Niti biciklisti krive pešake, niti pešaci krive bicikliste, to je sasvim jasno. Oni znaju su naterani da se sukobe zato što su silom ugurani u nedovoljan prostor. I to sasvim nepotrebno, zbog Savanove. Da nema nje, rešenje bi bilo trivijalno.
Bili bi razdvojeni jedni od drugih, biciklisti bi imali sasvim dovoljno prostora, pešaci takođe, negde više prostora, a negde upotrebljivijeg nego sada, i još bi ostao velikodušniji zeleni pojas. Abar je ionako dobio svo zemljište uzvodno, Savanova mu jednostavno nije bila potrebna.
Ali ako je sa tačke gledišta pravih interesa grada ovo guranje nepotrebno, i te kako postoji razlog za njega. Čitav smisao ovako uskog prolaza je da se OTERAJU i jedni i drugi, tj svi oni koji samo prolaze ili "samo prave gužvu" zadržavajući se, a ništa ne troše. I to se radi tako što se i šetačima i biciklistima ponudi altenativni put, a ovde se za njih stvore nepodnošljivi uslovi, da bi sami otišli. Zbog toga će postojati i takozvana "brza" biciklistička staza koja ne ide uz obalu. Kad biciklisti shvate da su ovako stalno u opasnosti da osakate neko dete, da idu previše sporo, i da nema nikakvog zadovoljstva u vožnji ovim putem, sami će postepeno izabrati da idu okolo, nema potrebe da ih neko tera i rizikuje organizovane proteste. Isto tako šetačima će biti ponuđeno da siđu na prostraniji donji nivo obaloutvrde gde doduše "nije tako lepo" (blago rečeno), ali ima bitno više mesta. I tako je pravi cilj postignut. Najkvalitetnije parče zemlje u ovom delu grada, najviši i jedini od vode branjeni deo obale Save onda U POTPUNOSTI ostaje privatniku da iz njega izvlači maksimalni profit, a da mu niko ko samo prolazi ili šeta ne zauzima prostor. Po najvišem nivou će i dalje redovno ići samo oni ljudi koji su krenuli u uslužne objekte na obali, koji samo prolaze kroz javni deo, ili tek na kratko zastaju, pošto jedino za toliki broj ljudi ovde ima mesta.
Tako ponovo dolazimo do slike NOVOG Zemunskog keja za koju, što je više gledam, sve više shvatam da je od suštinske važnosti za neoliberalni "Novi Beogradski Urbanizam". Apslutno se ne bih iznenadio da je upravo ona poslužila kao inspiracija za Promenadu. Pogledajte, šta je ovde neobično?
Neobično je to da ovde imamo jedan ekstremni neoliberalni ideal. Savršenih 100% zemljišta na najvišem nivou obale je posvećeno biznisu i pravljenju para. Svaki kvadratni milimetar obale pravi prihod nekom privatniku koji očigledno opštini za to pravo daje neke pare, budući da je ovo tehnički javno zemljište. Pre će parkirati automobil kafanske mušterije direktno na ivici obaloutvrde nego ostaviti par bednih metara javnog prolaza. Ništa se ovde ne baca na bednike koji plaćaju porez, a žele samo da prolaze i šetaju. Ne može! Doduše, iza je neka, kao, ulica. Ali zna se prioritet. Ako naiđe neko vozilo (kafanskog gosta, jer ničeg drugog nema), pešak mora da se popne na uski ivičnjak (širok 15cm, jer trotoar ne postoji da se pešak ne pogordi i ne pomisli da tu ima nešto za njega), zatim mora da sačeka da automobil mušterije prođe, pa onda može (privremeno) da siđe sa ivičnjaka i nastavi. Tako pešaci koriste samo onaj slobodni, "neiskorišćeni" kapacitet ulice. Oni su tu samo uzgredni sastojak, "nekorisni", jer od njih kapital nema koristi.
Divan detalj "uspešnosti" ove šeme je što na obali nije ostala NI JEDNA JEDINA, ali bukvalno ni jedna zgrada u kojoj neko živi u prednjem delu, ili prodaje bilo šta, ili radi bilo šta, SEM što drži kafanu. SVE što vidite u prvom redu zgrada su kafane. I kao što je Skadarlija i dalje "boemska četvrt" samo za one oslabelog uma, tako je i "Novi Gardoš Na Obali" i dalje ribarska ili istorijska četvrt Zemuna samo za one u istom mentalnom stanju.
Za pešake je predviđen podrumski prostor, tj niži nivo, koji se baš na ovoj slici vidi u svoj svojoj veličini i raskoši. Niko ih tobože ne tera sa višeg, oni sami dođu na ovaj nivo. Jeste da je neinformisani šetač ili turista tobože došao na Gardoš, ali jbg. Jedino što on na tom nivou vidi od Gardoša, ili od
bilo čega sem vode, jeste betonski zid levo, i prazan asvalt dole. A tako će i ostati, jer reka zimi ionako odnese sve što bi neko tu poželeo da napravi. Ne sme postojati prepreka toku reke, pa će ovo i trajno ostati prazno. Sem u smislu u kome tu rupu popune pešaci. Poželjno zaljubljeni i u parovima, jer se ovde niti ima šta drugo raditi, niti se u nedostaku punog Meseca noću vidi raditi nešto drugo. Elektrika i Dunav ne idu zajedno.
Promenada u BNV-u je, sudeći po apsurdno ogromnom kontrastu između očekivanog broja korisnika i dimenzija njenog besplatnog javnog prostora, upravo uljuđena verzija Novog Zemunskog keja sa gornje slike. Na isti način kao gore, biciklisti ovde na kraju više neće ni dolaziti, a pešaci će sami, "dobrovoljno" sići na niži nivo obaloutvrde, sasvim u skladu sa svojim klasnim položajem u društvu. Tako gore ostaju mušterije kafana i svi oni koji nekako zarađuju od obale Save, bez obzira da li su vlasnici zemlje, dakle iza granice od 10 metara, ili isključivi korisnici, pre nje. Tek, sve što vredi je njihovo, a uz njih su tu samo oni građani koji mogu da plate njihovu cenu. Jedini pošteni render BNV obale je sledeći, i upravo na njemu možete videti iste principe korišćenja zemljišta sa prethodne slike, ali osavremenjene i opredmećene na novoj i prostranijoj lokaciji. Vidimo samo uski javni prolaz, a sa OBE strane šetališta je neprekidni niz pokušaja da vam neko u prolazu otme pare. Splavovi su čak poređeni u cik-cak, da što bolje pokriju prostor, uz čitave uslužne hodnike iznad glava i iznad reke, što je zaista predivan i savršeno dosledan ideološki detalj, pošto je još jedino preostalo da se neki prodavac pojavi odozdo, provirujući iz šahta.
A ovo je ono što je za isto ovakvo mesto bilo normalno
ranije, i u kapitalizmu i komunizmu, nebitno, ali
pre takozvane tranzicije. Ovako su stari urbanisti zamislili da treba da izgleda prostor sa koga se posmatra rana zora na obali reke: