Šta je novo?
Od:
Filteri

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Реално гледано, данас су највећа препрека за БнВ аутобуска станица и хангари иза ње. Мада опет остаје саобраћајно питање, где ће нови булевари водити и шта ће спајати.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=371529#p371529:3ua14wo1 je napisao(la):
Дошљак » 14 Feb 2016 09:00 am[/url]":3ua14wo1]Реално гледано, данас су највећа препрека за БнВ аутобуска станица и хангари иза ње. Мада опет остаје саобраћајно питање, где ће нови булевари водити и шта ће спајати.
Kliknite za proširenje...


Pa to valjda treba da bude početak cele priče, a ne prepreka?
Ali ne, ovi polaze od toga gde će preko dana da sede "biznismeni" i kakve će jahte da jurcaju Savom ispred zgrada...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=371522#p371522:3reyva7i je napisao(la):
Zuma » Sun Feb 14, 2016 2:00 am[/url]":3reyva7i]
Nije problem u blizini obale reke, a nije ni u tome što neko ne može da shvati korist, nego su problem jednostavno pare, odnosno ukupna cena zadržavanja aktivne železničke stanice. Na gornjoj slici dobro pogledajte prilično upečatljivo rastojanje između železničke stanice i Save, pa to mentalno pomnožite sa 6. Na čitavoj toj dužini neko treba da plati da se šine ukopaju i pokriju. To je otprilike kao da ih ukopavate duž čitavog Novog Beograda, od Tošinog Bunara do Milentija Popovića (oko 3 km u oba slučaja). Ja sam protiv šina u nivou, ali ako su denivelisane na bilo koji način ... samo napred. Međutim treba biti svestan da u tom slučaju cena uopšte neće biti naivna. Pravi odnos ova dva rastojanja se vidi tek na mapi, ne na slici.
Kliknite za proširenje...

Nije neophodno ukopavanje cijelom dužinom trase od Savskog Trga do petlje Radnička.

Prostor ispod mostarske petlje niti će biti za neku visokogradnju niti je predviđen za saobraćajnice, odnosno na tom mjestu je petlja već denivelisana u odnosu na kolosjeke. Pored toga, prostor Sajma je takođe povezan podhodnicima ispod kolosjeka i bulevara a dodatno, razmišlja se i o povezivanju kolosjeka ispred Sajma sa Prokopom, što zbog visinske razlike znači dizanje kolosjeka kod Sajma umjesto njihovog ukopavanja, tako da jedini potez gdje zaista može postojati potreba za ukopavanjem je posljednji 1 kilometar pruge do željezničke stanice.

Kad se pogleda Egis-ova studija metroa za Beograd, može se dobiti približna slika o cijeni ukopavanja dva kolosjeka i nekoliko perona željezničke stanice...

Pogledajte prilog 5

po toj studiji, za metro, a približno primjenjivo i za željeznicu, cijena 1 dužnog metra metro tunela u otvorenom iskopu, tj "cut and cover" iznosi 22000 evra što bi za 1km iznosilo 22 miliona evra.
Za željezničku stanicu, ako bi uzeli cijenu predviđene podzemne stanice "Trg Republike", recimo, koja bi bila manja ali na većoj dubini i čija je cijena oko 19,8 miliona dobili bi ukupnu vrijednost ukopavanja stanice i kolosjeka do mostarske petlje oko 45 miliona evra. To bi bilo otprilike kao i ova druga faza radova na Prokopu.
Ako tamo, izvan centra nije problem naći 45 miliona, ne vidim zašto bi problem bio u centru grada u prostoru projekta BNV.

ALI, ni to nije sve.

Može se cijela stvar uraditi i BEZ UKOPAVANJA.

mi smo ili previše razmaženi ili zaista imamo fobiju od željeznice, što opet mogu da razumjem, ali u mnogim gradovima u svijetu željeznice nisu ukopane i ti gradovi savršeno funkcionišu. To je moguće i u Beogradu, a ako je novac toliki problem, onda je i poželjno.

npr,..

