Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Delija]

Не тражим од Игора да те уклони са форума, таман посла. Уклониће вас народ на неким од будућих избора. Тражим од Игора да сузбије твоје намерно троловање теме које траје већ дуже од годину дана.

 

[Zuma]

Dobro. Znaci nije problem KO ce zaradjivati vec GDJE ce zaradjivati?

Tako je. I koliko.

Ako sam te dobro razumio ti mislis da savska obala uopste nije mjesto gdje neko treba zaradjivati. U tom slucaju imas, cini mi se, samo jednu opciju. Park.

Park je super stvar. Uz savsku obalu bi bio idealan. Setnja uz rijeku, trcanje po travi, ganjanje leptirova, cvijece, proljece...milina! Samo ima jedna slaba tacka u tom planu. Nema ko da ga ostvari. Nema, nije nikad bilo a nece nikad ni biti.

Umesto da zarađuje na samoj reci, zatim na prvih 10 metara od reke, a onda i na čitavom ostatku prostora projekta BNV, neka zarađuje na 50 metara od obale i nadalje. Tako će opet zarađivati, pa će biti i para. Neće nas opelješti baš do gole kože, nego će nam samo skinuti kaput. Dakle obala i BNV u kome ima mesta za sve i svi dobijaju relativno pravedan deo prostora koji je tako optimalno iskorišćen. Neće biti toliko para za grad, ali onda mu ostaje izrazito kvaliteno zemljište pored reke, pa je opet u dobitku. Onda ON zarađuje na tom mestu, a ne neko drugi. Ako neko drugi napravi zgrade, mi ćemo lako napraviti obalu. To košta najmanje, a efektivna zarada je najveća (ne uvek u novcu). Zašto bismo krem torte prepustili nekom drugom?

 

[RioBL]

Dobro. To nas opet vodi do stare debate, da li javni prostor uz rijeku treba da bude 10m ili 50m, samo se ja bojim da cesto to pitanje uopste nije bitno vecini.

 

[Zuma]

Biće ih briga kad vide jezive gužve pošto se napravi 2 miliona kvadrata, a taj prostor ostane ovako uzak. To što obični ljudi nisu u stanju da predvide buduće urbanističke potrebe nije njihov problem i njihov posao. Nego naš.

 

[Ivan NBG]

Tesko da moze ostati neprimecena cinjenica da najglasniji zagovornici projekta BNV na ovom forumu koriste slicne ili gotovo identicne postapalice kao i one koje koristi AV kada sa optimizmom govori o blistavoj buducnosti . Radi se ili o fascinaciji poznanstvima koje AlAbar ima po svetu ili o tvrdnjama da ce gradjevinska delatnost u Srbiji naprosto eksplodirati ili o tezi da se svako protivljenje BNV bazira na fetisistickom odnosu prema zardjalim vagonima ili olupinama brodova . Vreme ce pokazati ko je ovde u pravu, mada mi se cini da ono vec sada odgovara na to pitanje . Najmanji je problem da nakon 30 godina svi koji se protive BNV, a u slucaju da su im sumnje bile bez osnova, priznaju da su pogresili .Nikakve stete od njihove skepse ne bi ni bilo, jer ih niko za tih 30 godina ne bi ni pitao za misljenje . Sta ce se medjutim biti sa onima koji danas zauzimaju pozitivan stav prema BNV ako se sumnje ipak pokazu osnovanim ? Hoce li se osecati makar i malo odgovornim kada vide sta je u njihovo ime ucinjeno Beogradu ? Hoce li se osecati kao saucesnici u nedelu onih cijom su sibicarskom ideologijom bili zadojeni ?

 

[Zuma]

da se šetalište rekontruiše zbog tobože javnog interesa a ne zbog SavaNove,

Ево га, класичан спин. НЕ, рекао сам да је постојање Саванове убрзало реконструкцију кеја за барем 20 година, будући да је свакако морао једном да се среди и да је то пример ПОКЛАПАЊА јавног и приватног интереса на најкласичнији могући начин у капиталистичком друштвеном уређењу који смо реизабрали 5. октобра 2000.

U pravo si, Savanova je ubrzala rekonstrukciju, i to je u nekom opštem slučaju obično pozitivno. Ali šta je negativno? Kakav je zbir pozitivnih i negativnih aspekata nekog poteza? Ako se nešto hvali, kao što ti radiš, trebalo bi da je taj zbir takođe pozitivan.

