Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[direktor]

Zuma svrati u temu o pjesackoj zoni imas plan iz 1975 pa ces vidjeti sta je planirano i granica iste

 

[stf]

Delija » 08 Апр 2016 11:41 pm[/url]":2klnjcot]
Тако су и овде неки били помирљиви према Стф-у па сад свакодневно добијамо критике од њега што нисмо ишли низ длаку криминалној власти. Види молим те безобразлука.

Не Делија, ја вас критикујем зато што све време својим понашањем ИДЕТЕ НИЗ ДЛАКУ овом пројекту. Проблем је што то не схватате, нити желите да схватите. Управо зато што је критика таква да даје ветар у леђа пројекту ћемо и добити пројекат у својој оригиналној верзији без икаквих побољшања.

Твој проблем је што у мени видиш СНС и кад га нема. Ставио си ам на главу ко тркачки коњ и за тебе постоји само право, а шта се дешава лево и десно си болно несвестан.

А Зума ... сјајна запажања, репортаже, анализе, сумње које упропасти пренаглажавањем будалаштина. У његовим критикама има 90% праве критике и 10% будалаштина. Он се ухвати за тих 10% будалаштина и направи циркус.

 

[lepi]

Igore, obrisao si sve moje postove kojima sam dokazao da ovaj covek nema pravo ikoga da kritikuje, a dozvoljavas ovo vređanje ne samo forumasa nego i cele nacije.

Banovao si Aleksandra Velikog, zbog identicnih postova, ovom mozes da skrenes paznju barem.

 

[Дошљак]

Синоћ сам испод Зарићевог моста видео шлеп са крупним каменом поред овог шлепа са краном, изгледа крећу у изградњу обалоутврде.

 

[milos.tro]

Malo današnjih fotki,krenuli su sa ogradjivanjem prostora oko budućeg W hotela,krenula je izgradnja obaloutvrde,takodje su krenuli i sa pripremom za postavljanje oplate na platformi ispod SSM-a itd:
Pogledajte prilog 24Pogledajte prilog 23Pogledajte prilog 22Pogledajte prilog 21Pogledajte prilog 20Pogledajte prilog 19Pogledajte prilog 18Pogledajte prilog 17Pogledajte prilog 16Pogledajte prilog 15Pogledajte prilog 14Pogledajte prilog 13Pogledajte prilog 12Pogledajte prilog 11Pogledajte prilog 10Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[milos.tro]

nastavak reportaže:
Pogledajte prilog 20Pogledajte prilog 19Pogledajte prilog 18Pogledajte prilog 17Pogledajte prilog 16Pogledajte prilog 15Pogledajte prilog 14Pogledajte prilog 13Pogledajte prilog 12Pogledajte prilog 11Pogledajte prilog 10Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[bobcha78]

Da li zna neko, šta će se desiti sa ovim talpama što su pobijene? Da li će do te visine biti obaloutvrda, tj da li će ostati zalivene u betonu?

I da ne zaboravim, Miloše hvala na slikama i reportaži, uvek si bio na nivou (što kaže Žika)

 

[Zuma]

Ovo su reklamni paneli, a ne ograda gradilišta. Znači nema ni blata ni teških kamiona. Dakle ili parking, neko stovarište, prostor za radnike ... sumnjam Savanova broj 2 tik pored gradilišta... mada ko zna, ovo je veliki prostor. Reklame su orjentisane ka unutrašnjosti.

 

[Veliki Vracar]

Zuma » 09 Apr 2016 06:06 pm[/url]":ycc83bif] Dakle ili parking, neko stovarište, prostor za radnike ...

Ма то сигурно ускоро стижу Алабар и власници ланца W хотела на полагање камена темељца и временске капсуле па мора да буде нашминкано и то брзо за мање од 15 дана... :mrgreen:

 

[Zuma]

bobcha78 » 09 Apr 2016 04:29 pm[/url]":1ukxp0j2]Da li zna neko, šta će se desiti sa ovim talpama što su pobijene? Da li će do te visine biti obaloutvrda, tj da li će ostati zalivene u betonu?

Od dve mogućnosti, vađenje ili ostanak, ova druga je manje verovatna. Pobijane su isuviše haotično i neravnomerno. Na mestima je njihova visina veća od očekivanog nivoa zemljišta na tom mestu, pa bi prilično debeo čelik talpi morali da seku na velikoj dužini. Da su mislili da ih zabijaju dublje, to bi uradili odmah. Neravnomerna dubina zabijanja takođe znači da podzemne vode probijaju ispod njih na sasvim različitim visinama, što u priličnoj meri smanjuje njihov efekat kad se zna da su slojevi podzemne vode pod istim pritiskom raspoređeni strogo horizontalno. Zašto onda vodi ostavljati prolaz ispod talpi na raznim visinama? Plus što je bitno jeftinije jer se talpe mogu ponovo upotrebiti negde drugde. Iz toga proizilazi da će se one najverovatnije vaditi.

 

[brdjanin]

Koliko ja shvatam podzemne vode idu KA Savi u ovom delu obale. Bara Venecija nije poticala od Save već od slivanja voda sa grebena. Dakle talpe izazivaju podizanje nivoa voda u amfiteatru tokom većeg dela godine. Onda mora da postoji alternativni način za drenažu (trenutno su to ove pumpe).

 

[Bulevarac]

Možda je to novi promotivni štand, jer je prvi prepunjen zainteresovanim kupcima budućih stanova, neophodno napaviti još jedan...

 

[Zuma]

Bulbulderac17 » 08 Apr 2016 09:34 pm[/url]":2hqe9wyq]Zuma bilo bi dobro ako bi hteo da uporedis trenutno stanje stvari sa bilo kojim renderom kojim raspolazemo i da vidimo koliko je odstupanje od istog....? Znam da te maltretiram al ajde za nas forumase

Nema problema. Kad već to radim da probam i sa jednom detaljnom analizom onoga što se zna.

Betonski L profil koji je ovako orjentisan se koristi u situaciji kad je sa desne strane njegovog vertikalnog dela zemljište, a sa leve prazan prostor.

U tom slučaju pritisak zemljišta na donji deo L profila na sebe preuzima bočne sile na vertikalni deo. To znači da sada tačno znamo gde će biti početak podzemnog dela objekta. Sad je pitanje u kakvom su međusobnom odnosu zidovi nadzemnog i podzemnog dela zgrade (u ovom slučaju aneksa zgrade). Podzemni deo može zauzimati veću površinu tla od nadzemnog zato što obično ničemu ne smeta, pa je šteta da zemljište ostane neiskorišćeno. Ovde je to pogotovo aktuelno jer imaju ogroman problem sa garažama. Zbog podzemnih voda ne mogu ići previše u dubinu, pa će se u podzemlju sigurno proširiti po horizontali koliko god mogu. Što bi značilo skroz do regulacione linije bloka (koja po planu u ovom bloku odgovara i građevinskoj liniji). To je još jedan indikator da nam ovaj zid pokazuje gde se nalazi regulaciona linija. A to znači da će zid aneksa zgrade biti verovatno malo levo od ovog betona (potreban im je bar neki slobodni tehnički prostor na sopstvenom, privatnom delu placa). Pošto su gladni svakog korisnog kvadrata koga mogu da izvuku, recimo svega par metara ulevo, ali ne više od toga.

Dakle, raspored na obali bi bio ovakav. Par metara levo od vertikalnog dela L profila će se nalaziti zid aneksa. Regulaciona linija bloka je verovatno tačno na mestu vertikalnog dela L profila. Od te linije pa na desno, imamo garantovanih 10 metara širine glavnog tela odbrambenog nasipa, a po njegovom vrhu garantovanih 10 metara širine najvišeg nivoa javnog obalskog šetališta.

Sad je veliki problem šta se nalazi desno od te linije, ka vodi. Po usvojenom prostornom planu koji je deo ugovora, posle tih 10 metara, imamo 20 metara između linije gornje kote obaloutvrde i regulacione linije za malu vodu. Ali to ne znači ništa jer je u pitanju samo preporuka (plan eksplicitno zahteva samo ovih 10 metara zbog vodonepropusnosti nasipa).

Padaju mi na pamet tri mogućnosti, a one se delimično vide i na poslednjem renderu. Mogu povećati širinu obale tako što će se proširiti na račun reke. Zatim, mogu proširiti najkorisniji i najvažniji gornji nivo na račun nižih nivoa (unutar tih, preostalih, 20 metara, ili koliko ih već bude kad budu nasipali u smeru ka Savi). Tako bi naprimer, za ukupnu širinu od 30 metara, najviši nivo mogao biti širok 20 metara, a niži nivo 10 metara, a ne obrnuto, kao što smo u Beogradu navikli zbog zakošenih obaloutvrda na nižim nivoima. I na kraju, upravo se tu krije i još jedan lep trik. Sve dosadašnje obale u Beogradu su imale kose obaloutvde (sem Savske luke). Obično pod nagibom od otprilike 45 stepeni. Naravno, zbog toga da bi se efikasnije razbijala enegija talasa pošto su i Sava i Dunav velike reke, a tu je i košava i zimski obalski led koji se tako efikasnije lomi. Međutim, onda se za svaki metar savladane visine gubi i metar horizontalnog prostora obale (ugao od 45 stepeni). Ali ako bi obaloutvda ovde svuda bila strogo vertikalna, onda bi se izbegao taj horizontalni gubitak. To znači da bi od, recimo 30 metara ukupne širine, svih 30 bilo upotrebljivo kao šetalište (razbijeno i raspoređeno na nekoliko nivoa). Vertikalni zidovi tik uz šetališta na nižim nivoima su naravno mnogo ružniji od kosih obaloutvrda, pošto ljudi gledaju direktno u bliski vertikalni zid, ali se definitivno štedi prostor. Tako da bi kombinacija ove tri tehnike mogla da poveća veličinu javnog prostora koga nam ostavljaju na obali Save.

Do sada nismo mnogo obraćali pažnju na rendere obale jednostavno zato što je svaki sledeći bio sasvim drugačiji, a izvedeno stanje se razlikovalo od svih njih. Međutim na zvanično usvojenim planovima centralne kule se vidi i mali delić obale, a tu postaje jasno da je za nju korišćen baš ovaj poslednji render. To bi moglo da znači da postoji realna mogućnost da će bar ovaj poslednji render obale stvarno biti i izveden, ma koliko fensi izgledao na prvi pogled. To je za sada zaista teško reći, ali evo kako on izgleda u okolini ove dve zgrade. Umesto u Beogradu standardna dva ili tri nivoa, postoji veći broj manjih, ponekda i veoma malih, promenljivog oblika i promenljive dubine do koje se pružaju u reku, a tu su i već standardne platforme koje najviši nivo veštački proširuju na račun prostora ispod njih.

Na renderu se vidi da su korišćene sve tri opisane tehnike ne bi li se iza regulacione linije obalskih blokova nekako isčupalo više korisnog i kvalitetnog prostora za šetalište (proširenje najvišeg i najkvalitetnijeg nivoa šetališta na račun nižih, eliminisanje svih kosih površina i ulazak dublje u reku). Tako da se ovaj napor ipak mora pohvaliti. Ako bude realizovan ovako kako je nacrtan, definitivno ćemo imati nešto bolju situaciju od one najgore koje sam se ja plašio. Nažalost, projektanti su bili prisiljeni da se snalaze u i dalje nedovoljnom prostoru koji im je dat, pa moje osnovna primedbe ostaje.

U odnosu na SASVIM POSEBNE potrebe ovog dela grada kao jedine ravne pešačke veze dva najpopularnija dela grada, zatim kao najlepše obale koja je zbog orjentacije ka zapadu idealna za večenje izlaske mnoštva ljudi, i zbog za Stari Grad krajnje predimenzioniranih sadržaja BNV-a orjentisanih na masovne usluge i masovnu potršnju, ova obala je MORALA da bude drastično šira nego što sada jeste, i nego što je to potrebno u drugim delovima grada. Potpuno je suludo TAKAV prostor na obali zauzeti nekakvom klasičnom komercijalnom zgradom, pogotovo slučajnog sadržaja, forme, namene i vlasništva koje donosi pare jednoj nepoznatoj privatnoj osobi (pogotovo kad se proda zajedno sa zemljištem), umesto da koristi čitavom gradu. Ovde je moralo da bude mnoštvo unapred programiranih i krajnje optimizovanih sadržaja koji bi na najbolji i po grad najkorisniji način koristili hiljadama ljudi koji će ovuda šetati. Neka vrsta rekreaciono-turističke pešačke zone donekle nalik hibridu Knez Mihajlove ulice i zone pune klupa za odmor uz ulične priredbe i izvođače. Da li vi stvarno mislite da će nekoliko stambenih ili poslovnih zgrada biti naročito interesantno prolaznicima, da li je obalski ulaz u hotel zanimljiv bilo kome sem šake njegovih gostiju, i da li turisti dolaze u Beograd da bi provodili vreme u tržnom centru? Mi nemamo 50 ovakvih obalskih poteza u centru starog grada, samo ovaj jedan jedini. Ceo koncept skoro potpuno privatizovane obale tik uz niz visokih kula na ovako posebnom mestu je bolestan i destruktivan.

Ali šta sad da se radi, ako bude ovako kao na renderu, biće nešto bolje nego što sam se nadao. U iole široj perspektivi je i dalje tragično, ali je bar nešto.

 

[neshaoct]

Zuma » 09 Apr 2016 07:46 pm[/url]":16cws3v0]
...U tom slučaju pritisak zemljišta na donji deo L profila na sebe preuzima bočne sile na vertikalni deo. To znači da sada tačno znamo gde će biti početak podzemnog dela objekta. Sad je pitanje u kakvom su međusobnom odnosu zidovi nadzemnog i podzemnog dela zgrade (u ovom slučaju aneksa zgrade). Podzemni deo može zauzimati veću površinu tla od nadzemnog zato što obično ničemu ne smeta, pa je šteta da zemljište ostane neiskorišćeno. Ovde je to pogotovo aktuelno jer imaju ogroman problem sa garažama. Zbog podzemnih voda ne mogu ići previše u dubinu, pa će se u podzemlju sigurno proširiti po horizontali koliko god mogu. Što bi značilo skroz do regulacione linije bloka (koja po planu u ovom bloku odgovara i građevinskoj liniji). To je još jedan indikator da nam ovaj zid pokazuje gde se nalazi regulaciona linija. A to znači da će zid aneksa zgrade biti verovatno malo levo od ovog betona...

neshaoct » 27 Dec 2015 04:16 am[/url]":16cws3v0]Zuma, idi ovde:
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokument ... ?id=179479
Klikni na:
Ugovor o zajedničkom projektu "Beograd na vodi"

U okviru njega, imaš dokument iz januara 2015. godine:
Prostorni plan područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat ''Beograd na vodi''.
Taj dokument nije čekao objavljivanje Ugovora o BnV, dostupan je još odmah od januara 2015. godine. Pominjan je na forumu odavno.
Uzmi i pročitaj ga.

viewtopic.php?f=21&t=197&p=364443#p364443

Zašto ovo još uvek nisi pročitao?
Zar je korisnije za sadržaj BeoBuild foruma da izmišljaš, pretpostavljaš, nego da pročitaš ono što tamo piše?
Naročito obratiš pažnju na delove gde je definisano da građevinska linija podzemnog dela objekta može obuhvatiti maksimalno toliko i toliko % parcele, i na deo o indeksu zauzetosti parcele.
Umesto što i dalje pokušavaš da potvrdiš svoju tezu o tome kako će zgrade biti nabijene na 10 metara od reke, bolje bi bilo da već sada kažeš ''zeznuo sam se, biće to dosta drugačije''. I, šta sad, nije to sramota. Svi se zeznemo za gomilu stvari. 8) Bolje tako, nego ''kreativno'' tumačiti slike sa gradilišta samo da bi se još kao-tako ''branio'' svoj raniji stav tome kako će zgrade biti na 10 metara od reke...

 

[spatiotecte]

Zuma je u svojim tvrdnjama da ce biti obala od 10 matara sirine isto toliko tvrdoglav kao Belka koji nije odstupao od stava da se nece nista izgraditi u SA.

 

[bobcha78]

Zuma » Sub Apr 09, 2016 7:45 pm[/url]":3pmetf0f]

bobcha78 » 09 Apr 2016 04:29 pm[/url]":3pmetf0f]Da li zna neko, šta će se desiti sa ovim talpama što su pobijene? Da li će do te visine biti obaloutvrda, tj da li će ostati zalivene u betonu?

Od dve mogućnosti, vađenje ili ostanak, ova druga je manje verovatna. Pobijane su isuviše haotično i neravnomerno. Na mestima je njihova visina veća od očekivanog nivoa zemljišta na tom mestu, pa bi prilično debeo čelik talpi morali da seku na velikoj dužini. Da su mislili da ih zabijaju dublje, to bi uradili odmah. Neravnomerna dubina zabijanja takođe znači da podzemne vode probijaju ispod njih na sasvim različitim visinama, što u priličnoj meri smanjuje njihov efekat kad se zna da su slojevi podzemne vode pod istim pritiskom raspoređeni strogo horizontalno. Zašto onda vodi ostavljati prolaz ispod talpi na raznim visinama? Plus što je bitno jeftinije jer se talpe mogu ponovo upotrebiti negde drugde. Iz toga proizilazi da će se one najverovatnije vaditi.

Hvala na odgovoru, ali mislim da grešiš.

 

[zidar]

Kada vidim svu ovu gradjevinsku operativu, savesne radnike, posvecene sefove gradilista, muka me uhavti sto se sve ovo odvija u Beogradu zarad lokalne pljacke a ne u Sangaju ili Dzakarti zarad zracenja nase zemlje i njenog naroda.

Ali, avaj,
Drzava podrzava samo na lokalnom nivou gde moze da se drpi i obezbedi licna egzistencija narednih par tricavih godina,
niko da dâ bankarsku garanciju tim istim firmama da zidaju u Sao Paulu,
niko da im obezbedi podrsku preko ambasada gde partijski drugovi lezilebovici trose novac gradjana na koktele i slikanje,
niko da pomisli o tome sta ce o njima reci njihova vlastita deca kada odrastu,

Cesto se cuje da smo mi rodjeni za korupciju, da nismo dorasli razvijenom svetu, da je nas narod ovakav ili onakav,

Kojesta,

Mi nismo ni bolji ni losiji od ostailh,

Celo ovo gradiliste je dokaz da smo i dalje face kao sto smo nekada bili,

Nazalost ulazemo svu svoju snagu u gradjenje jos jednog naselja Stepa Stepanovic uz Savu umesto da zidamo primer za svet i buduce narastaje.

 

[Zuma]

neshaoct » 09 Apr 2016 09:06 pm[/url]":2tjnnulc]
Zašto ovo još uvek nisi pročitao?
Zar je korisnije za sadržaj BeoBuild foruma da izmišljaš, pretpostavljaš, nego da pročitaš ono što tamo piše?
Naročito obratiš pažnju na delove gde je definisano da građevinska linija podzemnog dela objekta može obuhvatiti maksimalno toliko i toliko % parcele, i na deo o indeksu zauzetosti parcele.
Umesto što i dalje pokušavaš da potvrdiš svoju tezu o tome kako će zgrade biti nabijene na 10 metara od reke, bolje bi bilo da već sada kažeš ''zeznuo sam se, biće to dosta drugačije''. I, šta sad, nije to sramota. Svi se zeznemo za gomilu stvari. 8) Bolje tako, nego ''kreativno'' tumačiti slike sa gradilišta samo da bi se još kao-tako ''branio'' svoj raniji stav tome kako će zgrade biti na 10 metara od reke...

Hajde ne pričaj gluposti. Sve to sam još davno pročitao i to mnogo puta. A da li si ti uopšte pročitao i još važnije razumeo šta sam ja napisao? I sada i ranije?
Linija podzemnog dela objekta u ovom bloku može obuhvatiti maksimalno, ne nekih neodređenih "toliko i toliko %", nego tačno 90% parcele. Što je praktično čitava parcela. A TO u stvari nema nikakve veze sa bilo čim, jer je ovde građevinska linija na istom mestu sa regulacionom, pa čak i da sme zauzimati samo 50% parcele, opet bi podzemni deo objekta mogao da se prostire do same regulacione linije ka obali, pošto ne bismo znali gde će tačno postaviti bilo zgradu bilo njeno podzemlje u odnosu na granice parcele. Međutim, sa 90%, to je akademsko pitanje, jer podzemni deo skoro sigurno dolazi do obaloutvrde. Plus onda treba objasniti ukopani L profil.

Indeks zauzetosti takođe ne znači baš ništa u ovako precizno postavljenom pitanju.

A što se tiče 10 metara, rekao sam da je garantovanih deset metara na najvišem nivou obaloutvrde veoma malo (a oni su daleko najvažniji). A nikada da toliko ima do reke. Niti sam rekao da znam kakav će profil na kraju izabrati za obalu u okviru tih 30 metara. Na najvišem nivou treba da budu ljudi, dakle da je to javni prostor dovoljne širine u VLASNIŠTVU grada, i da ta širina bude garantovana planom i ugovorom, a ne da bude zauzeta nečijom privatnom zgradom koja služi ko zna kojoj nameni. Ovo pričam zato što postoji trend da se ljudi proteraju na niže nivoe kao dovoljno dobre za njih, a da se najkvalitetniji prostor na najvišem delu obale koji se uvek brani od vode privatizuje, da se preda privatnicima bilo u vlasništvo, bilo na ekskluzivno korišćenje (kao u tobože nezavršenom Zemunskom keju kod Šarana). Sve je to i dalje tačno, sem što su ovde na trikove izvukli nešto više mesta za najviši nivo, tako što su proširili njega na račun nižeg nivoa (a ne ostavljanjem gradu u vlasništvo veće širine u smeru ka Savskoj ulici), zatim pomoću platformi kao kod Savanove, i na mestima na račun reke Save. Što sam pohvalio kao dobar potez u lošoj situaciji. Ali se regulaciona linija bloka nije mrdnula ni milimetar u kopno, niti je privatnicima predat manji deo ranije javnog obalskog zemljišta. Nema zbog čega da kažem da nisam u pravu kad je sve kao što sam pričao, sem što ovaj render pokazuje kako će po nivoima biti raspoređeno tih fiksnih 30 metara koji su ostali na istom mestu, a bivši javni obalski put i biciklistička staza će dalje postati privatno vlasništvo iako to nikada nisu bili.

 

[Zuma]

bobcha78 » 09 Apr 2016 09:24 pm[/url]":15iu60f8]

Zuma » Sub Apr 09, 2016 7:45 pm[/url]":15iu60f8]

bobcha78 » 09 Apr 2016 04:29 pm[/url]":15iu60f8]Da li zna neko, šta će se desiti sa ovim talpama što su pobijene? Da li će do te visine biti obaloutvrda, tj da li će ostati zalivene u betonu?

Od dve mogućnosti, vađenje ili ostanak, ova druga je manje verovatna. Pobijane su isuviše haotično i neravnomerno. Na mestima je njihova visina veća od očekivanog nivoa zemljišta na tom mestu, pa bi prilično debeo čelik talpi morali da seku na velikoj dužini. Da su mislili da ih zabijaju dublje, to bi uradili odmah. Neravnomerna dubina zabijanja takođe znači da podzemne vode probijaju ispod njih na sasvim različitim visinama, što u priličnoj meri smanjuje njihov efekat kad se zna da su slojevi podzemne vode pod istim pritiskom raspoređeni strogo horizontalno. Zašto onda vodi ostavljati prolaz ispod talpi na raznim visinama? Plus što je bitno jeftinije jer se talpe mogu ponovo upotrebiti negde drugde. Iz toga proizilazi da će se one najverovatnije vaditi.

Hvala na odgovoru, ali mislim da grešiš.

Sasvim moguće. Mada se meni čini da su talpe postavljane previše neravnomerno, neuredno i aljakvo da bi to bilo trajno stanje. Naprimer one stare, predratne u luci Beograd, izgledaju kao da ih je postavljala tehnologija iz 22. veka prema ovima. Ali ko zna. Možda računaju da će se sve ionako zatrpati ili betonirati pa nije ni važno, mada mi ipak zvuči logičnije da će ih vaditi.

 

[Bulbulderac17]

Zuma svaka cast na analizi. Onaj koji je dobro procitao tvoj post razumeo je sta si hteo da kazes.
Momci pre bilo kojih kritika i pre nego sto kazete bilo sta na Zumin post uradite svoju analizu imajte svoje misljenje o radovima na terenu najlakse je napisati to nije tacno ili pricas neistine. Prosvetlite nas sta se stvarno radi na terenu drugacije od ovoga sto je zuma napisao.

 

[milos.tro]

Koliko sam razumeo (bilo je u tome govora u jednoj emisiji BgD na vodi),talpe su postavljene podjednako na istoj dubini u zemlji,zatim će se seći tipa ravnjanje po visini,a onda bi sledilo betoniranje.

 

[relja]

brdjanin » 09 Apr 2016 07:10 pm[/url]":38czwnn0]Koliko ja shvatam podzemne vode idu KA Savi u ovom delu obale. Bara Venecija nije poticala od Save već od slivanja voda sa grebena. Dakle talpe izazivaju podizanje nivoa voda u amfiteatru tokom većeg dela godine. Onda mora da postoji alternativni način za drenažu (trenutno su to ove pumpe).

Zato je Leo Reni i osmislio bunare.

 

[relja]

Zuma » 09 Apr 2016 11:10 pm[/url]":2ieeziue]...
Sasvim moguće. Mada se meni čini da su talpe postavljane previše neravnomerno, neuredno i aljakvo da bi to bilo trajno stanje. Naprimer one stare, predratne u luci Beograd, izgledaju kao da ih je postavljala tehnologija iz 22. veka prema ovima. Ali ko zna. Možda računaju da će se sve ionako zatrpati ili betonirati pa nije ni važno, mada mi ipak zvuči logičnije da će ih vaditi.

Ovako postavljeno je besmisleno i moralo bi da se ponovo pobija.

 

[milanche]

zidar » 09 Apr 2016, 21:52[/url]":37tcx89f]Kada vidim svu ovu gradjevinsku operativu, savesne radnike, posvecene sefove gradilista, muka me uhavti sto se sve ovo odvija u Beogradu zarad lokalne pljacke a ne u Sangaju ili Dzakarti zarad zracenja nase zemlje i njenog naroda.

Ali, avaj,
Drzava podrzava samo na lokalnom nivou gde moze da se drpi i obezbedi licna egzistencija narednih par tricavih godina,
niko da dâ bankarsku garanciju tim istim firmama da zidaju u Sao Paulu,
niko da im obezbedi podrsku preko ambasada gde partijski drugovi lezilebovici trose novac gradjana na koktele i slikanje,
niko da pomisli o tome sta ce o njima reci njihova vlastita deca kada odrastu,

Cesto se cuje da smo mi rodjeni za korupciju, da nismo dorasli razvijenom svetu, da je nas narod ovakav ili onakav,

Kojesta,

Mi nismo ni bolji ni losiji od ostailh,

Celo ovo gradiliste je dokaz da smo i dalje face kao sto smo nekada bili,

Nazalost ulazemo svu svoju snagu u gradjenje jos jednog naselja Stepa Stepanovic uz Savu umesto da zidamo primer za svet i buduce narastaje.

Apsolutno se slzem da smo i dalje face u oblasti gradjevinarstva, da mozemo apsolutno da pariramo svakom sto se tice i znanja i umeca. Ali posto sam malo vise informisan kako i sta, cito da dam info.

Energoprojektu nije tesko dobiti bankarske garancije, ne treba mu drzava za to. Problem je kad EBRD ili svetska banka, pa ili neka vlada raspisu tender gde se trazi minimalni prihodi u predhodnim godinamaza odredjene tipove objekta, koji su veliki i nase firme ne mogu da ih dostignu. Tako je Mostogradnja ispala iz mnogih onkursa, jer nisu radili nista godinama, pa su dobijali Porr i Strabag koji onda angazuju Mostogradnju da radi za njih kao podizvodjac. Zato je i dobro da drzava kad god moze angazuje domace izvodjace jer im tako prihodi rastu i kapaciteti za ucestovanje na tenderima van. Naravno povecava se i referenc lista.

Drugi problem je sto su nase kompanije, verovai ili ne, skupe za odredjena trzista. Tako Energoprojekt jako malo gradi gradi stambene objekte van, jer su Turci i Kinezi jeftiniji. Kinezi dominiraju u Africi, a Turci su u Rusiji do skoro sad ne znam. Tako da se orjentisao na eksluzivne stambene objekte gde je potreban kvalitet, industrijiske objekte, sportke i druge koji su zahtevniji i komplikovaniji i gde imamo i refence i znanje i umece za tako nesto.

Sto se tice korupcije i raznih muljacina, da bio ih je i ima i dalje, ali mislim da toga iima svuda.

 

[stf]

Корупција у грађевинарству је глобална, грађевинско-тајкунски лобији такође. Свака интересна група има своју територију где јој глобална мрежа дозвољава да ради. Тако је било и у време Југославије када су наше фирме шљакале, али не било где - него тамо где су имале глобалну "дозволу".

Не постоји права тржишна утакмица у грађевинарсту, нити на локалу, нити у Европи, нити глобално. Све је договорено и намештено.