Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[lepi]

@neshaoct i milos.tro

Nikako troskovi mostova, prokopa i ostalog navedenog ne moze da se racuna kao trosak grada zbog BNV.
To je investicija za bolje funkcionisanje grada.

Uzmemo u obzir naknadu i doprinos za uredjenje gradj.zemljista od 755 milona koje bi trebalo da plati d.o.o. i na to dodamo 125 milona dovodjenja infrastrukture do granica SA, to je nekih 880 milona evra.
EDIT: ipak ne dodajemo 125 miliona, jer to bi u svakom slucaju bio trosak RS.

Od toga oduzeti 275 to je opremanje infrastrukture unutar granica jer je to trosak d.o.o. dolazimo od minusa od nekih 475 milona evra.

U novinama sam procitao da je 42% od nesto manje od 100ha zemljista namenjeno izgradnji objekata(ostalo ide na puteve, zelene povrsine-24ha i slicno, rekao sam jednom da se i na maketi vidi da je otprilike realno, bar tako pokazuju)

Koliko vredi 40ak hektara zemlje u SA? Nisam nasao/procitao jos uvek realan parametar za utvrdjivanje vrednosti ove povrsine.
Kada bi to utvrdili dosli bi do vrednosti koju RS unosi u ovaj projekat.

Sa druge strane RS dobija 62000 m2 javnih objekata, zemlju na kojoj ce se graditi treba oduzeti od ovih 40ak ha zemljista SA. Kao i troskove izgradnje.

Profit koji ce d.o.o. ostvariti (a oce, jer nisu ludi da ulazu a da ne racunaju na profit) je deo koji ce vreme pokazati. I to je ono od cega ce RS 32% profitirati. Mislim da ce realni prihodi sa dobitima u javnim objektima i parkovima, biti blizu ulogu.

Indirektnu korist ne racunam.

 

[Nik_B]

I ja sam htio odmah da se pridruzim kritici ovih svjetiljki ali sam sebi dao za pravo da ovu scenu pogledam iz drugog ugla...



Na ovoj slici se vidi raspored svjetiljki sa prethodne slike i vidi se koliki je zapravo razmak izmedju njih. Na prvoj slici one izgledaju blizu jedna drugoj (1-2-3) dok se na drugoj vidi koliko su zapravo daleko. Osim toga, vidi se i nesto jos vaznije.

Pjesaci koriste prolaz sa OBE strane svetiljki tako da kad bi se uracunala sirina prostora sa obe strane dobilo bi se sigurno najmanje 3m!
A kako je bilo ranije?

Pogledajte prilog 1

Pa, ranije je bilo otprilike isto samo bez dodate terase.
Na ovoj trecoj slici je zapravo vidljivo da prostor ispred Savanove NIJE SMANJEN na 70cm vec PROSIREN za sirinu gornje povrsine terase.

Bolje da si se pridruzio kritici nego da si sagledavao druge uglove. Ranije je bilo toliko bez ikakvih sadrzaja, a sad uz dodatne sadrzaje, uz vecu guzvu, veci promet i konobare koji ce da paradiraju ka platformi i od platforme, rastojanje je ostalo isto.

 

[RioBL]

@IvanNBG,
postavio si mi jedno 20-tak pitanja pa ne znam da li cu ti na sva moci odgovoriti, ali pokusacu biti maksimalno kratak...

Zasto za promenu ne podjes od toga da se objekti koje god namene a koji nicu pored ulica ili na nekom keju moraju postavljati tek nakon sto se utvrdi trasa ulice i optimalna sirina trotoara ili u slucaju prostora pored reke, tek nakon sto se odredi polozaj i dimenzije staze za pesake i bicikliste ?

Mislim da se objekti i komunikacije izmjedju njih moraju zajedno planirati a sta bi se prvo izgradilo mislim da na kraju krajeva nije bitno.
Za sad je u prostoru BNV napravljen 1 objekat (Savanova) i 1 komunikacija (promenada).

Zar se javni prostor mora tako groteskno prilagodjavati prijatelju/bratu/kumu ?

Javni prostor treba da se prilagodi SVAKOM OBJEKTU unutar projekta.

Da li je Savanova kafana-zapis koji se ne sme poseci, jer ce onoga ko to ucini, ili pak nekog od njegovih potomaka do 7. kolena, sustici stravicna kletva ?

Naravno da smije. Rusice se cim nadlezni organi donesu takvu odluku.

Zar nije logicnije da se prvo uredi prostor za bicikliste i pesake, pa tek onda da se razmislja o bilo kakvom dodatnom sadrzaju ?

Nije. Vec sam odgovrio da se prostor planira integralno a ne parcijalno.

Nije li prirodnije i normalnije da ta staza bude pravolinijska, a da platforme i Savanove uopste i ne bude tu ?

Nije. Dizajneri odavno znaju da ljudskoj psihologiji vise odgovara blago zakrivljena pjesacka ili biciklisticka staza od dugacke pravolinijske.

Gde su platforme na Zemunskom keju, gde na Dorcolskom , ima li ih u bloku 44, 45 i 70 ?

Zemunski kej je u Zemunu, dorcolski na Dorcolu, blokovi su na NBG a savski je u savskom amfiteatru. Da li trebaju svi izgledati jednako?

Da li ti je poznato koliko je rastojanje izmedju zgrada u blokovima 44,45 i 70 i reke Save ? Slazem se ja sa konstatacijom da je tih novobeogradskih 100 i vise metara nepotrebno na prostoru SA, ali zasto tako olako odustajemo od svakog metra javnog prostora, zasto tako lako i tako brzo snizavamo kriterijume ?

Ovo ti je mozda najbolje pitanje! Po mom misljenu "olako odustajemo od svakog metra javnog prostora" jer na ovaj projekat mnogi gledaju kao na lopovluk i kradju i ne zele da imaju nista s tim. Ako ne zelimo da imamo nista s tim onda lako mozemo dobiti onoliko za koliko smo se izborili. Nista!

Zasto sadasnje stanje tog dela obale poredimo sa onim sto je bilo a ne sa onim sto bi moralo biti ?

Zato sto sadasnjost inace treba porediti sa prosloscu da bi mogli ocijeniti da li smo napredovali ili nazadovali.
Poredjenje sadasnjosti sa "necim sto bi moralo biti" se zove fantaziranje. Licno nisam ni protiv toga. I to mozemo :wink:

Nijedna od tri funkcije iz Zuminog posta nije poboljsana .

poboljsane su sve tri a to mozes vidjeti ako sadasnjost uporedis sa prosloscu.
A ako bi i dalje poredio sadasnjost sa "necim sto bi moralo biti" onda bi mogli eventualno samo konstatovati da one tri funkcije nisu dovoljno poboljsane.

Pesacki koridor je sveden na uvredljivo malu sirinu na delu kod Savanove, platformu ne smatram delom pesackog koridora, vec milostinjom koju je Beogradjanima pred noge bacio vlasnik Savanove .

Ni ne moras ti platformu smatrati dijelom pjesackog koridora. Takvom je smatraju oni koji je koriste kao dio pjesackog koridora.

Beogradjani znaju za bolje .

Hvala Bogu.

P.S.
izvinjavam se na poduzem postu.

 

[duke23]

@neshaoct i milos.tro

Nikako troskovi mostova, prokopa i ostalog navedenog ne moze da se racuna kao trosak grada zbog BNV.
To je investicija za bolje funkcionisanje grada.

Uzmemo u obzir naknadu i doprinos za uredjenje gradj.zemljista od 755 milona koje bi trebalo da plati d.o.o. i na to dodamo 125 milona dovodjenja infrastrukture do granica SA, to je nekih 880 milona evra.
EDIT: ipak ne dodajemo 125 miliona, jer to bi u svakom slucaju bio trosak RS.

Od toga oduzeti 275 to je opremanje infrastrukture unutar granica jer je to trosak d.o.o. dolazimo od minusa od nekih 475 milona evra.

U novinama sam procitao da je 42% od nesto manje od 100ha zemljista namenjeno izgradnji objekata(ostalo ide na puteve, zelene povrsine-24ha i slicno, rekao sam jednom da se i na maketi vidi da je otprilike realno, bar tako pokazuju)

Koliko vredi 40ak hektara zemlje u SA? Nisam nasao/procitao jos uvek realan parametar za utvrdjivanje vrednosti ove povrsine.
Kada bi to utvrdili dosli bi do vrednosti koju RS unosi u ovaj projekat.

Sa druge strane RS dobija 62000 m2 javnih objekata, zemlju na kojoj ce se graditi treba oduzeti od ovih 40ak ha zemljista SA. Kao i troskove izgradnje.

Profit koji ce d.o.o. ostvariti (a oce, jer nisu ludi da ulazu a da ne racunaju na profit) je deo koji ce vreme pokazati. I to je ono od cega ce RS 32% profitirati. Mislim da ce realni prihodi sa dobitima u javnim objektima i parkovima, biti blizu ulogu.

Indirektnu korist ne racunam.

Metro bi bio od veće koristi za ogromnu većinu građana ovog grada, ali se ne gradi zato što para nema. Kada uzmeš nešto da radiš i pri tom trošiš javni novac radi boljih uslova za pojedince to je nemoralno, a bilo je i nezakonito do lex specialisa.

Ovaj grad ima daleko veće prioritete od rešavanja problema koji će se rešiti u sklopu ovog projekta. Jedini razlog zašto arapin ovo gradi jeste obećanje vlastodržaca da nas ovo neće koštati ni dinara. Otkud sad ovolike obaveze sa naše strane, i da li ovaj investitor ima 3 miljarde evra koliko nam je presvetli rekao da je potrebno za projekat?

Para u ovom gradu nema za muzeje, bolnice, metro, škole, za Brankov most, kanalizaciju, ali ima da se POJEDINCU obezbede uslovi koje niti jedan običan građanin(bez političara i članova stranke) može da dobije.

 

[Igor]

Nikako troskovi mostova, prokopa i ostalog navedenog ne moze da se racuna kao trosak grada zbog BNV.
To je investicija za bolje funkcionisanje grada.

Odgovoricu ti kontra pitanjem,

Da li je moguce izmestiti glavnu zeleznicku stanicu tj koloseke i prugu oko kalemegdana ciji koridor prolazi kroz SA bez izgradnje prokopa i nastavka zeleznicke obilaznice sa mostom preko Dunava?

Zavistan je projekat bnv itekako od ovih projekata uostalom oni su davno planirani kao alternativa postojecem stanju. Mi smo o savskom amfiteatru pisali mnogo pre nego sto se nesudjeni gradonacelnik a sada premijer resio da ostavi svoje zivotno delo po svaku cenu.

Jedino interceptor ne bih stavljao u isti kos sa ovim zeleznickim objektima i infrastrukturom. Interceptor je veliki civilizacijski pomak za bg na nivou metroa i nije nuzno vezan za bg na vodi ali mu je ipak i on potreban u vecoj meri kao i sam metro

 

[Ivan NBG]

@ RioBL
1. Nije svejedno sta ce se prvo formirati i sta ce se cemu prilagodjavati, barem ne u gradovima i ne pored reke . Beograd nije palanka .
2. Javni prostor o kome se ovde govori je vec postojao mnogo pre privremenog objekta . Ne radi se o kategorijama istog ranga .
3. Savanova ce biti porusena onda kada porastu apetiti njenog vlasnika .
4. Staza krivuda zbog ustupaka vlasniku Savanove, a ne zbog dizajnerskih obzira . Staze pored reke nigde u Beogradu ne krivudaju, vec se prostiru paralelno sa rekom . Onoliko koliko je tok reke pravolinijski, toliko je pravolinijska i staza . Staza se ne prilagodjaava obliku privremenog objekta .
5. Ne govorim o uniformnosti izgleda svakog keja u BGD, vec o tome da ni na jednom od njih platformi nema, a nema ih jer na njima javni prostor nije rezidualna velicina i nuzno zlo kao na tzv. promenadi .
6. O odustajanju od borbe za svaki metar javnog prostora govorim u kontekstu neprotivljenja projektu BNV . Borba za javni prostor iskljucuje palanacku svinjariju kakva je BNV .
7.Poredjenje lose sadasnjosti sa jos losijom prosloscu sluzi kao nacin da se spreci preispitivanje sadasnjosti, a samim tim pristane na jos goru buducnost .
8. Ljude mozes naterati na mnogo stosta, samo ih ubijaj u pojam pricom da alternativa ne postoji . Platforma je staza, rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je moc .

 

[Bulbulderac17]

Objavili su Ugovor o BnV.
Njime je, između ostalog, predviđeno da zemljište iz zakupa prelazi u svojinu kada se izgradi određena parcela. Predviđeno je da se zakup konvertuje u vlasništvo, ali samo na toj parceli koja je izgrađena. Ostale parcele koje nisu izgrađene (a, deo su SA), i dalje su u zakupu i u tom pravnom položaju ostaju sve dok se ne izgrade. Jesam li taj deo Ugovora dobro razumeo? :wink:

Vidim upucen si pa mi reci onda koliko oni placaju taj zakup....?

Svi vi koji podrzavate ovo sami sebe zakopavate sa ovim stvarima sto pisete...tvoj predlog koji si mrtav ladan predlozio je da se investitoru da zemljiste zim zabode prvi asov...?!?! ejjj idi kod komsije i zabodi asov i pitaj ga da ti prepise plac jer jelte ti imas nameru da tu investiras.
Nikoga ne prozivam ni po politickoj liniji, nikome ne govorim ni da je bot, ima tu ljudi koji imaju i dobre argumente u korist ovog projekta ali stvarno neko lupi takvu glupost i ostane ziv.

 

[Somi303]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=tZzbvCUD9cs[/youtube]
Мислио сам да не може горе од низавања побијања шипова "најновијом светског технологијом", али Мали ме је разуверио:
"20% земљишта је очишћено од неексплодираних убојитих средстава, којих на сву срећу није било"

 

[relja]

A kad Mali više ne bude gradonačelnik, hoće li ta druga osoba koja će ga naslediti na toj funkciji da nam takođe ovako detaljno i ažurno objašnjava kako napreduju radovi?

 

[RioBL]

@ RioBL
1. Nije svejedno sta ce se prvo formirati i sta ce se cemu prilagodjavati, barem ne u gradovima i ne pored reke . Beograd nije palanka .
2. Javni prostor o kome se ovde govori je vec postojao mnogo pre privremenog objekta . Ne radi se o kategorijama istog ranga .
3. Savanova ce biti porusena onda kada porastu apetiti njenog vlasnika .
4. Staza krivuda zbog ustupaka vlasniku Savanove, a ne zbog dizajnerskih obzira . Staze pored reke nigde u Beogradu ne krivudaju, vec se prostiru paralelno sa rekom . Onoliko koliko je tok reke pravolinijski, toliko je pravolinijska i staza . Staza se ne prilagodjaava obliku privremenog objekta .
5. Ne govorim o uniformnosti izgleda svakog keja u BGD, vec o tome da ni na jednom od njih platformi nema, a nema ih jer na njima javni prostor nije rezidualna velicina i nuzno zlo kao na tzv. promenadi .
6. O odustajanju od borbe za svaki metar javnog prostora govorim u kontekstu neprotivljenja projektu BNV . Borba za javni prostor iskljucuje palanacku svinjariju kakva je BNV .
7.Poredjenje lose sadasnjosti sa jos losijom prosloscu sluzi kao nacin da se spreci preispitivanje sadasnjosti, a samim tim pristane na jos goru buducnost .
8. Ljude mozes naterati na mnogo stosta, samo ih ubijaj u pojam pricom da alternativa ne postoji . Platforma je staza, rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je moc .

1. Objekti i komunikacije koji su do sada postojali u SA se ruse i grade se potpuno novi i objekti i komunikacije. Dakle, ne postoji potreba da se nesto necem prilagodjava. Zato se citav prostor BNV projektuje integralno. Jedino sto treba da se prilagodjava je citav projekat BNV prema okruzenju u kom se nalazi a to su rijeka Sava i dio grada Beograda.
2. kao sto rekoh, javni prostor se redefinise kao i svi objekti unutar BNV
3. moguce. ne znam
4. staza ce vjerovatno da krivuda na jos mnogo mjesta kao "ustupak" nekom. je li to problem?
5. ni meni se ne svidjaju te platforme ali takav je izbor onog ko je gradio promenadu. Odlucio je na takav nacin povecati javnu povrsinu.
6. ja mislim da potpuno ogradjivanje od projekta BNV znaci odustajanje od borbe za svaki metar javnog prostora. kako mislimo dobiti jedan metar staze ili jedan metar pruge? Tako sto iz protesta necemo ni pricati sa gradonacelnikom? Ne, upravo suprotno. Trebamo svaki dan visiti kod gradonacelnika i pricati mu kako je svakim danom sve ljepsi.
7. ne slazem se. jedini nacin da se napreduje je da se konstantno poredi sadasnjost i proslost.
8. niko nije ljude ubjedjivao za sta trebaju koristiti platformu niti im pisao upute.

 

[djordjebg]

A kad Mali više ne bude gradonačelnik, hoće li ta druga osoba koja će ga naslediti na toj funkciji da nam takođe ovako detaljno i ažurno objašnjava kako napreduju radovi?

Hoce ako ga "uzidaju" u projekat kao Malog.

 

[lepi]

@igor i duke23

To sto je gradnja Bnv-a uslovljena zavrsavanjem projekata cije je zavrsavanje planirano u proslom milenijumu ne znaci da isti nemaju ogrimno znacenje za funkcionisanje grada.
I da bi u svakom slucaju morali biti zavrseni.

Ja to gledam kao nuzno pomeranja gradske infrastrukture na nivo koji je potreban da grad funkcionise u modernom dobu.
Ne gradi se sve to prvenstveno zbog Bnv-a jer je planirano mnogo ranije da bude zavrseno.

Pa i da je po ideji vecine, pustena zemlja SA na slobodno trziste, ti troskovi bi cekali grad.

Dal je prioritet zavrsavanje pola veka zapocete stanice ili metroa koji je samo u fazi ideje, stvarno necu da komentarisem.

 

[Zuma]

Meni izgleda prilično očigledna činjenica da je najveća vrednost i najbolji način korišćenja prostora gde je Savanova i desne obale Save taj da se on koristi kao

1. Glavni pešački koridor između Kalemgradana i Ade Ciganlije
2. Glavna rekreativna zona pored reke za centar grada, kao deo veće zone koja ide oko Kalemegdana
3. Rečna eko i zelena zona (mikroklima centra grada, zdravstvene koristi)

ОК, слажемо се. Међутим, функција кеја није промењена, нити нарушена.

Jeste narušena. Zbog uklanjanja zelene površine koja je upravo ovde važna, i zbog bitnog suženja šetališta.

Ako uzmemo u obzir važnost prethodne tri nabrojane funkcije obale, možemo uporediti koliko smo dobili ili izgubili u kvalitetu prolaza(1), rekreativine(2) i eko zone(3), time što je neko ovde umetnuo Savanovu.

Ovo je dakle bilo u početku. Imali smo veliki travnjak, česmu, klupe, biciklističku stazu, 3 metra prolaza za pešake, mogućnost sedenja na ivici obaloutvrde, pristup rampama, i pristup samoj reci.

И све то постоји и данас. И то не у смањеном обиму, као што се овде упорно покушава представити. Корисна површина јавног простора није смањена, јер Саванова није подигнута на тротоару, него на зеленој површини која се није користила ни за шта, па ни за хипи камповање са ћебићем на трави.

Travnjaci i zelenilo imaju svoju svrhu i bez potrebe da oni koje ti uporno i podsmešljivo zoveš hipici sede na njima. Ne možeš da ukloniš travnjak pa da kažeš da se ništa nije desilo. Takođe, pravljenje zgrade u parku ima sasvim drugi efekat nego u ulici. Trotoar nije isto što i parkovska staza, pa nije svejedno šta se nalazi pored njih. Po većini modernih urbanističkih koncepata reke su središte i fokus zelenih pojaseva u gradu. To znači da i oko njih treba da bude zeleno, ili da bar ima prostora. Sem zbog povoljnije mikroklime i vazduha, ljudi u parkove i na obale reka dolaze baš zbog toga što tu, za promenu, NISU okruženi zgradama. To je jedna od poenti posebnosti takvih mesta. Ne možeš baš tu posaditi zgradu, pa reći da se nije promenio ambijent i da to nije važno, budući da se travnjak na kome niko ne sedi ionako može ukloniti.

Takođe, i širina prolaza je bitno smanjena, zbog lampi, šljunka i izdignutog betonskog zida. Ukratko, sve tri funkcije su ugrožene zbog smanjenja raspoloživog prostora koga je zauzela Savanova.

Ајмо сада да разбијемо све наведене оптужбе о томе како је Саванова крива за сужење јавног простора. Није. А ево и зашто.

Дакле, Саванова није подигнута на корисној површини јавног простора већ на зеленилу које се није користило. Чак се ни онај један жбун није ноћу запишавао. Није било чак ни хипи пикника на ћебићима. Корисна површина јавног простора је остала нетакнута, када говоримо о кафани и утицају кафане на ту корисну површину простора.
....
још. Зеленило је сужено и своди се на детаљ, али је богатије и еколошки сврсисходније него досадашња спаљена ливада. Бициклисти имају идентичну ширину простора као и до сад, а најгласнији су били. Нису укинути због Саванове, како су недвосмислено тврдили да ће бити. Само сужење пешачког дела простора опет нема никакве везе са кафаном, негоје последица мањкавости у дизајну урбаног простора. Те дифузне лампе су потпуно непотребне и само сметају. Али, то је део лошег дизајна који смо критиковали на овом форуму у небројеном броју тема, небројен број пута. То није због кафане.

Te "manjkavosti u dizajnu" nisu slučajne nego baš posledica Savanove, ili bolje reći potrebe da se bezočna komercijalna eksploatacija javnih prostora, koja ide dotle da ugrožava njihovu osnovnu funkciju, pokrije šljaštećim, veoma agresivnim i "cool" dizajnom. Ideja je da se po svaku cenu ljudima nametne osećaj da ovde postoji bitna dodatna vrednost, i za se zato isplati trpeti privatnu ekspoataciju prostora na čitavom BNV-u. Da su išli na to primat daju običnoj funkcionalnosti ovog prostora, dakle što kvalitetnijem ispunjavanju nabrojanih osnovnih funkcija šetališta (kao postojeći dizajn), onda bi bilo vidljivije da je napadna komercijalizacija tu uljez i da Abar tu nije dodao ništa bitno. Kako bi tada opravdali Savanovu? Ovako im je bilo važnije da POLOVINU bednog prolaza od 1,5 metra dodele lampi i šljunku. Pa makar se ceo Beograd saplitao, ko ih j..e! Važno je da narod vidi nešto što do sada nije video, a to što je prolaz zbog toga postao savršeno neupotrebljiv, to nema veze. Tako da su te lampe u direktnoj vezi sa Savanovom.

Na lampu je dakle otišlo nekih 70cm, a zatim je na horizontalni deo betonskog zida otišlo sledećih 91cm. I jedna i druga širina su bili dostupni i deo originalnog šetališta. Ono je široko tačno 3,2m. I to čistog prostora za prolaz ljudi. Plus bici staza, plus povremeno proširenje za klupe. Plus travnjak. Ovde je na zid otišlo 91cm. Što, SA LAMPAMA, ostavlja 166cm sa jedne strane i 187cm sa druge. Dakle i da te lampe ne postoje, opet je prolaz od 166cm bitno manji od 320cm. Zbog Savanove. A pošto lampe i šljunak JESU tu gde su ih postavili, ostalo je samo 70cm. Ranije je bilo više od tri metra, plus sve ostalo, a sada 70cm. I grad je mogao samo da asvaltira deo travnjaka pa bi imali nešto slično kao sada, ali bitno šire i bez pogibeljnih ukrštanja sa biciklistima. Zar je to bilo skupo? Zar zato moramo trpeti tobožnjeg "investitora"? Grad ima 8400 ulica. Jel neko iznajmljuje privatniku po dve dve saobraćajne trake u svakoj ulici da bi neko finansirao njihove rekonstrukcije? I ovo je infrastruktura isto kao i te ulice. Sve je to tako providno i lažno da nemam reči.

Dakle, izgrađena je zgrada gde joj nije mesto, uklonjen je zeleni pojas i drastično je sužen prolaz. A za to smo dobili Savanovu. Da li je za šetalište na obali reke važnije da stvarno može da bude to što trebalo da bude, dakle šetalište, ili da dobijemo kafanu koja nam ne treba zato što tobože nismo u stanju skupiti pare za nešto peska i asvalta? Takva razmena funkcija, sadržaja i koristi je skoro uvredljiva.

U sledećoj poruci ide par slika gde se pravi efekat Savanove bolje vidi.

 

[Ivan NBG]

@RioBL
Valjda ti je jasno da spominjem i potenciram naizgled nevazne detalje vezane za sirinu promenade posmatrajuci ih iskljucivo kao krajnje paradigmaticne . O tome se radi . O paradigmama, o simbolici, o svim aspektima nase nesrecne svakodnevice i o svim osobinama jednog coveka i jednog vremena preslikanim na jedan projekat . Jedan detalj, ma koliko se beznacajnim cinio ume da bude prilicno ilustrativan, a na promenadi ih je vec sad sasvim dovoljno .

Poredjenje sadasnjosti i proslosti jeste bitno, ali da bi sadasnje stanje dobro proslo u tom poredjenju potrebno je da ono sto jeste bude makar na nivou onoga sto je nekad bilo, pa da kazemo da je nepotrebno zanositi se onim sto bi moralo biti . Za mene je vise nego jasno da je za vlast od prvorazrednog znacaja bilo zauzimanje krajnje nepopustljivog stava prema bilo kakvoj alternativi . Sve sto je u jednoj pravnoj drzavi nezaobilazno prilikom donosenja ovako krupnih odluka, u slucaju BNV je gurnuto u stranu, a mene kao pravnika to jako, jako ljuti . Lakse bi mi bilo da za takvu nepopustljivost uzroke trazim u koristoljublju, ali se bojim da je preovladao mesijanski kompleks jednog coveka . Car je go . Shodno tome, ja ne verujem u opravdanost bilo kakvog pristupa BNV, osim onog koji bi za cilj imao a priori suprotstavljanje . Ukoliko ti verujes, nije na meni da te razuveravam . Ukoliko ja ne verujem, nije na tebi da me razuveravas . Odrasli smo ljudi . Vreme ce pokazati kakve ce posledice za sobom ostaviti vera u ovakvo danas, kome smo dali previse, a koliko smo sebi oduzeli . Ja u tome ne zelim da ucestvujem, a vreme za svodjenje racuna ce pre ili kasnije doci .

Sto prilici Jupiteru, ne prilici volu . Nekad bilo . Nije ovo vise ni bleda senka onog grada u kome sam rodjen .

Previse emotivno dozivljavam sve ovo, pa je bolje i da ne pisem vise . Neka pisu umniji od mene .

@Delija, vrati se, borbeni moral je opao :wink: .

@Zuma, naklon do zemlje .

 

[Zuma]

Par slike gde se lepo vidi na koji je način naređenje dizajneru da ovde mora da ubaci i još i zgradu Savanove potpuno izobličilo normalno uređenje ovog prostora. Dakle, poredimo kako je prostor osmišljen sada, i kako je mogao izgledati da Savanove nije bilo.

Posmatrajte biciklističku stazu. Kao što vidite, ona dolazi odmaknuta od obale koliko je to moguće, da bi šetačima ostala bar neka širina uz ogradu. Nažalost, posle mora da skrene levo da bi nekako zaobišla Savanovu. Posle nje se ponovo vraća u desno da bi opet napravila bar neku distancu i omogućila postavljanje par klupa.

Ali to nije dovoljno! Tamo je toliko usko da biciklistička staza počinje da se SUŽAVA (bez saobraćajnog znaka), inače nema šanse da se provuče ispred Savanove, a da pešacima i dalje ostane nešto malo mesta. Da nije tako nesrećni šetači bi morali da vežbaju "raznošku" na stubovima osvetljenja, sa velikim rizikom po izvesne dragocene organe muškog dela Beograđana.

Pogled sa druge strane. Biciklistička staza sa starog dela ide po desnoj strani, pa skreće naglo levo, pa je tu pešački prelaz, pa onda opet vrlo postepeno u desno, pa naglo u desno, pa pravo, pa levo. Sve vreme se eskiviraju pešaci, što na tobožnjim zvaničnim prelazima, što izvan njih. Jedini deo gde postoji neka razuma širina za pešake je ovo malo parče na krivini. Tu su zato uspeli da naguraju tri klupe, ali kao što vidite i taj prostor je na najširem delu popunjen jer za ovoliko pešaka to nije ništa. Ali zato bar ovde ne MORAJU da izlaze na biciklističku stazu. Izlaziće, naravno, ali ne moraju. Međutim samo malo dalje prema Savanovi uopšte nemaju izbora, pa moraju na stazu. Pogledate ženu sa kolicima sa žutim krovom i njene pratioce.

Malo bliži pogled. Šetanje svih na sve strane, naravno. Pogledajte promenljivu širinu biciklističke staze iza Savanove.

Ako sad sve pogledamo u vertikalnoj dimenziji, i to je zanimljivo. Neko je davno pitao kako misle da nasipaju zemljište ispod Savanove. Dobilo smo odgovor. Nikako! Mrzelo ih je to da rade, pa uopšte nisu nasuli, ni ispod, ni ispred Savanove. Tu je, onako sasvim lepo uobličena, ostala rupa. Pogledajte je iz ovog ugla. Teren se spušta ispred Savanove, pa se sa druge strane opet diže.

Odavde se vidi spuštanje terena šetališta u odnosu na ovaj ravni deo u sredini slike. Inače tu majke običnu čuvaju stražu, pošto se dečica sa igrališta zalete ka terasi, ili biciklima, a retko kad sami uoče ovu, sa njihove strane nevidljivu stepenicu.

Betonska brana-zid u obliku slova Г, preko puta. Gornja površina ovog betona je tamo prema Brankovom mostu u ravni šetališta, pa je tako njegov deo. Međutim ovde je zbog Savanove i ove rupe ovaj beton postao zid. Tako je od širine šetališta oduzeto 90cm, baš tamo gde je ionako tesno. A zatim su genijalci baš tu stavili stub osvetljenja i šljunak OKO njega. Tako da je za pešake, koji su ovde očigledno poslednji prioritet (što ne sede u kafani?), ostalo onih otprilike 70 cm (kako gde).

Takođe, divan mali detalj je da je ovako napravljen otvor u obaloutvrdi. Nije baš da su džabe krečili, jer se teren uzdiže uzvodno i nizvodno, ali voda slobodno prolazi ispod Savanove, pa do sljunkovitog podnožija pruge. Pa sad, il' su tamo rupe, ili ih je zemlja proteklih decenija popunila. Videće se. Potupno mi je nejasno zašto su to uradili. Zbog lepote, šta li?

I to je to. Sve je na jedan ili drugi način zbog Savanove i činjenice da ona baš mora da bude ovde. A koliko bi sve bilo jednostavnije i kvalitetnije da je nema. Biciklistička staza posebno, niko nikoga ne gazi, može da se vozi, puno mesta za pešake, zbog više mesta žičana ograda uz reku nije potrebna, puno prostora za klupe, ima zelenila ... ali ... eto ...

 

[Igor]

Ova fotografija koju je Zuma postavio me raduje zbog posecnosti ali i opominje za nastavak obaloutvrde po pitanju sirine i rasporeda sadrzaja

 

[Nepopravljivi optimista]

Rano izjutra ulicom prođe tek poneko,
rano izjutra sve je vlažno posle kiše...

Sent from my GT-I9505 using Tapatalk

 

[stf]

Ova fotografija koju je Zuma postavio me raduje zbog posecnosti ali i opominje za nastavak obaloutvrde po pitanju sirine i rasporeda sadrzaja

Па ова фотка јасно говори о томе да ли је шминкање 300 метара кеја успешан или фијаско пројекат. Кеј је овако био посећен само за време Миксера 2012.

А људи има скоро па као на протесту против прјекта :lol:

 

[roger]

Pa da, po tome se vidi kako "vizionari" planiraju unapred. Prvo naprave "privremeni objekat", koji u prevodu znači da tu ostaje večno, a tek onda planiraju kolika će biti širina biciklističke i pešačke staze ?!? Kada se privremeni objekat nađe na sredini staze onda PRC (Narodna republika Kina).

 

[HoRuS]

Kako su građani Sidneja "udavili" Sidnej na vodi

Sličnost Beograda i Sidneja leži u spornoj kuli na gradskoj obali, u oba slučaja još nepostojećoj, koja će štrčati u odnosu na ono što oba grada trenutno jesu i imaju. Razlika je u tome što je za srpsku kulu kamen temeljac postavio premijer Aleksandar Vučić samo dan pošto je dobijena građevinska dozvola, dok sidnejska već tri godine čeka dozvolu.

Još jedna zajednička crta dva grada na različitim kontinentima je što su priobalja, Savamala u Beogradu i Bangaru u Sidneju, vapila za osveženjem i rekonstrukcijom. Sidnej je rešio da to uradi 2003. godine, kada su angažovane vrhunske arhitekte i urbanisti, a prilikom izrade projekta vodilo se računa o svemu - od kvadrature stambenog i poslovnog prostora, broja ljudi koji će naseliti novu gradsku oblast, broja automobila i adekvatne infrastrukture, do zelenih površina, urbane estetike i naravno finanijske koristi za grad.

Građani i stručnjaci su se složili, a Bangaru se uveliko širio i razvijao kada je australijski milijarder Džejms Paker pre tri godine sklopio ugovor sa vladom Novog Južnog Velsa da na samom pristaništu sidnejske luke izgradi hotel i kazino u vidu kule sa 71 spratom i visokom 271 metar. Da bi se projekat ostvario izmenjen je prvobitni plan Bangarua. Međutim, građani Sidneja i stručna javnost digli su glas protiv, a milijarder još nije dobio dozvolu za početak gradnje svog "igrališta".

Gradske vlasti nije uspelo da pokoleba ni to što Paker u ovaj projekat unosi skoro dve milijarde australijskih dolara svog novca, što je završetak gradnje obećan u rekordnom roku, što će investitor obezbediti četiri puta više parking mesta nego što je graad planirao, pa ni to što će se tu zaposliti 1.200 ljudi. Ova brojka zvuči kao sitnica u odnosu na 20.000 radnih mesta koja predviđa Nikola Nedeljković, direktor preduzeća "Beograd na vodi".

Razlika između beogradskog i sidnejskog grada na vodi je i u tome što kompanija "Igl hils", partner iz UAE, u beogradski projekat unosi 22.000 evra osnivačkog kapitala, dok za ostatak novca (govori se o projektu vrednom 3,5 milijardi evra) moraju da se zaduže obe strane - i država i arapska firma. Beogradsko zemljište dato je u zakup na 99 godina i to bez nadoknade, dok je Paker svoje, ipak, platio iako grad nije saopštio koliko.

Glas stručnjaka i građana
Kapital i političke veze jesu bili na strani australijskog partnera, ali su prevagnuli stručna javnost i gnev građana Sidneja, koji su vrlo osetljivi na svoju luku i obalu. Zahvaljujući njima ovaj projekat već tri godine tapka u mestu, a vlasti i investitori se vrte u krug da nađu rešenje.

Prvo što se arhitektama projekta Bangaru i građanima nije svidelo je to što će kula štrčati čitavih 170 metara iznad planirane visine zgrada, iako se po svim ostalim elementima arhitektonski uklapa u izgled sidnejske luke. Zatim im je zasmetalo to što će zaseniti i smanjiti park, koji je bio planiran i projektovan još 2006. godine. Nije ih ubedila ni priča o javnom interesu, jer sumnjaju da će se zarada jednog milijardera preliti u opštu korist.

Pošto je javnost bila glasna u protivljenju da se megalomanski hotel i kazino nađu na najlepšem mestu sidnejske luke, vlast je predložila da se gradi samo kazino, a da se hotel izmesti na drugi deo Bangarua. Investitor smatra da bi ovakav potez bio izraz njegove lične dobre volje, koju treba podstaći finansijskom nadoknadom za dosada uložen novac. On ponavlja da kazino bez hotela, i hotel bez kazina ne idu, a dok se ne nađe rešenja projekat je na čekanju.

Za to vreme, Beograd na vodi je dobio kamen temeljac, a građani 30 godina čekanja da vide šta će na kraju ispasti, pošto je obećano da će investitor u tom roku sve završiti.

http://rs.n1info.com/a102062/Svet/Svet/ ... -vodi.html

 

[mekbejn]

Ova fotografija koju je Zuma postavio me raduje zbog posecnosti ali i opominje za nastavak obaloutvrde po pitanju sirine i rasporeda sadrzaja

Па ова фотка јасно говори о томе да ли је шминкање 300 метара кеја успешан или фијаско пројекат. Кеј је овако био посећен само за време Миксера 2012.

А људи има скоро па као на протесту против прјекта :lol:

niko nije sporio da kej treba da se uredi.
Ali nemoj da menjas teze. Nije trebalo OVAKO da se uredi.

 

[Zuma]

Па ова фотка јасно говори о томе да ли је шминкање 300 метара кеја успешан или фијаско пројекат. Кеј је овако био посећен само за време Миксера 2012.

А људи има скоро па као на протесту против прјекта :lol:

To smo razjasnili mnogo puta do sada. U svakom izrazito velikom i zagađenom gradu su zelenilo, a pogotovo obale reka, najpoželjniji prostori, a njihova okolina je najskuplja. Ali da bi bili MASOVNO posećeni, moraju biti zadovoljena još dva uslova. Moraju biti pristupačni i moraju postojati dodatne atrakcije. Znači lak pristup i prevoz, i neki dodatni, ali nenametljivi sadržaji kompatibilnog tipa, koji u konačnom zbiru slučajno raspoređenih i uvek različitih individualnih interesovanja statistički obezbeđuju veliki broj ljudi. Znači ljudima ne sme biti napor da tu dođu, a takođe, dok im se telo i duh leče, dok uživaju u ambijentu i mikroklimi, prosečan um tipičnog predstavnika relativno neobrazovane mase traži i neki dodatni fokus da bi mu ispunio vreme. Nažalost, zbog neadekvatnog obrazovanja i vaspitanja, ljudi u proseku ni u ovakvom zelenom ili vodenom ambijentu nisu dovoljni sami sebi (ako tu nema još nešto, a čak i grupa poznanika često nije dovoljna sama sebi), a dodatno, u ovom trenutku shvatanje prave koristi od ovakvog eko prostora je daleko od potrebnog nivoa. Ali ovo poslednje će se neizbežnim razvojem i urbanizacijom grada veoma brzo promeniti. A čak i sada, uvek ima dovoljno ljudi, ali se trenutno jednostavno ne mogu očekivati velike mase ako imate samo travu ili samo vodu.

Tako da, ako danas neki zeleni prostor ili obala reke nisu po nečijem ličnom mišljenju dovoljno posećeni, to je samo zato što nisu zadovoljeni uslovi pristupačnosti i adekvatne opremljenosti tih prostora, i to NE ZNAČI da nisu potrebni, a još manje da upravo na njima u budućnosti neće biti jeziva gužva. Trajno ih upropastiti danas zato što vlasti iz lične koristi ne žele da ih opreme kako treba (iako je to relativno jeftino), da se ne bi prerano shvatila njihova prava privlačnost i realna vrednost, dok oni sami iz njih ne obezbede ličnu korist, je zaista tragična greška i uništavanje najkvalitetnijih potencijala grada. Na obalama će ubuduće biti srce Beograda, druga Knez Mihajlova, pešačka zona, centralni park, otvoreni zabavni, izložbeni i performans centar ... sve što je uz zdravlje i ekologiju ljudima subjektivno najvažnije od zajedničkih resursa grada. Ovde MORAMO ostaviti dovoljno mesta da bi se svi ti budući potencijali uopšte mogli realizovati, i NE SMEMO dopustiti da padnu u ruke onih koji žele da ih eksploatišu za sebe lično. Hajde da razumem ih nemamo, kao gradovi na zapadu, jer tamo većina nije u vlasništvu grada. Ali najgore je imati nešto dragoceno, što su nam poklonili prethodnici kao jedan od svega nekoliko pozitivnih, stručno zasnovanih i zaista naprednih aspekata tadašnje ideologije ili prosto istorijske slučajnosti, i to besplatno po nas, stvari koje moderni urbanizam smatra neophodnim, pa onda to prosto baciti zbog gluposti i raznih Brankovića kakvih je u Srbiji uvek bilo u izobilju.

 

[Bulevarac]

Nije tačno da nikada nije bilo ljudi, da je tamo bila pustara i da su ljudi krenuli da se šetaju masovno kada je napravljena ova zgužena staza od 300m.
Nekim danima je bilo baš puno ljudi i ranije a nekada bude prazno, nema pravila svašta može na to da utiče, ukoliko je danima bilo loše vreme a za vikend obasja sunce, velika je šansa da dole onda zateknete mnogo ljudi.
Tužno je da onoliki potencijal koji je postojao da se šetalište napravi u punoj širini, i predstavlja najlepši deo ovog grada ovako uzurpira i pretvori u uski prolaz, pored kriminalnih objekata.
Travnjak kafane i sama kafana na fotografiji koju stf komentariše iznad, to najbolje pokazuju.

 

[Bulevarac]

Samo jedan u nizu + od mene Zuma
za poslednji post. :kk:

 

[spatiotecte]

Mene veoma cudi jedna stvar ovde u komentarima oko sirine staze.

Naravno da bici staza nije dovoljno siroka kao i deo za pesake i to podno osvetljenje koje jos vise suzava prostor za kretanje ali ne razumem zasto tolika rasprava kad znamo vrlo dobro da setaliste ne moze biti sire od tih 10 metara sve dok se ne bude uklonila pruga oko kalemegdana.

Dakle problem nije SavaNova kao privremeni ili stalni objekat vec pruga koja kad bi se uklonila (sto verujem da ce se desiti jednog dana) omogucila prosirenje setalista za jos bar 20 metara.
I tada cemo dobiti setaliste od bar 30 metara tako sto ce se dodati poplocavanje u tih 20 metara sto budemo dobili od pojasa pruge.