Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[direktor]

Novi terminal intermodalni treba da bude u bataji kacio sam plan svojevremeno tamo se jos nista neradi

 

[stanislaw]

Sada kad su ceo Savski amfiteatar sravnili sa zemljom i očistili, savršeno je nebitno kada će, kako i gde iseliti ŽIT-ov terminal i da li će ga iseliti u roku. Neka ga sele kad god i gde god im je volja, ionako nikad nije ni morao da bude tu.

Meni mnogo više smeta što su nakon puštanja biciklističke obilaznice potpuno zatvorili priobalje u savskom amfiteatru. Da li je to bilo potrebno? Radovi na samoj obaloutvrdi svejedno još nisu počeli. Južno od starog savskog mosta na obali se obavlja samo nekakvo prčkanje/sondiranje terena tamo iza paravana oko planirane čir-kule, a one talpe nisu nikakvi radovi na obaloutvrdi već su pobodene u sklopu radova na isušivanju parcele za BW Residence. Prema tome trenutno nema govora o bilo kakvoj rekonstrukciji obaloutvrde pa ne vidim zašto obala ne bi bila otvorena makar u širini dosadašnje biciklističke staze.

Da li im ovaj lex specialis za BNV daje za pravo da zauzimaju javne saobraćajnice tek tako (konkretno ulica Bara Venecija) i da li su dužni da zauzeće prijavljuju gradskom sekretarijatu za saobraćaj sa rokom završetka? Jeste da usvojenim planom privatna parcela dolazi preko ulice a šetalište se pomera ka reci, ali valjda treba prvo premestiti saobraćajnicu na novu trasu pa onda ući u posed stare trase i preorati je?

A obala nizvodno od starog mosta je još uvek (ispod tankog sloja blata) prekrivena originalnom krupnom predratnom kaldrmom i ako bi bilo pameti, pre nego što se sve to zauvek zatrpa treba kaldrmu uredno povaditi i kasnije koristiti za kreativno popločavanje raznih površina i džepova kako po BNV-u tako i šire po centralnoj zoni Beograda. Živo me interesuje da li će o ovome neko da vodi računa ili će jednog dana samo da definitivno zatrpaju...

 

[milos.tro]

Priobalje su morali da zatvore zbog radova,krenuli su sa postavljanjem talpi i one će biti postavljene sve do Gazele,kada budu krenuli sa radovima na kuli i tržnom centru.Što se tiče biciklističke staze ona je ogradjena,asfaltirana koliko se sećam postignut je i dogovor sa biciklističkim udruženjima.

Meni ovde mnogo više smeta što se nije razmišljalo i o PEŠACIMA, što nije napravljena PEŠAČKO-BICIKLISTIČKA STAZA,mogli su ovu stazu da prošire za nekoliko metara,a ne da je koriste i jedni i drugi i da stalno budu na oprezu i pešaci i biciklisti?
Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[RioBL]

Zuma » Sat Feb 06, 2016 1:52 am[/url]":zh86ax45]
I pri svemu tome, postojeći kran je toliko star i na mestima vidljivo zarđao, da se pitam da li će uopšte biti moguće na iole jeftin način ponovo ga sastaviti kad se jednom rastavi. Tako da mi taj posao običnog "premeštanja" baš i ne deluje toliko zanemarljivo da bi se mogao uraditi očas posla. Činjenica da tu nema ništa komplikovano ne znači da zbog samog obima tog posla on neće ipak zahtevati izvesno vreme. Pa se pitam, ako ništa od ovoga još nije ni započeto, kako se to onda stari kargo terminal može ukloniti tokom leta?

Može lako.
Kao što gradonačelnik kaže "projekat BNV je pokrenuo mnogo drugih projekata", što znači, država se zaduži kod komercijanih banaka i "gura projekte" koje drugi prije njih "nisu mogli da izguraju". A to što će država i njeni građani da postanu zaduženiji i da generacijama vraćaju tuđe dugove, najmanji je problem. :roll:

 

[zoran_m]

Google je ažurirao mape.

 

[milos.tro]

UKLANJANJE PLOVILA Zbog "Beograda na vodi" iz Save se vade potopljeni brodovi
St. Đurić | 06. 02. 2016 - 11:57h
http://www.blic.rs/vesti/beograd/uklanj ... vi/q50g6m4

Izvlačenje pretposlednjeg potopljenog broda kod Savskog amfiteatra započeto je juče povodom raščišćavanja terena koje je u sklopu prve faze projekta "Beograd na vodi".
Nakon ovog plovila, preostalo je izvući još jedno koje se nalazi kod Gazele
Na toj lokaciji nalazilo se ukupno 54 plovila koja su bila usidrena kod obale Save, a odatle su za nešto više od godinu i po dana uklonjena 52 broda.

Radnici preduzeća "MIP Grading" juče su na delove potopljenog broda, koji se nalaze van vode, postavili pumpe za izbacivanje vode, kako bi uspešno rasteretili i izvukli plovilo.
- U toku je uklanjanje 53. plovila koje je bilo u polupotopljenom stanju dugi niz godina. Ostaje nam još jedan brod koji ćemo ukloniti, brod "Krajna", koji se nalazi ispod Gazele - rekao je Danilo Jeremić, iz gradonačelnikovog kabineta.

On je kazao da se plovilo nalazi na tom mestu više od 40 godina i da je uzrok potapanja odvajanje drugih brodova, koji su bili prikačeni za njega. Prema njegovim rečima, vlasnik broda je Beogradsko bagersko preduzeće, za koje nije siguran da će ga restaurirati i ponovo koristiti za plovidbu.

Izvađeni brod će najverovatnije biti rashodovan
- Milsim da će brod biti rashodovan ili iskorišćen u neke druge svrhe ali to ne mogu da garantujem. Naš posao je da se on ukloni na bezbedan i adekvatan način, a šta će njegov vlasnik sa njim uraditi ostaje na njemu - kaže Jeremić.

On je dodao da se među uklonjenim plovilima našlo nekoliko brodova koji su od velike istorijske važnosti za rečno brodarstvo i da su se za svaki od njih potrudili da bude premešten na adekvatan način kako bi se stvorili uslovi za njihovu restauraciju.
Izvlačenje plovila trajaće u toku celog dana do večernjih sati, naveo je Danilo Jeremić.
Pogledajte prilog 1

 

[Zuma]

Evo šta treba napraviti da bi se "tokom leta" mogao osloboditi prostor koji zauzima kontejnerski terminal.

Uzevši u obzir da smo već u februaru, a da su tamo i dalje samo njive, ili nameravaju da zbog BNV-a ostave Beograd bez kargo terminala, ili tvrde nešto što vrlo dobro znaju da neće uraditi.

Nova Google mapa
https://www.google.rs/maps/@44.890547,2 ... a=!3m1!1e3

 

[Zuma]

Samo da se stekne osećaj o veličini. Na gornjoj slici izostavimo kompletan logistički centar, sve pristupne puteve, i sve pristupne pruge. Samo dužina žuto oivičene oblasti intermodalnog terminala je oko 1 kilometar, a površina oko 100.000 kvadratnih metara, odnosno 10 hektara. Za poređenje, čitav projekat BNV se prostore na ukupno 90 hektara.

Dakle, na tolikoj površini (plus bitno veća logistička zona, pristupni putevi i pruge) se počinje od početka, od njive. Tu nema baš ničega, nikakve komunalne infrastrukture. Tako da prvo moraju da bar ovih početnih 10 hektara temeljno raskopaju, pa da uvedu neku komplikovanu kombinaciju verovatno nezavisnih sistema fekalne, kišne i industrijske kanalizacije, pa da razvedu vodu i struju. Pri čemu sve to prvo treba dovesti u ovu nedođiju, ili odvesti odatle. Što onda podrazumeva verovatno i manji dalekovod ili bar podzemni visokonaponski vod, manju lokalnu trafo stanicu, nekoliko crpnih stanica za vodovod i ove kanalizacije, kao i, pretpostavljam, bar rudimentarno postrojenje za prečišćavanje površinskih voda obogaćenih uljem, naftom, i ostalim zagađenjima jednog velikog kamionskog parkinga i pretovarnog terminala koji treba da opslužuje sve industrijske zone ovog dela Srbije. Pa kad, posle svega toga, nekako uspeju da zatrpaju rupe i izbetoniraju najveći deo tih 100.000 kvadratnih metara, onda mogu pa POČNU sa pravom gradnjom.

 

[milos.tro]

Prolazio sam Karađorđevom pre dva dana, uglavnom nisam imao vremena da fotografišem puno, samo sam jednom škljocnuo, i to iza zadruge gde su bageri nastavili da rade na raščišćavanju terena.

sa SSC

 

[Дошљак]

Шири се паркинг? Иначе приметио сам и ноћу и дању да су код Саванове кола паркирана скоро до саме рампе, што мислим да је противно ЗОБС-у.

 

[milos.tro]

Moguće je da se raščišćava teren za dalju gradnju,gradonačelnik pomenu izgradnju poslovno-stambenog prostora u Savamali i razgovor sa investitorom na tu temu.

 

[JarJarBinks]

Nasi prijatelji rade li rade, dok se Beogradjani prepiru oko obecane duzine dildoa.

Kalatrava, Dubai, Mohamed, Emaar....
http://gulftoday.ae/portal/7dd2aab2-9fb9-48a7-b804-95ce595148d9.aspx
http://www.eyeofriyadh.com/news/det...rbour-is-designed-by-santiago-calatrava-valls

 

[MilisaV]

Ne znam za tebe ali to nisu moji prijatelji

Послато са B1-810 уз помоћ Тапатока

 

[simba222]

Gradonacelnik Beograda Slinisa Mali izjavio je da pocekat pripremnih radova na Kuli krece za dan-dva...zavrsava se projekat W hotela i trznog centra i to ce odma poceti da se gradi kad projekat bude gotov.. nacicemo resenje za hotel Bristol... nastavak gradnje promenade vec za nekoliko nedelja projekat je skoro gotov cim dobijemo gradjevinsku dozvolu odma krecemo.


[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Nipw4hAisD4[/youtube]

 

[Zuma]

Ali u nastavku promenade i dalje ima vrlo usamljenih i tužnih starosedeoca koji nemaju papire i nisu dobili novi smeštaj ...

 

[Дошљак]

Да ли ми се чини, или део "променаде" испред Саванове није издигнут, те тај део није адекватно заштићен од поплава?

 

[milanche]

@Zuma, ni sada ne postoji intermodalni terminal u, ni sada ne postoji veliki parking za kamione, benzinska pumpa, ni logisticka podrska, pa se i dalje koristi kontenjerski terminal. Sada imas samo kran, ledinu gde se slazu kontenjeri i pristupni put sirine 6m. E pa moje misljenje da ce isto biti i u Makisu, preselice kran, uraditi neki put do krajnjek koloseka, i mozda asfaltirati prostor za odlaganje kontenjera i neki parking. A ovaj intrmdalni terminal u Batajnici ce se gradti.... jednog dana. Zivi bili pa videli.

 

[milos.tro]

Koliko se sećam Makiš je i pomenut kao buduća lokacija terminala.

 

[Zuma]

Milanče, znam da neće sve raditi odmah ali, ako nisu ni počeli, i ono što MORAJU uraditi je previše posla da bi se završilo do leta. To je bila poenta poruke. Nisam siguran za Makiš kao lokaciju jer nama u svakom slučaju treba pravi i veliki terminal, poput onoga u Batajnici, a bez veze je praviti dva, jedan za drugim. Međutim u Batajnici nema ničega (a koliko znam ni u Makišu). Kako onda mogu ukinuti kargo terminal u SA tokom leta? Šta to tačno znači? Da ćemo ostati bez terminala? Ili su počeli da lažu ne samo tamo gde postoji makar i teorijska mogućnost da obećanje bude ispunjeno, nego i tamo gde ne postoji ni ona?

Drugi aspekt problema je pristup koji se meni čini neisplativim, prosto traćenjem para i vremena, da se projektuje ovako ambiciozni terminal za pretovar robe, a da se ponovo montira prastari kran koji je već davno odslužio svoje. Od cene i brzine prometa kontejnera kroz ovaj centar će zavisiti dobar deo industrijskih zona ovog dela Srbije, pa dakle i značajan deo Srpske industrije. Svi investitori u bilo koju vrstu proizvodnje prvo gledaju kakve su saobraćajne veze do njihove potencijalne investicije. A to za robu znači i brzina, i cena, i pouzdanost garantovanih rokova pretovara. Previše je skupo škrtariti na kargo terminalu, to se nigde ne radi. Investitori jednostavno ne tolerišu kašnjenje i prekid proizvodnog procesa u nekom po njih kritičnom trenutku, a imati velike magacine i mnogo zaliha je previše skupo i nekonkurentno. Posledica je da je jedino razumno kupiti novi kran, a oni se ne verovatno ne nalaze gotovi na nekoj polici, nego se prvo moraju naručiti, pa onda i napraviti. A to traži vreme. Više nego što je preostalo do leta (ako ništa nije početo).

A u slučaju da ipak nameravaju da presele ovaj stari kran, onda prvo treba obustaviti njegov rad (šta će onda oni koji ga svakodnevno koriste, čiji posao zavisi od toga?), pa ga vrlo pažljivo rastaviti, zatim verovatno uz pomoć ručne manufakture napraviti nove delove koji se moraju zameniti (zbog dotrajalosti ili oštećenja pri demontaži), pa ga tek onda, sa njima, montirati na novom mestu. Koje naravno mora da bude spremno, sa svom komunalnom opremom, cevima i crpnim stanicama (od čega trenutno nema ni najbleđih tragova), sa pristupnim putevima i prugama, i sa minimalno dve zgrade, upravno-administrativnom i tehničkim održavanjem. Tako da i u tom slučaju ne vidim kako sve to može da se izvede do leta.

Dok je drugo pitanje, naravno, kako će da funkcioniše promet kontejnera ako terminal u SA ne radi sve dok se ne pusti u rad novi terminal? Koji još kargo terminali postoje, gde su, i koji su im kapaciteti?

 

[milos.tro]

NOVOSTI SAZNAJU: Rusi hoće naše pruge
Z. RADOVIĆ | 06. februar 2016. 18:30 | Komentara: 17
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... nase-pruge

Oživela ideja o teretnoj železničkoj obilaznici oko Beograda. Dogovara se model za partnerstvo koje bi bilo korisno za obe strane
RUSKE železnice su zainteresovane za partnerstvo sa Vladom Srbije na rekonstrukciji, a potom i zajedničkom održavanju teretno-transportne pruge Batajnica-Surčin i Ostružnica-Resnik, saznaju "Novosti".

U Nemanjinoj 11 nam je potvrđeno da su Rusi dolazili da pregovaraju o teretnoj obilaznici, ali da su razgovori tek u početnoj fazi. Pošto je reč o dobrom poslu, u Vladi kažu da nije isključeno da se pojavi još neki potencijalni partner. Jer, ukoliko bi odlučili da krenu u ovaj projekat, morali bi da raspišu tender. Trenutno se traži model, kako bi se moglo sklopiti partnerstvo koje bi bilo korisno za obe strane.

Za oslobađanje centralne zone grada od prevoza tereta i opasnih materija na pravcu prema Banatu, mora se završiti projektovanje i izgraditi teretna obilazna pruga Beli Potok - Vinča - Pančevo, sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava kod Vinče.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, Branislav Bošković, kaže da je ideja o izmeštanju teretnog saobraćaja iz centra grada stara nekoliko decenija, ali da njena realizacija uopšte ne bi bila jednostavna.

- To je velika investicija, jer podrazumeva i izgradnju železničkog mosta kod Vinče - smatra Bošković. - Pre verujem da bismo mogli naći kreditora za ovaj posao, a malo teže partnera. Ideja je i ranije bila da se izmesti teretni saobraćaj koji je ispod Kalemegdana.

DIREKTNA VEZA
OBILAZNA pruga omogućila bi da se ostvari direktna veza Banata sa centralnom Srbijom, kao i bezbedan prevoz opasnih materija van centralnog gradskog jezgra, kako na području Beograda, tako i na području Pančeva - kažu u Vladi Srbije. - Izgradnjom obilazne pruge, postojeća pruga oko Kalemegdana mogla bi eventualno ostati isključivo u funkciji gradsko-prigradskog saobraćaja.
Profesor Bošković napominje da u Srbiji ima pet puta više kilometara pruge u odnosu na puteve, tako da se u tome ogleda njen značaj, naročito za privredu.

- Železnica oko 90 odsto prihoda ostvaruje od teretnog saobraćaja, dok je udeo putničkog tek 10 odsto - kaže profesor. - Pruga je nezaobilazna za bazičnu privredu, naročito za hemijsku i naftnu industriju. Ako je usluga na zadovoljavajućem nivou, onda ona ima veliki značaj i za ostale privredne grane.

 

[Zuma]

Par starih fotografija.

Šta se dešava kad kargo terminal nema dobru drenažu i zaštitu od vode. Neko je ovde definitivno morao dobro da plati robu uništenu u svim kontejnerima u prvom sloju.

Radni prostor ispod dizalice, redom: Pruga, Manipulativni prostor za kontejnere, Put za kamione, pa opet Pruga.

I jedan stari članak o propuštenoj prilici (iz 2013.). Pravo mesto za veliki kontejnerski terminal je ustvari jedino luka, jer se samo tu stiču sva tri glavna vida masovnog robnog transporta, i to baš Pančevačka luka.

U Pančevu najveći kontejnerski terminal južno od Beča - Luka u Banatu ima mnogo veći potencijal od beogradske

"Na ovo poslednje u svom izlaganju osvrnuo se i gost iz nemačke, dr Rudiger Ostrowski, predsednik VSL, jednog od najvećih evropskih udruženja za transport i logistiku iz nemačke pokrajine Severna Rajna Vestfalija. Ovo udruženje je još pre jednu deceniju uradilo predstudiju izvodljivosti multimodalnog transportnog lanca na relaciji Severno more (luke Amsterdam i Roterdam preko kojih u najvećem stiže prekookenska roba u Evropu) – Rajna-Majna-Dunav-Crno more, za koju su zbog nedostatka statističkih informacija u zemlji imali problem da završe deo koji se ticao Srbije.

Osnova projekta je utvrđivanje alternativnih puteva sadašnjem drumskom saobraćaju koji sve više opterećuju i ugrožavaju kamioni. Jedna od tih alternativa, navedeno je u studiji, predstavlja intenziviranje kombinovanog železničko-rečnog prevoza kontejnera na pomenutoj relaciji. Još tada je savetovano da se kapaciteti luke Beograd dislociraju na obližnji prostor luke Pančevo, koja ima mnogo veći razvojni potencijala i zemljište a da u Beogradu ostane tzv. "Bela flota" za isključivo turističke namene.

Ovim bi se, ujedno, Beograd oslobodio dobrog dela transportnog saobraćaja koji sada ide kroz centar grada, rapidno bi se smanjila ekološka i akcidentna opasnost zbog pretovara i prevoza opasnih materija a grad bi ujedno, time, stekao novi potencijal da prodiše punim plućima i ponovo pokrene građevinsku oblast u najatraktivnem delu grada.

Još u to vreme VSL je lobirao među svojih preko 500 članica da investiciono učestvuju u izgradnji najvećeg kontejnerskog terminala južno od Beča – upravo u Srbiji (studija je pokazala da bi luka Pančevo bila najpogodnija destinacija za tako nešto). U svom izlaganju dr Ostrowski je rekao da se, u međuvremenu, od trenutka kada je on pre jednu deceniju, zbog rada na ovoj studiji, boravio u Pančevu, Beogradu, Novom Sadu i Smederevu, do danas ništa nije izmenilo ni za milimetar, osim što je došlo do privatizacije nekih luka koje su danas u gorem stanju nego u to vreme."

http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... beogradske

 

[vradovic]

Taj neko su osiguravajuce kuce koje preuzimaju rizik. Svako ko nije osigurao robu je ili lud ili glup. Nema ovde nista specijalno.

Bitno je samo da grad Beograd jos vise pritisne da se sto pre sve to izmesti odatle. Cudi me da niko ranije nije imao mozga pre Sinise Malog i AV da sve to krene da pomera nego smo morali njih da cekamo. Ovo sve je trebalo jos ranije zapoceti.
Mislim da bi Djilas i svi pre njega morali da odgovaraju zbog nerada.

 

[Zuma]

Zabranjen prolaz.

Ali, ono, baš, baš zabranjen. Nema zezanja.

 

[Zuma]

A samo nešto ranije, puni nade, na putu ka Gradu ...

ali ...

 

[stf]

Zuma » 07 Феб 2016 02:54 pm[/url]":6xq92vjw]Milanče, znam da neće sve raditi odmah ali, ako nisu ni počeli, i ono što MORAJU uraditi je previše posla da bi se završilo do leta. To je bila poenta poruke. Nisam siguran za Makiš kao lokaciju jer nama u svakom slučaju treba pravi i veliki terminal, poput onoga u Batajnici, a bez veze je praviti dva, jedan za drugim.

У Макишу постоје много бољи стартни инфраструктурни услови него што сх ЖИТ данас има у Амфитеатру. Терминал може релативно брзо и јефтино да се премести и да функционише годинама без Батајнице.