Meni izgleda prilično očigledna činjenica da je najveća vrednost i najbolji način korišćenja prostora gde je Savanova i desne obale Save taj da se on koristi kao

1. Glavni pešački koridor između Kalemgradana i Ade Ciganlije
2. Glavna rekreativna zona pored reke za centar grada, kao deo veće zone koja ide oko Kalemegdana
3. Rečna eko i zelena zona (mikroklima centra grada, zdravstvene koristi)

Pošto ove funkcije znače da je ovaj prostor deo bazične, magistralne infrastrukture grada, a ne neke lokalne, povremeno će ga koristiti svi u gradu, pa on MORA da bude dovoljno širok da bi imao za to neophodni kapacitet. Trgovina i usluge (kao Savanova) po prioritetu dolaze tek pošto se zadovolje svi prethodni uslovi. Inače prave ogromnu i nenadoknadivu štetu. U tom slučaju je ne samo beskorisno nego i štetno što je Savanova ubrzala rekonstrukciju keja. Ta rekonstrukcija je onda loša, pa ne može biti dobro što uopšte postoji, a kamoli što je urađena ranije.

Ako uzmemo u obzir važnost prethodne tri nabrojane funkcije obale, možemo uporediti koliko smo dobili ili izgubili u kvalitetu prolaza(1), rekreativine(2) i eko zone(3), time što je neko ovde umetnuo Savanovu.

Ovo je dakle bilo u početku. Imali smo veliki travnjak, česmu, klupe, biciklističku stazu, 3 metra prolaza za pešake, mogućnost sedenja na ivici obaloutvrde, pristup rampama, i pristup samoj reci.

Sada smo dobili Savanovu, zelenilo se svelo na 1,5 metar, a prolaz za pešake na apsolutno neverovatnih 70cm! Za ceo grad. 3 metra je bilo bedno malo. Ali, pobogu, 70 cm!? Pa ima li tu pameti? O kakvoj prednosti "ranijeg rasčišćavanja zapuštenosti" mi ovde pričamo? Da li je stvarno bilo neophodno dobiti još 0,0001% kafanskih stolova u gradu, ako zbog toga moramo svesti MAGISTRALNI, GLAVNI pešački prolaz pored reke, dakle prolaz za 1 milion ljudi, na bednih 70 cm?

Za radoznale, ispred Savanove, negde imamo jednu punu, a negde jednu SKRAĆENU dužinu JEDNE behaton ploče. Zato što je neko baš morao da ovde uglavi kafanu. I sad bi to trebalo da bude primer uspešnog javno-privatnog partnerstva, nešto takoreći ekonomski nužno? Ne, ovo je pljačka, a pravo javno-privatno partnerstvo izgleda drugačije. Tamo OBE strane imaju relativno slične koristi od projekta.

 

[Дошљак]

Одличан пример како је на ни 300 метара беспотребно натрпано све и свашта.

 

[relja]

I zato je i napravljena platforma - zauzeli su celu širinu zelene površine pa su morali da prošire prostor zbog gužvi ispred lokala i nemilih scena na šetalištu.

 

[Дошљак]

Па платформе нису алтернатива за шеталиште (које је беспотребно скраћено овим глупим малим светиљкама), већ су ту да буду баште кафића.

 

[relja]

Nesporno je da je platforma tu zbog SavaNove: proširenje prostora suženog izgradnjom (zauzeli su maksimalno ratojanje između pruge i šetališta), zbog koncentrisanja ljudi i naravno - postavljanja stolova i suncobrana.

 

[Igor]

Potrebno je razdvajanje biciklista i pesaka kao na adi recimo.

 

[relja]

Potrebno je razdvajanje biciklista i pesaka kao na adi recimo.

Ili skromnije rešenje: kao na pravcu od Beton hale do bastiona sv. Jakova.
Tamo su sklonili napušteni kolosek zbog biciklističke staze.
Ovde su ga sklonili zbog "najbolje kafane, po preporuci predsednika vlade".

 

[Igor]

Trenutno nije zadovoljavajuce resenje ni za pesake ni za bicikliste. Ja svakako dajem uvek prednost pesacima ali nisu ni jedni ni drugi krivi sto je ovakvo resenje uradjeno.

 

[neshaoct]

Objavili su Ugovor o BnV.
Njime je, između ostalog, predviđeno da zemljište iz zakupa prelazi u svojinu kada se izgradi određena parcela. Predviđeno je da se zakup konvertuje u vlasništvo, ali samo na toj parceli koja je izgrađena. Ostale parcele koje nisu izgrađene (a, deo su SA), i dalje su u zakupu i u tom pravnom položaju ostaju sve dok se ne izgrade. Jesam li taj deo Ugovora dobro razumeo? :wink:

I, kakvi su bili komentari na to od pojedinih, aktivnih ljudi na ovoj temi?
Komentari su bili da će neko u zatvor zbog toga, da je to pljačka veka, da je to kriminal, itd, itd.

Ali...
Pričali smo mi daaaavno pre potpisivanja Ugovora (a, kamoli njegovog objavljivanja), o mogućim varijantama kako da se obezbedimo, kako da ne prenesemo vlasništvo nad kompletnim SA, nego samo nad onim parcelama koje su izgrađene.
Delovi mog posta u kojoj izlažem tu ideju, napisan (u temi na kojoj smo) u petak 14.03.2014. godine:

Svi strahovi se završavaju odredbom npr. da investitor stiče 2/3 vlasništva nad izgrađenim zemljištem.
Dakle, ne odmah od celog SA, nego od onog dela koji je izgradio svojim parama.

Jednog dana Arapi kažu...spremni smo da počnemo sa izgradnjom TC i kule.
Ok, sednemo i napišemo aneks tog osnovnog ugovora gde piše da parcela npr. 1a i 1b (gde će se nalaziti pomenuti objekti) ,površine te i te, potpisivanjem aneksa prelaze u vlasništvo preduzeća BnV.

...predvidimo rok završetka radova kako se ne bi dogodilo da zabodu tri ašova i kao eto...započeli smo izgradnju, nek' pređe vlasništvo nad tim parcelama na preduzeća BnV. Ako ne završe u roku, aneks prestaje da važi i zemljište nije više imovina preduzeća BnV jer nije ispunjen rok za završetak izgradnje predviđen aneksom.
Isto tako se mi štitimo, tj. preostali deo SA (van tih parcela 1a i 1b) ostaje van imovine preduzeća BnV jer tu ništa nije počelo da se gradi, i ostaje van imovine pomenutog preduzeća sve dok se ne počne sa gradnjom i predvidi rok završetka.

...na delovima zemljišta SA gde uopšte nisu ni počeli izgradnju bilo čega, nije se onda ni imao potpisati bilo koji aneks, pa samim tim to zemljište nikada nije ni prešlo u imovinu preduzeća BnV, tj. nismo ga podelili po odnosu 2/3-1/3.

viewtopic.php?t=197&start=2350#p271412

U Ugovoru koji smo videli, dobili smo baš takvu varijantu, doduše još malo sigurniju, još malo bolju za nas...za pola koraka bolju.
Naime, kao što se vidi gore, imao sam ideju da im se prenese u vlasništvo određena parcela čim zabodu prvi ašov na njoj, ali i da se predvidi rok izgradnje i ako ne bude gotovo u tom roku da im se automatski oduzme parcela. Ali, vlasništvo samo nad tom parcelom na kojoj počne gradnja (ne za ceo SA), i sve je modifikovano raskidnim uslovom.
A, dobili smo pola koraka bolje od toga, tj. u Ugovoru piše da u vlasništvo ne dobijaju kada zabodu prvi ašov, nego tek kada završe kompletan objekat. Tek tada se ta parcela iz zakupa prebacuje u vlasništvo. Sve ostale parcele (na kojima nije počela gradnja) i dalje nisu u vlasništvu.

Kakvi su bili tada komentari na tu moju ideju?
Ovo su bili komentari:

...ti povlacis neke druge pretpostavke i na osnovu njih je sve sjajno i optimisticno.
...Mozda ti imas vise pouzdanih informacija da je sve pravno obezbedjeno i osigurano, ali za mene su relevantne samo zvanicne informacije koje institucije i zvanicnici saopste.

viewtopic.php?t=197&start=2350#p271421

...I onda neko napiše stavićemo u ugovor klauzule. Ma možemo mi da stavimo klauzule, ali investitor neće da potpiše takav ugovor.

viewtopic.php?t=197&start=2350#p271439

Ovde je problem tajnovitost koja ne uliva poverenje i zbirna verovatnoća svih tih po nas povoljnih događaja o kojima pričaš.
...Bilo bi lepo da bude kao što ti kažeš. Ali niko nije ni nagovestio da uopšte ima i nameru da traži tako detaljne zaštitne klauzule, a kamoli da se izjasnio o verovatnoći da će to uspeti da izvuče.

viewtopic.php?t=197&start=2350#p271460

Dakle, komentari su bili pozitivni na tu moju ideju. Da je to sve sjajno i optimistično.
Nikakve priče o pljački veka, o tome da bi takvo rešenje bio kriminal, da će ići u zatvor onaj koji tako potpiše...
Čak do te mere pozitivni da je Belka napisao da to investitor nikada ne bi tako prihvatio, potpisao.
Kada ono, baš to su i potpisali, tj. potpisali su i za pola koraka bolje za nas od te moje prvobitne ideje.

I, očekivao bi čovek da ljudi, posle objavljivanja Ugovora o BnV pohvale taj deo o zakupu koji se konvertuje u vlasništvo samo na pojedinačnim parcelama, i samo nakon što one budu izgrađene....da kažu super, baš to smo još onda u martu 2014. komentarisali da bi bilo lepo da tako bude, da se obistinilo ono za šta smo mislili da je previše optimistično, sjajno i povoljno za nas, do te mere dobro za nas da investitor to nikada ne bi prihvatio, potpisao.

Međutim, dobismo potpuno drugačije komentare za istu stvar.
Čitamo tirade o pljački veka, o kriminalu, o zatvoru, itd, itd.
Umesto ponavljanja stavova tih ljudi (članova ovog foruma), koje su ionako već izrekli u martu 2014. godine, dobili smo copy/paste tuđih stavova, žute patke i koga već sve ne. Pretvorio se BeoBuild u mesto za kampanju patke, i zato ti ljudi nisu ponovili svoje pozitivne komentare za tu ideju (parcijalnog prenosa svojine samo na izgrađenim parcelama, a ne odmah nad kompletnim SA), napisane još u martu 2014. godine, već napisaše (prepisaše) tuđe stavove, stavove ljudi pod čijom kampanjom su.
Šta su originalno mislili o toj ideji ima gore u njihovim citatima.

 

[Zuma]

Posle projekata BNV koji je na 100 godina predao kontrolu grada nad 2 kilometra Savske obale, a prodao svo ostalo zemljište, nova, potpuno bolesna ideja da se i čitavo Ušće urbanizuje, tj da se izgradi kompletna okolina Kalemegdana u Donjem gradu (fizičkim spajanjem Zahinog kompleksa, "Despotovog Grada" i buduće verzije Oblaka) podstakla me da napišem onu tvrdnju od pre par poruka.

"Ako ljudi ne razumeju da je izvor svih problema odluka da se bogatstvo koje Beograd ima u zemljištu preusmeri isključivo u privatne džepove veoma uskog kruga ljudi, onda je sve besmisleno."

I taman to napisah, kad evo danas u Politici potvrde onoga što sam takođe već jednom spomenuo kao najveći kriminal od svih, vezan za prodaju PKB-a. A PKB je ili strateški izvor hrane Beograda ili maltene trećina budućeg građevinskog zemljišta grada. Da prenesem i to poslaničko pitanje i jedan od komentara, čisto da ne bude da je gornja tvrdnja o otimanju društvenog bogatstva sadržanog u zemljištu bila previše oštra, ili da sam je olako i bez razmišljanja izrekao.

Kad uporedite zaprepašćujuće, ali ipak dosledno "nemaran" odnos prema stvarnoj vrednosti zemljišta (ne samo tržišnoj novčanoj vrednosti, nego praktičnoj upotrebnoj vrednosti baš tog konkretnog zemljišta za Beograd), koji se jasno ocrtava u SVA TRI poduhvata (projekat BNV, "Dušanov Grad" i njemu susedni projekti, privatizacija PKB-a), mislim da posle toga zaista više ne može da ostane ni senka sumnje da je prelivanje u privatne džepove bogatstva sadržanog u gradskom zemljištu onaj pravi, suštinski zajednički element trenutne politike grada. Nikakav urbanizam, tobožnji razvoj, ekonomska nužda i slične gluposti. Evo poslaničkog pitanja iz Politike, ali dok ga čitate imajte umu savršenu besmislenost samog koncepta da je najproduktivnije, navodnjeno poljoprivredno zemljište koje se ne nalazi negde izvan, nego bukvalno unutar milionskog grada, tobože "neuspešno" i "u gubicima". Najveći izvor semena, naučni insitut, kompletna integrisana vertikalna proizvodnja od svih inputa do konačnog proizvoda na 12 kilometra od centra grada koga snabdeva, 22.500 hektara poljoprivrednog zemljišta, 900 kilometara kanala, sistem crpnih stanica koji kontrolišu nivo podzemenih voda, aktivno vazdušno navodnjavanje, zemljište gde će se graditi budući Beograd (pa ćemo ga posle otkupljivati po DRASTIČNO većoj ceni iako ga sada posedujemo). Sve je to dakle sada naše, gradsko, a prodajemo ga, zato što je sve to tobože neuspešno. I to U POLA CENE. Koja je ko zna kako određena. Pazite, da pojednostavimo, poljoprivredno zemljište, i to ovakvo, i na ovom položaju, je neuspešno, pa se, eto, mora prodati. Zemljo, otvori se. :bash:

Sem malog dela uz novi put, prodaje se sve što je na ovoj slici u boji ili sivo. Pa neka me neko posle toga ubeđuje kako je praktično poklanjanje zemljišta u SA neki mudri izuzetak, a ne usvojena politika.

http://www.pkb.rs/

"Посланик ДС-а Балша Божовић питао је владу зашто је почетна цена за продају Пољопривредног комбината Београд свега 51 одсто од тржишне вредности, када се зна да се и предузећа у стечају продају за сто одсто тржишне цене?

Божовић је искористио могућност за постављање посланичких питања на почетку седнице српског парламента, да би реко да се користи законска могућност када је у питању најнижа могућа цена за продају ПКБ-а, без икаквог образложења. Он је додао: „Уколико се нико не јави у првом кругу, друга цена је 35 одсто за ПКБ, највећег произвођача хране у Београду и у Србији. Такође, ПКБ је покушао, на основу конверзије, да се укњижи у катастар пољопривредног земљишта, али је одбијен, а другостепени орган Министарство пољопривреде је укњижило ПКБ на целокупно пољопривредно земљиште, у овом тренутку ПКБ има право коришћења. Зашто се то догодило пред продају? Само из једног разлога, некоме је веома стало да дође до земљишта, а не до делатности којом се бави ПКБ. Тиме је сигурна производња здраве хране за Београд и Србију веома угрожена.”"

I prvi komentar ove vesti, takođe iz Politike

Dule Los Angeles | 20/10/2015 20:40

U Srbij, iz KIM, ne postoji vaznije pitanja od Sulude prodaje PKB. Ko normalan i pomisli da proda Sopstveni spajz!? Da li igde u Svetu postoji takvo blago kao PKB, na 12 km od centra Glavnog Grada!? PKB je imao 100 ha.oranica I 20.000 muznih krava! To je malo "oglodano", ali I sada, I bukvalni moze da hrani pola Srbije. Oranice I izvore vode niko normalan ne prodaje. Ovo suludo tracenje "dedovine", dovesce BG I Srbiju do borbe za goli opstanak. Sta se dobija prodajom PKB? Pre svega, i najvaznije-Provizija!!!
Kao sto je zbog provizije prodat I Frikom,koji je bio u sastavu PKB. Prodat je za sicu hrvatu Todoricu, koji sada "vedri I oblaci"usred Srbije.Plus, "prodajom" mu je poklonjeno 2000 hektara. Jos goru sudbinu ce doziveti PKB, a s'nim I Beograd.

http://www.politika.rs/rubrike/Politika ... am.sr.html

 

[Zuma]

Drugi primer odnosa prema zemljištu. Kako masno zaraditi od svakog parčeta zemlje koje okružuje Kalemegdan?

Otprilike ovako, projekti se mogu menjati i nisu bitni, glavno je da baš svaki kvadratni metar grada donese neke pare tako što se na njemu obavezno napravi još mnogo novih kvadratnih metara od drveta, stakla, plastike, betona, sasvim svejedno, šta god je zgodno, samo da ih ima ... jer novi kvadrati su naši, a stari nisu ... a sve druge urbane i kulturne potrebe ... tja ... kome to još treba kad ima pare ...

 

[lepi]

@neshaoct

Odvalio si argumentima.
Jos ovim povratkom u proslu godinu, odrza si lekciju

Zaobilazice te u sirokom luku, pravice se da ne citaju tvoje postove jer tesko je argumentom izaci protiv svega sto si napisao.
Malo ljudi ce realno razmisliti o bilo cemu , jer lakse je u prazno kopirati stavove AAS sa identicnim recnikom i vikati kradja, zatvor i slicno nego li voditi ozbiljne rasprave.

Vidim da se sve vise ljudi pojavljuje sa stavovima koje i ja delim, neskormno al za koje mislim da su objektivni i realni, no rasprave odlaze u neke krajnosti koje mi tesko i da citam.
Ajte malo koncentisite se.

 

[stf]

Не тражим од Игора да те уклони са форума, таман посла. Уклониће вас народ на неким од будућих избора. Тражим од Игора да сузбије твоје намерно троловање теме које траје већ дуже од годину дана.

Па наравно да ће народ да нас уклони на неким наредним изборима. Не постоји власт која траје вечно. А ако причамо о троловању, тролујемо и ти и ја једнако, само смо у супротним таборима. Ако уклања мене, мора и тебе. Тј. ако уклони тебе, а има услова и за бановање, ја се повлачим сам. Ето, обећавам.

U pravo si, Savanova je ubrzala rekonstrukciju, i to je u nekom opštem slučaju obično pozitivno. Ali šta je negativno? Kakav je zbir pozitivnih i negativnih aspekata nekog poteza? Ako se nešto hvali, kao što ti radiš, trebalo bi da je taj zbir takođe pozitivan.

Са тобом је могуће трезвено дискутовати али је непрегледно јер пишеш преопштирно. Зато те углавном прескачем. Пробај да суштински сведеш писање убудуће.

Meni izgleda prilično očigledna činjenica da je najveća vrednost i najbolji način korišćenja prostora gde je Savanova i desne obale Save taj da se on koristi kao

1. Glavni pešački koridor između Kalemgradana i Ade Ciganlije
2. Glavna rekreativna zona pored reke za centar grada, kao deo veće zone koja ide oko Kalemegdana
3. Rečna eko i zelena zona (mikroklima centra grada, zdravstvene koristi)

ОК, слажемо се. Међутим, функција кеја није промењена, нити нарушена.

Pošto ove funkcije znače da je ovaj prostor deo bazične, magistralne infrastrukture grada, a ne neke lokalne, povremeno će ga koristiti svi u gradu, pa on MORA da bude dovoljno širok da bi imao za to neophodni kapacitet. Trgovina i usluge (kao Savanova) po prioritetu dolaze tek pošto se zadovolje svi prethodni uslovi. Inače prave ogromnu i nenadoknadivu štetu. U tom slučaju je ne samo beskorisno nego i štetno što je Savanova ubrzala rekonstrukciju keja. Ta rekonstrukcija je onda loša, pa ne može biti dobro što uopšte postoji, a kamoli što je urađena ranije.

Ako uzmemo u obzir važnost prethodne tri nabrojane funkcije obale, možemo uporediti koliko smo dobili ili izgubili u kvalitetu prolaza(1), rekreativine(2) i eko zone(3), time što je neko ovde umetnuo Savanovu.

Ovo je dakle bilo u početku. Imali smo veliki travnjak, česmu, klupe, biciklističku stazu, 3 metra prolaza za pešake, mogućnost sedenja na ivici obaloutvrde, pristup rampama, i pristup samoj reci.

И све то постоји и данас. И то не у смањеном обиму, као што се овде упорно покушава представити. Корисна површина јавног простора није смањена, јер Саванова није подигнута на тротоару, него на зеленој површини која се није користила ни за шта, па ни за хипи камповање са ћебићем на трави.

Sada smo dobili Savanovu, zelenilo se svelo na 1,5 metar, a prolaz za pešake na apsolutno neverovatnih 70cm! Za ceo grad. 3 metra je bilo bedno malo. Ali, pobogu, 70 cm!? Pa ima li tu pameti? O kakvoj prednosti "ranijeg rasčišćavanja zapuštenosti" mi ovde pričamo? Da li je stvarno bilo neophodno dobiti još 0,0001% kafanskih stolova u gradu, ako zbog toga moramo svesti MAGISTRALNI, GLAVNI pešački prolaz pored reke, dakle prolaz za 1 milion ljudi, na bednih 70 cm?

Za radoznale, ispred Savanove, negde imamo jednu punu, a negde jednu SKRAĆENU dužinu JEDNE behaton ploče. Zato što je neko baš morao da ovde uglavi kafanu. I sad bi to trebalo da bude primer uspešnog javno-privatnog partnerstva, nešto takoreći ekonomski nužno? Ne, ovo je pljačka, a pravo javno-privatno partnerstvo izgleda drugačije. Tamo OBE strane imaju relativno slične koristi od projekta.

Ајмо сада да разбијемо све наведене оптужбе о томе како је Саванова крива за сужење јавног простора. Није. А ево и зашто.

Дакле, Саванова није подигнута на корисној површини јавног простора већ на зеленилу које се није користило. Чак се ни онај један жбун није ноћу запишавао. Није било чак ни хипи пикника на ћебићима. Корисна површина јавног простора је остала нетакнута, када говоримо о кафани и утицају кафане на ту корисну површину простора.

Даље. Сам дизајн кафане негира тврдњу да се људи испред ње окуљају и да она концентрише гужву на уском тротоару испред. Улаз у кафану се налази са стране Херцеговачке, а према шеталишту има физичку ограду. Постоји са другог краја проступ тераси кафане са шеталишта који се готово и не користи, јер корисници кафане не долазе са те стране.

Још. Сви намерно заборављамо да је пре Саванове, која је једна кафана, на истом потезу од 300 метара било неколико сплавова, од којих је први, баш у зони Саванове био посећенији од саме Саванове. Дакле, нека ми неко објасни како једна кафана подигнута на јавној површини може да генерише веће проблеме него доскора 4 кафане на истом месту?

још. Зеленило је сужено и своди се на детаљ, али је богатије и еколошки сврсисходније него досадашња спаљена ливада. Бициклисти имају идентичну ширину простора као и до сад, а најгласнији су били. Нису укинути због Саванове, како су недвосмислено тврдили да ће бити. Само сужење пешачког дела простора опет нема никакве везе са кафаном, негоје последица мањкавости у дизајну урбаног простора. Те дифузне лампе су потпуно непотребне и само сметају. Али, то је део лошег дизајна који смо критиковали на овом форуму у небројеном броју тема, небројен број пута. То није због кафане.


И на крају, пошто већ видим на који начин ће ми одређени "поштени" одговорити на ово .... НЕ; ја не браним нелегалну кафану, нити подржавам постојање Саванове. Али постојање Саванове није кривац за 90% критика које се овде пришивају.

 

[Delija]

И те како смо у супротним таборима!

 

[vladimir79]

Obezbeđenje je onemogućilo novinare KRIK-a da snimaju gradonačelnika Sinišu Malog kod Savanove, gde je već davao izjavu drugim televizijskim ekipama.

http://rs.n1info.com/a102217/Vesti/Krik ... Malog.html

 

[RioBL]

Biće ih briga kad vide jezive gužve pošto se napravi 2 miliona kvadrata, a taj prostor ostane ovako uzak. To što obični ljudi nisu u stanju da predvide buduće urbanističke potrebe nije njihov problem i njihov posao. Nego naš.

Uh! Ja bih odmah da se ogradim od tog "posla". Nisam urbanista i nije mi "posao" da predvidjam buduce urbanisticke potrebe grada. Sve sto pisem, pisem kao laik i ukazujem na svoja laicka zapazanja i razmisljanja.

recimo...



I ja sam htio odmah da se pridruzim kritici ovih svjetiljki ali sam sebi dao za pravo da ovu scenu pogledam iz drugog ugla...

Pogledajte prilog 1

Na ovoj slici se vidi raspored svjetiljki sa prethodne slike i vidi se koliki je zapravo razmak izmedju njih. Na prvoj slici one izgledaju blizu jedna drugoj (1-2-3) dok se na drugoj vidi koliko su zapravo daleko. Osim toga, vidi se i nesto jos vaznije.

Pjesaci koriste prolaz sa OBE strane svetiljki tako da kad bi se uracunala sirina prostora sa obe strane dobilo bi se sigurno najmanje 3m!
A kako je bilo ranije?

Pogledajte prilog 2

Pa, ranije je bilo otprilike isto samo bez dodate terase.
Na ovoj trecoj slici je zapravo vidljivo da prostor ispred Savanove NIJE SMANJEN na 70cm vec PROSIREN za sirinu gornje povrsine terase.

 

[RioBL]

Meni izgleda prilično očigledna činjenica da je najveća vrednost i najbolji način korišćenja prostora gde je Savanova i desne obale Save taj da se on koristi kao

1. Glavni pešački koridor između Kalemgradana i Ade Ciganlije
2. Glavna rekreativna zona pored reke za centar grada, kao deo veće zone koja ide oko Kalemegdana
3. Rečna eko i zelena zona (mikroklima centra grada, zdravstvene koristi)

Sa ovim se slazem. Ove funkcije obala treba da ima i u odnosu na ranije stanje sve tri ove funkcije su unapredjene!

Drugo je sad pitanje da li smo i u koj mjeri zadovoljni poboljasnjem ovih funkcija.

 

[milos.tro]

Da bi se vratili u realnost, možeš li barem ugrubo kazati koliko novca treba da se ''lepo raščisti'' zemljište? To ''lepo'' - koliko je u evrima?
Dakle, za sve...za završetak Prokopa, za izmeštanje autobuskih stanica, za sklanjanje kompletne železničke infrastrukture uključujući i teretni koridor, što opet povlači za sobom one ranžirne stanice za teretni saobraćaj, plus nov most na Dunavu, nasipanje obale gde treba, kao i za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.
Ugrubo, koliko je to u evrima?

Postavljao sam ranije na temi :
1.Završetak Prokopa i pristupnih saobraćajnica - 115 miliona evra
2.TPS Zemun i Kijevo- 26milona evra
3.Most na Dunavu kod Vinče (pristupni putevi i pruga)- 470miliona evra
4.izgradnja infrastrukture do granica SA - 125 miliona evra
5.izgradnja infrastrukture unutar granica SA-275 miliona evra
izvori:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/5384 ... u-Beogradu
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... iti-Prokop
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.lt.html
troškovi bi bili cca MILIJARDU EVRA

Kako bi to prodali svih 100 hektara? Isparcelisali 100 hektara i prodali svaku parcelu?
Zar neće jedan deo površine od tih 100 hektara otići na ulice, bulevare?
Zar neće jedan deo površine od tih 100 hektara otići na zelene površine, kao i na park koji je predviđen čak i po postojećem rešenju? Kako nekome možeš da prodaš hektare zemlje koje si namenio za park, ko će to da kupi? Čini mi se da to neće da kupi niko jer to će biti park, nema gradnje na hektarima koje će zauzimati park.
Zar jedan deo površine neće zauzeti objekti javne namene? Čini mi se da i te parcele (na kojima će biti kvadrati za Policiju, neku ambulantu, poneki vrtić i sl.), ne bi mogli da prodamo isto nikome.
Zar jedan deo površine ne bi zauzimale zgrade koje želimo da sačuvamo, samo sa potpuno ili delimično drugačijom namenom? Od Muzeja Železnice, pa dalje. Čini mi se da i taj deo površine ne bi mogli da prodamo nikome.

Kad od pomenutih 100 hektara odbiješ ulice, trgove, parkove, šetališta, parcele na kojima su sačuvane zgrade i objekti javne namene...da li bi ostalo barem pola od toga za gradnju nekom investitoru, tj. za prodaju tih parcela?
Ako bi ostalo oko polovine, zašto se onda piše da bi moglo da se proda svih 100 hektara?
Npr. koliko je hektara, po rešenju koje nam je predstavljeno, predviđeno za onaj najveći park u SA?
Ako bi ostalo oko polovine, zašto se onda piše da bi moglo da se prihoduje ''oko 1 milijarde evra''? Koliko bi onda to ustvari koštalo po hektaru građevinskog zemljišta?

Prihodovalo bi se od naknada za gradjevinsko zemljište za ekstra zonu (stambeni,poslovno-komercijalni sadržaji)
Ove 2 tabele su iz februara odnosno oktobra 2015g(postoje neznatne razlike u cenama i kursu evra):
(izvor:beoland)

Pogledajte prilog 1

Ako bi uzeli u obzir da bi se gradilo 1.000.000 kvadrata stambenog i 750.000 kvadrata poslovno-komercijalnog prostora onda bi PRIHOD OD NAKNADI ZA UREDJENJE GRADJEVINSKOG ZEMLJIŠTA IZNOSIO po naknadama iz februara 2015g - 755 MILIONA EVRA,ODN. 780 MILIONA EVRA(po naknadama iz oktobra ove godine). Takodje treba dodati i prihode od poreza na imovinu,pdv-a itd.

Da se osvrnem još na kvadraturu 62.000 je planirano za javne sadržaje(vrtići,škole,DZ,kultura itd..),242.000 kvadrata je planirano za zelene površine.

Zar ne bi bilo bolje da se planski ide na periodično prodavanje, jer kad se izgradi jedna parcela, ova do nje (koja nije izgrađena), odmah ima veću vrednost...i, mi onda baš nju ponudimo na prodaju. A, kad se izgrade te dve, tek onda ponudimo onu treću do njih jer će ona sada imati veću vrednost nego i ona druga koju smo prodali, a kamoli ona prva.

Apsolutno se slažem.

 

[Ivan NBG]

@ RioBL
Zasto za promenu ne podjes od toga da se objekti koje god namene a koji nicu pored ulica ili na nekom keju moraju postavljati tek nakon sto se utvrdi trasa ulice i optimalna sirina trotoara ili, u slucaju prostora pored reke, tek nakon sto se odredi polozaj i dimenzije staze za pesake i bicikliste ? Sta cemu mora da prethodi savrseno je jasno . Zar se javni prostor mora tako groteskno prilagodjavati prijatelju/bratu/kumu ? Da li je Savanova kafana-zapis koji se ne sme poseci, jer ce onoga ko to ucini, ili pak nekog od njegovih potomaka do 7. kolena, sustici stravicna kletva ? Zar nije logicnije da se prvo uredi prostor za bicikliste i pesake, pa tek onda da se razmislja o bilo kakvom dodatnom sadrzaju ? Nije li prirodnije i normalnije da ta staza bude pravolinijska, a da platforme i Savanove uopste i ne bude tu ? Gde su platforme na Zemunskom keju, gde na Dorcolskom , ima li ih u bloku 44, 45 i 70 ? Da li ti je poznato koliko je rastojanje izmedju zgrada u blokovima 44,45 i 70 i reke Save ? Slazem se ja sa konstatacijom da je tih novobeogradskih 100 i vise metara nepotrebno na prostoru SA, ali zasto tako olako odustajemo od svakog metra javnog prostora, zasto tako lako i tako brzo snizavamo kriterijume ? Zasto sadasnje stanje tog dela obale poredimo sa onim sto je bilo a ne sa onim sto bi moralo biti ? Nijedna od tri funkcije iz Zuminog posta nije poboljsana . Pesacki koridor je sveden na uvredljivo malu sirinu na delu kod Savanove, platformu ne smatram delom pesackog koridora, vec milostinjom koju je Beogradjanima pred noge bacio vlasnik Savanove . Isto vazi i za drugu funkciju . Treca funkcija donekle postoji i to iskljucivo zahvaljujuci cinjenici da na prostoru SA nema gradjevina visih od nekoliko metara .

Beogradjani znaju za bolje .

 

[MilisaV]

"Obećao sam da ću redovno kontrolisati radove na projektu izgradnje Beograda na vodi i sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da oni teku ispred roka, mnogo brže nego što smo planirali", rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali 


Kako ga samo nije sramota.

Послато са D6503 уз помоћ Тапатока