Kad se pogled regulacioni plan za BNV, može se vidjeti da predviđene saobraćajnice SAMO NA 3 MJESTA presjecaju šinski koridor. Odnosno, da šine i nisu naročita smetnja "silasku grada na rijeku".

Pogledajte prilog 4

Ja sam prilaze prostoru BNV podjeli na 6 pravaca (A-F).
Najvažniji pravci su A i B.
Pravac A povezuje BNV sa Brankvim Mostom i dalje, prema Beton Hali i Kalemegdanu.
Pravac B povezuje BNV sa centrom grada, Terazijama i Trgom Republike.
Ta dva pravca uopšte nisu u koliziji sa šinama i glavni pravac kretanja nije okomito na rijeku već paralelno sa rijekom. Zato je i važno ovo što Pantograf ponavlja 3 puta, da stanica nije na Savi, odnosno ne čini smetnju glavnom saobraćajnom toku.

Takođe je važan i pravac F kao veza sa Sajmom i koji opet nije u koliziji sa šinama.

Preostala 3 pravca, C,D i E presjecaju šine.
Od ta 3 pravca, najvažniji je D pravac a on je već denivelisan za automobilski saobraćaj u odnosu na šine, mostarskom petljom.

Jedina 2 preostala pravca (C i E) mogu stvarati problem ali oni su daleko od toga da budu važni. Zato i jesu planeri saobraćaja za BNV predvidjeli samo 3 saobraćajnice na ova dva pravca.

Saobraćajnica (1) i (2) su na pravcu C. Saobraćajnica (1) je mala pomoćna ulica, profila 1+1 i ne igra značajnu ulogu u saobraćaju.
Saobraćajnica (2) je važnija saobraćajnica ukupne širine 40m i ona je u plan označena kao "SAO2".

SAO2 može da prelazi kolosjeke i saobraćajnicu "SAO6" koja bi mogla biti paralelna kolosjecima u podvožnjaku, otprilike kao na slici...

Pogledajte prilog 3

ta saobraćajnica (SAO2) ima 6 automobilskih traka i obostrano, pješačko biciklističke staze.
Blok 22 je onaj veliki park, a blokovi 23, 24 i 25 su stambeno-poslovni blokovi. U ovom rasporedu, blokovi 23 i 25 ne bi imali izlaz na SAO6 zbog kolosjeka i od njih bi bili odvojeni ogradom ili zidom. Takvih primjera u svijetu ima mnogo.

Naprimjer, Ljubljana...

U centru Ljubljane je željeznička stanica a nedaleko od nje velika saobraćajnica koja podvožnjakom prolazi ispod 4 željeznička kolosjeka...

Pogledajte prilog 2

na ulici to izgleda ovako...

Pogledajte prilog 1


Ova Ljubljanska saobraćajnica je još veća od planirane beogradske. Ima 7 traka i obostrano pješačko biciklističke staze. Razlika je još i u tome što su na nadvožjnaku u Ljubljani 4 kolosjeka a u BG bi bila 2 kolosjeka i 4 automobilske trake. Znači malo širi nadvožnjak.

Slično rješenje kao i za saobraćajnicu (2) bilo bi i za saobraćajnicu (3) koja se nalazi kod Sajma.
 
Često sam u Ljubljani i pričao sam o toj prugi ovde. Doslovno deli grad na dva dela, pružni prelazi gde pešak može preći su otprilike na svakih pola kilometara. Ja sam je prelazio na drugom mestu, Kajuhovom (a ne Dunajskom cestom) kao na tvojoj slici - zbog te pruge mi je, umesto 10 minuta, trebalo 40 minuta peške do posla, pa sam išao taksijem. Ti podvožnjaci su, čak i tamo, katastrofalno ižvrljani grafitima i ružni - to se vidi i na ovoj tvojoj slici. I ti ozbiljno predlažeš to rešenje za Savski amfiteatar?
 
