Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.470
Mene ne cude ove guzve na novom setalistu iako je ono usko.
U Srbiji ljudi vole sve sto je novo. Podseca me kad na to kad se otvarao most preko Ade ili podzmena stanica Vukov spomenik, ljudi su isli u obilazak samo da vide nesto novo izgradjeno.
A to je, na zalost, samo pokazatelj koliko smo mi zaostali.
U Srbiji ljudi vole sve sto je novo. Podseca me kad na to kad se otvarao most preko Ade ili podzmena stanica Vukov spomenik, ljudi su isli u obilazak samo da vide nesto novo izgradjeno.
A to je, na zalost, samo pokazatelj koliko smo mi zaostali.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.472
- Pohvaljen
- 11.880
На жалост то није могуће пошто је приоритет дат квази-урбаном талогу из Саванове.Igor":1huvlkbr je napisao(la):
Први тврдим да шеталиште није трбало да буде неке бог зна како велике ширине. Шеталиште је требало да буде онолике ширине колико је то већ дефинисано постојећим старим објектима, односно регулацијом дала Савамале најближег Сави, ништа мање, ништа више од тога уз евентуално проширење кеја идући ка центру СА.
По укидању пруге могли су само постојеће локале и кафиће у тим здањима отворити и ка Сави односно том шеталишту и сви задовољни. Међутим ови издајници и криминалци на власти су ипак толико бахати и примитивни да су за пешаке оставили целих 70цм поред савалове.
Опет кажем, овај талог не само да није у стању да осмисли ништа ново него се из петних жила труди да уништи и запусти оно старо што нам је остало из неких пристојнијих времена.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.036
- Pohvaljen
- 39.068
Ako je tako onda malo tolerancije od strane biciklista nije na odmet. Bice dana nadamo se kada ce savanova zaista biti uklonjena i staza biti prosirena cime ce pesacki deo biti u nekim osnovnim okvirima za prijatnu setnju. Za mene je redosled u javnom prostoru veoma jasan: Pesaci, Biciklisti, Javni prevoz, Automobili i sl motorna vozila za licnu upotrebu.
Po meni najbolji primer razdvajanja biciklisticke staze i pesacke staze sa velikim promentom na obe je na adi.
Po meni najbolji primer razdvajanja biciklisticke staze i pesacke staze sa velikim promentom na obe je na adi.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.657
- Pohvaljen
- 18.148
Vi već uzimate zdravo za gotovo da će SavaNova biti uklonjena.
SavaNova je tek počela sa radom. Za SavaNovu su iskopani temelji, montirana čelična konstrukcija, ukonjen je jedan kolosek (doduše, van funkcije, mislio sam na trud da se ukloni)... restoran reklamira sam predsednik vlade.
Zbog SavaNove je izgrađena platforma iznad Save (ili pod Savom, videćemo uskoro).
SavaNova će biti tu kada mi odavno budemo izgubili interes da kucamo na ovom forumu.
Igore, što se tiče "tolerancije od strane biciklista" - izem ti ja regulaciju čiji je rezltat konflikt dve grupe ljudi koji su samo izašli iz kuće ili sa posla da bi uživali pored reke.
Ima ovde forumaša koji su nabrojali šta ih sve iritira kada krenu da voze ovim našim biciklističkim stazama. Tu se dešava akumulacija nervoze i agresije zbog raznih što gluposti, što bahatosti i bezobzirnosti . Sada tu možemo da dodamo i gužvu ispred SavaNove - samo zato što je nekome palo na pamet da na zelenoj površini izgradi restoran - i to tik do staze i šetališta.
Pa to je potpuno suprotno onome što je urađeno npr duž Beton Hale i duž kloseka do bastiona sv.Jakova.
SavaNova je tek počela sa radom. Za SavaNovu su iskopani temelji, montirana čelična konstrukcija, ukonjen je jedan kolosek (doduše, van funkcije, mislio sam na trud da se ukloni)... restoran reklamira sam predsednik vlade.
Zbog SavaNove je izgrađena platforma iznad Save (ili pod Savom, videćemo uskoro).
SavaNova će biti tu kada mi odavno budemo izgubili interes da kucamo na ovom forumu.
Igore, što se tiče "tolerancije od strane biciklista" - izem ti ja regulaciju čiji je rezltat konflikt dve grupe ljudi koji su samo izašli iz kuće ili sa posla da bi uživali pored reke.
Ima ovde forumaša koji su nabrojali šta ih sve iritira kada krenu da voze ovim našim biciklističkim stazama. Tu se dešava akumulacija nervoze i agresije zbog raznih što gluposti, što bahatosti i bezobzirnosti . Sada tu možemo da dodamo i gužvu ispred SavaNove - samo zato što je nekome palo na pamet da na zelenoj površini izgradi restoran - i to tik do staze i šetališta.
Pa to je potpuno suprotno onome što je urađeno npr duž Beton Hale i duž kloseka do bastiona sv.Jakova.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.241
- Pohvaljen
- 24.634
Nema potrebe za potpuno proizvoljnim pogađanjima kakve su širine šetališta potrebne u Beogradu pošto imamo lično iskustvo o gužvama na postojećim obalskim šetalištima, a znamo njihovu širinu, isto kao i bogatstvo sadržaja na njima i približan broj ljudi koji stanuje u blizini ili gravitira tom prostoru. Evo podataka.
Date su samo čiste širine šetališta, bez zelenila, bez prostora za klupe, bez širine horizontalnih projekcija kosih obaloutvrda, dakle samo prazan prostor na kome nema nikakvih prepreka i po kome je moguće hodati. Pošto obično ima više staza po kojima se ukupan broj ljudi na obali spontano raspoređuje, na istim ili različitim nivoima, dao sam širine svake staze posebno, u redosledu od one koja je najdalje od vode do najbliže, i na kraju njihov zbir kao ukupno raspoloživ prostor za šetnju.
Stari Zemunski kej odmah nizvodno od Venecije. Ima šetalište na dva nivoa i tri razdvojene pešačke staze.
Deo bez novog donjeg nivoa 8+3+9=20m
Deo sa novim donjim nivoom 8+3+25=36m
Kej uzvodno od hotela Jugoslavija (kod livade sa vašarom)
Ima tri nivoa i tri staze (najniža se malo koristi jer je puna prepreka)
6+4,5+6=16,5m
Kej na levoj obali Save kod NBG blokova
Ima prosečno tri staze na tri nivoa (vrh nasipa, srednja uska staza, i ona glavna pored reke)
7+3,5+6=16,5m
Dakle, samo glavna (od tri staze) na ovim mestima ima od 6 do 8 metara čistog prolaza za ljude. Samo ona. A inače je čista, ukupna širina koja se koristi za šetnju 16, 20 ili 36 metara. A ne 70 cm. Ne ni onih 2 ili 3 metra na ostalim delovima Promenade. A opet je na sva ova tri prostora, i pored njihove širine, uveče takva gužva da ponegde igla ne može da padne na zemlju. Kod Juge je bilo dovoljno da se postavi par sprava za zabavu, pa da probijanje kroz večernju gužvu postane krajnje mučno iskustvo. Nema tu više "šetnje" ili opuštanja na obali, ljudi su isključivo koncentrisani da ne ulete u nekoga dok ne prođu ovaj deo. Iako imaju čak 10,5 metara čiste i slobodne širine za prolaz (plus onih 6 koje neću računati). A to je više od ukupnog javnog prostora Promenade, a ne samo šetališta, kao kod Juge. I zatim imamo efekat da posle određenog nivoa gužve, novi ljudi više ne i dolaze, iako bi došli da ima više mesta.
Pri tome nijedna od ovih obala neće ni približno imati količinu zabavnih i zanimljivih sadržaja kao BNV, što će privlačiti dodatne ljude iz mnogo šireg okruženja. Niti tamo postoje ogromne kule tik na obali, a još manje tržni centri ili dugačke platforme iznad vode koje glume nekakve dugačke "linerne" splavove i kradu dodatni uslužni prostor na račun reke. Čitav ovaj prostor Promenade će se lako moći porediti i sa gužvom na platou ispred ulaza u tržni centar Ušće (jer je i ovde JEDAN OD SADRŽAJA tržni centar, samo veći), sa masom mladih ljudi kojima je on (sa izuzetkom stolova i stolica na trećem spratu) važniji i od samog TC-a, ali je čak i to bleda kopija onoga što ćemo ovde imati.
Ljudi na Beobuildu drastično podcenjuju socijalne potrebe i tradicije u Srbiji, isto kao i glad za zabavom, za opuštanjem, imperativom da se na trenutak zaboravi na opšte siromaštvo i brige, u ambijentu koji je bogat, zdrav i prijatan na razne načine. Obale reka će u budućnosti biti centar Beograda, pa je potreban radikalni zaokret u urbanom razmišljanju. Investitori su to davno shvatili (tzv "nadogradnja" hotela Jugoslavija, Zahin centar na Ušću), a sad bi bilo neophodno da to razumeju i svi ostali i spreče da upravo ti, za promenu imidža i privlačnosti Beograda daleko najvažniji prostori, budu prodati i padnu u ruke privatnika pre nego što se osmisli njihova za grad optimalna upotreba. Mi bi smo morali da idemo na to da novouređene obale budu šire i bolje opremljene od ovih koje imamo, ne samo zato što smo u novom milenijumu, što novi ekološki urbanistički prioriteti nisu ni nalik onima koji su tada važili, nego i zato što su ovi već danas tesni, iako su DRASTIČNO veći od Promenade, a budući BNV gušći, mnogoljudniji i po sadržajima atraktivniji od njihovog bliskog zaleđa. Promenada je samo karikatura onoga što bi trebalo napraviti u Beogradu 21. veka.
Date su samo čiste širine šetališta, bez zelenila, bez prostora za klupe, bez širine horizontalnih projekcija kosih obaloutvrda, dakle samo prazan prostor na kome nema nikakvih prepreka i po kome je moguće hodati. Pošto obično ima više staza po kojima se ukupan broj ljudi na obali spontano raspoređuje, na istim ili različitim nivoima, dao sam širine svake staze posebno, u redosledu od one koja je najdalje od vode do najbliže, i na kraju njihov zbir kao ukupno raspoloživ prostor za šetnju.
Stari Zemunski kej odmah nizvodno od Venecije. Ima šetalište na dva nivoa i tri razdvojene pešačke staze.
Deo bez novog donjeg nivoa 8+3+9=20m
Deo sa novim donjim nivoom 8+3+25=36m
Kej uzvodno od hotela Jugoslavija (kod livade sa vašarom)
Ima tri nivoa i tri staze (najniža se malo koristi jer je puna prepreka)
6+4,5+6=16,5m
Kej na levoj obali Save kod NBG blokova
Ima prosečno tri staze na tri nivoa (vrh nasipa, srednja uska staza, i ona glavna pored reke)
7+3,5+6=16,5m
Dakle, samo glavna (od tri staze) na ovim mestima ima od 6 do 8 metara čistog prolaza za ljude. Samo ona. A inače je čista, ukupna širina koja se koristi za šetnju 16, 20 ili 36 metara. A ne 70 cm. Ne ni onih 2 ili 3 metra na ostalim delovima Promenade. A opet je na sva ova tri prostora, i pored njihove širine, uveče takva gužva da ponegde igla ne može da padne na zemlju. Kod Juge je bilo dovoljno da se postavi par sprava za zabavu, pa da probijanje kroz večernju gužvu postane krajnje mučno iskustvo. Nema tu više "šetnje" ili opuštanja na obali, ljudi su isključivo koncentrisani da ne ulete u nekoga dok ne prođu ovaj deo. Iako imaju čak 10,5 metara čiste i slobodne širine za prolaz (plus onih 6 koje neću računati). A to je više od ukupnog javnog prostora Promenade, a ne samo šetališta, kao kod Juge. I zatim imamo efekat da posle određenog nivoa gužve, novi ljudi više ne i dolaze, iako bi došli da ima više mesta.
Pri tome nijedna od ovih obala neće ni približno imati količinu zabavnih i zanimljivih sadržaja kao BNV, što će privlačiti dodatne ljude iz mnogo šireg okruženja. Niti tamo postoje ogromne kule tik na obali, a još manje tržni centri ili dugačke platforme iznad vode koje glume nekakve dugačke "linerne" splavove i kradu dodatni uslužni prostor na račun reke. Čitav ovaj prostor Promenade će se lako moći porediti i sa gužvom na platou ispred ulaza u tržni centar Ušće (jer je i ovde JEDAN OD SADRŽAJA tržni centar, samo veći), sa masom mladih ljudi kojima je on (sa izuzetkom stolova i stolica na trećem spratu) važniji i od samog TC-a, ali je čak i to bleda kopija onoga što ćemo ovde imati.
Ljudi na Beobuildu drastično podcenjuju socijalne potrebe i tradicije u Srbiji, isto kao i glad za zabavom, za opuštanjem, imperativom da se na trenutak zaboravi na opšte siromaštvo i brige, u ambijentu koji je bogat, zdrav i prijatan na razne načine. Obale reka će u budućnosti biti centar Beograda, pa je potreban radikalni zaokret u urbanom razmišljanju. Investitori su to davno shvatili (tzv "nadogradnja" hotela Jugoslavija, Zahin centar na Ušću), a sad bi bilo neophodno da to razumeju i svi ostali i spreče da upravo ti, za promenu imidža i privlačnosti Beograda daleko najvažniji prostori, budu prodati i padnu u ruke privatnika pre nego što se osmisli njihova za grad optimalna upotreba. Mi bi smo morali da idemo na to da novouređene obale budu šire i bolje opremljene od ovih koje imamo, ne samo zato što smo u novom milenijumu, što novi ekološki urbanistički prioriteti nisu ni nalik onima koji su tada važili, nego i zato što su ovi već danas tesni, iako su DRASTIČNO veći od Promenade, a budući BNV gušći, mnogoljudniji i po sadržajima atraktivniji od njihovog bliskog zaleđa. Promenada je samo karikatura onoga što bi trebalo napraviti u Beogradu 21. veka.
caos
zidar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 23.03.2010.
- Poruke
- 2.087
- Pohvaljen
- 3.106
Guzva je na setalistu, za to nisu krivi pesaci, nisu krivi ni biciklisti krivo je setaliste.
Zasto biciklisticka staza nije isla jednostavno pravom linijom? Cak joj ne bi smetala Savanova, smeta joj samo nepotrebni travnjak ispred iste.
Dakle bahata garnitura na vlasti koja onanise na ilegalne objekte testira granice bezobrazluka. Nije bila dovoljna kafana po sred setalista, potreban je i nezgrapni komad travnjaka da odvoji cenjene goste od plebsa. A izvodjenje kordona i komunalaca svako malo je tu da osigura da na travnjak niko nece ni pomisliti da zgazi.
A ti se narode guraj na patrljku od setalista i budi zahvalan sto jos uvek mozes da napravis selfi na terasi sa Savanovom u pozadini.
Vrhunac srece nije vise sedenje u kafani sa pogledom ili muzikom vec slikanje pred istom. Tisina tamo ili cete i to da izgubite.
Zuma":19xjtb3m je napisao(la):
Zasto biciklisticka staza nije isla jednostavno pravom linijom? Cak joj ne bi smetala Savanova, smeta joj samo nepotrebni travnjak ispred iste.
Dakle bahata garnitura na vlasti koja onanise na ilegalne objekte testira granice bezobrazluka. Nije bila dovoljna kafana po sred setalista, potreban je i nezgrapni komad travnjaka da odvoji cenjene goste od plebsa. A izvodjenje kordona i komunalaca svako malo je tu da osigura da na travnjak niko nece ni pomisliti da zgazi.
A ti se narode guraj na patrljku od setalista i budi zahvalan sto jos uvek mozes da napravis selfi na terasi sa Savanovom u pozadini.
Vrhunac srece nije vise sedenje u kafani sa pogledom ili muzikom vec slikanje pred istom. Tisina tamo ili cete i to da izgubite.
lepi
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.09.2015.
- Poruke
- 560
- Pohvaljen
- 580
Setaliste i jeste da bude guzva. Da ljudi setaju, zato se zove setaliste. Jer da nema guzve setaliste ne bi imalo svrhe, sluzi za setanje. :roll:
Nije li logicnije bilo da uopste ne stavljaju ovu biciklisticku stazu sa prvenstvom za pesake, sa ovim izlomljenim linijama i natpisima, nego samo da naprave setaliste pa ko oce da protera bicikl nek tera po setalistu. Nije ko da je zabranjeno.
Vizuelno bi lepse izgeldalo.
pa nekada kada "privremeni" objekat bude sklonjen :bash: naprave lepo stazu.
Ovako kopromis izmedju onih sto su proteste pravili biciklama i pesacke zone, kojim niko nije zadovoljan
Nije li logicnije bilo da uopste ne stavljaju ovu biciklisticku stazu sa prvenstvom za pesake, sa ovim izlomljenim linijama i natpisima, nego samo da naprave setaliste pa ko oce da protera bicikl nek tera po setalistu. Nije ko da je zabranjeno.
Vizuelno bi lepse izgeldalo.
pa nekada kada "privremeni" objekat bude sklonjen :bash: naprave lepo stazu.
Ovako kopromis izmedju onih sto su proteste pravili biciklama i pesacke zone, kojim niko nije zadovoljan
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.036
- Pohvaljen
- 39.068
Nesporno je ko je kriv za ovakvo stanje preplitanja funkcija na uskom prostoru ali ja govorim o prenemaganju biciklista na fb grupi koji su navikli da obaloutvrdu koriste mahom samo za svoje potrebe posto je pesaka bilo daleko daleko manje pogotovo u tom delu. Zato i pozivam na toleranciju jer ni pesaci nisu krivi sto je uzano pa nece da se guraju na onom parcencetu a ipak ih je vise od biciklista.
Beki
Expert
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 9.575
- Pohvaljen
- 19.025
Biciklisti će zapravo u subotu da se okupe i da izraze pre svega nezadovoljstvo zbog širine pešačkog dela. To naravno uzrokuje da pešači hodaju po biciklističkoj stazi. Dakle, biciklisti ne kukaju na pešake i ne postoji sukob pešači-biciklisti.
astrodule
Professional
Vrlo je bitno jasno naglasiti šta je razlog subotnjeg okupljanja. Meni se čini da se dosta rasplinjavaju ovakvi protesti zbog nejasno sročenih zahteva.
Beki
Expert
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 9.575
- Pohvaljen
- 19.025
Iako ja smatram da biciklisti treba da podju prvo od sebe. Sam sam biciklista, ali većina biciklista je ološ koji se ponaša kao da im je tata kupio stazu. Kao što i pešači šetaju po stazi tako i biciklisti voze u suprotnoj traci, idu sa malom decom po stazi iako se ova tek uče da voze, uključuju se i isključuju sa staze bez gledanja da li je neko iza njih itd. Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, tako isto će imati i BNV kakav zaslužuje, a i pešačku zonu i biciklističku stazu kakvu zaslužuje. Zapravo, da li i normalni biciklisti i imaju prava da se bune kada su u manjini? Pa bitno je šta većina misli. A većini i odgovara da je to šetalište kao Teheran, gužva, cika, graja, krkljanac. Izadjes tek kad je sunce i preko 20 stepeni da se malo promovišeš i da te svi vide, ideš po sred biciklističke staze, iskurčiš se nekom biciklisti koji te smara da se pomeriš, pa bilo bi bre dosadno da nema toga i da je sve mirno i po pravilima, zar ne?
Ne verujem da ijedan ozbiljan biciklista vozi bajs na Adi u avgustu, već smo svi našli neko svoje alternativne staze. Tako da i ja sam se već pomirio da neću moći da vozim na miru i bez stresa na toj deonici gde će biti BNV.
To će svejedno biti skupljalište kontroveznih biznismena i starleta i njima će se je********** za širinu staze i šetališta i ja svejedno neću imati šta da tražim tu. Ok, lepo je da se biciklisti okupe i iskažu nezadovoljstvo i podržavam ih, ali što se nas tiče, samo u se i u svoje kljuse.
Ne verujem da ijedan ozbiljan biciklista vozi bajs na Adi u avgustu, već smo svi našli neko svoje alternativne staze. Tako da i ja sam se već pomirio da neću moći da vozim na miru i bez stresa na toj deonici gde će biti BNV.
To će svejedno biti skupljalište kontroveznih biznismena i starleta i njima će se je********** za širinu staze i šetališta i ja svejedno neću imati šta da tražim tu. Ok, lepo je da se biciklisti okupe i iskažu nezadovoljstvo i podržavam ih, ali što se nas tiče, samo u se i u svoje kljuse.
Igore, hvala na prijemu, evo i mog posta:Igor":2qfja4ih je napisao(la):
Pozdrav svima, moje ime je Zoran, i predstavnik sam udruženja Ulice za bicikliste. Čitajući sve što ste naveli, mislim da je Zuma najbolje objasnio ono što će nas najverovatnije sačekati u perspektivi. Širina šetališta kod Savanove ne bi bila toliki problem da nisu dodati novi objekti atrakcije (dečije igralište, parking, fast fud park) a i ljudi iz radoznalosti dolaze da vide šta se dole radi. Fotografije koje su postovane su slikane za cirka sat vremena, a ovo je samo "top five" incidenata, imamo i snimak na kome ih ima sigurno još 10, i gde biciklisti koče jer im je neko iznenade presekao putanju. Dragi Igore, u svom postu pričaš o "malo tolerancije"? Veruj mi, nismo toliko glupi da za situaciju krivimo pešake. Takođe, pričaš o ovome kao da biciklisti imaju još 100 km biciklističkih staza ovog tipa, koje prate reku i gde mogu bez problema da voze 25 km-h. Jasno je da je ovo maltene jedina, a i ona se postepeno pretvara u šetalište. Naveo si dobar primer na Adi, a evo ti odmah primera kod Beton hale, hotela Jugoslavija, obaloutvrde kod Šarana (ka Radeckom) gde je zbog zone atrakcije od pešaka maltene nemoguće voziti bajs. Da li stvarno veruješ da će Savanova biti uklonjena tako brzo? I ako je 10 m dovoljno, zašto ja onda ni na Zemunskom keju koji je širok 30 m sa zelenim pojasom ne mogu da vozim bajs od šetača? Zato jer je tu mnogo objekata atrakcije a nema odvojene staze. Kad kažem odvojene, mislim fizički odvojene, kao na Adi i Dunavskom keju. Sad se postavlja pitanje kako će promenada izgledati celom dužinom do starog železničkog mosta? Jasno je da će u odnosu na sadašnju situaciju tamo biti mnogo više pešaka nego sada, pogotovo oko kule , šoping mola. Prema renderima, jasno je da će tu biti i raznih sadržaja kao što su kafići, restorani, dečija igrališta, marine. Ne zaboravi i lakši pristup automobilima. Dakle, ako se zgrade grade tik do regulacione linije sa svim ovim sadržajima, imaćemo situaciju kod Beton hale, gde po lepom danu zvonim bar jedno deset puta dok sitna deca i ljubitelji smartfona zamišljeno hodaju preko staze. I veruj mi, ako biciklistima brzinu smanjiš na 10 km-h, oni tako voze samo kad moraju, jer je to granica za održavanje ravnoteže. Istraživanja su pokazala i da od zona gde ima mnogo pešaka biciklisti sami odustaju (opet primer kod hotela Jugoslavija), a priručnici za projektovanje bici infrastrukture kažu da se neka vrsta vizuelnog razdvajanja preporučuje na preko 100 pešaka po metru profila na sat, a preko 200 pešaka po metru na sat i fizičko razdvajanje. Što se tiče ugostiteljskih objekata tik do staze, podsetiću na slučaj Stare Stenke. I Igore, kad pričaš o bicikističkom saobraćaju, ne zaboravi da ga civilizovan svet tretira kao nešto što rasterećuje zdravstveni sistem (prevencija kardiovaskularnih bolesti), smanjuje gužve, zagađenje. Povećanje broja biciklista je opšti interes, a ne zabava grupe zgubidana u smešnim trikoima. Tako da ću ja nazvati širinu buduće promenade od 10 m škrtarenjem, a ovaj ogled na Sava promenadi po meni nije uspeo, on služi samo da se potrošačka manjina sa jednog mesta premesti na drugo, kao što se ekipa iz jednog fensi kafića premesti u drugi. Naravno, žalićemo se na ovakvo rešenje i buduće planiranje, a imam i pitanje, da li postoje neki zakoni ili međunarodni propisi koji određuju koja širina obaloutvrde MORA da bude javna površina? Hvala svima unapred i pozdrav
astrodule
Professional
Upravo zato organizatori moraju da paze šta i kako zahtevaju.
Nikako ne sme ni da se nasluti da biciklisti imaju nešto protiv pešaka jer pešaci na bici staza su posledica, a ne uzrok problema.
Poslato sa telefona
Nikako ne sme ni da se nasluti da biciklisti imaju nešto protiv pešaka jer pešaci na bici staza su posledica, a ne uzrok problema.
Poslato sa telefona
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.036
- Pohvaljen
- 39.068
Bas zato sam i skrenuo paznju mislim da se na kraju ipak razumemo jer moja kritika tj pre bih rekao zapazanje je bilo dobronamerno. Ovo je pitanje i pesaka i biciklista time je front ljudi koji treba da izraze svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem daleko vece.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.241
- Pohvaljen
- 24.634
Niti biciklisti krive pešake, niti pešaci krive bicikliste, to je sasvim jasno. Oni znaju su naterani da se sukobe zato što su silom ugurani u nedovoljan prostor. I to sasvim nepotrebno, zbog Savanove. Da nema nje, rešenje bi bilo trivijalno.
Bili bi razdvojeni jedni od drugih, biciklisti bi imali sasvim dovoljno prostora, pešaci takođe, negde više prostora, a negde upotrebljivijeg nego sada, i još bi ostao velikodušniji zeleni pojas. Abar je ionako dobio svo zemljište uzvodno, Savanova mu jednostavno nije bila potrebna.
Ali ako je sa tačke gledišta pravih interesa grada ovo guranje nepotrebno, i te kako postoji razlog za njega. Čitav smisao ovako uskog prolaza je da se OTERAJU i jedni i drugi, tj svi oni koji samo prolaze ili "samo prave gužvu" zadržavajući se, a ništa ne troše. I to se radi tako što se i šetačima i biciklistima ponudi altenativni put, a ovde se za njih stvore nepodnošljivi uslovi, da bi sami otišli. Zbog toga će postojati i takozvana "brza" biciklistička staza koja ne ide uz obalu. Kad biciklisti shvate da su ovako stalno u opasnosti da osakate neko dete, da idu previše sporo, i da nema nikakvog zadovoljstva u vožnji ovim putem, sami će postepeno izabrati da idu okolo, nema potrebe da ih neko tera i rizikuje organizovane proteste. Isto tako šetačima će biti ponuđeno da siđu na prostraniji donji nivo obaloutvrde gde doduše "nije tako lepo" (blago rečeno), ali ima bitno više mesta. I tako je pravi cilj postignut. Najkvalitetnije parče zemlje u ovom delu grada, najviši i jedini od vode branjeni deo obale Save onda U POTPUNOSTI ostaje privatniku da iz njega izvlači maksimalni profit, a da mu niko ko samo prolazi ili šeta ne zauzima prostor. Po najvišem nivou će i dalje redovno ići samo oni ljudi koji su krenuli u uslužne objekte na obali, koji samo prolaze kroz javni deo, ili tek na kratko zastaju, pošto jedino za toliki broj ljudi ovde ima mesta.
Tako ponovo dolazimo do slike NOVOG Zemunskog keja za koju, što je više gledam, sve više shvatam da je od suštinske važnosti za neoliberalni "Novi Beogradski Urbanizam". Apslutno se ne bih iznenadio da je upravo ona poslužila kao inspiracija za Promenadu. Pogledajte, šta je ovde neobično?
Neobično je to da ovde imamo jedan ekstremni neoliberalni ideal. Savršenih 100% zemljišta na najvišem nivou obale je posvećeno biznisu i pravljenju para. Svaki kvadratni milimetar obale pravi prihod nekom privatniku koji očigledno opštini za to pravo daje neke pare, budući da je ovo tehnički javno zemljište. Pre će parkirati automobil kafanske mušterije direktno na ivici obaloutvrde nego ostaviti par bednih metara javnog prolaza. Ništa se ovde ne baca na bednike koji plaćaju porez, a žele samo da prolaze i šetaju. Ne može! Doduše, iza je neka, kao, ulica. Ali zna se prioritet. Ako naiđe neko vozilo (kafanskog gosta, jer ničeg drugog nema), pešak mora da se popne na uski ivičnjak (širok 15cm, jer trotoar ne postoji da se pešak ne pogordi i ne pomisli da tu ima nešto za njega), zatim mora da sačeka da automobil mušterije prođe, pa onda može (privremeno) da siđe sa ivičnjaka i nastavi. Tako pešaci koriste samo onaj slobodni, "neiskorišćeni" kapacitet ulice. Oni su tu samo uzgredni sastojak, "nekorisni", jer od njih kapital nema koristi.
Divan detalj "uspešnosti" ove šeme je što na obali nije ostala NI JEDNA JEDINA, ali bukvalno ni jedna zgrada u kojoj neko živi u prednjem delu, ili prodaje bilo šta, ili radi bilo šta, SEM što drži kafanu. SVE što vidite u prvom redu zgrada su kafane. I kao što je Skadarlija i dalje "boemska četvrt" samo za one oslabelog uma, tako je i "Novi Gardoš Na Obali" i dalje ribarska ili istorijska četvrt Zemuna samo za one u istom mentalnom stanju.
Za pešake je predviđen podrumski prostor, tj niži nivo, koji se baš na ovoj slici vidi u svoj svojoj veličini i raskoši. Niko ih tobože ne tera sa višeg, oni sami dođu na ovaj nivo. Jeste da je neinformisani šetač ili turista tobože došao na Gardoš, ali jbg. Jedino što on na tom nivou vidi od Gardoša, ili od bilo čega sem vode, jeste betonski zid levo, i prazan asvalt dole. A tako će i ostati, jer reka zimi ionako odnese sve što bi neko tu poželeo da napravi. Ne sme postojati prepreka toku reke, pa će ovo i trajno ostati prazno. Sem u smislu u kome tu rupu popune pešaci. Poželjno zaljubljeni i u parovima, jer se ovde niti ima šta drugo raditi, niti se u nedostaku punog Meseca noću vidi raditi nešto drugo. Elektrika i Dunav ne idu zajedno.
Promenada u BNV-u je, sudeći po apsurdno ogromnom kontrastu između očekivanog broja korisnika i dimenzija njenog besplatnog javnog prostora, upravo uljuđena verzija Novog Zemunskog keja sa gornje slike. Na isti način kao gore, biciklisti ovde na kraju više neće ni dolaziti, a pešaci će sami, "dobrovoljno" sići na niži nivo obaloutvrde, sasvim u skladu sa svojim klasnim položajem u društvu. Tako gore ostaju mušterije kafana i svi oni koji nekako zarađuju od obale Save, bez obzira da li su vlasnici zemlje, dakle iza granice od 10 metara, ili isključivi korisnici, pre nje. Tek, sve što vredi je njihovo, a uz njih su tu samo oni građani koji mogu da plate njihovu cenu. Jedini pošteni render BNV obale je sledeći, i upravo na njemu možete videti iste principe korišćenja zemljišta sa prethodne slike, ali osavremenjene i opredmećene na novoj i prostranijoj lokaciji. Vidimo samo uski javni prolaz, a sa OBE strane šetališta je neprekidni niz pokušaja da vam neko u prolazu otme pare. Splavovi su čak poređeni u cik-cak, da što bolje pokriju prostor, uz čitave uslužne hodnike iznad glava i iznad reke, što je zaista predivan i savršeno dosledan ideološki detalj, pošto je još jedino preostalo da se neki prodavac pojavi odozdo, provirujući iz šahta.
A ovo je ono što je za isto ovakvo mesto bilo normalno ranije, i u kapitalizmu i komunizmu, nebitno, ali pre takozvane tranzicije. Ovako su stari urbanisti zamislili da treba da izgleda prostor sa koga se posmatra rana zora na obali reke:
Bili bi razdvojeni jedni od drugih, biciklisti bi imali sasvim dovoljno prostora, pešaci takođe, negde više prostora, a negde upotrebljivijeg nego sada, i još bi ostao velikodušniji zeleni pojas. Abar je ionako dobio svo zemljište uzvodno, Savanova mu jednostavno nije bila potrebna.
Ali ako je sa tačke gledišta pravih interesa grada ovo guranje nepotrebno, i te kako postoji razlog za njega. Čitav smisao ovako uskog prolaza je da se OTERAJU i jedni i drugi, tj svi oni koji samo prolaze ili "samo prave gužvu" zadržavajući se, a ništa ne troše. I to se radi tako što se i šetačima i biciklistima ponudi altenativni put, a ovde se za njih stvore nepodnošljivi uslovi, da bi sami otišli. Zbog toga će postojati i takozvana "brza" biciklistička staza koja ne ide uz obalu. Kad biciklisti shvate da su ovako stalno u opasnosti da osakate neko dete, da idu previše sporo, i da nema nikakvog zadovoljstva u vožnji ovim putem, sami će postepeno izabrati da idu okolo, nema potrebe da ih neko tera i rizikuje organizovane proteste. Isto tako šetačima će biti ponuđeno da siđu na prostraniji donji nivo obaloutvrde gde doduše "nije tako lepo" (blago rečeno), ali ima bitno više mesta. I tako je pravi cilj postignut. Najkvalitetnije parče zemlje u ovom delu grada, najviši i jedini od vode branjeni deo obale Save onda U POTPUNOSTI ostaje privatniku da iz njega izvlači maksimalni profit, a da mu niko ko samo prolazi ili šeta ne zauzima prostor. Po najvišem nivou će i dalje redovno ići samo oni ljudi koji su krenuli u uslužne objekte na obali, koji samo prolaze kroz javni deo, ili tek na kratko zastaju, pošto jedino za toliki broj ljudi ovde ima mesta.
Tako ponovo dolazimo do slike NOVOG Zemunskog keja za koju, što je više gledam, sve više shvatam da je od suštinske važnosti za neoliberalni "Novi Beogradski Urbanizam". Apslutno se ne bih iznenadio da je upravo ona poslužila kao inspiracija za Promenadu. Pogledajte, šta je ovde neobično?
Neobično je to da ovde imamo jedan ekstremni neoliberalni ideal. Savršenih 100% zemljišta na najvišem nivou obale je posvećeno biznisu i pravljenju para. Svaki kvadratni milimetar obale pravi prihod nekom privatniku koji očigledno opštini za to pravo daje neke pare, budući da je ovo tehnički javno zemljište. Pre će parkirati automobil kafanske mušterije direktno na ivici obaloutvrde nego ostaviti par bednih metara javnog prolaza. Ništa se ovde ne baca na bednike koji plaćaju porez, a žele samo da prolaze i šetaju. Ne može! Doduše, iza je neka, kao, ulica. Ali zna se prioritet. Ako naiđe neko vozilo (kafanskog gosta, jer ničeg drugog nema), pešak mora da se popne na uski ivičnjak (širok 15cm, jer trotoar ne postoji da se pešak ne pogordi i ne pomisli da tu ima nešto za njega), zatim mora da sačeka da automobil mušterije prođe, pa onda može (privremeno) da siđe sa ivičnjaka i nastavi. Tako pešaci koriste samo onaj slobodni, "neiskorišćeni" kapacitet ulice. Oni su tu samo uzgredni sastojak, "nekorisni", jer od njih kapital nema koristi.
Divan detalj "uspešnosti" ove šeme je što na obali nije ostala NI JEDNA JEDINA, ali bukvalno ni jedna zgrada u kojoj neko živi u prednjem delu, ili prodaje bilo šta, ili radi bilo šta, SEM što drži kafanu. SVE što vidite u prvom redu zgrada su kafane. I kao što je Skadarlija i dalje "boemska četvrt" samo za one oslabelog uma, tako je i "Novi Gardoš Na Obali" i dalje ribarska ili istorijska četvrt Zemuna samo za one u istom mentalnom stanju.
Za pešake je predviđen podrumski prostor, tj niži nivo, koji se baš na ovoj slici vidi u svoj svojoj veličini i raskoši. Niko ih tobože ne tera sa višeg, oni sami dođu na ovaj nivo. Jeste da je neinformisani šetač ili turista tobože došao na Gardoš, ali jbg. Jedino što on na tom nivou vidi od Gardoša, ili od bilo čega sem vode, jeste betonski zid levo, i prazan asvalt dole. A tako će i ostati, jer reka zimi ionako odnese sve što bi neko tu poželeo da napravi. Ne sme postojati prepreka toku reke, pa će ovo i trajno ostati prazno. Sem u smislu u kome tu rupu popune pešaci. Poželjno zaljubljeni i u parovima, jer se ovde niti ima šta drugo raditi, niti se u nedostaku punog Meseca noću vidi raditi nešto drugo. Elektrika i Dunav ne idu zajedno.
Promenada u BNV-u je, sudeći po apsurdno ogromnom kontrastu između očekivanog broja korisnika i dimenzija njenog besplatnog javnog prostora, upravo uljuđena verzija Novog Zemunskog keja sa gornje slike. Na isti način kao gore, biciklisti ovde na kraju više neće ni dolaziti, a pešaci će sami, "dobrovoljno" sići na niži nivo obaloutvrde, sasvim u skladu sa svojim klasnim položajem u društvu. Tako gore ostaju mušterije kafana i svi oni koji nekako zarađuju od obale Save, bez obzira da li su vlasnici zemlje, dakle iza granice od 10 metara, ili isključivi korisnici, pre nje. Tek, sve što vredi je njihovo, a uz njih su tu samo oni građani koji mogu da plate njihovu cenu. Jedini pošteni render BNV obale je sledeći, i upravo na njemu možete videti iste principe korišćenja zemljišta sa prethodne slike, ali osavremenjene i opredmećene na novoj i prostranijoj lokaciji. Vidimo samo uski javni prolaz, a sa OBE strane šetališta je neprekidni niz pokušaja da vam neko u prolazu otme pare. Splavovi su čak poređeni u cik-cak, da što bolje pokriju prostor, uz čitave uslužne hodnike iznad glava i iznad reke, što je zaista predivan i savršeno dosledan ideološki detalj, pošto je još jedino preostalo da se neki prodavac pojavi odozdo, provirujući iz šahta.
A ovo je ono što je za isto ovakvo mesto bilo normalno ranije, i u kapitalizmu i komunizmu, nebitno, ali pre takozvane tranzicije. Ovako su stari urbanisti zamislili da treba da izgleda prostor sa koga se posmatra rana zora na obali reke:
razgradjevinar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.08.2010.
- Poruke
- 2.046
- Pohvaljen
- 3.282
spatiotecte":2rnxerkh je napisao(la):
objasnjenje koje si dao ima puno smisla i sa velikim delom se slzem. ja jedino ne mogu da pristanem na drskost i bahacenje vodje i polusveta koji se okupio oko njega, od vrha do poslednjeg bota. ako je to bitno, isto sam reagovao i na gadosti svih predhodnih garnitura vlastodrzaca/umisljenih bogova i njihove pomahnitale svite
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Vlasnik budućih luksuznih hotela u "Beogradu na vodi" prelazi u kineske ruke
Četvrtak, 29. 10. 2015.|08:23 | Izvor: eKapija/Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... neske-ruke
Tri kineske grupacije su kandidati za kupovinu američke holding grupe "Starwood Hotel & Resorts Worldwide" ("W") koja kontroliše hotelske lance "Sheraton", "Westin" i "St.Regis".
Najavljena transakcija vredna je oko 12 mlrd USD i dolazi samo godinu dana pošto je lanac luksuznih hotela "Waldorf Astoria" već prešao u kinesko vlasništvo.
Ukoliko transakcija bude obavljena, to će biti najveća direktna investicija kineske kompanije u SAD-u. Zainteresovane za kupovinu američkog hotelskog lanca su kompanija "Jin Jang International", već vlasnik francuskog lanca "Luvr Hotel", zatim "HNA Group", majka kompanija aerokompanije "Hainan Airlines" i suvereni fond "China Investement Corp.".
Koja će od ove tri kompanije postati vlasnik hotela "W" odlučiće narednih nedelja kineska vlada.
Prošlog aprila, američki lanac hotela "W" saopštio je da konsultuvao francusko-američku poslovnu banku "Lazard" šta je najbolje da učini u pogledu svoje budućnosti.
U ovom lancu luksuznih hotela radi preko 180.000 ljudi u oko stotinak zemalja, a ta kompanija nedavno je potpisala ugovor za gradnju hotela "W" u okviru projekta "Beograd na vodi", a najavljeno je da će biti građen i hotel iz lanca "St.Regis" u centralnoj kuli tog projekta..
Četvrtak, 29. 10. 2015.|08:23 | Izvor: eKapija/Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... neske-ruke
Tri kineske grupacije su kandidati za kupovinu američke holding grupe "Starwood Hotel & Resorts Worldwide" ("W") koja kontroliše hotelske lance "Sheraton", "Westin" i "St.Regis".
Najavljena transakcija vredna je oko 12 mlrd USD i dolazi samo godinu dana pošto je lanac luksuznih hotela "Waldorf Astoria" već prešao u kinesko vlasništvo.
Ukoliko transakcija bude obavljena, to će biti najveća direktna investicija kineske kompanije u SAD-u. Zainteresovane za kupovinu američkog hotelskog lanca su kompanija "Jin Jang International", već vlasnik francuskog lanca "Luvr Hotel", zatim "HNA Group", majka kompanija aerokompanije "Hainan Airlines" i suvereni fond "China Investement Corp.".
Koja će od ove tri kompanije postati vlasnik hotela "W" odlučiće narednih nedelja kineska vlada.
Prošlog aprila, američki lanac hotela "W" saopštio je da konsultuvao francusko-američku poslovnu banku "Lazard" šta je najbolje da učini u pogledu svoje budućnosti.
U ovom lancu luksuznih hotela radi preko 180.000 ljudi u oko stotinak zemalja, a ta kompanija nedavno je potpisala ugovor za gradnju hotela "W" u okviru projekta "Beograd na vodi", a najavljeno je da će biti građen i hotel iz lanca "St.Regis" u centralnoj kuli tog projekta..
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Doprinos “Beograda na vodi”
Piše: Branko Bojović
http://aas.org.rs/doprinos-beograda-na-vodi/
Tek tada mi je postalo jasno zašto je Crnjanski lamentirao nad Beogradom. U ovome trenutku razmišljam o tome da li bi i danas Crnjanski samo lamentirao nad Beogradom. Nešto mi se čini da bi možda i zaplakao. Od sreće.
Dana 30.09. o.g. postavljen je kamen temeljac za izgradnju dva stambena objekta u ovom delu Beograda, u tzv. Savskom afiteatru. Održani su prigodni govori, sa egzaltacijama i bez njih. O tome nekoliko reči.
Biolozi tvrde da ribe skoro da nemaju pamćenje. Kažu da riba pamti do 7 sekundi i posle toga, često, zagrize isti mamac. Poučno, naročito za Beograđane koji žive kraj vode, pre svega zato što je moguće da je manjak memorije infektivan.
Ipak, neki misleći i pamteći ljudi su primetili značajnu transformaciju projekta Beograd na vodi. Prvobitno, projekat je najavljivan kao velika investicija od 3 – 3,5 milijardi evra koji će se ostvariti kroz nekoliko godina. Sa objavljivanjem ugovora sa investitorom vidi se da se radi o sumi od 300 miliona evra u 30 godina, a u trenutku otpočinjanja radova projekat kreće sa 150 miliona evra i očigledno će se razvijati na beogradskoj zemljišnoj renti koja će se upotrebiti za stalno investiranje, odnosno reinvestiranje. Ovako ekonomski zasnovan projekat zasigurno će razviti građevinarstvo nekoliko mesnih zajednica u okolini i to u dužem periodu vremena.
Rad na projektu „Beograd na vodi“ doneo je i neke nove i sasvim neočekivane rezultate, verovatno u mnogim oblastima, ali za mene su u ovom trenutku značajna samo dva nova otkrića u domenu istorije i arhitekture Beograda, otkrića koja pomeraju granice mojih saznanja.
Tako su građani Srbije mogli da saznaju da je Ajfelova kula sagrađena 1909. godine čime je demantovan opštevažeći i decenijama korišćeni podatak da je kula podignuta 1899. godine u okviru Svetske izložbe u Parizu. Izgleda da je tada podignuta samo maketa, a da je prava kula podignuta 20 godina kasnije.
Isto tako precizno je određena i istorija Beograda. Pre oko 50 godina tadašnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, organizovao je veliku izložbu pod naslovom „Osam hiljada godina Beograda“, koliko je po tadašnjim saznanjima trajala kontinualna nastanjenost beogradskog tla. Na dan postavljanja kamena temeljca za stambene zgrade u okviru projekta „Beograda na vodi“, ta megalomanska koncepcija dr Vladimira Kondića i njegovih istomišljenika i saradnika je osporena – objavljeno je da je Beograd grad koji traje 1764 godina, tj. da postoji od 251. godine naše ere. Nije saopšteno šta se u prostoru Balkana dešavalo tih godina, nije saopšteno ni ko je osnovao grad, ali se opravdano može predpostaviti, da je to bio Dragiša Brašovan. U svakom slučaju sa velikom radoznalošću očekujem saopštenje glavnog urbaniste Beograda o tome.
Bilo je još mnogo dirljivih scena, mudrih citata. Naročito me je dirnulo citiranje Crnjanskog. Njegovo prezime je četvrti stupanj poređenja u srpskom jeziku (crn, crnji, najcrnji, Crnjanski, Švarceneger). Tek tada mi je postalo jasno zašto je Crnjanski lamentirao nad Beogradom. U ovome trenutku razmišljam o tome da li bi i danas Crnjanski samo lamentirao nad Beogradom. Nešto mi se čini da bi možda i zaplakao. Od sreće.
Piše: Branko Bojović
http://aas.org.rs/doprinos-beograda-na-vodi/
Tek tada mi je postalo jasno zašto je Crnjanski lamentirao nad Beogradom. U ovome trenutku razmišljam o tome da li bi i danas Crnjanski samo lamentirao nad Beogradom. Nešto mi se čini da bi možda i zaplakao. Od sreće.
Dana 30.09. o.g. postavljen je kamen temeljac za izgradnju dva stambena objekta u ovom delu Beograda, u tzv. Savskom afiteatru. Održani su prigodni govori, sa egzaltacijama i bez njih. O tome nekoliko reči.
Biolozi tvrde da ribe skoro da nemaju pamćenje. Kažu da riba pamti do 7 sekundi i posle toga, često, zagrize isti mamac. Poučno, naročito za Beograđane koji žive kraj vode, pre svega zato što je moguće da je manjak memorije infektivan.
Ipak, neki misleći i pamteći ljudi su primetili značajnu transformaciju projekta Beograd na vodi. Prvobitno, projekat je najavljivan kao velika investicija od 3 – 3,5 milijardi evra koji će se ostvariti kroz nekoliko godina. Sa objavljivanjem ugovora sa investitorom vidi se da se radi o sumi od 300 miliona evra u 30 godina, a u trenutku otpočinjanja radova projekat kreće sa 150 miliona evra i očigledno će se razvijati na beogradskoj zemljišnoj renti koja će se upotrebiti za stalno investiranje, odnosno reinvestiranje. Ovako ekonomski zasnovan projekat zasigurno će razviti građevinarstvo nekoliko mesnih zajednica u okolini i to u dužem periodu vremena.
Rad na projektu „Beograd na vodi“ doneo je i neke nove i sasvim neočekivane rezultate, verovatno u mnogim oblastima, ali za mene su u ovom trenutku značajna samo dva nova otkrića u domenu istorije i arhitekture Beograda, otkrića koja pomeraju granice mojih saznanja.
Tako su građani Srbije mogli da saznaju da je Ajfelova kula sagrađena 1909. godine čime je demantovan opštevažeći i decenijama korišćeni podatak da je kula podignuta 1899. godine u okviru Svetske izložbe u Parizu. Izgleda da je tada podignuta samo maketa, a da je prava kula podignuta 20 godina kasnije.
Isto tako precizno je određena i istorija Beograda. Pre oko 50 godina tadašnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, organizovao je veliku izložbu pod naslovom „Osam hiljada godina Beograda“, koliko je po tadašnjim saznanjima trajala kontinualna nastanjenost beogradskog tla. Na dan postavljanja kamena temeljca za stambene zgrade u okviru projekta „Beograda na vodi“, ta megalomanska koncepcija dr Vladimira Kondića i njegovih istomišljenika i saradnika je osporena – objavljeno je da je Beograd grad koji traje 1764 godina, tj. da postoji od 251. godine naše ere. Nije saopšteno šta se u prostoru Balkana dešavalo tih godina, nije saopšteno ni ko je osnovao grad, ali se opravdano može predpostaviti, da je to bio Dragiša Brašovan. U svakom slučaju sa velikom radoznalošću očekujem saopštenje glavnog urbaniste Beograda o tome.
Bilo je još mnogo dirljivih scena, mudrih citata. Naročito me je dirnulo citiranje Crnjanskog. Njegovo prezime je četvrti stupanj poređenja u srpskom jeziku (crn, crnji, najcrnji, Crnjanski, Švarceneger). Tek tada mi je postalo jasno zašto je Crnjanski lamentirao nad Beogradom. U ovome trenutku razmišljam o tome da li bi i danas Crnjanski samo lamentirao nad Beogradom. Nešto mi se čini da bi možda i zaplakao. Od sreće.