Koliko košta uredjivanje gradjevinskog zemljišta za 2 miliona kvadrata? Hajde najmanje 600 miliona evra. Dakle 2,2 milijarde evra. To će on dakle da grune da to izgradi i stavi u funkciju i ostaće mu za prodaju i rentu 1,5 miliona kvadrata. Dakle došli smo do toga da ga kvadrat neto koji njemu pripada košta skoro 1.500 evra. Marža skromnog Al Abara na ovu cifru, neka bude recimo 15% dakle to je cena kvadrata neto 1.725 evra. Porez na ovu cifru 10%, to je još 172,5 evra, dakle ukupno 1.900 evra cena kvadrata da Al Abar zaradi 15%. Kome će da proda 1,5 miliona kvadrata po 1900 evra? Kome će i koje kvadrate da izdaje i koliko godina po kojoj ceni rente da bi povratio uloženih 2,2 milijarde evra?
Drugo, koliko se vidi providnost celog lažnog projekta je u otme što je namerno izabrana cifra od 3,1 milijardu dolara a ne 2,2 milijarde evra, jer je psihosocijalna analiza pokazala da na narod neće delovati dovoljno fascinatno kada se kaže 2,2 milijarde evra, zato treba reći 3,1 milijarda dolara. Neverovatno je do kojih detalja se ide sa ovom lažurijom.
Ali kad bi to uradila ova vlast, čelnici aktuelne vlasti bi mogli samo da zavežu 2 ili tri mikrofona selotepom, da ih priključe na lajavac, i da kao skupljači kućnog otpada ili najava cirkusa u vašem gradu, idu u nekoj šklopociji od pijace do pijace. Toliko o reformama, uostalom ovakava skandalozan rast ukupnog duga je posledica upravo sumanutog novog zapošljavanja od cirka 15-20.000 ljudi u javnom sektoru u zadnjih godinu i po dana. Dakle, ne reforme, nego kanalizacija. Uz naglašenu negativnu selekciju i nevidjenu do sada promociju treš fakulteta ili džiber obrazovanja, obrazovanja sa livade, gde se mozak pre svega pušta na otavu, a ne izlaže mentalnom naporu.
Ovo što je rekao STF je pravi kritički putokaz koji gadja u centar: pitanje saobraćaja, kako će izgledati, ima li rešenja, ideje, bilo šta? To se na printu ne vidi, niti se iko time bavi. Drugo, ko će da izgradi svu infrastrukturu i kome će ona da pripadne? Hoće investitor da izgradi kompletnu infrastrukturu, sve saobraćajnice, kanalizaciju, šine za tramvaje, vodovod, optičke kablove, elektrifikaciju, toplovod, grejanje, sve živo, uz izgradnju kvadrata? Hoće li on biti vlasnik toga ili Grad Beograd ili RS? Iako vam i dalje tvrdim da bez eksproprijacije ništa ne može da se uradi i da za to treba obezbediti 550 miliona evra, neka vam bude da će zemljište biti uneto kao osnivački kapital u zajedničko preduzeće. Hajdemo sad da vidimo dokle sežu bezobrazluk i ludilo. Al Abar donosi pare i gradi mi ulažemo zemljište i treba da dobijemo 25% kvadrata. MI ovde moramo da raspravljamo isključivo o izgradnji 1,5 miliona kvadrata odnosno 2 miliona kvadrata, jer ako je bilo ko od nas rekao da se to neće realizovati, odmah smo svrstani u talog.
Dakle, 2 miliona kvdarata. Neto, neka bude. Nama 500.000 kvadrata, Al Abaru 1,5 miliona. OK. Da vidimo cenu koštanja: 2 miliona kvadrata samo gradnja po 800 evra kvadrat, jednako 1,6 milijardi evra. Koliko košta uredjivanje gradjevinskog zemljišta za 2 miliona kvadrata? Hajde najmanje 600 miliona evra. Dakle 2,2 milijarde evra. To će on dakle da grune da to izgradi i stavi u funkciju i ostaće mu za prodaju i rentu 1,5 miliona kvadrata. Dakle došli smo do toga da ga kvadrat neto koji njemu pripada košta skoro 1.500 evra. Marža skromnog Al Abara na ovu cifru, neka bude recimo 15% dakle to je cena kvadrata neto 1.725 evra. Porez na ovu cifru 10%, to je još 172,5 evra, dakle ukupno 1.900 evra cena kvadrata da Al Abar zaradi 15%. Kome će da proda 1,5 miliona kvadrata po 1900 evra? Kome će i koje kvadrate da izdaje i koliko godina po kojoj ceni rente da bi povratio uloženih 2,2 milijarde evra?
Drugo, koliko se vidi providnost celog lažnog projekta je u otme što je namerno izabrana cifra od 3,1 milijardu dolara a ne 2,2 milijarde evra, jer je psihosocijalna analiza pokazala da na narod neće delovati dovoljno fascinatno kada se kaže 2,2 milijarde evra, zato treba reći 3,1 milijarda dolara. Neverovatno je do kojih detalja se ide sa ovom lažurijom.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.853
- Pohvaljen
- 26.091
Za sve pobornike argumenta da prosjaci ne mogu da biraju. U njemu se krije sasvim elementarna logička greška.
Eventualni prihod (ako on uopšte postoji) od pristajanja na kompromis, je kap u moru Beogrdaskih potreba, dok je sa druge strane gubitak potencijalnih prednosti i prihoda od vrhunskog uređenja par vrhunskih prostora nesrazmerno veliki. Mi govorimo samo o par najboljih prostora, ni o čemu više, a oni pokrivaju beznačajan deo površine Beograda. Razlika između nešto bolje i nešto lošije prodaje tako malog procenta ukupne površine Beograda ne može da napravi bitnu razliku u ukupno potrebnom prihodu, ali može da napravi OGROMNU štetu, zato što su materjalne i nematerjalne prednosti NAJBOLJEG uređenja nekoliko jedinstvenih i neponovljivih prostora nesrazmerno veće od bilo kakve zarade koja proizilazi iz razlike između nešto boljeg i nešto lošije sklopljenog posla njihovog uređenja. Ukratko, subjektivni značaj i dugoročne materjalne prednosti optimalnog uređenja par najvrednih lokacija su nesrazmerno veće od eventualne zarade od komprimisa, zato što govorimo o vrlo malom delu Beograda. Pa makar taj mali deo bio skup po jedinici površine, zbog male ukupne površine to u sumi svega što nam je potrebno nije veliki deo, a definitivno je mnogo manje od zbira raznih vrsta gubitaka. Matematički rečeno, gubici i dobici troškova raznih vrsta uređenja, i koristi od njih, nisu u linearnom, proporcionalnom odnosu.
Dalje, čitava u Beogradu uvek popularna priča o "teranju investitora" je skoro bez izuzetka običan spin.
Ako ne pričamo o gigantskim industrijama i fantastičim sumama novca gde u čitavom svetu postoji svega jedna ili dve kompanije, ne postoji takva stvar kao JEDAN investitor. Ili ih ima više, ili nema ni jednog, prosto zato što je neko zemljište u jednom trenutku ili komercijalno ili nije. Pa ako jeste, onda se uvek može naći više zaiteresovanih, a ako nije, onda nećete naći ni jednog. Veoma, veoma retko možete naleteti na investitora koji je u toliko posebnom ekonomskom položaju da je tako reći izvan svetskog tržišta, da se njemu isplati nešto što se nikom drugom ne isplati. Veliki kapital ne funkcioniše u vakumu, naprotiv, baš za njege granice ne postoje, pa je baš tu još manje verovatno pronaći nekoga ko uspeva da stvori profit ni iz čega, a da to ne može niko drugi. Globalno tržište kapitala vrlo brzo ispravlja ovakve razlike čim se pojave. Ovaj argument je skoro uvredljiv, on narodu predstavlja investitora kao malo dete, puno hirova i naivno, koga je neko naš maltene prevario i navukao u nešto što mu se ne isplati, pa ako neko malo podigne glas, on se odmah uplaši ili shvati poraznu istinu da smo pametniji od njega.
Nema nikakvog "teranja investitora", posao se ili isplati ili ne isplati. A ako se isplati, onda se uvek može naći više njih kojima se isplati. Prema tome, nemojte predstavljati stvar kao da je kritična iako nije. Niko nikoga ne tera. Dobro su došli i Arapi i svako drugi. Projekat treba popraviti ili zameniti drugim, a obično se u praksi podrazumeva da je investitor koji se prvi javio ili pokazuje najveći interes u blagoj prednosti. Ne ako je to na našu štetu i, naravno, ako je spreman da sasluša i našu stranu, pa da se napravi nešto što zadovoljava sve. A ako nije spreman, pa, imamo i niz drugih, daleko važnijih prioriteta. Žurbe srećom nema. Postoje ili će postojati i drugi investitori, a vrednost Savskog Amfieteatra može samo da raste. Jedini koji su tom slučaju na gubitku su SNS, a tu možemo samo da apelujemo da opšte interese u ovom slučaju stave iznad partijskih, pošto se i takve stvari računaju na izborima. Međutim to je tek alternativa, prvo treba videti može li se loš projekat popraviti ili još bolje kompletno zameniti nečim boljim. Ne vidim da investitor time puno gubi. Ovo je bio tek idejni projekat, a to se lako menja.
Eventualni prihod (ako on uopšte postoji) od pristajanja na kompromis, je kap u moru Beogrdaskih potreba, dok je sa druge strane gubitak potencijalnih prednosti i prihoda od vrhunskog uređenja par vrhunskih prostora nesrazmerno veliki. Mi govorimo samo o par najboljih prostora, ni o čemu više, a oni pokrivaju beznačajan deo površine Beograda. Razlika između nešto bolje i nešto lošije prodaje tako malog procenta ukupne površine Beograda ne može da napravi bitnu razliku u ukupno potrebnom prihodu, ali može da napravi OGROMNU štetu, zato što su materjalne i nematerjalne prednosti NAJBOLJEG uređenja nekoliko jedinstvenih i neponovljivih prostora nesrazmerno veće od bilo kakve zarade koja proizilazi iz razlike između nešto boljeg i nešto lošije sklopljenog posla njihovog uređenja. Ukratko, subjektivni značaj i dugoročne materjalne prednosti optimalnog uređenja par najvrednih lokacija su nesrazmerno veće od eventualne zarade od komprimisa, zato što govorimo o vrlo malom delu Beograda. Pa makar taj mali deo bio skup po jedinici površine, zbog male ukupne površine to u sumi svega što nam je potrebno nije veliki deo, a definitivno je mnogo manje od zbira raznih vrsta gubitaka. Matematički rečeno, gubici i dobici troškova raznih vrsta uređenja, i koristi od njih, nisu u linearnom, proporcionalnom odnosu.
Dalje, čitava u Beogradu uvek popularna priča o "teranju investitora" je skoro bez izuzetka običan spin.
Ako ne pričamo o gigantskim industrijama i fantastičim sumama novca gde u čitavom svetu postoji svega jedna ili dve kompanije, ne postoji takva stvar kao JEDAN investitor. Ili ih ima više, ili nema ni jednog, prosto zato što je neko zemljište u jednom trenutku ili komercijalno ili nije. Pa ako jeste, onda se uvek može naći više zaiteresovanih, a ako nije, onda nećete naći ni jednog. Veoma, veoma retko možete naleteti na investitora koji je u toliko posebnom ekonomskom položaju da je tako reći izvan svetskog tržišta, da se njemu isplati nešto što se nikom drugom ne isplati. Veliki kapital ne funkcioniše u vakumu, naprotiv, baš za njege granice ne postoje, pa je baš tu još manje verovatno pronaći nekoga ko uspeva da stvori profit ni iz čega, a da to ne može niko drugi. Globalno tržište kapitala vrlo brzo ispravlja ovakve razlike čim se pojave. Ovaj argument je skoro uvredljiv, on narodu predstavlja investitora kao malo dete, puno hirova i naivno, koga je neko naš maltene prevario i navukao u nešto što mu se ne isplati, pa ako neko malo podigne glas, on se odmah uplaši ili shvati poraznu istinu da smo pametniji od njega.
Nema nikakvog "teranja investitora", posao se ili isplati ili ne isplati. A ako se isplati, onda se uvek može naći više njih kojima se isplati. Prema tome, nemojte predstavljati stvar kao da je kritična iako nije. Niko nikoga ne tera. Dobro su došli i Arapi i svako drugi. Projekat treba popraviti ili zameniti drugim, a obično se u praksi podrazumeva da je investitor koji se prvi javio ili pokazuje najveći interes u blagoj prednosti. Ne ako je to na našu štetu i, naravno, ako je spreman da sasluša i našu stranu, pa da se napravi nešto što zadovoljava sve. A ako nije spreman, pa, imamo i niz drugih, daleko važnijih prioriteta. Žurbe srećom nema. Postoje ili će postojati i drugi investitori, a vrednost Savskog Amfieteatra može samo da raste. Jedini koji su tom slučaju na gubitku su SNS, a tu možemo samo da apelujemo da opšte interese u ovom slučaju stave iznad partijskih, pošto se i takve stvari računaju na izborima. Međutim to je tek alternativa, prvo treba videti može li se loš projekat popraviti ili još bolje kompletno zameniti nečim boljim. Ne vidim da investitor time puno gubi. Ovo je bio tek idejni projekat, a to se lako menja.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.368
- Pohvaljen
- 47.080
Bivis
Higher intermediate
Da budem iskren, retko šta mi se od novogradnje u Sofiji sviđa, sve deluje nekako jeftino i kičasto, ali dobro ukusi su različiti.
Nego, vratimo se na temu...
I za kraj, kompleksi zvani Đilas.
Nego, vratimo se na temu...
I za kraj, kompleksi zvani Đilas.
Гага
Professional
И ови имају свој пројекат "Софија на води"direktor":31b3iv8n je napisao(la):
А и Заха Хадид је тамо нешто цртала
Karlo del Ponte
Advanced
У некој озбиљној стратегији развоја шинског превоза, очекује се:vranac":3uci6uo1 je napisao(la):
- Из правца Панчева 6 пари возова на сат
- Из правца Борче 6 пари возова на сат
- Из правца Батајнице 7-8 пари возова на сат.
- Из правца Сурчина и аеродрома 6-8 пари возова на сат
- Из правца Ваљева и Обреновца 6 пари возова на сат
- Из правца Барајева 2 пара возова на сат
- Из правца Рипња и Велике Плане 7-8 пари возова на сат
- Из правца Врчина 2 пара возова на сат
- Из правца Гроцке и Смедерева 6 пари возова на сат.
Чак и уколико бисмо искључили Обреновац, Гроцку, Сурчин и Борчу, са југа имамо 11-12 пари возова различитих категорија, и можемо да бирамо или да ограничимо развој приградских железница, или да трпимо кашњења због загушења железничког чвора. Са запада исто 10-11 пари возова, што када су возови различитих категорија је превише за двоколосечну пругу. За приобалну пругу Ада Циганлија-Ада Хуја се сугерише лака железница, као и за крак према Борчи, пругу према Гроцкој, пругу за Аеродром и Сурчин. Лака железница се сугерише према Сурчину зато што је то најпаметнији начин да се искористе стубови Старог железничког. Стара конструкција се може искористити за неке нове железничке мостове, а нова конструкција на старим стубовима треба да се уздигне са садашњих 6 на 12,5 метара изнад реке. Предности лаке железнице су ту осовинско оптерећење од 12 тона, са којим ће стари стубови лако поднети два колосека, и то што се та лака железница може лако приземљити са рампом дугом свега 200 метара.
Када је у питању сама Топчидерска пруга, она је јако драгоцени прилаз граду. Ако сматрате да се треба смањити саобраћај кроз Топчидерску долину, онда нек се укину аутомобили кроз исту, али не и железница која ту може одрадити озбиљан посао. Три локације, петља Радничка, Сајам и Савски трг (подземно) повезане приградском железницом представљају опште побољшање превоза посредством шинских система са издвојеном трасом, додатна дестимулација доласка аутомобилима и аутобусима. Осим тога, најбржа и најприроднија веза пруге из Обреновца је кроз Макишку долину до Чукарице, и одатле према историјском центру.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.449
- Pohvaljen
- 17.596
direktor":1x6vcb25 je napisao(la):
Penis je u modi...
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.853
- Pohvaljen
- 26.091
Najveći efekat u ovakvim slučajevima ima pisanje FAQ-a. Niz kratkih i jasnih pitanja i istih takvih odgovora na najbolji način prenosi složene probleme. Većina ljudi van struke više nema ni volje, ni znanja, ni vremena za nešto složenije, nešto što nije unapred izdeljeno na manje zalogaje. Pa ako ima nekoga ko je voljan da preuzme takav posao, to bi bilo najbolje. Prednost FAQa na Internetu je i što je posao već razdeljen na delove, pa se pisanje odgovora može distribuirati na grupu. Opterećenje je tako bolje raspoređeno. Mada je pitanje postoji li dovoljno materjala da se na brzinu napravi nešto što je dovoljno kratko ali i ubedljivo, pošto posao nije naivan. Moglo bi pomoći da se pogledaju i preuzemu kvalitetni delovi toga što je pravila akademija nauka, uz bilo koje druge materjale koje postoje. Bilo bi bolje da to i napišu oni, ili neko stručno udruženje, ali sumnjam da se to može očekivati.
Naprimer, FAQ bi mogao biti podeljen u sledeća poglavlja, ili bar teme.
- Pozicija Savskog Amfiteatra u odnosu na okolne urbane celine. Reka, postojeće saobraćajnice i infrastuktura. Zatečeno stanje i šta treba sačuvati. Veze sa okolinom.
- Uzimajući to u obzir, koje bi potrebe apsolutno moralo da zadovoljava bilo koje rešenje njegovog uređenja?
- Koje su sve pretpostavke oslobađanja prostora Savskog Amfiteatra, šta mora prethodno da se uradi?
- Vrlo kratki pregled dosadašnjih predloga i ideja za njegovo uređenje, eventualno njihove prednosti i mane.
- Šta su prednosti i mane predloženog rešenja "Beograda na vodi"
- Šta je alternativa, koji su poželjni elementi novog ili ispravljenog projekta.
Nisam ni malo ubeđen da bi se mi složili oko većine ovih stvari, ali eto, bar da i to neko predloži. Za početak je dovoljno složiti se oko liste pitanja sa kratkim opisom vrste očekivanog odgovora. Onda se uputi opšti poziv, pa ko šta priloži. Može anonimno. Onda se eventualno isprave ili dorade odgovori i to je to. Posle toga svi koji u buduće čitaju ili raspravljaju imaju zajedničku polaznu tačku za razmišljanje, a usput su zaštićeni od uobičajenih kvazi argumenata i zamajavanja koja samo odvlače pažnju, pa gube mnogo manje vremena i brže dolaze do pravih pitanje o kojima ima smisla polemisati. Zatim, FAQ je fleksibilna forma, pa je lako naknadno umetnuti novi par pitanje-odgovor, a da se ne poremeti prethodni tekst. Pa kako mediji smisle novu manipulaciju, odmah je moguće izabrati najbolje i najjasnije moguće objašnjenje zašto je to manipulacija. Na taj način se štedi vreme i povećava efikasnost svih koji se na Internetu kasnije moraju baviti istim pitanjem. Jeste posao, ali Savski Amfiteatar je isuviše veliki i važan deo istorije, a nadam se i budućnosti Beograda da bi svega par ljudi odlučivalo o njegovoj sudbini, sasvim nezavisno od njihovih kvalifikacija, namera, položaja ili bilo čega drugog. Ako bude malo zainteresovanih za pisanje, FAQ je uvek moguće skratiti na nešto sasvim rudimentarno, na svega par pitanja koja u javnosti izazivaju najveću zabunu. Usput, FAQ je dobar recept i za druge oblasti gde postoji sukob interesa ali i neka vrsta slaganja oko osnovnih stvari, jer omogućuje da se ono sačuva pre nego što se ljudi koji su u stanju da ga jasno formulišu raziđu.
Naprimer, FAQ bi mogao biti podeljen u sledeća poglavlja, ili bar teme.
- Pozicija Savskog Amfiteatra u odnosu na okolne urbane celine. Reka, postojeće saobraćajnice i infrastuktura. Zatečeno stanje i šta treba sačuvati. Veze sa okolinom.
- Uzimajući to u obzir, koje bi potrebe apsolutno moralo da zadovoljava bilo koje rešenje njegovog uređenja?
- Koje su sve pretpostavke oslobađanja prostora Savskog Amfiteatra, šta mora prethodno da se uradi?
- Vrlo kratki pregled dosadašnjih predloga i ideja za njegovo uređenje, eventualno njihove prednosti i mane.
- Šta su prednosti i mane predloženog rešenja "Beograda na vodi"
- Šta je alternativa, koji su poželjni elementi novog ili ispravljenog projekta.
Nisam ni malo ubeđen da bi se mi složili oko većine ovih stvari, ali eto, bar da i to neko predloži. Za početak je dovoljno složiti se oko liste pitanja sa kratkim opisom vrste očekivanog odgovora. Onda se uputi opšti poziv, pa ko šta priloži. Može anonimno. Onda se eventualno isprave ili dorade odgovori i to je to. Posle toga svi koji u buduće čitaju ili raspravljaju imaju zajedničku polaznu tačku za razmišljanje, a usput su zaštićeni od uobičajenih kvazi argumenata i zamajavanja koja samo odvlače pažnju, pa gube mnogo manje vremena i brže dolaze do pravih pitanje o kojima ima smisla polemisati. Zatim, FAQ je fleksibilna forma, pa je lako naknadno umetnuti novi par pitanje-odgovor, a da se ne poremeti prethodni tekst. Pa kako mediji smisle novu manipulaciju, odmah je moguće izabrati najbolje i najjasnije moguće objašnjenje zašto je to manipulacija. Na taj način se štedi vreme i povećava efikasnost svih koji se na Internetu kasnije moraju baviti istim pitanjem. Jeste posao, ali Savski Amfiteatar je isuviše veliki i važan deo istorije, a nadam se i budućnosti Beograda da bi svega par ljudi odlučivalo o njegovoj sudbini, sasvim nezavisno od njihovih kvalifikacija, namera, položaja ili bilo čega drugog. Ako bude malo zainteresovanih za pisanje, FAQ je uvek moguće skratiti na nešto sasvim rudimentarno, na svega par pitanja koja u javnosti izazivaju najveću zabunu. Usput, FAQ je dobar recept i za druge oblasti gde postoji sukob interesa ali i neka vrsta slaganja oko osnovnih stvari, jer omogućuje da se ono sačuva pre nego što se ljudi koji su u stanju da ga jasno formulišu raziđu.
mekbejn
Advanced
Vesna Pešić