To u Ljubljani je pešake razdaljina kao kada se kod nas pešači podvožnjkom na kraju Tadeuša Košćuška, samo što u Ljubljani ima više traka pa je i podvožnjak širi pa sve deluje nekako bliže.
A razdaljina po površini je, i u Ljubljani i u Beogradu - 250 metara po površini.
Rastojanje od Savske ulice do obale Save je 500 metara.

Ali, šta RIoBL zna o Beogradu?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=371550#p371550:21adlwco je napisao(la):
ACR » Sun Feb 14, 2016 3:24 pm[/url]":21adlwco]Često sam u Ljubljani i pričao sam o toj prugi ovde. Doslovno deli grad na dva dela, pružni prelazi gde pešak može preći su otprilike na svakih pola kilometara. Ja sam je prelazio na drugom mestu, Kajuhovom (a ne Dunajskom cestom) kao na tvojoj slici - zbog te pruge mi je, umesto 10 minuta, trebalo 40 minuta peške do posla, pa sam išao taksijem. Ti podvožnjaci su, čak i tamo, katastrofalno ižvrljani grafitima i ružni - to se vidi i na ovoj tvojoj slici. I ti ozbiljno predlažeš to rešenje za Savski amfiteatar?
Kliknite za proširenje...

Naravno. Zbog čega ti ne bi ovo rješenje? Zbog grafita?

Sve saobraćajnice koje su previđene za BNV nakon uklanjanja željeznice ostaju i sa ovim nadvožnjakom. Jedina razlika je što, ako tu nebi bio nadvožnjak, bila bi raskrsnica sa semaforom. Ovako, sa nadvožnjakom prolazak je zapravo i brži.
 
Radila danas
89eef812a3a2f92cff06fee8907abf71.jpg


8d26fc44a37fb941d92c54273ef50652.jpg


Sent from my GT-I9505 using Tapatalk
 
Rio, sve pohvale za prezentaciju ideje. Tako treba da se radi.

Što se tiče sadržaja, osnovna greška je što misliš da se mi krećemo samo po trotoarima tik uz ivicu velikih ulica, tj da su šine problem samo tamo gde prelaze automobilske saobraćajnice. Šine su pre svega problem ljudima, one prosto ubijaju normalno kretanje po gradu, a zatim urbanističkim potencijalima prostora. Ti želiš da ih provučeš po sred svih novih blokova u prvom planu na sledećoj slici.

14371856287_1f198093a7_b.jpg


Šta će od tih blokova ostati? Šta se u njima onda može napraviti? Kakva će onda biti vrednost zemljišta? Uslovi života, spavanja i uopšte stanovanja? Gde tu mladi i stari mogu izaći, u miru se igrati ili opustiti? Šine su u sred velikog grada apsolutno destruktivne po toliko mnogo različitih osnova da bi samo njihovo nabrajanje i rudimentarno objašnjenje zahtevalo omanji esej. Mi imamo objektivno iskustvo, a ne tek nečije mišljenje, koliko su one bile štetne po razvoj i starog i Novog Beograda. Na obadva mesta šine su u praksi predstavljale neprolaznu ili bar teško prolaznu barjeru koja je tokom decenija ostavila strahovite posledice po razvoj tih delova grada. Nije njihovo uklanjanje bio san generacija urbanista samo zato što ih je nešto svrbelo da se oprobaju na novom prostoru. I prisustvo denivelisanih šina ima svojih problema, ali to je ipak bar nekakav kompromis. Ali ostaviti ovaj zid na nivou zemlje, i to na ovolikoj dužini i ovakvom mestu, paralelno reci kuda će tek voditi svi putevi, to je apsolutno destruktivno. Ako se ukopaju (bolje) ili podignu na stubove (lošije), još i nekako, ali bez toga svakako ne.
 
I čisto da potsetim na moju staru ideju, ovaj put uz prikaz nove pristupne trase. Spominjao sam velike troškove revitalizacije stare zgrade železničke stanice, cigle, teškoće uspona uz Kameničku što problematizuje korisnost stare lokacije, cenu ukopavanje železničkih šina na tolikoj dužini SA i razne druge mane. Ali ako bi se nova, moderna i mala stanica, a veća po drastično redukovanom saobraćajnom planu i ne treba, napravila ispod Gazele, ili bilo gde u bližoj okolini, a do nje dovele šine sa Prokopa, većina problema bi bila elegantno rešena, i to relativno jeftino. I još bi na najbolji način upotrebili uvek problematičan prostor ispod auto puta.

ZelStanicaIspodGazele.jpg
 
:kafa:

"Bojan Veselić - Kakav potencijal nudi ova slika.Koji to grad u Evropi ima tesku prugu prve kategorije na 50 metara od Evropskog prvoklasnog vodotoka.Da li je iko ponudio turistima sa ladja (a nije ih malo, stavise) turisticku voznju bilo mocnom i premocnom dizelkom bilo parnjacom levo do Dunav st, ili desno ka topcideru recimo ka sredjenoj garazi Titovog voza (u nekoj normalnoj zemlji).A moguce su i dalje destinacije da ne forsiram svoju mastu.Za sve to samo treba bar malo mozga u glavi a ne nokontolisana alavost i bahatost.
Vozovi i železnička infrastruktura - Upravo tako. Prolazio sam pre neki dan kraj Dunav stanice i Donjeg grada, oko tih stanica su citavi kvartovi industrije, odnosno naselja. A o pogledu sa ppruge na grad greota je govoriti kada nam to blago propada... Sta se sve moze uraditi! Provesti turizam, provesti gradski voz od Resnika, Rakovice, Topcidera preko savskog amfiteatra, uvesti stajalista... kakav bi to biznia bio... Niko ne razmislja bas niko, umesto toga pruga propada, postoji da bi njom prosao jedan dva teretna voza za smenu! Krajnje tuzno..."
izvor:vozovi i železnička infrastruktura
 
Sta li ce ovaj stub tj znak obelezavati pogotovo sto deluje da je pogresno orijentisan. Mozda oznaku da pripremite pasose za ulazak na teritoriju UAE :)

file.php
 
Mozda nadzornu stanicu :)


Ukopilo im se lepo vreme za izgradnju ove godine kao nikada do sada bukvalno :)
 
Ladno nisu odustali od te buzevine koju su prvo uradili na stazipa sve uklonili
Onda su stazu pomjerili i ipak stavili to sta god da je kao da je moralo bas tu da se nasadi
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=371563#p371563:p26h2pak je napisao(la):
Zuma » Sun Feb 14, 2016 5:33 pm[/url]":p26h2pak]

Što se tiče sadržaja, osnovna greška je što misliš da se mi krećemo samo po trotoarima tik uz ivicu velikih ulica, tj da su šine problem samo tamo gde prelaze automobilske saobraćajnice. Šine su pre svega problem ljudima, one prosto ubijaju normalno kretanje po gradu, a zatim urbanističkim potencijalima prostora. Ti želiš da ih provučeš po sred svih novih blokova u prvom planu na sledećoj slici.
Kliknite za proširenje...

Ne.
Ideja je da se dva kolosjeka provuku duž planirane saobraćajnice koja je na regulacionom planu označena sa SAO6, kao što sam ucrtao na ovoj slici ispod a umjesto raskrsnice sa semaforom postojao bi nadvožnjak. I otprilike koliko je debela ova crna linija, toliki prostor bi zauzimala i ta dva kolosjeka.

Pogledajte prilog 1

Slažem se da su šine problem za okomite komunikacije. Ali kao što se podvožnjacima rješava ukrštanje sa automobilskim saobraćajem tako se rješava i ukrštanje sa pješačkim ili biciklističkim saobraćajem.

No, ja ću opet napomenuti dvije daleko važnije činjenice:
1. najveći saobraćajni tokovi (i automobilski i pješački) ne odvijaju se okomito na kolosjeke već paralelno s njima na pravcu Savamala - Sajam u prostoru IZMEĐU kolosjeka i rijeke. Taj je prostor širok oko 400m i u njemu se sigurno neće osjetiti nikakve negativne posljedice postojanja dva kolosjeka i željezničke stanice na Savskom Trgu. Naprotiv. Čitav prostor može samo imati korist od željezničke stanice.
2. Cijena. Sve košta. Ovo bi možda koštalo 10-15 miliona. Ukopavanje možda 50 miliona. Ali, daleko najskuplje je uklanjanje željezničke stanice

Ja lično ni ne mislim da je ovo rješenje sa površinskim kolosjecima najbolje. Iznio sam ga samo kao najjeftinije.

A u vezi ovog tvog predloga...



...imam i ja par komentara:

1.visinska razlika između kolosjeka na Prokopu i ispod Gazele ne odgovara željezničkom saobraćaju. Toliki nagib, po tom pravcu, bi mogao biti savladan jedino tramvajem.
2.koji je značaj ž. stanice u SA ako bi ona bila povezana na Prokop? Treba imati na umu da je i Prokop vezan sa šumadijskim prugama samo preko dedinjskog tunela. Drugim riječima, taj tunel nije dovoljan da ponese sav saobraćaj namjenjen magistralnom pravcu Šumadija - Srem i još saobraćaj prema nekoj čeonoj stanici u savskom amfiteatru. Opstanak čeone stanice u savskom amfiteatru ima jedino smisla uz topčidersku prugu koja ima 3-4 kolosjeka.
3.ako zanemarimo prve dve stavke, zašto da "nova, moderna stanica" bude kod Gazele?
Najbolja lokacija za "novu, modernu stanicu" u savskom amfiteatru je - lokacija stare stanice. Zašto? Zato što ta lokacija ispunjava najmanje tri važna razloga.
- već postoji stanična zgrada
- već postoji stanični trg
- već postoji sistem javnog gradskog saobraćaja orjentisan prema toj lokaciji
Zašto zatvarati oči pred nečim što postoji i funkcioniše decenijama i tražiti mu zamjenu? Zašto praviti novu staničnu zgradu, novi trg, i praviti nove linije GSP-a? Za to se u narodu kaže "traže hlje*******a preko pogače".
 
Otvoren severnokorejski "BW"
Imamo i iskustva prvih stanara, ko razume...
iz prilozenog se vidi da su gradjani razdragani i veseli, pre svega slozni
svako uporedjivanje sa nasom zemljom je neumesno, a slicnosti sasvim slucajne
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=HcvqnWWQHuc[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=97E7VfdOmSw[/youtube]
svaki severnokorejanc, naravno onaj ko nije ukaljao lik i delo Vodje , dobija od drzave stan koji ceka godinama. kada dobije stan onda ceka da dobije namestaj, godinama
 
Bolje čekati da DOBIJEŠ stan i namještaj, makar godinama, nego čekati da isto to KUPIŠ.
 
Predlog koji je Zuma postavio u vezi manje zelezničke stanice kod Sajma je i planiran nacrtom plana(lokacija bi bila preko puta Bigza) pa dalje izrada studije i podzemna dvokolosečna pruga kroz SA (podzemna stajališa u SA pa izlaz kod beton Hale i dalje vezom pruga oko Kalemegdana).Ono što bi bilo sporno bi bili troškovi kao i lokacija te podzemne trase,zbog nivoa podzemnih voda.Druga futuristička,zahtevna i nerealna studija bi bila trasa aerodrom-z-st NBG pa ispod SA,Savom,SA (takodje sa podzemnim stajalištima do centra grada).

Mišljenja sam da bi bilo i jednostavnije i jeftinije sačuvati tih nekoliko koloseka u SA i razmatranje koliko je to u mogućnosti veza Prokop-St.Glavna.Pogledajte primere iz St.Etjena:
Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2
http://www.aaupc.fr/projets/fiche/id/48/lang/en
Utrehta i sa garažom za 12.000 biciklista:
Pogledajte prilog 1

http://www.climate-kic.org/news/dutch-c ... ban-areas/
 
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh