Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

milos.tro":fsssku0l je napisao(la):
Jeste,ali taj REGULACIONI PLAN ĆE SE MENJATI tu tek treba de se obave razgovori sa predstavnicima grada,republike i arapskog investitora.Već sada znamo da Savski Bulevar to je ova saobraćajnica desno od bloka 14 (neće biti 2+2) nego 3+3 što bi svakako pomeralo ili skraćivalo blok 14 npr.
Pošto sada već možemo prilično dobro pogoditi koji je opšti pristup investitora ovom projektu, isto kao i koji nivo odbrane interesa grada možemo očekivati od naših predstavnika, sumnjam da će se išta bitno promeniti u pogledu stvari o kojima mi pričamo. Promena će biti, ali verovatno samo u nekim manjim aspektima koji stvaraju problem komercijalnoj eksploataciji ovog prostora. Naprimer ispravljanje najvećih grešaka u saobraćajnim rešenjima.

A za širinu buduće ŠIRINE OBALE je potrebno da se malo strpimo,kao što si i naveo u jednom od prethodnih postova:

Zuma":fsssku0l je napisao(la):
To još uvek nije moguće. Lako je videti gde je ivica iskopa, ali je nemoguće znati kakav je odnos te ivice i pozicije zidova buduće zgrade. Moramo čekati dok se na dnu rupe ne počnu ocrtavati obrisi temelja. Čak i onda može biti problem prepoznati šta je šta zbog onih dodatnih aneksa u prizemlju. Ko zna imaju li oni podrume i kakvi su im temelji.
Mislio sam na to da precizno ne znamo lokaciju zgrada u okviru pozicije bloka na planu. Međutim grubo posmatrano nema velike dileme jer ovde nema puno mesta da bi se uglavile onolike zgrade i veliki ankesi oko njih. Potrebene su radikalnije promene, a nešto sumnjam da će se to desiti tek tako.
 
Zašto je Beograd takav kakav je danas? Izgleda da je "stalno bombardovanja i rušenje grada" dobrim delom popularno kao objašnjenje samo zato što najmanje boli, ali je daleko od najvažnijeg ...

Uvodno predavanje sa konferencije ”Od osmаnskog grаdа do Beogrаdа nа vodi: kritičkа istorijа vizuelnog preinаčаvаnjа jаvnih prostorа Beogrаdа (19-21. vek)”, održane 6. jula 2015. nа Filozofskom fаkultetu u Beogrаdu, u orgаnizаciji Odeljenjа zа istoriju umetnosti i Centrа zа vizuelnu kulturu Bаlkаnа.

"Dakle, kako razumeti tu vezu između politike i grada? U najkraćem – Beograd je bio talac različitih političkih koncepcija. Navedenim primerima želela sam da ukažem na duboke veze politike i urbanizma, posebno u partijskoj državi, koja preovlađuje u političkoj istoriji Srbije u dugom kontinuitetu od 19 veka, državi koja partijski princip i interes stavlja iznad svakog drugog. Tako se partijski ukusi, sistemi vrednosti, ambicije i arogancije utiskuju na mapu grada, koji postaje slika i simbol trenutnog političkog i finansijskog interesa. Navedenim primerima htela sam da ukažem i na dugoročne posledice koje svako „činjenje“ ili „nečinjenje“ ostavlja u gradu, jer urbanistički propusti postaju procesi dugog trajanja, koji ne samo što se teško ispravljaju, već nanovo i stalno proizvode nove loše posledice. Kršenje urbanističkih principa, ad hoc intervenisanje u tkivu grada, izvrdavanja Zakona ili donošenje novih, privremenih i jednokratnih zakonskih rešenja pokazali su se, istorijski, kao fatalni propusti koji opterećuju grad i danas, sto godina kasnije. Upravo zbog toga izgled Beograda i njegova istorija dokazuju Brodelovu tvrdnju s početka da je postojeći grad najznačajniji mogući dokument o njegovom minulom životu i pouzdan istorijski izvor koji nam pomaže da jasno pročitamo političke intencije i koncepcije koje inspirišu urbanističke zahvate, pogotovo onda kada, kao Beograd na vodi, to treba da bude grandiozni spomenik samom sebi, ponovo na uštrb grada i njegovih stvarnih potreba. Time ostajemo zakovani u nepromenjenoj političkoj matrici u kojoj se donose parcijalne odluke, koje proizvode više problema nego što rešavaju; koja ne haje za stručna mišljenja i upotrebom sve raspoložive sile nameće svoje pretenciozne vizije; koja, ponovo populistički, korumpira građane proizvodeći iluzije i koja, što je najdublji i najžilaviji kontinuitet, od sopstvene veličine ne vidi svoje građane."

Iz članka: Grad i politika
http://pescanik.net/grad-i-politika/

Dubravka Stojanović je rođena 1963. godine u Beogradu. Magistrirala je 1992. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu s temom »Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918«. Doktorirala 2001. godine na tom fakultetu s temom »Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914«. Od 1988 do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, a od 1996. predaje na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta. Izabrana je u zvanje vanrednog profesora 2008. godine na Katedri za opštu savremenu istoriju.
 
stf":28gd224e je napisao(la):
Београд има десетине и десетине хектара неизграђеног земљишта у ужој градској зони и има шансу да не вади кестење из ватре за коју деценију, али не. Он подиже Камендине, Борче 4, Медаке 7, Степе, Миљаковце 14 и шири се по вукојебинама и брдима и то без икаквог вида мас транспорта .... на страну то, још би и образовани људи приликом евентуалне градње у ужој зони, ограничили спратност на пар етажа. Е тешко нама.

nlahousing_glhearnpartofcapitaltd_megaplanningbeyond2050_megaplanforamegacity.jpg



Извор:
http://www.livegreenblog.com/news/new-l ... sis-11057/

И то је то од мене, на дужи период. Одјављујем се са форума до даљњег да не сметам више очитој жељи за једоумљем овде. Уживајте :vops:

^^^Mene zanima zasto strucna opozicija sada ne digne buku za davanje dozvola svim odbijenim projektima kula u Novom Beogradu ako im je zaista tamo mesto? Zato sto se zna ko su. Prvo grad nije davao dozvole pojedinacnim projektima u delu grada gde postoje povoljni uslovi i postoji infrastruktura, struka je cutala sto znaci da je autokulomrzacki nastrojena a onda su kao samar svi komplet (tadasnja vlast+struka) dobili 5x vise na mestu na kojem su se najmanje nadali. Sada toliko panice i laju saterani u cosak istovremeno okrivljeni kao jeretici i luditi, ogoljeni svakojakih zvanja i diploma da ne znaju sta ih je snaslo.

768px-Infinity_Tower%2C_Brisbane_in_11.2013.jpg


Picture19-2.png~original


^^^Infinity Tower, Brizbejn, 80 stambenih etaza.

Soleil%2C_Brisbane%2C_May_2013%2C_1.jpg


2669999883_41887e583d_o.jpg


^^^Soleil Tower, takodje Brizbejn, 74 stambene etaze. Deo stanova izdaje sam investitor Meriton dok je veci deo prodat tako da je privatno vlasnistvo.

daf-Tellus-Tower_MGL0668_Night-02s.jpg


^^^Tellus Tower, Stokholm, 73 stambene etaze.

Ministarstvo odbrane Svedske se bunilo kako ce kula ometati vezu koja je njima od kriticnog znacaja. Mnogi se bune ali je grad odlucan, cak su pretili tuzbom protiv ministarstva odbrane. Trenutno traze novu lokaciju. Meni je potpuno nerealno da skandinavski grad poznat po niskoj arhitekturi gradi toliku zgradu, i to stambenu s obzirom na to da visinu smatraju nehumanom. Ali trkaju se sa Malmeom i Geteborgom ko ce visu zgradu na napravi.

I dok tamo u belom svetu od Australije do Svedske u mnogo visim kulama od 20-30 spratova postoje i citave visinske zone (od odredjenog do odrdjenog sprata u istoj zgradi) prosecne kvadrature 50m2 kod nas u ovoj bedi se grade stanovi prosecne kvadrature 100m2. Pa u Parizu je skup kvadrat ali i "sirotinja" kupuje manju kvadraturu na istoj lokaciji i u istoj zgradi. I centar Beograda i Novi Beograd oko Arene su isti slucaj kao Pariski tako da neko moze zameniti veci stan na daljoj lokaciji za manji stan u centru.

432 Park Avenue je odlican primer onoga sto se gradi u BnV a Infinity, Soleil, Tellus i mnogi drugi su primeri onoga sto bi trebalo graditi u drzavi sa ovakvom finansijskom moci naroda, u bilo kom delu grada osim u centru i resiti se krseva koji nisu nista bolji od onih u Stepi ili u Dr. Ivana Ribara.

Prvo sto su stanovi veliki i drugo na prestiznoj su lokaciji.

celine.jpg


Kad vec najavljuju izmene mogli bi 16.000 stanara da premeste u 5 kula u celinu IV. Ostalih 1000 neka zivi uz reku gde bi kvadrat morao biti 5000+. Dakle cenu vecine stanova neka smanje, a cenu manjine neka povecaju tako da veci budu ne samo veci nego skuplji po kvadratu. Ko ima pare platice vise i kada ne mora a ko nema jednostavno nece ni kupiti. Na taj nacin dolazi do gentrifikacije i to planske. Prilikom izmene projekta treba dati akcenat na smanjenju klasne podele, povecanju dramaticnosti skajlajna cemu bi doprinele mnogo vise zgrade podalje od zone gde bi iole vise zgrade (cak i one daleko nize) mogle ugroziti vizuru.

Ove zgrade od 20-30 spratova, posebno grede poput BW Residences nit se isticu niti dominiraju pri cemu ni jedna 200m kula ne cini BnV Beogradskim Menhetnom.

Dakle treba nam vise od jedne visoke kule umesto grupe niskih uz istovremeno vise niskih objekata P+6. Potrebna je ekstremna podela na staro, savremeno staro i novo gde granicu predstavljaju mol i most gazela.

Pored stf-a i ja dodajem moja dva centa.
 
Trljam oči u neverici koje gradove vi poredite sa Beogradom...
 
Ja samo pitao :) Prosto mi je neverovatno da tamo negde može da se izgrade 120 spratova za 2 godine, a mi naših 20ak ćemo graditi 5 godina.
 
Kartograf":1014k2wi je napisao(la):
Trljam oči u neverici koje gradove vi poredite sa Beogradom...

Trljaj, trljaj. Imas vremena da poredis stepu i Celjabinsk.

spatiotecte":1014k2wi je napisao(la):
Uskoro poredjenje sa Parizom, Londonom i Tokyo-om.

Samo zbog Spasia i sa vanzemaljskim kolonijama.
 
Citam vec duze vreme ovu temu i ne mogu da se otmem utisku da se nekako Zumina predvidjanja i racunice obistinjuju. Trebalo bi sacekati sto je neko iznad pomenuo da vidimo koliko ce udaljen biti objekat dve stambene zgrade da znamo da li je render ponovo bio u svrhu marketinga ili nesto realniji prikaz javnog prostora.
 
Неколико слика од данас, на веома леп јесењи дан.

На шеталишту и у кафићу, зна се којем, гужва:


Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 2

Гужва и од паркираних кола на улици, хм, непосредно испред пружног прелаза, с обе стране ...

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 4

А, на градилишту знатно мање радника и машина него у почетку, и, с порастом водостаја Саве, знатно више - воде у темељним јамама. Избацују је пумпама и цревима ...

Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 6

Ево још неколико слика:

Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 10

Стари брод који је остављен где је био, како рекоше, ради могуће обнове и нове намене:

Pogledajte prilog 11
 
Zvezdarac":3pg3rcft je napisao(la):
Citam vec duze vreme ovu temu i ne mogu da se otmem utisku da se nekako Zumina predvidjanja i racunice obistinjuju. Trebalo bi sacekati sto je neko iznad pomenuo da vidimo koliko ce udaljen biti objekat dve stambene zgrade da znamo da li je render ponovo bio u svrhu marketinga ili nesto realniji prikaz javnog prostora.

Samo da ne bude zabune pošto Miloš sada implicitno sugeriše nešto sasvim drugo od onoga o čemu sam ja ranije govorio. On smatra da će se menjati regulacioni plan u delu obale pored Save. Ja ne verujem u to. Ako ovo drugo ispadne tačno, onda će nam tačna pozicija zgrade reći samo koliko će ona biti uvučena u odnosu na u regulacionom planu fiksiranu granicu privatnog zemljišta na kome se nalazi (a ta granica je svuda na tačno 10m od ivice obaloutvrde, isto kao ispred Savanove). Ja sam međutim sve vreme pričao samo o javnom delu zemljišta, dakle o delu od granice privatnog poseda do ivice najviše obaloutvrde, zato što će samo na tom delu sigurno biti javno gradsko šetalište koje se bez prekida nastavlja duž cele obale, kao i sve ostale javne funkcije jedne uređene rečne obale. Mi ne možemo računati na to da će se i nečije veoma skupo privatno zemljište koristiti za iste ove svrhe, pa je u tom pogledu manje važno da li je njegov veći ili manji deo takođe slobodan, tj gde je tačno zgrada u okviru svog placa.

Ko god da na kraju bude konačni kupac ili vlasnik svake pojedine obalske zgrade i njoj pripadajućeg okolnog zemljišta, koristiće ga za SVOJE svrhe, da na njemu zaradi, a ne da bi grad dobio šire šetalište ili pomerio biciklističku stazu. Kad kažem da su renderi lažni, ne mislim na to da su rastojanja zgrada od reke pogrešno predstavljena (to ćemo tek videti po temeljima), nego da su šetalište i čitava obala reke lažno predstavljeni, jer izgleda kao da se njihov javni, svima dostupni, funkcionalni deo proširio i na privatno zemljište, pa on na renderu deluje MNOGO šire i komotnije nego što bi smeo biti po crtežu u važećem regulacionom planu. Još ranije sam postavio dva markirana rendera gde sam označio gde se zaista završava javno šetalište (crveno). To se, ako znate šta da gledate, savim lepo vidi i u samim renderima. Granica javnog prostora se vidi po boji pločnika, poziciji klupa, skulptura i drugom uređenju ovog 10 metarskog pojasa. Trik je u tome da deo obale koji je ovde potpuno ravan i bez objekata, mada pun prolaznika, dakle onaj dalje od granice od 10 metara, u stvarnosti uopšte neće biti ovako slobodan i javan, kao što se namerno sugeriše na ovim renderima.

2ljsy8g.jpg

66vtz7.jpg


Ono što će se na privatnom delu zemljišta (dalje od 10m linije) stvarno dešavati, zavisiće od uvek različitih potreba svakog sledećeg vlasnika posebno, a jedan mogući primer se može videti na bivšem hotelu Jugoslavija. I to je obala reke, a ovde je nekada bio lep travnjak. Naravno, novi korisnik je mislio da je prostor pored reke isuviše dragocen da bi ga kvario običan travnjak (déjà vu), tako da je tu sada ograda, kafana i parking. Voleo bih da vidim bezbrižne virtuelne šetače sa BNV rendera kako šetaju kroz ove bambuse, pošto će na BNV obali Save u nekoj njihovoj za nijansu realnijoj virtuelnoj stvarnosti baš to morati da rade.

IMG_5739_resize.jpg

IMG_5745_resize.jpg


Drugi upečatljiv primer drastične razlike između obalskih najava putem rendera i onoga što ponekad možemo očekivati u stvarnosti je nesrećni, ranije radikalski, a sada SNS Zemun. Videli ste kako izgleda njegov kej iz vremena bivših država, a evo sada keja iz nove.

Ovo su najavljivali u renderima ...

071216-ZMKJ-VS-03.jpg

novi-zemunski-kej-5.jpg

071216-ZMKJ-VS-01.jpg


A ovo su napravili. Tužni Gardoše šta si dočekao :(

ZemunNoviGardosKej.jpg


Ne verujem da će BNV obala biti ovako tragična, ali ovde se lepo vidi kolika je pomama za ovakvim prostorom u političkim i komercijalnim strukturama, pa onda i koliko malo ima šansi da nam neko na lepe oči pokloni deo svog privatnog zemljišta da bi mi tu šetali i vozili bicikle, kao na ovim lažnim renderima.
 
Mene mozda jos vise brine da li ce i render biti ispostovan pa makar i taj deo bio privatno javna povrsina. U suprotnom prica o 30m nece biti ispostovana i bice doveden u pitanje kapacitet setalista sto se vec sada vidi sa sve savanovom
 
Kako uopste mozemo znati kolika treba biti sirina setalista ili javne povrsine uz rijeku?

milos.tro":31uzv5a1 je napisao(la):
Iskoristiću moju i Sašinu fotku da uporedimo razliku u nivou vode u temeljnoj jami:
20.10.
fotografija6105.jpg

25.10.
dsc08549.jpg

Mislim da ovo u prvom planu nije temeljna jama vec korito koje se puni viskom vode sa gradilista iza. Vjerovatno kasnije cisternom odvoze tu vodu ili je ispumpavaju u Savu.
 
djordje*******g":1qiplh1t je napisao(la):
https://www.krik.rs/mali-nezakonito-dobio-10-hektara-drzavne-zemlje/

Koliko afera ima ovaj covek? Koliko miliona je proslo kroz njegove ruke?
Ne bi me cudilo da je upravo on investitor, kakav Alabar, Mali je nas Arapin!

viewtopic.php?f=21&t=197&p=355167&hilit=zemlji%C5%A1ta#p355167

relja":1qiplh1t je napisao(la):
Obzirom na biografiju gradonačelnika Malog, ne bih se iznenadio da je ovo sve šema za privatizaciju zemljišta u SA.
 
Zanimljiv sled postova i dogadjaja koji su mediji preneli :)
U stilu "Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna"
 
Stari i novi urbanizam.

Odlazak na sajam knjiga je dobar izgovor za prijatnu šetnju pored reke u odlasku ili povratku. Ko to ubuduće bude radio imaće prilike da prođe uzvodnu granicu projekata BNV iza starog železničkog mosta, pa onda i da direktno na spoju stare i nove obale jednim pogledom obuhvati urbanističke standarde koji su vladali nekad, i one koji važe sad. Pošto je biciklistička staza otprilike jednake širine na obe slike, posmatrajte koliko se u svakom od ovih slučajeva njenih širina može smestiti u širinu prolaza odvojnog za pešake.

Novi koncept

IMG_1382_resize.jpg


Stari koncept

IMG_2174c_resize.jpg
 
Zuma uporedjenje ti je bez veze.
Nema tu veze novi i stari urbanizam.
Na obe slike sirinu setalista odredjuje blizina zelenicke pruge.
 
To nije tačno ni kod Savanove ni uzvodno od nje. Kod Savanove pruga određuje ukupnu raspoloživu širinu čitavog pojasa, ali niko ih nije terao da tu stave još i Savanovu. Dakle prostora i tu ima više nego što su oni smatrali da je za šetalište nužno, pa su između pruge i reke ubacili i kafanu, iako nisu morali. Drugim rečima, njima položaj pruge nije bio ograničenje za standarde šetališta koji su oni usvojili.

Što se tiče BNV prostora uzvodno od starog Savskog mosta tu nema pruge, pa ipak je širina javne obale po planu i tu 10 metara. A na drugoj slici, još dalje, ne samo da je šetalište ogromno, nego je pored njega još veći travnjak. To znači da je i tu pruga bila isuviše daleko da bi uticala na izbor širine šetališta. Tako da poređenje itekako ima veze.
 
Zuma posle tramvajskog mosta biciklisticka staza skrece levo i cini se da je taj priobalni deo dosta siri u odnosu na deo kod savanove.
 
pa cela sustina setalista je u tih 10m ... spatio nismo na pijaci pa da kazes ajde za tih 10gr sta kukate...
 
Zuma":2e92bcjc je napisao(la):
Stari i novi urbanizam.
Novi koncept
IMG_1382_resize.jpg


Stari koncept
IMG_2174c_resize.jpg

Ne sporeci da je pitanje sirine obale bitna stvar ja ovde vidim obaloutvrdu punu ljudi i obaloutvrdu bez igde ikoga sa sirinom koja u takvim okolnostima poptuno gubi smisao.

Jedno je sigurno a to je da su ljudi spremni da se spuste na reke vise nego sto se pretpostavlja a da nisu biciklisti, koji po prioritetu treba da budu iza pesaka.
 
Vrh