Šta je novo?
Od:
Filteri

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Vidite da se cita Beobuild gde se uglavnom napada projekat cim salju instrukcije da se brani promenada i Savanova.
 
Ukoliko objavljivanje događaja nije u skladu sa politikom foruma, izvinjavam se:

https://www.facebook.com/events/1493234024311704/
Ukoliko jeste, vidimo se sutra, zahtev protesta će biti da se napravi dovoljno prostora za sve kategorije (pešake, bicikliste) kao i da cela promenada bude široka više od 10m (najmanje 30m). Oni koji nemaju bicikl mogu ga dobiti u Braće Krsmanović , preko puta KC Grada u 16h, videćete bicikliste kako se skupljaju. Ponesite samo LK
 
@ Lepi, primedbe i sugestije u vezi nacina na koji pisem su na mestu i ja ih prihvatam kao osnovane i dobronamerne . Medjutim, nece biti prilike za njihovu prakticnu primenu, jer novih postova nece ni biti . Rad sam povuci se na neko vreme, a mozda i trajno, sa foruma ne bi li se u punom obimu posvetio pravosudnom ispitu, a nastojacu i da manje obracam paznju na dnevnu politiku, ako ni zbog cega drugog a ono zbog dusevnog mira .

Stav da je Deliji srce uglavnom na pravoj strani zauzeo sam iz dva razloga . Prvi je taj sto sam najcesce saglasan sa stavovima koje on o nekim pitanjima razvoja grada, a narocito onih vezanih za SA, zauzima . To je onaj deo koji se tice prave strane . Drugi je taj sto stavove iznosi jezgrovito, koristeci pritom formulacije koje prosto razgaljuju dusu ( zvalavi picousti izdajnik, slanje vojske u Nemanjinu i sl.) . To je onaj deo koji se tice srca . Razmene misljenja kao sto su ona koja se ticu ideoloskih preferencija jesu sporedne na ovoj temi, ali cak i kada bi se one detaljno pretresle doslo bi se do zakljucka da ne postoje znacajnije razlike u ciljevima i vrednostima, vec samo u podrazumevanom nacinu na koji se do cilja stize i kojim se vrednosti potvrdjuju . Navode o kopiranju terminologije koju koristi AAS ne bih da komentarisem, reci cu samo da ne delim tvoj utisak .

Jos jednom zelim da iskazem postovanje zbog nacina na koji Zuma pristupa temi, uspevajuci da na gospodstven nacin, baveci se detaljima koje akcentuje, da savrseno precizan prikaz celine problema. Zumina sposobnost artikulacije stavova je za svaku pohvalu .

Kao i mnogo puta do sad i ova privatizacija se vrsi radi zaposedanja zemljista . To je njena sustina .

To bi otprilike bilo to . Zbogom ostajte, kolege forumasi i srecna vam bila borba za pravedniji svet :) .
 
Delija":lf8hbrfj je napisao(la):
Супер само што овај пројекат има везе са либерализмом колико и са капитализмом, дакле колико и та два имају са октобарском револуцијом 1917. године коју сам већ споменуо.

Још да кренемо да називамо обичне криминалце и лопове неолибералима. Овде је држава уз сарадњу свих њених институција укинула саму себе, односно свој устав. То никакаве везе са (нео)либерализмом нема
Kliknite za proširenje...
Moraju se razlikovati dve sasvim nezavisne stvari. Jedno je poštovanje pravnog poretka, a sasvim drugo je čisto političko/ideološki sadržaj tog poretka. Ono prvo znači da postoji pravna država, da postoje zakoni, da ih niko ne krši, i da postoje jake institucije te države koje rade svoj posao. Ono drugo je vezano za to kako se deli društveno bogatstvo, ko i kako upravlja. Krađa je vezana samo za ono prvo, kada neko uzima ono što mu po zakonu ne pripada, bez obzira koliko je taj zakon pravedan. Naprimer, elita u nekoj državi može da donese zakone koji odgovaraju samo njoj, a ne državi kao celini, a zatim da ubedi narod da su baš takvi zakoni najbolji za sve. Zatim da vlada strogo vodeći račina da ne krši svoje zakone i poštujući sve institucije svoje države. I to im uopšte neće teško pasti jer su svi zakoni skrojeni tako da idu njima u korist, a sve institucije da štite njihov interes. Ali pošto se narod sa time složio, i niko ne krši zakon, onda to ne može biti krađa, iako nije pravedno. Dakle očigledno govorimo o dva nezavisna pojma.

U Srbiji tako zaista postoji krađa, baš kao što kažeš, ali se sve više pojavljuju znaci da ćemo imati ozbiljan problem i u političko-ideološkom pogledu. Naprimer, da li bi BNV projekat bio prihvatljiv ovakav kakav je, da je ugovor dobar, a osnovne funkcionalne greške tipa saobraćaj ispravljene? Nažalost problemi bi i dalje bili daleko do rešenih. Naprimer, tu postoje i ovakva pitanja: Koliko javnih površna TREBA da ima neki grad? Zašto bi uopšte građani morali da besplatno koriste obale reka? Ako ipak treba da im bude na raspolaganju neki njihov deo, koliki deo? I zašto? Zašto ih ne dati nekom privatniku koji će i na njima da stvara novu vrednost? Koliko procenata BNVa treba da bude posvećeno kulturi? Koliko obrazovanju, istoriji itd? Kako opravdati taj trošak? Zašto bi uopšte država trošila novac dobijen od poreza onih koji zarađuju i raspoređivala ih podjednako na sve? Nije li to komunizam? Zar komunistički princip svako daje prema mogućnostima a uzima prema potrebama nije primenjen recimo u zdravstvu? Svi daju u skladu sa svojom produktivnošću, tj zaradom, a troše svi koji su bolesni u skladu sa onim koliko im treba. Zar nije bolje ukinuti sve zdravstvene doprinose, pa da svako plaća svoje lečenje u stvarnom iznosu, svojom zaradom? Pa ko nema para da se leči, ko mu je kriv. Neka umre kad ne doprinosi društvu dovoljno da bi zaradio za svoje lečenje. Slično i sa gradom. Sve siromašne u geta, pa onda naplaćivati sve, i vodu, i vazduh, i svaku betonsku klupu u parku, i svaki milimetar gradskog zemljišta, bilo gde.

Kao što iz prehodnog vidite, ako sve probleme svedemo samo na krađu, na kršenje zakona, ne ulazeći u to kakvi su zakoni nezavisno od te krađe, i sve prepustimo tržištu i raznim konceptima "čistih računa", ubrzo ulazimo u paklenu progresiju koja na kraju rastače i samo društvo. Urbanizam je uvek bio politika. Ne postoje uvek objektivni kriterijumi i logički nužni odgovori na urbanističke probleme. Sve zavisi kakvu državu ljudi žele, a iz toga proizilazi kakav grad žele, a tek iz toga može proizaći šta je najbolje raditi sa Savskim amfiteatrom. Ukidanje lopovluka nije dovoljno, pa je čak i konceptualni problem, pošto pitanje šta kome ustvari "pravedno" pripada zavisi od političke odluke o društvenim odnosima. Ako se sav fokus naše javnosti svede samo na krađu, gubi se iz vida mnogo ozbiljnija opasnost, postepana ali radikalna politička promena koje niko nije svestan iako se dešava pred našim očima. Ljudi ne treba da budu previše obrazovani da bi videli da neko krade, pa to na duže staze nije ozbiljan problem. Ali ako uletimo u globalnu političko-ideološku medijsku mašineriju bez široko rasprostranjene svesti da se to dešava (recimo ako složene odnose u državi objašnjavamo samo kroz trivijalne koncepte tipa krađa), jer tu narodu "zdrav razum" ne pomaže previše, gotovi smo.

Naprimer, već sada se stidljivo i prećutno širi ideja da je stanje u državi tako teško da MORAMO da maksimalno izlazimo u susret svakom investitoru, bez obzira koliko to štete dugoročno izazivalo (mada se to nikada jasno ne kaže), pošto je tobože "premošćavanje" ove kritične situacije apsolutno neophodno. Tako se uz "zarađivanje para za vraćanje dugova", "pokretanje proizvodnje", "zapošljavanje" i slična opravdanja, polako i prećutno uvodi sasvim različit politički sistem...

Itd, itd. Ovo je isuviše opširna tema kojoj ovde nije baš pravo mesto. Sve što sam ja hteo da kažem je da sem krađe javnost stalno mora imati na umu da je lopovluk i nesposobnost daleko od jedinog, pa čak i najvažnijeg problema. Imamo i čisto politički problem. Počinje da se preliva društveno bogatstvo, sada već ne samo kao izuzetak, krađa, kršenje zakona, nego kao novi, tobože nužan politički sistem prilagođen samo i isključivo nosiocima kapitala (ovde se oni zovu "investitori"), koji se polako legitimizuje i stiče mnoge pristalice. Možemo ga zvati kako želimo, sve dok je jasno da je suština uklanjanje svih prepreka pred kapitalom, bile one opravdane ili ne. Ako narod toga nije svestan, dakle baš političkog, a ne samo kriminalnog aspekta, i ne štiti svoje interese, nema šanse da će se to promeniti samo zato što u nekom trenutku budemo dobili vladu koja poštuje zakone i ne krade.
 
Нигде никога..



Очито је да је локал непрофитабилан. Надам се да ће ако ништа друго, бар та чињеница довести до уклањања нелегалног објекта са зелене површине, као што су уклоњени нелегални пловни објекти привезани за обалу.
 
Бољи је какав год, од нашег непостојећег.
 
Videcemo kakav ce biti nas, za sada ne znamo, moze sve da se izmeni, na bolje ili na lose.
 
Вожд":bp1zvxon je napisao(la):
Нигде никога..



Очито је да је локал непрофитабилан. Надам се да ће ако ништа друго, бар та чињеница довести до уклањања нелегалног објекта са зелене површине, као што су уклоњени нелегални пловни објекти привезани за обалу.
Kliknite za proširenje...



Mislim da se džaba nadaš.
Objekat je neposećen i neprofitabilan manje zbog divljačkog zauzeća zelene površine, a mnogo više zbog opšteg lošeg imidža - načina na koji je izgrađen, ko stoji iza toga, kako ga agresivno hvale, ko ga to hvali...

Pre rušenja postoje i druge opcije - davanje samog lokala pod zakup/promena zakupca, izmena koncepcije ugostiteljske ponude kako bi se promenio loš imidž (što bi mladi lavovi marketinga rekli "re-branding")... uglavnom, opcija rušenja lokala poslednje rešenje...njima, naravno.
Meni je jedina.
 
spatiotecte":1xk28evj je napisao(la):
Videcemo kakav ce biti nas, za sada ne znamo, moze sve da se izmeni, na bolje ili na lose.
Kliknite za proširenje...
Izgled obale još može da se izmeni, ali ne previše. Ne ako se za jednu zgradu već betoniraju šipovi, za drugu vrše geološke sondaže zemljišta gde će biti temelji, a za treću je rasčišćen teren. Tu su lokacije zgrada već praktično nepromenljive, a sve tri su relativno blizu reke. Nema dovoljno prostora između njih i vode za neke radikalnije urbanističke intervencije. Tako je već određen opšti profil obale na tri od svega 8 slobodnih obalskih blokova. A ako započnu rad i na tržnom centru, onda će biti 4 od 8 obalskih blokova, što predstavlja već 50% ne samo broja blokova nego i ukupne dužine obale, one koja je trajno fiksirana i gde je udaljenost zgrada od reke nepromenljiva. Na tim mestima bi eventualno bilo moguće povećati odnos širine obalskog pojasa javnog, u odnosu na širinu privatnog zemljišta, i na tome bi trebalo insistirati.

Pogledajte koliko je na ovom projektu širok i dugačak javni, i to baš zeleni, pojas pored reke. I ne samo pored reke. Tako da zelenilo i slobodan, svima pristupačan javni prostor pored reke ovde nije posebno izdvojen detalj na fotografiji, kao što neko reče.

Riverside-Park-Project-green-space-planned-for_b733ll_Tianjin-3D-Architecture-590x442.jpg


http://www.architectureholic.com/5488/u ... hina.html/
 
^^ Da li se ovde radi o centru grada?

Jer to je bitna stavka u planiranju, ovo mi vise deluje kao neka periferija tog kineskog grada.
 
Teško je reći šta se u Kini računa kao centar grada, ili bolje reći šta je predgrađe a šta poseban grad, kad se jedno pretvara u drugo. Može se pronaći na Google mapi.

Triple-theme green space planned for Tianjin

This Riverside Park project by Kalarch INC is located in the north of Tianjin, China, close to the suburban New Hangu Center and intends to serve a population of high-tech workers and their families with and educational and recreational park. It consists of 'WIT Experience' including a 15 hectare Town Center Project (North-West) and the 47 hectare 'TEDA WIT' Riverside Park (South-East).

The park is divided into three layers: The City Plaza, The Urban Park and The Nature. The City Plaza Layer serves as an extension of city functions, with public squares, multiuse plazas and functional buildings such as clubhouses, educational facilities and retail shops. The Urban Park Layer contains most of park activity zones including a sports park, a children's playground, an amphitheatre, a historic park and a botanical garden for native plants. A bike and jogging route is also planned in this zone.

The Nature Layer has two main components, a forest zone and a working vineyard. Located on a higher topography, the Nature Layer serves as a green background for the park. The aesthetics of the park are inspired by the rural landscape found in Northern China with geometric patterns and tall popular groves as dominating elements.

http://www.worldarchitecturenews.com/pr ... anjin.html
 
Вожд":30bzkxwg je napisao(la):
Како то раде паметни људи:
парррррррк..

Urban Green Space: Riverside Park Project / Kalarch INC – Tianjin, China


Read more: http://www.architectureholic.com/5488/u ... hina.html/
Kliknite za proširenje...

To već postoji u Beogradu:



Samo mu treba dosta sređivanja i evolucija iz "zelene površine" u park. Nažalost, budući da u našoj zemlji baš i ne postoji značajnija urbana tradicija - nije čudno što postoji uverenje da je baš svako nabacano zelenilo park i da uvek kreće drvlje i kamenje na onoga ko pomene da bi to moglo da se sredi (a sređivanje nekada podrazumeva i da se nešto nažalost poseče, zameni, pa i da se ubaci neki novi sadržaj koji nije nužno samo drvo, žbun ili cvet).
 
Реља,
пре бих рекао да је непосећен јер је окружен рушевинама, што транзиционој "елити" не паше, уживају Београђани и гости Београда и на "неморалнијим" местима, па се не брину због етичке стране приче. Биће уклоњен пре или касније, убеђен сам у то. Као и Бетон хала.
Већ сам написао да сам за ревитализацију срушеног дела Карађорђеве и објеката у Херцеговачкој и да на том простору Београд треба да приђе реци, Савамала је природан наставак подграђа тврђаве. Наравно до старе регулације, односно железничке пруге.
А од трамвајског моста до сајма треба да буде парковска површина, местимично изграђена објектима јавне намене попут музеја, позоришта и сличног.

Хомере,
ВРО и овај кинески пројекат, односно СА немају никакве везе.
ВРО је заштићено природно добро и његова пренамена у парк није могућа.

Спатио,
ваљда је ред да се прво донесу акта, па да се онда гради, а не обратно..
 

Zar ova biciklisticka staza ne moze da bude paralelno sa "promenadom"? Cemu silovanje prostora i ljudi ovom idejom? Da ne pricam o estetici.
 
@Vožd

Nisam mislio na VRO, već na Park prijateljstva, Donji grad na Kalemegdanu, pa čak i na tzv. Park Republike Srpske uz obalu Save u Bloku 18. Dodaj na to i Savski kej kod blokova na Novom Beogradu i celu Adu Ciganliju, pa i potencijal koji ima Ada huja, i veoma lako ćeš zaključiti da ogromnu većinu pristupačnih obala Beograda čine zelene površine.

Nevezano za "Navodni Beograd" i njegove manjkavosti, mislim da je malko neobjektivno reći kako eto Čikago ima park kraj vode, a Beograd nema. Pritom je, kada se sve to uzme u obzir, malo i sebično zahtevati i da cela površina Savskog amfiteatra bude park.

Ako se već oslanjamo na primere iz sveta - planeta nam je prepuna divnih urbanizovanih obala iz različitih istorijskih perioda. Zaista ne vidim u čemu je problem da u jednom delu obale budu i kafane, prodavnice, stanovi ili hoteli. Niko nikome ništa ne oduzima - hvala bogu, rečne obale Beograda su duže od morske obale Crne Gore - ima tu mesta za sve.

I ovo nije nikakav argument u odbranu "Navodnog Beograda" ovakvog kakav je, već samo stav da obala istovremeno može biti i lepa i urbanizovana. Ne mora to nužno da ide ovako "UAE style", mogli bismo i da se ugledamo na primere sa severa Evrope.
 
А што такозвани Парк Републике Српске?
 
Homer Jay,

Моје је мишљење да у вредносном смислу, гледано кроз призму јавног интереса, зелене површине са институцијама јавне намене (центар за промоцију науке, музеји, галерије, театар..) ипак немају алтернативу. Нарочито због тога што је у питању СА.


Са друге стране урбанизовано приобално насеље, такође у СА, (које већ поседује уређени кеј) и које жуди за реурбанизацијом јесте насеље Старо Сајмиште и то се питање деценијама упорно игнорише.


Чикашки пример сам навео због парка који се налази у централној зони, а који су лагано могли искористити за градњу. Ипак изабрали су, по мени, боље решење.
 

I sad neka neko brani tezu da Savanova ne smeta za sirinu setalista...odlicna slika! Da je bici staza pomerena malo u desno i da nema Savanove bilo bi mesta i za setace i bicikliste!
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh